Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite

[keka]

Neću da studiram pravo, 
jer nikada ne bih mogao svetu da dokažem 
da je pravo 
što si bacila svoje belo dete pod voz 
onog proleća.  

Ni medicinu, 
jer nikada ne bih mogao da izlečim 
male, bolesne jagode 
što su sazrile na tvom toplom trbuhu.  

A pesme? 
Pesme ću uvek pisati 
ovako istinite i ružne 
kao sto je i ova divljiva restauracija 
i naše večerašnje poznanstvo.  

Guraj me nogom ispod stola 
jer svi se najzad na ovom svetu guramo 
onako kako to nabolje znamo 
i umemo.  

Posle tebe će ostati iste ulice, 
i deca što uče u školi da crtaju proleće, 
i raznosači novina, 
i niko neće za tobom posuti kosu pepelom, 
i poludelo kukati prema mesecu, 
mada si 
u sivim očima nosila svet 
koji je vredeo više nego svi ratovi, 
hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.  

A tako bih voleo ja, 
koji sam mrzeo sve kraljeve, 
da postaneš noćas kraljica 
da te nose po gradskim trgovima 
klanjaju se, kliču 
i pišu stihove o tvojoj kosi.  

Naterali bismo 
i lišće 
i balerine u prestoničkoj operi 
i vašarske vrteške 
i svetlosne reklame da se vrte u krug 
kao milioni spiroheta u tvojoj kosi.  

Uzmi svoj prtljag, 
voz kreće u minut posle ponoći 
nisam ja ni arhangel Gavrilo 
ni milicioner koji se brine za putnike 
ja sam samo pijani pesnik 
i mahaću dugo za vozom 
jer oboje smo 
iz iste porodice čovečanstva.

 

 

[JESSY]

Ukrašcu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Bices moj
nacin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu,
izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si
jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne
stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zašivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne
znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog.
Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog
straha i samoce.

[JESSY]

"Nežnost je zarazna. Ko me dodirne ili udahne usnama,
biće romantičan. Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš
ljude, ceo svet, čovečanstvo."

[JESSY]

Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je na dohvat ruke.

Zar to ne lici na slobodu?

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme duzinama senki.
Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes:
zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, po vrezama od zlata, i
posle desetak koraka vec hodas po nebesima.

Zar to ne lici na slobodu?

[JESSY]

"I najveca je snaga samo u drugima jaka. Samoj sebi je slabost.

Zato vas upozoravam: Ako nadjete sebe i odlucite ovako da hodate na
rukama morate biti uporni i biti cudesno odvazni da prihvatite zemlju i
drzite je na rukama

Ako je ispustite, polomice vam vrat. I svemir ce vas zatrpati svojom tezinom

Jer po zemlji se ne gazi.

Treba je pridrzavati i treba joj ppmoci da bude mlecna i cista u ponorima bezmerja

Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav, i plave slojeve nade

To vam je najprostiji nacin da pronadjete sebe i domognete se mnogih nesvakidasnjih cuda."

[JESSY]

Кад некога у пролазу питаш: како си,
ти то себе провераваш и себе питаш.
Научи се да умеш да уплашиш свој страх,
уместо страх да тебе плаши.
Научи се да умеш да заболиш свој бол,
уместо да он тебе боли.
Научи се да умеш да водиш своје путеве,
уместо путеви тебе да воде.
И научи да умеш да оживиш свој живот,
уместо да он тебе живи.
Јер њему је свеједно
да ли нас има или нема
и да ли, уопште,
и мислимо да мислимо...

[JESSY]

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
...već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

[JESSY]

Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

[JESSY]

Doplivao sam do nje, probio se kroz mrežu i načinio telom kavez od zagrljaja.
Mreže su se zamrsile i pomešale niti. Umesto da nas ulove, mi smo ulovili njih.
I
motali smo u vodi moji dušu na njenu i njenu na moju. I prvi put sam
shvatio da je ovo, što činimo, mnogo veće od ljubavi. Da plivamo kroz
večnost.

[JESSY]

Zaklopim oci. Ali to ne znaci da sam ugasio sazvezdje. Nebo moze biti
siromasnije za jednu mrtvu zvezdu ili mrtvu galaksiji, ali ne i za njenu
svetlost.
Nad nekim krovom, u nekoj krosnji, na vrhu nekog grebena jedna nova
planeta koja tek raste iz pramagle, znam: vec je umorna od mog umora.
Neka nova planeta koja tek raste iz pramagle.

[JESSY]

Nikada nemoj da kukas nad izgubljenim zivotom.
Mozda ga nisi ni ziveo sasvim do poslednje ljuske.
Jer ne moze se izgubiti stvar koju nemas.
Probaj da izgubis, recimo, more koje ja sanjam.
Ili probaj da izgubis sve one ergele konja koje sam izmislio
da bih izdvojio sebi dva najbolja, najbesnija.
Izgubi ako mozes vizije kojima crtam svoje dane u vremenu,
dok nevidljivo rastem i kidam sa sebe suvisno.

Jedno je : umeti primiti, a drugo: umeti tegliti!
Jedno je: umeti imati, a drugo: i umeti dati!

[JESSY]

Poljubac,
to je: videti stvari u slojevima. Zagrljaj: na dlanu imati duboke
mekote usana. Dodir između dvoje: porama, a ne ušima, slušati večnost
postojanja

[JESSY]

"Oduševljavao
sam se Rimskim Korsakovim, Čajkovskim, Betovenom, čak i nekim teškim
Vagnerovim partijama, a u isto vreme bio spreman da lumpujem uz grčke i
makedonske pesme. Olivera Dragojevića i neke dalmatinske pesme slušao
sam i pedeset puta. Kao uostalom i neke međimurske i meksičke pesme. Bio
sam u stanju da slušam besomučno sve od regtajma do najmodernijeg
džeza. Sve orkestre, sve pravce, sve stihove. Kako sam blistavo vreme
provodio u Nju Orleansu! I istovremeno mislio na dane i noći provedene
sa čika Janikom Balažom."

[JESSY]

Многе
ће ствари, које су сада најважније, некад изгледати такође бесмислене.
Ујутро почињеш да се бориш. Никад то немој чинити сасвим озбиљно. Бори
се као и досад: играј се. Можда ћеш тако и поразе сутра видети као
победе.

[JESSY]

ЉУБАВ

Ово је песма за твоја уста од вишања и поглед црни.

Заволи ме кад јесен дува у пијане мехове

ја умем у свакој капији да направим јуни

и немам обичне среће и немам обичне грехове.

Поделићу с тобом све болести и здравља.

Заволи моју прилику што се тетура низ дан.

Сутра нас могу срести понори или узглавља.

Свеједно, лепо је немати план.

Лепо је не бити ни чиновник ни доктор. Упути

телеграм моме оцу: ''Постоји тужна дивота

ваш син не уме да људе спасава од смрти,

он, знате, спасава од живота.''

Заволи траг мога осмеха на рубу чаше, на цигарети,

и блатњав ход дуж улица које сигурно некуд воде.

Бићемо сувише вољени или сувише проклети.

Буди уз мене кад одем.