Да ли би вас разочарало...?

[Aquilius Cratus]

Gubljenje ili slabljenje vere je sasvim prirodan ocekivana pojava kod svih ljudi ako veru razumemo po svojoj sustini, kao opit prave volje. Medjutim preduga je tradicija da se cvrstina vere odredjuje i ceni prema cvrstini necije ubedjenosti u iskaze vere ili nesto sto jeste ili sledi iz dogmata. To je po mom misljenju i iskustvu besmislica. Jedino sto je cvrsta odnosno slaba vera je opit prave volje. A prirodno da ucestalost tog opita oscilira, osim ako medju nama nema nikih instant turbo svetitelja. To uopste nemam nikakve veze sa mojom ubejdenoscu u istitnitost, Hrista, Crkve, eshatona, vaskrsenja jer su to sve iskazi i ubedjenosti li sumnja u njih sami po sebi ne znace ama bas nista, reci, glasovi, slova i to je to. Jaka vera je intezivana, ekstaticna opit prave volje. Jedan od jednostavnijih, ali  takodje nazalost plastinijijh, primera prave volje i gubitka opita iste se moze videti u filmu Limitless gde glavni junak opituje svoju pravu volju pomocu pilule (fizikalizam ali to je Holivud :P) pa kad nema pilule on je ono sto jesete po prirodi, parazit. Bilo bi zanimljivo videti da neko od silnih "pravoslavnih" reditelja kojima se mase odusevljavaju malo prekine sa patetisanjem o cudima ovih ili onih svetitelja i da obradi jednu takvu slicnu temu ali iz perspetivne pravoslavne gnoseologije i duhovnosti. Nesto kao Being John Malkovich iz pravoslavne perspektive. To bi bila prava stvar iz za gledati i za razmisljati.

[Nektarija]

"Verujem Gospode, pomozi mome neverju"

[Vaske]

  On 14. 4. 2013. at 20:37, Иван Цветковић рече

... када би чули да је неки познати теолог, верник, свештеник... постао атеиста?

 

Да ли би вас можда то на неки начин уздрмало у вери? Да ли бисте и сами почели да преиспитујете вашу веру?

 Ако то подразумјева његово јавно признање, још погтово кад се ради о свештенику, мислим да бих га прво изљубио за, толико недостајућу искреност и поштење, јер то свештеник не би урадио из каквог интереса, а онда бих се сит испричао са њим и то из два разлога

први је тај да је дотични фришко био у једном отвореном и врло живом или животном разговору са Њим,

а други је тај да је можда он скупио више снаге признао нешто што ја у својој отупљености још нисам успио признати себи, скупио снаге да признам пораз (јер онај који је једном повјеровао у Бога, искрено и снажно, ако Га изгуби, поражен је доживотно)

[Баба]

  On 14. 4. 2013. at 22:52, Aquilius Cratus рече

Gubljenje ili slabljenje vere je sasvim prirodan ocekivana pojava kod svih ljudi ako veru razumemo po svojoj sustini, kao opit prave volje. Medjutim preduga je tradicija da se cvrstina vere odredjuje i ceni prema cvrstini necije ubedjenosti u iskaze vere ili nesto sto jeste ili sledi iz dogmata. To je po mom misljenju i iskustvu besmislica. Jedino sto je cvrsta odnosno slaba vera je opit prave volje. A prirodno da ucestalost tog opita oscilira, osim ako medju nama nema nikih instant turbo svetitelja. To uopste nemam nikakve veze sa mojom ubejdenoscu u istitnitost, Hrista, Crkve, eshatona, vaskrsenja jer su to sve iskazi i ubedjenosti li sumnja u njih sami po sebi ne znace ama bas nista, reci, glasovi, slova i to je to. Jaka vera je intezivana, ekstaticna opit prave volje. Jedan od jednostavnijih, ali  takodje nazalost plastinijijh, primera prave volje i gubitka opita iste se moze videti u filmu Limitless gde glavni junak opituje svoju pravu volju pomocu pilule (fizikalizam ali to je Holivud :P) pa kad nema pilule on je ono sto jesete po prirodi, parazit. Bilo bi zanimljivo videti da neko od silnih "pravoslavnih" reditelja kojima se mase odusevljavaju malo prekine sa patetisanjem o cudima ovih ili onih svetitelja i da obradi jednu takvu slicnu temu ali iz perspetivne pravoslavne gnoseologije i duhovnosti. Nesto kao Being John Malkovich iz pravoslavne perspektive. To bi bila prava stvar iz za gledati i za razmisljati.

 

Слично нешто написах на овом форуму чим одгледах тај филм. Прошлу или већ коју годину то беше , не сећам се.

[Баба]

Тема ме је ова заинтересовала јер одавно не видех Васкета на форуму.

 

Можда је он ту и био, али ја нисам испратио.

 

 

 

А сад кад сам прочитао целу тему сад ме већ занима и сама тема.

 

Искрено да речем ја сам некако све ближе атеизму.

Не по неверовању у постојање Бога, већ по односу у верујуће људе.

Наравно да не могу бити члан атеиста Србије, јер већи циркус и више предрасуда, догми и непросвећености на једном месту нисам видео ни код хомољских задушних баба.

[Vaske]

  On 14. 4. 2013. at 23:22, Жељко рече

Тема ме је ова заинтересовала јер одавно не видех Васкета на форуму.

 

Можда је он ту и био, али ја нисам испратио.

 

 

 

А сад кад сам прочитао целу тему сад ме већ занима и сама тема.

 

Искрено да речем ја сам некако све ближе атеизму.

Не по неверовању у постојање Бога, већ по односу у верујуће људе.

Наравно да не могу бити члан атеиста Србије, јер већи циркус и више предрасуда, догми и непросвећености на једном месту нисам видео ни код хомољских задушних баба.

 

па свратим понекад ал углавном ћутим, чуо сам да је то врлина мудрих па си умишљам :10900:

 

ал кад се већ јавих да додам још коју

 

ако некога само признање познатог бившег вјерника поколоба у вјери, тај више не треба да се пита да ли и даље има снаге да вјерује, већ да ли је икада повјеровао, а ако је у питању нека јака " атеистичка исповјест" у питању и буди у теби један унутрашњи дијалог, е то је оно шти ти је најпотребније као вјернику.

[Aquilius Cratus]

  On 14. 4. 2013. at 23:17, Жељко рече

Слично нешто написах на овом форуму чим одгледах тај филм. Прошлу или већ коју годину то беше , не сећам се.

 

 Da, secam se. Secam se i da te Meda parafrazirao nakon toga par puta nesto u stilu "Kontaju i Ameri da postoji nesto kao Sveto Pricesce ali ne mogu da provale sustinu.". :D

[Благовесник]

  On 14. 4. 2013. at 23:22, Жељко рече

Искрено да речем ја сам некако све ближе атеизму. Не по неверовању у постојање Бога, већ по односу у верујуће људе.

 

 

? Možeš li biti malo jasniji?

[Биљана]

Да, било би ми жао, а било би ми жао и када бих и ја прешла у атеизам

[Лидија Миленковић]

  On 14. 4. 2013. at 22:15, Πρόκλος ὁ Διάδοχος рече

Вау колико жестоких верника! ... Мени не треба такав догађај да се деси, ја и без тога сваки дан преиспитујем своју веру, али сваки дан, без изузетка. Непоколебива вера ми звучи скроз трулекс и неискерено. Далеко је то од вере, то је навика и страх ...

 

Питање није било да ли се преиспитујемо у вери, већ да ли би нас конкретно наведена ситуација навела на тај чин.

Подсмех.....гордост.... и то ме растужује...."ако ме разумете " .

[Баба]

  On 15. 4. 2013. at 0:10, Веља рече

? Možeš li biti malo jasniji?

 

Većina je ipak samo religiozna masa sa tradicijom, "tradicijom" i običajnošću...

[Александар С]

  On 14. 4. 2013. at 21:22, Иван Недић рече

Ове две реченице би могле да послуже као почетак есеја под насловом "Предграђе гордости"

Слажем се...  Лијепо сам написао да се "надам", а Бог зна какав бих био пред мало већим искушењем, колико бих био чврст... А вјерујем да оне праве, истински утврђене људе у вјери, тешко може нешто поколебати... А далеко сам...

[Драгана Милошевић]

Да, било би ми жао. И сада ми је жао што мој свештеник сличи Захарији, оцу Јовановом. А, тек, ако бих чула да неко пристане на свејерес екуменизма........................................ охо хо не бих знала више ко је ко. Колико сам маловерна и страшљива, благош мени.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

ateizam je statisticka greska  agnosticizma...... greengrin

[verum est in beer]

  On 14. 4. 2013. at 20:37, Иван Цветковић рече

... када би чули да је неки познати теолог, верник, свештеник... постао атеиста?

 

Да ли би вас можда то на неки начин уздрмало у вери? Да ли бисте и сами почели да преиспитујете вашу веру?

 

Па верујем да је човек у вери због Христа, а не због теолога верника или свештеника. Можда је неко уз помоћ набројаних стигао до вере, али суштина је ваљда Бог. Ако би ми то уздрмало веру, онда по мени испада да је човек Бог и да се вера врти око човека. 

Има доста случајева када људи напусте веру и пређу у другу, али да теолог или свештеник постане атеиста, то ми је мало чудно. Ајде да се људски разочара у односе који су у Цркви, у разне неваљале ствари које су у Цркви, то је нормално, јер човек колико ми се чини више гледа веру кроз неваљале ствари које се дешавају у Цркви него кроз Бога.

Разочараних ће увек бити. А ја веру преиспитујем стално због мене самог и мојих слабости, а не због другог.