Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем

[Никола Попмихајлов]

Има у Новом Саду школа појања (мислим да води о. Јеротеј из Ковиља)

 

http://www.facebook.com/pevnica

 

Тако је. Њихова школа при епархији и наша при Хеленском фонду за културу блиско сарађују. Делимо исти програм, исте циљеве.

[Никола Попмихајлов]

Може ли неко да ми стави неки сајт да чујем Хабину музику?

 

Све што могу у ове ситне сате је да ти дам линк за википедију

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Alois_H%C3%A1ba

[Никола Попмихајлов]

Па ето, Игор је издао велику књигу по којој, по свему судећи, имаће ко да поје у Србији. .smesko.

Ради се, ради, видим, и то ме баш радује.

 

Уметност је жива док се ствара. Кад престане стваралаштво, она се претвара у музејски експонат.

[Зосима]

Ово су моји оригинали српске византије  .smesko.

 

 

- Хиландар ваведење 5х

-Ковиљ- Мојсијевци  3х

-Павле Аксентијевић 3х

-Хиландраска слава о Пајсије 

-хор богословског факса

-св Јован Дамаскин

Ок имам и Дивнине оригинале, као и мени омиљени женски хор Касијана,али то је изашло уз књигу...

 

Има ли још нешто,зна ли ко?

[Никола Попмихајлов]

Ово су моји оригинали српске византије  .smesko.

 

Има ли још нешто,зна ли ко?

 

Добићеш и наша руска издања.

[feeble]

Ово су моји оригинали српске византије  .smesko.

 

 

- Хиландар ваведење 5х

-Ковиљ- Мојсијевци  3х

-Павле Аксентијевић 3х

-Хиландраска слава о Пајсије 

-хор богословског факса

-св Јован Дамаскин

Ок имам и Дивнине оригинале, као и мени омиљени женски хор Касијана,али то је изашло уз књигу...

 

Има ли још нешто,зна ли ко?

Је ли то немаш хор Игора Зиројевића? Има ли Касијана да се купи негде, видим помињеш књигу неку?

[draganzzz]

@Никола Попмихајлов

 

Ne vezano za temu ali pitao bih vas sta mislite o ovom nekakvom pevacu Pavletu Aksentijevicu.

Vidim da ga cesto nazivaju pojcem ali nikako da saznamo sta to on peva, kakvo je to njegovo pojanje.

 

Inace u onom intervju na radiju "Slovoljubve" najblaze receno negativno se izrazio o vizantijskom pojanju,

kao i o celokupnom crkvenom pojanju kod nas.

Doduse on nije neki ekspert na tom polju ali dosta je zastupljen kao nekakav pojac, pa reko da vas pitam sta mislite o njegovom pojanju/pevanju?

Ovde je svojevremeno i bila tema o njemu:

https://www.pouke.org/forum/topic/18668-paksentijevic-crkveno-pojanje-nam-je-katastrofalno/

[Никола Попмихајлов]

@Никола Попмихајлов

 

Ne vezano za temu ali pitao bih vas sta mislite o ovom nekakvom pevacu Pavletu Aksentijevicu.

Vidim da ga cesto nazivaju pojcem ali nikako da saznamo sta to on peva, kakvo je to njegovo pojanje.

 

Inace u onom intervju na radiju "Slovoljubve" najblaze receno negativno se izrazio o vizantijskom pojanju,

kao i o celokupnom crkvenom pojanju kod nas.

Doduse on nije neki ekspert na tom polju ali dosta je zastupljen kao nekakav pojac, pa reko da vas pitam sta mislite o njegovom pojanju/pevanju?

Ovde je svojevremeno i bila tema o njemu:

https://www.pouke.org/forum/topic/18668-paksentijevic-crkveno-pojanje-nam-je-katastrofalno/

 

Павле Аксентијевић је велико име наше музичке уметности, а нарочито појања. Он се први осмелио, још седамдесетих година, да отпева транскрипције византијских и старих српских композитора, које су сачинили западни музиколози блиски ММВ.

 

Павле је најзаслужнији за ширење свести о континуитету наше музичке културе. Греота је што није нашао снаге да се веже за службу. Осим што је интерпретирао транскрипције средњовековних композитора, правио је и своје записе појања светогорских монаха, али је такође изводио и записе српских мелографа 19 века на начин који је близак традиционалном звуку византијске музике - са правилно постављеним исоном.

 

Нисам слушао емисију. Баш ме чуди да се негативно изразио о византијском појању. Генерално сам зачуђен кад чујем да појци не пружају подршку једни другима, већ уместо тога, копају једни другима јаму. То никоме није ни на част ни на корист. Читаву деценију, нас неколико из хора смо певали са Павлом.

 

За њега слободно могу рећи да ме је увео у свет музике.

[Никола Попмихајлов]

Узгред

 

Нема тога што није везано за тему.

[draganzzz]

Evo tog intervjua,

doduse mozda ga ja nisam dobro interpretirao ali moze da se preslusa, ima interesantnih stvari:

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/prepoznavanje-06-april-2012-pavle-aksentijevic

 

Evo dela o nasem crkvenom pojanju a ima kasnije i o vizantijskom:

 

"Sto se tice nase muzike ona je izuzetno melodijski oskudna, imate utisak kada ste u hramu kad niste za pevnicom

nego slusate ta pojanja, pod znacima navoda; to sto bi rekli neki koji se malo bolje u to razumeju, kao da krojite kao da pevate tekst bez notnog zapisa, nema pesme koja be me inspirisala da je naucim, koja bi zadovoljila neke moje estetske kriterijume i naterala me da je stavim u program svojih koncerata, to je muzika na nivou solfedja za prvi razred nize muzicke skole"

[Никола Попмихајлов]

"Sto se tice nase muzike ona je izuzetno melodijski oskudna, imate utisak kada ste u hramu kad niste za pevnicom

nego slusate ta pojanja, pod znacima navoda; to sto bi rekli neki koji se malo bolje u to razumeju, kao da krojite kao da pevate tekst bez notnog zapisa, nema pesme koja be me inspirisala da je naucim, koja bi zadovoljila neke moje estetske kriterijume i naterala me da je stavim u program svojih koncerata, to je muzika na nivou solfedja za prvi razred nize muzicke skole"

 

Тако је то са појањем уопште.

 

Највећи број песама ни ја не би ставио у програм концерта јер им је сврха подређена богослужењу, а не музичком укусу сладокусаца.

 

И то није ништа лоше.

[draganzzz]

nastavak intervjua sa P. Aksentijevicem:

 

"voditeljka: da niste malo prestrogi? Nisam prestrog uopste, ona je zatvorena za sve spoljne uticaje verovatno je to razlog sto smo zatvoreni toliko, bojimo se stranih uticaja ali ona je do te mere skromna da se muzicki postavlja i komponuje, komponuje je velika rec za to sto cujemo u okviru najvise jedne kvinte i ta melodijska linija nije razvijena i nema trenutaka kada vas ta muzika ponese...."

 

O vizantijskom pojanju: To sto se peva u Kovilju i na drugim mestima nije Vizantijska muzika, to je muzika post-vizantijskog perioda,

ona pripada periodu koji nema vise nikakve veze sa vizantijom, poslednje sto je vizantija dala u umetnosti dogodilo se mozda u 16-17 veku

kasnije nadiruci barok cini svoje a barok i vizantija, priznacete da su u totalnoj koliziji. ovo sto se sad peva barokizirano sa dosta ukrasa ne pripada vise toj tradiciji ali ne mozes ljude ubediti da to vise nije Kukuzelj, Glikis, Koronis i ostali .....

[Никола Попмихајлов]

nastavak intervjua sa P. Aksentijevicem:

 

"voditeljka: da niste malo prestrogi? Nisam prestrog uopste, ona je zatvorena za sve spoljne uticaje verovatno je to razlog sto smo zatvoreni toliko, bojimo se stranih uticaja ali ona je do te mere skromna da se muzicki postavlja i komponuje, komponuje je velika rec za to sto cujemo u okviru najvise jedne kvinte i ta melodijska linija nije razvijena i nema trenutaka kada vas ta muzika ponese...."

 

O vizantijskom pojanju: To sto se peva u Kovilju i na drugim mestima nije Vizantijska muzika, to je muzika post-vizantijskog perioda,

ona pripada periodu koji nema vise nikakve veze sa vizantijom, poslednje sto je vizantija dala u umetnosti dogodilo se mozda u 16-17 veku

kasnije nadiruci barok cini svoje a barok i vizantija, priznacete da su u totalnoj koliziji. ovo sto se sad peva barokizirano sa dosta ukrasa ne pripada vise toj tradiciji ali ne mozes ljude ubediti da to vise nije Kukuzelj, Glikis, Koronis i ostali .....

 

Црквена, богослужбена музика не мора увек да "понесе" слушаоца. Понекад има за циљ да га спусти, смири.

Нисам сигуран да увек треба полазити од претпоставке да смо затворени и да се нечега бојимо.

 

Што се тиче тезе о византијској и поствизантијској музици, мораћемо једном разграничити политику и културу. Византијска музика није била државни пројекат Источног римског царства већ израз једне културе. Подручје утицаја византијске културе било је шире од граница државе, а њено трајање је свакако превазишло историјско постојање Ромејске државе.

 

Сама граница постављена у "можда" 16 - 17 век је произвољна. Ако је музика "можда" преживела трајање царства, онда "можда" и није. Ако сигурно "можда" јесте, онда га је "можда" "можда" надживела и до данас. Напросто, у Османском царству ништа се није епохално десило између 17 и 18 столећа да што би могло да узрокује потпуни раскид са хиљадугодишњом традицијом црквене музике.

 

То је тема за себе и о њој може још много да се пише.

 

Важно је знати да је мантра о пост-византијској музици и новогрчком црквеном појању, у светској музикологији одавно напуштена. Она живи још само код нас, а њен циљ је избегавање озбиљног научног рада.

[Никола Попмихајлов]

Треба знати и то да је теза о пост-византијској потурченој музици формулисана почетком 20. века, од стране западних музиколога, који су, сасвим у духу колонијалне епохе, сматрали да је западни културни модел универзалан и да мора бити наметнут свим инфериорним народима.

 

То је била епоха у којој су разни "научници" тврдили да Арапи немају музику, Руси немају историју, а Индија и Кина немају право на државну независност. У тој епохи развијене су и расне теорије које су имале за циљ да оправдају колонијализам, а нешто касније су послужиле за геноцид.

 

На тај начин су представници колонијалне музикологије покушали православним балканским народима да одузму право на византијско наследство, проглашавајући их, заправо, хришћанским Турцима. Принципи на основу којих су они реконструисали православну музику из епохе Византијског царства заснивали су се на сличним принципима као и реконструкција ишчезлог Грегоријанског корала, који је реконструисан половином 19. века у манастиру Солесм у Француској.

 

Интересантно је приметити да, случајно, реконструкција византијског и реконструкција грегоријанског појања имају велике сличности. За тај подухват, на основу којег испада да Римска црква има права на византијско наслеђе, аутор реконструкције је добио орден од папе.

 

И тако је неовизантијска реконструкција названа византијском музиком, а непрекинута линија предања на Светој гори, названа је пост-византијском музиком и негира јој се континуитет.

 

Међутим, и ми данас често падамо у замку да негирамо континуитет појању нашег народа, иако имамо конкретне историјске податке о начину на који је карловачко појање, које се тада звало греческо, пренето са Свете горе у српске земље.

 

Е сад, ако кажемо да је српско појање настало у 18 веку на Светој гори, морамо се запитати да ли је наше појање новогрчко, поствизантијско, неовизантијско или византијско.

[Иван ♪♫]

nastavak intervjua sa P. Aksentijevicem:

 

"voditeljka: da niste malo prestrogi? Nisam prestrog uopste, ona je zatvorena za sve spoljne uticaje verovatno je to razlog sto smo zatvoreni toliko, bojimo se stranih uticaja ali ona je do te mere skromna da se muzicki postavlja i komponuje, komponuje je velika rec za to sto cujemo u okviru najvise jedne kvinte i ta melodijska linija nije razvijena i nema trenutaka kada vas ta muzika ponese...."

 

ја мислим да богослужбена музика или појање треба, пре свега, да одражава молитвено расположење, а што верујем да може и у мање и у више од квинте

али ок, човек је вероватно хтео да каже да су неке песме досадне