Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Поштовани чланови форума Сви који желе да поставе питање у вези са појањем које називамо византијским, или са радом хора Мојсије Петровић, могу то урадити на овој теми. Поздрав Никола ______________________ Контакти за хор "Мојсије Петровић" email: [email protected] Никола Попмихајлов: skype: popmihajlov Никола Попмихајлов: mob: 063455619 Никола Попмихајлов: email: [email protected] Dragi, Лапис Лазули, Александрида and 7 осталих је реаговао/ла на ово 10 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Jakov Edeski Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Nikola,neka preporuka za pocetnike u vizantijskom pjevanju,tehnike ucenja,knjige,vezbe? ps.Hvala unapred .hvala. PredragVId је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ What on earth can you do with a degree in theology? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Јакове Прво питање па одмах најтеже. Подразумева се да онај који учи мора да има извесан дар, од чега ће зависити темпо учења и крајњи ниво који је могуће достићи. За учење византијске музике, као и свега другог, најважнија је мотивација. Радио сам са ученицима који су били веома надарени, други су били просечни, а неки су кренули практично од нуле. Испоставило се да су неки од наизглед неталентованих ђака били спремни да уложе много више времена и труда и то им се исплатило. Такође је веома важно имати праксу за певницом. У много бољем положају су они који већ поју у цркви, али не у хору, већ за певницом, краловачким напевом, од оних који немају певничког искуства. Међутим, мањак искуства за певницом није трајни хендикеп. Годину дана редовног учешћа на бденију и литургији довољно је да се науче неке ствари. Свако ко жели да учи византијску музику, мора да научи нотацију и основе осмогласја. Разумећеш да као аутор уџбеника, морам да препоручим своју књигу. Зато сам је и писао. Књига "Водич за појце кроз савремену неумску нотацију" конципирана је тако да се кроз неколико десетина вежби учи нотација за релативно кратко време, а гласови се савладавају кроз примере литургијских песама, које се потом могу користити на богослужењу. Књигу прати диск на којем су снимљени сви музички примери из уџбеника. Знам да може да се купи у књижари Благодарник у Београду. Не знам где се још продаје. Што се тиче технике певања, разни појци имају различиту технику. Важно је не оптерећивати грло јер, за разлику од жица на виолини, гласне жице не могу да се замене када пукну. Начин испевавања украса је прилично важан, али то се савладава временом, уз много слушања и испробавања. И на крају, идеално би било ако би имао живи контакт са учитељем да не би лутао у недоумицама. Ученик треба да учи од једног учитеља, а учење византијске музике треба схватити на старински начин, како су се некада учили занати. У почетку, шегрт чисти (нпр. берберску) радњу и посматра како мајстор ради. Потом мења пешкире, слаже алат, док му мајстор не дозволи да сапуна муштерије. Тек на крају, постепено добија конкретна задужења са бритвом и туђим вратом. Процес траје годинама, али изграђује карактер, лични однос и занатске вештине. Кад мајстор процени, шегрт полаже испит за калфу те добија дозволу да прима муштерије. После много година може да полаже и мајсторски испит. Питање је да ли је то код нас данас могуће. Александрида, PredragVId, Jakov Edeski and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван ♪♫ Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Da li su te pesme zapisane isključivo neumskom notacijom, ili postoje i verzije u petolinijskom notnom sistemu? PredragVId је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
draganzzz Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Sta je ovo, kakvo je ovo pojanje? Meni se inace jako svidja, makedonci su izgleda ovim nacinom pojanja nasli pravu crtu izmedju njih, grka i bugara! Sta vi mislite? PredragVId је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Jesus said to him, “Away from me, Satan! For it is written: ‘Worship the Lord your God, and serve him only.’' Matthew 4:10 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
obi-wan Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Jedno tehnickije pitanje: gde mogu da kupim sve do sad izdate cd-ove hora Mojsije Petrovic, i koliko je izdanja do sad bilo? `Fala... PredragVId је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ "Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Da li su te pesme zapisane isključivo neumskom notacijom, ili postoje i verzije u petolinijskom notnom sistemu? Иване постоје песме записане у петолинијском нотном систему. Записивали су их и Грци, и Бугари, и Румуни. Међутим, неумска нотација је изворни начин записивања ових мелодија. Постоје доста добри разлози због којих треба чувати и неговати познавање неумског писма, као што постоје добри разлози за чување ћирилице, чак иако се у Србији претежно користи латиница. Плаћамо дуг времену, али не заборављамо и не одричемо се онога што је некада било главно обележје наше културе. Пре две године објављен је Осмогласник - старо српско појање у издању Синода СПЦ, у којем су забележене "византијске" мелодије у европској нотацији. Да би биле верно забележене морали смо се користити помоћним знацима за четвртине степена, које је у употребу током 20-их година ХХ века увео чешки композитор Алојз Хаба. Немојте се збунити ако видите ове знаке. Можете их просто занемарити. Судећи по напоменама у предговору Осмогласника, можда би их користио и Мокрањац, да је Хаба живео пола столећа раније. Иван ♪♫ and Александрида је реаговао/ла на ово 2 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Sta je ovo, kakvo je ovo pojanje? Meni se inace jako svidja, makedonci su izgleda ovim nacinom pojanja nasli pravu crtu izmedju njih, grka i bugara! Sta vi mislite? Македонци, као и ми, трагају за звуком којим би "вратили" овај начин певања. Код њих је, као и код нас, званично појање Карловачко. Неки хорови су успешнији, неки мање увежбани. Најбољи хор у Македонији су, по мом мишљењу, Хармосини. Имао сам прилику да их слушам у Санкт-Петербургу на концерту у Капели (тако се зове концертна сала). Осим тога, познајемо се лично. Жао ми је што не можемо да певамо заједно на богослужењима. Овај хор не познајем мада постоји велики број хорова у Грчкој и Бугарској који негују овакав стил. Đorđe Maksimović, PredragVId and draganzzz је реаговао/ла на ово 3 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Jedno tehnickije pitanje: gde mogu da kupim sve do sad izdate cd-ove hora Mojsije Petrovic, i koliko je izdanja do sad bilo? `Fala... О.В. 1 Наш хор је већи број дискова снимио са братијом манастира Ковиљ него самостално. Као СВХ Мојсије Петровић објавили смо ЦД "Ангел Белого города" у Москви 2005 и аудио ДВД "Великопостные концерти" 2011 у Санкт Петербургу. Оба издања могу се наћу у продавници Благодарник у Београдској улици у Београду. PredragVId and obi-wan је реаговао/ла на ово 2 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
draganzzz Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 @Никола Попмихајлов Evo ga Harmosini, dobri su; ali po meni ovde nema traganja, zvuci kao cista vizantija?! PredragVId је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Jesus said to him, “Away from me, Satan! For it is written: ‘Worship the Lord your God, and serve him only.’' Matthew 4:10 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 @Никола Попмихајлов Evo ga Harmosini, dobri su; ali po meni ovde nema traganja, zvuci kao cista vizantija?! Нема трагања код Хармосина или код Јустинијана прима? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Под трагањем подразумевам да постоји прекид у усменом предању. Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
draganzzz Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Elem, ovo je za mene nacin u kom pravcu kod nas treba ici i time na neki nacin ~pomiriti~ karlovac i vizantiju? Epohalno Драгана Милошевић је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Jesus said to him, “Away from me, Satan! For it is written: ‘Worship the Lord your God, and serve him only.’' Matthew 4:10 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Никола Попмихајлов Написано Април 1, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Elem, ovo je za mene nacin u kom pravcu kod nas treba ici i time na neki nacin ~pomiriti~ karlovac i vizantiju? Epohalno Не бисмо више смели да долазимо у ситуације у којима морамо да се опредељујемо за једно или друго. Карловачко је византијско. Када је Адамантиос Кораис (грчки Доситеј) слушао српско појање у Карловцима, изјавио је да је то истинско православно појање. Ако будемо учили византијско појање, сачуваћемо и обогатити карловачко. Ако сачувамо карловачке мелодије имаћемо богатије и лепше византијско појање. Показало се да досадашњи приступ не доприноси развоју црквене музичке уметности. Иван Недић је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
seerbian Написано Април 1, 2013 Пријави Подели Написано Април 1, 2013 Иване постоје песме записане у петолинијском нотном систему. Записивали су их и Грци, и Бугари, и Румуни. Међутим, неумска нотација је изворни начин записивања ових мелодија. Постоје доста добри разлози због којих треба чувати и неговати познавање неумског писма, као што постоје добри разлози за чување ћирилице, чак иако се у Србији претежно користи латиница. Плаћамо дуг времену, али не заборављамо и не одричемо се онога што је некада било главно обележје наше културе. Пре две године објављен је Осмогласник - старо српско појање у издању Синода СПЦ, у којем су забележене "византијске" мелодије у европској нотацији. Да би биле верно забележене морали смо се користити помоћним знацима за четвртине степена, које је у употребу током 20-их година ХХ века увео чешки композитор Алојз Хаба. Немојте се збунити ако видите ове знаке. Можете их просто занемарити. Судећи по напоменама у предговору Осмогласника, можда би их користио и Мокрањац, да је Хаба живео пола столећа раније. Поменули сте Осмогласник старог српског појања, да ли знате где може да се купи? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.