Какво је наше знање ствари?

[Александар Милојков]

Pa eto, izgleda da je bar ta nedokucivost izvesna u celoj prici.  

 

Управо тако. Опет премудри Сократ: "Знам да ништа не знам."  

[Александар Милојков]

Ako je za mene i tebe zid zelen, za osobu koja boluje od protanopije taj isti zid je tamno zut,  za osobu koja pati od deuteranopie je smedj, za razni zivotinje je opet razlicit. A kakav je mimo bilo kog od nabrojanih posmtraca? E na to mislimo kad kazemo sam po se bi. Kakav je zid samo po sebi znaci kakav je mimo bilo kog posmatraca.

 

In medias res! Ово је суштина теме. 

[Иван ♪♫]

Ne shvatas problematiku. Ovo je ok sto ti kazes ali nije tema, sto je sasvim prirodno jer je nesvakidasnja dilema. Pogledaj klip koji sam postavio na prethodnoj strani. Mislim da ne moze biti jednsotavnije objasnjeno o cemu se radi.

Postoji. Ali mi ne znamo sta je to nesto mimo bilo kog posmatraca. Ako je za mene i tebe zid zelen, za osobu koja boluje od protanopije taj isti zid je tamno zut,  za osobu koja pati od deuteranopie je smedj, za razni zivotinje je opet razlicit. A kakav je mimo bilo kog od nabrojanih posmtraca? E na to mislimo kad kazemo sam po se bi. Kakav je zid samo po sebi znaci kakav je mimo bilo kog posmatraca. To ne znam a ja smatram da necemo ni znati. A ovo sto si rekao o uzrocima formiranje nekog opazanja to je ok ali to ne dovodi u pitanje da znanjem tih uzroka mi ne dobijamo znanje o tome kakav je objekat mimo bilo kog posmatraca.

 

pa to kako osoba doživljava neko svojstvo objekta je upravo osobina te sobe, a ne posmatranog objekta, i tu nastaje pitanje ,,Ko ti zaista jesi" recimo.

Dok, s druge strane, posmatrani objekat prosto ima neku osobinu koje smo mi svesni, ali se uvek pitamo čega tu još ima i onda ide ista ona priča odozgo što sam napisao.

 

pitanje ,,šta to zaista jeste" je formulisano tako da traži nekakav ultimativni odgovor

[Milan Nikolic]

Истинитост твари се може изједначити са вољом Божијом.

 

Творевина се темељи на трансцендентним елементима које називамо ,,логосима твари''. Не треба тражити од науке да реши то питање јер оно превазилази њене оквире.

[Срђан Шијакињић]

Postoji. Ali mi ne znamo sta je to nesto mimo bilo kog posmatraca. Ako je za mene i tebe zid zelen, za osobu koja boluje od protanopije taj isti zid je tamno zut,  za osobu koja pati od deuteranopie je smedj, za razni zivotinje je opet razlicit. A kakav je mimo bilo kog od nabrojanih posmtraca? E na to mislimo kad kazemo sam po se bi. Kakav je zid samo po sebi znaci kakav je mimo bilo kog posmatraca. To ne znam a ja smatram da necemo ni znati. A ovo sto si rekao o uzrocima formiranje nekog opazanja to je ok ali to ne dovodi u pitanje da znanjem tih uzroka mi ne dobijamo znanje o tome kakav je objekat mimo bilo kog posmatraca.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Color_blindness

Mislim da mogu donekle da razumem. Da li se nesto postiglo kada bi se boja zida opisala ne iz ugla dozivljaja posmatraca, ne iz ugla imenovanja koje je boje, vec kao skup fizickih zakonitosti koje su iste za sve, a koje mi vidimo kao zelenu, ovi ostali koje si pomenuo kao smedju, tamno zutu itd? Kada bi se njegova boja izrazila formulom? Ili to ne bi bila vise boja vec samo formula necega, jer boja podrazumeva dozivljaj...

 

I inace da li se moze reci za matematicke zakonitosti da su objektivno vazece, same po sebi? Trougao je bezuslovno trougao?

[Александар Милојков]

I inace da li se moze reci za matematicke zakonitosti da su objektivno vazece, same po sebi? Trougao je bezuslovno trougao?

 

Зависи од којих аксиома кренеш. 

[Aquilius Cratus]

 

pa to kako osoba doživljava neko svojstvo objekta je upravo osobina te sobe, a ne posmatranog objekta, i tu nastaje pitanje ,,Ko ti zaista jesi" recimo.

Dok, s druge strane, posmatrani objekat prosto ima neku osobinu koje smo mi svesni, ali se uvek pitamo čega tu još ima i onda ide ista ona priča odozgo što sam napisao.

 

pitanje ,,šta to zaista jeste" je formulisano tako da traži nekakav ultimativni odgovor

 

Ne trazi ultimativan odgovor nego odgovor i svojstvu tog predmeta MIMO bilo kog posmatraca. Imamo li pristup tom transecendetnom ili ne?! Ja kazem  ne. 

 

 Kako znamo da ima kad eto ja i ti vidimo jednu boju, osoba sa deuteranopiom vidi drugu boju, osoba sa protanopiom neku trecu, zivotinje jedni ili druge vrste petu ili sestu. Razumes? U najboljem slucaju pitanje forumilisemo kao "ko od pobrojanih vidi istinitu boju" to u optimistickom smislu da neki posmatrac vec vidi boju koju objekat zaista sadrzi. Ali ja ne smatram da bilo ko vidi onu boju koju zid zaista sadrzi.

[Aquilius Cratus]

Истинитост твари се може изједначити са вољом Божијом.

 

Творевина се темељи на трансцендентним елементима које називамо ,,логосима твари''. Не треба тражити од науке да реши то питање јер оно превазилази њене оквире.

 

 

 Ok, slazem se sa recenim. Ali ovo nije naucno pitanje niti teolosko nego filozofsko.

[Срђан Шијакињић]

Зависи од којих аксиома кренеш. 

Na koje aksiome mislite?

I inace, sto se tice nedokucivosti, da li se moze reci da bilo sta sto se moze misliti, bilo sta cemu se moze razumski pristupiti, je nedokucivo, jer je ono do cega dolazimo opet odraz samog razuma? Hocu reci nedokucivost vazi za apsolutno sve o cemu mozemo uopste misliti, ne samo na dozivljaje pri posmatranju sveta kao sto su boje?

[Александар Милојков]

 Ok, slazem se sa recenim. Ali ovo nije naucno pitanje niti teolosko nego filozofsko.

 

Тачно. Међутим, велико је питање да ли га сама философија може решити. Одговор, чини ми се, превазилази њене моћи. Мислим да нужно прелива у теологију.

[Фоловер]

Никад нисам волео Кантов агностицизам, али изгледа да је у праву, да истина остаје сакривена.

Мислим да је објективност ствар моћи духа и разума над чулима.

Ако останемо само при чулном опажају онда то искључује знање по себи јер се истина не може упознати само путем чула.

Ако пређемо на разум ту долазимо до ослобађања од оних идола о којима је говорио Бекон, посебно идоли рода (врсте).

Човек посматра ствари из угла човечјег рода, животиње нпр. могу имати сасвим други опажај. Такође, и људи међусобно имају различите опажаје ствари.

Сматрам да је присуство Духа Светог у човеку једини начин да човек дође до објективне истине, онакве какве јесте.

Надам се речима из Светог Писма да ће све тајне бити откривене.

 

Јако је тешка (бар мени) ова тема да се свари.

[Александар Милојков]

Na koje aksiome mislite?

 

Поменуо си троугао. Еуклидовска и нееуклидовска геометрија. Збир углова у троуглу не мора бити 180 степени. Бар тако каже мој друг Наум,професор математике.

[Aquilius Cratus]

Mislim da mogu donekle da razumem. Da li se nesto postiglo kada bi se boja zida opisala ne iz ugla dozivljaja posmatraca, ne iz ugla imenovanja koje je boje, vec kao skup fizickih zakonitosti koje su iste za sve, a koje mi vidimo kao zelenu, ovi ostali koje si pomenuo kao smedju, tamno zutu itd? Kada bi se njegova boja izrazila formulom? Ili to ne bi bila vise boja vec samo formula necega, jer boja podrazumeva dozivljaj...

 

I inace da li se moze reci za matematicke zakonitosti da su objektivno vazece, same po sebi? Trougao je bezuslovno trougao?

 

Uprvo zato nije moguce izraziti sa tim prirodnim zakonitostima jer se time gubi pojam boja i ostaju pojmovi tima frekvencija i talasna duzina.

 

 Sto se matemtiek tice imas dve skole. Platoniste i evidencijaliste. Platonisti tvrde da je sva matematika u predpocetnim idejama, logicno sledeci oca svoje skole, i samim tim nepromenjivai da im matematiku otkrivamo kao nepromenjivu istinu. Sa druge strane evidencijalisti tvrde da mi matematiku izmisljamo tacnije izvodimeo iz fizickom sveta za nase potrebe. Kao naprimer vidimo u prirodi nesto slicno trouglu i mi izmislimo trougao za lakse racunenje, merenje i opste orijentisanje pri konstrukciji raznih nasim masina i zgrada.

[Aquilius Cratus]

Тачно. Међутим, велико је питање да ли га сама философија може решити. Одговор, чини ми се, превазилази њене моћи. Мислим да нужно прелива у теологију.

 

 Moguce i da se preliva ali sam znas i to bolje od mene koliko je savremena telogija nespremna za ovkave probleme. Evo vidis vec da ne mozemo ni da objasnimo sta je tema a kamoli da pocnemo neku diskusiju.

[Александар Милојков]

Moguce i da se preliva ali sam znas i to bolje od mene koliko je savremena telogija nespremna za ovkave probleme. Evo vidis vec da ne mozemo ni da objasnimo sta je tema a kamoli da pocnemo neku diskusiju.

 

Добро, де, немој да си толики песимиста. Мислим да људи сасвим солидно прате. А теологија? Па не може довека остати неспремна. Што би рекао Чеда, од нас зависи.