Какво је наше знање ствари?

[Aquilius Cratus]

Никад нисам волео Кантов агностицизам, али изгледа да је у праву, да истина остаје сакривена.

Мислим да је објективност ствар моћи духа и разума над чулима.

Ако останемо само при чулном опажају онда то искључује знање по себи јер се истина не може упознати само путем чула.

Ако пређемо на разум ту долазимо до ослобађања од оних идола о којима је говорио Бекон, посебно идоли рода (врсте).

Човек посматра ствари из угла човечјег рода, животиње нпр. могу имати сасвим други опажај. Такође, и људи међусобно имају различите опажаје ствари.

Сматрам да је присуство Духа Светог у човеку једини начин да човек дође до објективне истине, онакве какве јесте.

Надам се речима из Светог Писма да ће све тајне бити откривене.

 

Јако је тешка (бар мени) ова тема да се свари.

 

 I cula i razum i logika i svi intrumenti fizicki i umni su takodje sa one strane subjekta (ispred). Sve to se formirau u umu. Naravno objektivno znanje je moguce jer se ono uglavnom bavi korelacijama izmedju opazanih stvari ali nije nam nikako moguce bilo sta saznati mimo posmatraca. To je apsurd jer kad nema posmatraca nema nas a onda nema ni pitanja. 

[Aquilius Cratus]

Добро, де, немој да си толики песимиста. Мислим да људи сасвим солидно прате. А теологија? Па не може довека остати неспремна. Што би рекао Чеда, од нас зависи.

 

 Da sam pesimista ne bih ucestvovao u temi. Smatram da je bitna i samo po sebi kao filozofska dilema a i ako se unese u teologiju niko od mene sretniji ako vidim da se sve vise misli u Crkvi.  Znas da sam na raznim temama naglasavao da mi se ne svidja sto teolozi zanemaruju filozofska pitanja iz prvog lica.

[horatio]

Pa, ideja Kantove kritičke filozofije je upravo u tome da ispita šta mi možemo saznati. Tačno je da on polazi od pretpostavke stvari po sebi.On naprosto ispituje kakve su mogućnosti saznanja subjekta. Prethodno je Hjum bacio rukavicu u lice svim dogmatičkim metafizičarima dovevši u pitanje apodiktičnost principa kauzaliteta. Ispitavši naš saznajni aparat(Kant), došao je do zaključaka do kojih je došao i zaista, mi saznajemo stvari samo onako kako nam se pojavljuju. No, tu nema mjesta relativizmu, jer je razum zakonodavac prirode i u svih ljudi je u osnovi isti.

 

Moje mišljenje je da bismo shvatili suštinu stari, trebali bi imati božanski razum.

[Иван ♪♫]

Ne trazi ultimativan odgovor nego odgovor i svojstvu tog predmeta MIMO bilo kog posmatraca. Imamo li pristup tom transecendetnom ili ne?! Ja kazem  ne.

 

pa to ti pričam sve vreme

 

 

Kako znamo da ima kad eto ja i ti vidimo jednu boju, osoba sa deuteranopiom vidi drugu boju, osoba sa protanopiom neku trecu, zivotinje jedni ili druge vrste petu ili sestu. Razumes? U najboljem slucaju pitanje forumilisemo kao "ko od pobrojanih vidi istinitu boju" to u optimistickom smislu da neki posmatrac vec vidi boju koju objekat zaista sadrzi. Ali ja ne smatram da bilo ko vidi onu boju koju zid zaista sadrzi.

 

boja je naš doživljaj, dakle obojica gledamo istu boju, i dogovorimo se da to što vidimo nazovemo zeleno, i svaki nadražaj iz te i obližnjih frekvencija mapiramo na doživljaj i pojam ,,zeleno", bez obzira kako ti i ja to ,,zeleno" individualno doživljavamo, i to su naše osobine, a ne osobine objekta

 

nailazimo na ćorsokak jer pokušavamo da tehničke osobine objekta tumačimo na osnovu subjektivnog doživljaja tog objekta. Zašto? Zato što naša čula nisu merni instrumenti.

[Срђан Шијакињић]

Uprvo zato nije moguce izraziti sa tim prirodnim zakonitostima jer se time gubi pojam boja i ostaju pojmovi tima frekvencija i talasna duzina.

Evo jos ovo i necu vise da vas davim. 

 

Da li su pojmovi kao sto je pojam frekvencija blizi mogucnosti da se odrede sami po sebi, da objektivno vaze, jer nisu, kao sto je to slucaj sa bojom, podlozni razlicitim dozivljajima? Mislim, da li je pojam frekvencije uvek isti ma ko se susreo sa njim, da li se moze subjektivno doziveti poput boje? Ili se uopste ne moze doziveti, vec se moze samo znati u teoriji, kao u onom klipu? Ako ne moze, onda je to znanje o njemu objektivno?

 

Hvala ljudi na odgovorima.

[Aquilius Cratus]

 

pa to ti pričam sve vreme

 

 

 

boja je naš doživljaj, dakle obojica gledamo istu boju, i dogovorimo se da to što vidimo nazovemo zeleno, i svaki nadražaj iz te i obližnjih frekvencija mapiramo na doživljaj i pojam ,,zeleno", bez obzira kako ti i ja to ,,zeleno" individualno doživljavamo, i to su naše osobine, a ne osobine objekta

 

nailazimo na ćorsokak jer pokušavamo da tehničke osobine objekta tumačimo na osnovu subjektivnog doživljaja tog objekta. Zašto? Zato što naša čula nisu merni instrumenti.

 

 

 Dobro, ok, ti kazes to su nase osobine a ja to zovem stvaraju se unutar naseg uma moze i jedno i drugo. Ali iz toga naprostoi sledi da ili zid nema nikavu boju mimo nas kao posmatraca i svih ostalih posmatraca ili da mi ne vidimo pravu boju bas zato sto nju nas um "lepi" na zid.

[Aquilius Cratus]

Evo jos ovo i necu vise da vas davim. 

 

Da li su pojmovi kao sto je pojam frekvencija blizi mogucnosti da se odrede sami po sebi, da objektivno vaze, jer nisu, kao sto je to slucaj sa bojom, podlozni razlicitim dozivljajima? Mislim, da li je pojam frekvencije uvek isti ma ko se susreo sa njim, da li se moze subjektivno doziveti poput boje? Ili se uopste ne moze doziveti, vec se moze samo znati u teoriji, kao u onom klipu? Ako ne moze, onda je to znanje o njemu objektivno?

 

Hvala ljudi na odgovorima.

 

 

 I frekvencija i talasna duzina su pojmovi koji su ispred subjekta. Tacnije oni su izvedeni da bi objasnili korelacije izmedju objekata koje subjekt opaza. Tako da ne, nisu blize da odgovore na pitanja o sustini stvari samih po sebi.

[Срђан Шијакињић]

 I frekvencija i talasna duzina su pojmovi koji su ispred subjekta. Tacnije oni su izvedeni da bi objasnili korelacije izmedju objekata koje subjekt opaza. Tako da ne, nisu blize da odgovore na pitanja o sustini stvari samih po sebi.

Nisam mislio da li su pogodniji kao sredstva da objasne neku stvar samu po sebi, nego da li je sam pojam frekvencije, kao broj oscilacija u jedinici vremena, sam po sebi mnogo jasniji, mnogo objektivniji nego pojam boje? Sustina pojma frekvencije je broj oscilacija u jedinici vremena i to se ne moze nikako drugacije doziveti, kako onda mi ne znamo objektivnu sustinu pojma frekvencije? U stvari mi znamo sustinu pojma frekvencije ali to nam ne govori sta frekvencija zaista jeste, vec samo sta je ono sto smo mi stvorili da bi nam pomoglo da objasnimo pomenute korelacije i nazvali frekvencija. Mislim da kapiram.

[Juan Valdez]

Evo vidis vec da ne mozemo ni da objasnimo sta je tema a kamoli da pocnemo neku diskusiju.

А како ми уопште можемо да знамо шта је стварно тема???

[horatio]

Da li sam dobro shvatio - da zastupate relativizam u saznanju ili...? 

[Juan Valdez]

Кад се Кант скинуо го и стао испред огледала, видео је ствар по себи.

[Aquilius Cratus]

А како ми уопште можемо да знамо шта је стварно тема???

 

I to je dobro pitanje posto se ova problematika grana u vise pravaca. Ali za neke pocetne korake razumevanja ostavio sam klip

 

[Александар Милојков]

Da li sam dobro shvatio - da zastupate relativizam u saznanju ili...? 

 

Заступамо тезу да је наше знање ствари наш доживљај ствари. Немамо знање ствари по себи. То остаје недокучиво.

[horatio]

Pa, to je i Kant rekao. Ukoliko ne odričete objektivnost saznanju, pa i nauci - sve se slažemo. 

[Александар Милојков]

Ukoliko ne odričete objektivnost saznanju, pa i nauci - sve se slažemo. 

 

Не одричемо јој објективност. Али, објективност није исто што и знање ствари по себи. Објективност је слагање наше заједничке природе у неком питању.