Албанска Православна Црква

[Marjanovic]

Православље у Албанији. Када би сви у Цркви били хришћани

 

 

 

...тада на свету не би остало многобозаца

Интервју са Митрополитом Корчинским Јованом (Албанија) за часопис «Роад то Еммаус». Превод са енглеског специјално за портал «Православље и мир» Марина Леонтјева.

- Црква у садашњем тренутку предузима значајне напоре указујући подршку целом албанском друштву. Чини ми се да сте једном навели цитат из једне од проповеди св.Јована Златоуста, где он каже да «када би сви у Цркви били хришћани, тада на свету не би остало многобожаца».

- Да, он је био у праву. Махатма Ганди је говорио: «Ја бих се обратио у хришћанство када бих срео бар једног хришћанина». Један светитељ је једном рекао: «Зашто се у првим вековима хришћанство ширило тако брзо, а данас не?». Одговорио је: «У првим вековима хришћанство су проповедали хришћани».

Ако бисмо то заиста схватали како треба онда не бисмо тако журили да приметимо тудје недостатке. Позната "Меа цулпа" (моја кривица) представља основу хришћанске веонауке. Свети Серафим је говорио: "Стичи духа мира и хиљаде око тебе ће се спасити". Ми не можемо спасти хиљаде јер не можемо спасти саме себе. То је најважнија ствар и она помаже људима да виде хуманизам у другом светлу. У светлу у коме он дарује љубав, а не мржњу.

На основу мог искуства општења са хришћанским фанатицима, већина од њих самих има недостатак вере. Они сумњају и покушавају да угуше сваку сумњу која се појављује око њих. Један број најжешћих православаца које сам сретао су били из бивших комунистичких држава - бивши чланови тајне полиције и сл. Они просто не умеју да живе без мржње.

Њихова природа, нажалост, је негативна јер се заснива на тој зависти. Они кажу: "Ја сам против тога и тога". Они не говоре о томе шта је то истинско хришћанство. Не говорим то да бих их осудио то је просто њихова трагедија.

Могуће је да се то дешава на свим нивоима, али овде је то просто очигледно. Мали број људи може да реши тај задатак и каже: "Ја сам - хришћанин": Само под условом да припадате истинском хришћанству можете да кажете да сте - хришћанин. Само Господ има право да говори о истинском хришћанству. Али свако ко се сједини с Њим, усваја Његову природу.

- То се понекад примећује у Русији и Србији са порастом броја екстремних националиста. Ти људи често користе Православље као транспарент, иза кога нема хришћанског духа, и то плаши јер су обични људи онда необавештени и мисле: "Треба да подржим ту групу јер су они православни".

- Да, такве злоупотребе су увек постојале. Ти људи паразитирају на тудјим религиозним осећањима, јер не знају какву снагу има религија, и желе да је искористе за своје циљеве. На пример, у Југославији су већина људи који живе у областима Косова, Србије, Македоније, Босне - атеисти. И зато такозвани верски рат овде просто не постоји. Наишао сам на следећу комбинацију речи:"Верски рат атеиста", јер су сви људи који учествују у тим ратовима атеисти. Знам их лично. Наравно, они су људска бића, али користе религију а не верују. Од тога се веома тешко може избавити. Православна Црква у Албанији се довољно јасно изјашњавала против злоупотребе религије. Мислим да најјачи глас у томе има Архиепископ Албански Анастасије, чија девиза гласи овако: "Јелеј религије никада не треба да се користи за распиривање конфликата, већ само за омекшавање срца и исцељење рана".

- Западна прес-служба је веровала у спољашње знаке на Косову. За њих је то увек био конфликт измедју православних Срба и муслиманских Албанаца.

- Да тако им је било једноставније. Објаснити истинске узроке је превише сложено и тешко. Њима је било потребно брзо објашњење.

- Да ли мислите да је рат на Косову био пре на културној и територијалној основи, него на религиозној?

- То је био етнички рат. Када је ова или она страна рушила дзамије или цркве, то није било из религиозних разлога. Цркве и дзамије су национални симболи.

- На то подсећа и многогодишња борба у северној Ирској. Тамо је потпуно очигледно да се за религију боре неблагочестиви католици и протестанти.

 

- Да као у оној шали када Ирца питају: "Да ли сте ви католик или протестант?". Ирац се смеје и одговара: "Ја сам - атеиста". "Добро - али да ли сте атеиста-католик или атеиста-протестант"? (смеје се).

Због тога је пророчка улога Цркве тако важна. Пророчка улога значи, да смо сви на крсту по речима Самог Господа. У Јевандјељу постоји драгоцена фраза, коју често цитирам: "Ово говори Господ". Људи најчешће не желе то да чују. Они желе да се осећају "изнад", јер следе лажне пророке, а истинске пророке убијају. Ако будемо непрекидно изогаварали речи: "Ово говори Господ", то од нас захтева труд, али пошто ми не волимо да се трудимо, и избегавамо крст ми то ни не изговарамо. Ми говоримо оно што околина жели да чује. То је одувек био један од главних проблема у Цркви. Ми треба да испуњавамо пророчку улогу Цркве, и да говоримо у Име Господа, да понављамо Његове речи.

- Једна ствар ме је приморала да први пут осетим обнављање Албанске Цркве, када су у време косовског конфликта на Западу расла настројења против притешњења косовских муслимана од стране православних Срба. А потом су се почеле појављивати ретке вести о томе да Албанска Православна Црква пружа уточиште хиљадама муслиманских избеглица са Косова. Тоје разбило предрасуде. Можда је Албанија прва земља у савременом свету где Православна Црква пружа руку помоћи не само својим сиромашним људима већ и својим "непријатељима".

- Шта бисте посаветовали новообраћеним хришћанима у вези са хришћанским животом? На Западу постоји склоност за млако обраћење к вери, у смислу ми читамо дела раних светих отаца или житија светих, например житије светог Серафима Саровског. Али често је Православље нешто лично и не помиње наше суседе, наш град, земљу. У крајњој мери није тако како Албанска Православна Црква утиче на дела овде.

 

- Као прво, ми хришћани не треба да имамо непријатеље, јер је немогуће да истовремено будемо хришћани и имамо непријатеље.

Као друго, често се шалим (и то је шала) да читање о светом Серафиму доноси више штете него користи. Кажем тако јер савремени православни имају лажну представу о светом Серафиму. То одражава чињеница да свако од нас ствара неко слично лажно-православно Ја, које с нама нема ништа заједничко. На пример, узимамо у једну руку бројанице, а у другу своју девојку под руку, и водимо разговор о светом Серафиму Саровском. То уопште нема никакве везе са светим Серафимом Саровским.

Људи не схватају у потпуности светог Серафима, већ виде само његове речи. Њима се свидја да читају како је он био окружен светлошћу, али не размишљају о томе шта значи клечати хиљаду дана и ноћи на камену. То је лажна идентификација личности. Идентификујемо се са нечим што у ствари не постоји, а потом негирамо околину с висине своје тачке гледишта, заборављајући да смо гори од њих. Не покушавамо да спасемо себе.

 

Познати Раби Зусја је говорио: "Господ ми неће судити због тога што нисам био Мојсије. Он ће ми судити због тога што нисам био Зусеј". Тим људима се неће судити због тога што нису били као Серафим Саровски. Судиће им се због тога што нису били оно што јесу. Свако тражи себи безопасно место на земљи, али оно постоји само у другом свету. Манастир Хора у Констатинопољу је био посвећен једном од Христових Имена: "Земља свих Живих". Та земља постоји, али то није та лажна духовност, коју стварамо у својој уобразиљи. 

Не индивидуе, већ личности

- Често цитирају Вашу фразу о томе да "Црква постоји не ради тога да би стварала индивидуе, већ ради тога да би стварала личности. Индивидуе се налазе у стању разједињења". И још, када су Вас питали чиме се руководи Црква предлажући часове енглеског младим Албанцима. Ви сте рекли: "Ми не покушавамо да обраћамо у нашу веру преко наших пројеката. Ми покушавамо да помогнемо младим људима да увиде одредјене могућности и путеве. Наш задатак је да чувамо њихову слободу, с тим да они могу да изаберу свој сопствени пут". 

- Да управо због тога нам је потребно јединство јер смо различити. Вештачки системи уједињења: комунизам, социјализам, фашизам - руше личност. Они покушавају да направе људе истима, и примењују силу да би они поступали исто. Данас се на богатом Западу дешава још нешто опасније. То је једнообразност, која потиче изнутра. Људи добровољно желе да буду једнообразни. Често још пре него што поставите неко питање човеку из тих земаља већ знате шта ће да одговори. Они имају исте примедбе, исте ставове и незадовољства. То руши личност.

 

Ми говоримо о својствима личности у медјусобном односу индивидуе са околином, а не у изолацији. Нико не може да буде хришћанин сам по себи. Онос Цхристианос , номос Цхристианос - је позната фраза. Само слобода и љубав могу да сачувају равнотежу измедју друштва и индивидуе. Како је говорио француски политичар Аристид Бриан о познатој слици Лувра, на којој изражене врлине Благодарност и Доброта грле једна другу: "Јадне, оне се тако ретко срећу". То су исто - слобода и љубав. Али ја не желим да идем тако далеко у критици савременог живота као Керкегор, који је говорио: "Последњи Хришћанин је умро на Крсту". Господ каже да треба да идемо узаном стазом, а то није тако лако.

 

 

 

 

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=586

[Срђан Ранђеловић]

 

Поглавар Албанске цркве постао почасни предсједник организације „Религије за мир“

 

 

 

Поглавар Албанске православне цркве Блажењејши Архиепископ Анастасије је изабран за почасног предсједника организације „Религије за мир“, саопштава Romfea.

 

Њена девета скупштина је одржана у Бечу 20. и 22. новембра и окупила је шесто вјерских лидера из свих крајева земаљске кугле да разговарају о проблемима растућег насиља у свијету.

 

У свом обраћању поглавар Албанске православне цркве је казао да је „овај избор позитивно оцијенио улогу Албанске цркве, која је прије двадесет година доживјела чудо  рађања из пепела и која има своју мисију уједињења земље“.

 

http://www.pravoslavie.ru/news/66115.htm

[Guest]

Архиепископ албански Анастасије примиће почасни докторат америчког универзитета

 

 

 

 

Фордам универзитет у Њујорку додијелиће почасни докторат Архиепископу тиранском и све Албаније Анастасију. Званична церемонија уручивања доктората Litterarum humanarum биће одржана у уторак 28. јануара. Током овог догађаја, Његово блаженство одржаће предавање на тему „Ширење благе вијести у мулти-конфесионалној земљи: Богословске рефлексије на остале религије“.

 

Фордам универзитет је 1841. основао Надбискуп њујоршки Џон Хјуз, у истоименом крају града. Ово је први римокатолички универзитет у сјеверноисточном дијелу САД-а. Универзитет је постао значајан центар високог образовања, бавећи се првенствено богословљем, философијом, историјом, социологијом и педагогијом. Данас ово училиште привлачи студенте из цијелог свијета и заузима истакнуто мјесту међу америчким универзитетима.

 

Архиепископ Анастасије је професор емеритус Историје религије на Атинском универзитету и почасни члан Атинске академије. Почасни је доктор 17 универзитета у више земаља: Грчкој, САД-у, Румунији, Кипру, Грузији, Албанији и Италији.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Богдан_]

Прва генерација студената дипломирала је у Школи византијског појања у Албанији

 

Школа византијског појања представља  дивну стварност. Она није само васкрсавање хиљадугодишње традиције, него је и квалитативни корак у припремању појаца са ширим знањем византијског појања, као и музике уопште. Недеља, 16. новембар, била је историјски дан, јер је дипломирала прва генерација професионалних појаца.

Свечаношћу је руководио директор ове школе, Архиепископ Анастасије, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани на крају Божанске Литургије, а у присуству архијереја, свештенства, студената, наставника и великог броја верника.

Његово Блаженство је овим поводом казао: „У сарадњи са својим сатрудницима годинама смо настојали да увећамо број квалификованих појаца, не само у Тирани, него и широм Албаније. Овом приликом желим да заблагодарим и нашим хоровима по црквама из чије средине су одабрани најбољи кандидати  за ову академију појаца. Из разлога што хор у цркви символизује глас народа, ми преко његових чланова  истинскије доживљавамо Божанску Литургију,“ казао је, између осталог, Архиепископ др Анастасије (Јанулатос, поглавар Аутокефалне Албанске Православне Цркве.

Иначе, њих шест студената добили су дипломе у свечаној атмосфери.

 

http://spc.rs/sr/first_generation_students_graduated_school_byzantine_music_albania

[Богдан_]

Можемо да причамо о овоме или ономе, ал' оно што се тамо дешава са православљем, може се назвати прави препород. Ја им желим још већи напредак на том путу!

[Драгана Милошевић]

БОЖИЋ У ТИРАНИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН

 

 

30. децембар 2015.

 

Божић се увек препознаје по свечаној атмосфери коју ствара и осећајем радости коју доноси за свакога и свугде. Његов дух може да се осети много пре празника, а посебно црквене службе у овом периоду.

 

Сам празник је започео Божанском Литургијом Светог Василија, која је ове године почела у 6,45 у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани. Архиепископ Анастасије је началствовао Божанском Литургијом уз саслужење чланова Светог Синода, Епископом аполонијским Николом, Епископом крујским Антонијем, Епископом амантијским Натанаилом и Епископом вулиским Астијем, и великим бројем свештенства.

 

Истог дана, у 12 сати, у седишту Светог Синода, који је у порти Саборне цркве Васкрсења Христовог, Архиепископ Анастасије је одржао празнични пријем за различите верске заједнице, државне функцкионере, представнике политичких партија, познате интелектуалце, вернике итд. Такође је председник Републике Албаније  Бујар Нишани дошао на пријем да честита православним верницима празник, као и председник Скупштине г. Илир Мета, бивши председник државе г. Алфред Мојсију, градоначелник Тиране г. Велиај, министри Владе из Социјалистичке партије, као и представници других партија.

 

 

Извор: ОСР (превод Инфо службе)

[Dominika]

Православно појање на албанском за Страшну (Велику) Седмицу 

 

[Dominika]

У многим традицијама прва 4 петка Часног Поста чита се делове акатиста (и у целини у свим традицијама чита се цели акатист на јутрењу-бденију из петка на суботу 5. седмице поста).

Ево прва и друга стација (значи, први и други петак) Акатист на албанском:

 

 

[Dominika]

Vaskrs 2018 u Tirani

 

[Dominika]

 

[о.Горан]

Зна ли неко нешто о коришћењу календара у АПЦ? Читао сам негде да су у употреби оба календара тј. да су призната( доминантан је тз. нови) у оквиру ове Архиепископије. 

[Dominika]

пре 51 минута, о.Горан рече

Зна ли неко нешто о коришћењу календара у АПЦ? Читао сам негде да су у употреби оба календара тј. да су призната( доминантан је тз. нови) у оквиру ове Архиепископије. 

Pratim vesti (zahvaljajuci Google Translate) sa ove Crkve, izgleda da sve je na novom, ali mozda ima neke pojedinacne parohije na starom (ali, onda zasto bi bile?...)

[о.Горан]

пре 2 часа, Dominika рече

Pratim vesti (zahvaljajuci Google Translate) sa ove Crkve, izgleda da sve je na novom, ali mozda ima neke pojedinacne parohije na starom (ali, onda zasto bi bile?...)

Овде пише следеће:

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

• Антиохијска православна црква
• Јерусалимска православна црква
• Руска православна црква
• Српска православна црква
• Грузијска православна црква
• Јапанска православна црква

Неке православне цркве користе оба календара:

• Пољска православна црква
• Албанска православна црква
• Православна црква чешких земаља и Словачке

 

Питао сам скоро једног момка, Албанца који је са Косова, рођен је као муслиман, а крстио се тј. прешао у православље. Зове се Илија Кастриоти ( занимљиво, као Скендер бег се презива) и врло је активан на фејсбуку око мисионарења православља, сваког дана поставља разне видео садржаје. Живи негде у иностранству, у западној Европи. Рече ми да АПЦ држи тзв. нови календар, али да он празнује по старом. Нисам улазио у неке даље дебате око тога, можда је додуше при некој грчкој старокалендарској јурисдикцији. Само по себи ово питање је занимљиво јер по овом линку двоструки календар важи за 3 различите црквене јурисдикције, горенаведене.

[Dominika]

пре 2 часа, о.Горан рече

Овде пише следеће:

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

• Антиохијска православна црква
• Јерусалимска православна црква
• Руска православна црква
• Српска православна црква
• Грузијска православна црква
• Јапанска православна црква

Неке православне цркве користе оба календара:

• Пољска православна црква
• Албанска православна црква
• Православна црква чешких земаља и Словачке

 

Питао сам скоро једног момка, Албанца који је са Косова, рођен је као муслиман, а крстио се тј. прешао у православље. Зове се Илија Кастриоти ( занимљиво, као Скендер бег се презива) и врло је активан на фејсбуку око мисионарења православља, сваког дана поставља разне видео садржаје. Живи негде у иностранству, у западној Европи. Рече ми да АПЦ држи тзв. нови календар, али да он празнује по старом. Нисам улазио у неке даље дебате око тога, можда је додуше при некој грчкој старокалендарској јурисдикцији. Само по себи ово питање је занимљиво јер по овом линку двоструки календар важи за 3 различите црквене јурисдикције, горенаведене.

Nije tacno. Cela antiohijska Patrijarsija i u Arabiji i Ameriki i Severnoj i Juznoj ima samo novi kalendar, ne znam za ni jednu antiohijsku parohiju koja koristi stari kalendar. Japanska Crkva praznuje Bozic generalno po novom kalendaru (neke parohije 2 puta), ali ostalo na starim. Pojedinacne parohije ruske Crkve u zapadnoj Evropi, za vernicima ne-Rusima, takodje imaju novi. Pa i ima pojedinacnih parohija srpske Crkve u Spaniji i cini mi se da u Francuskoj koje koriste novi.

Za poljsku Crkvu i cesko-slovacku jeste istina da se upotrebljava 2.

Mozda jeste, da taj Albanac pripada nekoj starokalendarskoj grckoj jurisdikcji, ili ucestvuje u zivotu neke kanonske Crkve koja sledi stari kalendar. Mozda to je i zbog toga sto rodjen na Kosovu, a (naravno!) to nije Albanija, pa i nije teritorija Albanske Pravoslavne Crkve.

[о.Горан]

пре 30 минута, Dominika рече

Mozda to je i zbog toga sto rodjen na Kosovu, a (naravno!) to nije Albanija, pa i nije teritorija Albanske Pravoslavne Crkve.

Наравно да није, али је крштен у Албанској Архиепископији , у супротном га не бих ни поменуо у контексту питања.