Албанска Православна Црква

[мирођија]

  Занимљиво је навести да је Албанија до другог рата имала

  око 38,8 посто муслимана, око 23 посто православних

  и око 13,5 посто католика.

  А сада  има 70 посто муслимана,и око 30 посто хришћана.

  Архиепископ Тирански и целе Албаније је за 15 година

  обновио  75 цркава,150 ремонтовао и 85 изградио нових.

  Да није било Енвер Хоџине репресије замислите мало

  како би изгледала данашња слика верника и православних

  храмова.

[Guest Alefshin]

Неки од храмова ове Архиепископије:

http://www.orthodoxalbania.org/

[Guest Оливера]

ПОСЕТА АЛБАНИЈИ

Патријарх целе Африке Теодор Други посетио је Албанију. На аеродрому Тиране, који носи име „Мајка Тереза“, сачекао га је архиепископ Анастасије са свим архијерејима и бројним свештеницима.

Гост је током шестодневног боравка посетио манастире светога Влаха и светих Жена Мироносица и црквене школске установе, православну клинику, а у знак пријатељства засадио је дрво маслине. Примљен је од председника државе Бамира Топија, премијера Сали Берише и градоначелника главног града Еди Рама. Двојица поглавара посебно су разговарали и начинима мисионарења у Православљу. Архиепископ Анастасије је некада деловао у Африци, посебно у Кенији, Уганди и Танзанији.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1024/tekst/kroz-hriscanski-svet/

[Guest Оливера]

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ БЛАЖЕННЕЙШЕГО АРХИЕПИСКОПА ТИРАНСКОГО И ВСЕЙ АЛБАНИИ АНАСТАСИЯ

Христос – Свет миру.

«Был Свет истинный, Который просвещает всякого человека, приходящего в мир». (Ин. 1:9)

Слово – Свет истинный, который освещает каждого человека, – приходит в мир. Это потрясающие событие, касающееся всего человечества, мы празднуем в день Рождества Христова. Сегодняшний светлый праздник дарует нам эту всесветлую уверенность и неложную надежду!

Как поет наша Церковь во время праздника Рождества Христова, «Свет от Света предвоссия безлетно, во времени плотски, Иже на земли явися и мир просвети» (канон, глас 1, утреня четвертка).

Иисус Христос, воплощенное Слово Божие, неизреченно, неоднократно и во всеуслышание провозгласил: «Я – свет миру» (Ин. 8: 12, 9: 5). Свет, который непосредственно связан с жизнью: «Кто последует за Мной, тот не будет ходить во тьме, но будет иметь свет жизни» (Ин. 8: 12).

По Его распятии и воскресении весь мир наполнился светом. А когда история спасения людей достигнет своего завершения в новой твари, светом будет Сам Сын и Слово Божие! (Откр. 21: 23). Таким образом, от естественного света, который во временном мире сменяет ночная тьма, мы придем в конце концов к Невечернему свету – Самому Богу.

Природа света всегда находится в центре человеческих исканий и напрямую связана с развитием науки. Новые глубокие знания в области естественного «тварного» света еще больше увеличивают символизм в отношении удивительного воздействия на мир света духовного.

Свет мира, Иисус Христос, становится знаемым и близким, таким же, как и природный свет. Но одновременно по Своей сути Он остается неприступным и непостижимым. Бог называется светом по Своим энергиям, которые воспринимаются людьми и причастниками которых можно стать. В то же время существо Бога – неведомо и причастником его для людей стать невозможно (святитель Григорий Палама).

Свет Слова – это Божественный дар, который дается при рождении каждому человеку. Святитель Кирилл Александрийский уточняет, что «Слово Божие освещает… вкладывает семя премудрости, то есть богопознания, в каждого человека, появляющегося на свет, и вживляет в него корень разумения». Мы дерзнули бы сформулировать этот так, что в сознании каждого человека присутствует фотон от света Христова, пусть он и помрачен неведением и безразличием. Все благородное и истинное в мыслях, поведении, религиозной жизни людей являет собой отблеск света Сына и Слова Божия.

Конечно, было много случаев, когда евангельскому свету мешали освещать мир плотные облака самодовольства, неверия, ненависти и темные ночи беззаконных интересов. Но даже и в эти облачные и темные времена свет различным образом таинственно проникал через атмосферу. Многообразие тех способов, которыми проникает естественный свет, предлагаемых современной наукой, помогает нам осознать, как в историческом развитии, да и в нашей собственной жизни при ее многочисленных искушениях и страшных безвыходных ситуациях, таинственно проникает свет Христов.

Будучи Сам Светом истинным, Христос призвал Своих учеников стать светом для мира: «Так да светит свет ваш перед людьми, чтобы они видели ваши добрые дела и прославляли Отца вашего Небесного» (Мф. 5: 16). Он связывает сияние света не с экстатическими состояниями, как у неоплатоников или индуистов, но с добрыми делами. Непрестанно поглощая и распространяя свет Христов, каждый верующий призывается к тому, чтобы выражать свою веру служением всем без исключения.

Почти все человеческие начинания и структуры, когда-либо имевшие место и преследовавшие цель облегчить боль, утешить сироту, нищего, престарелого, чужеземца, одинокого, исходят от людей, прямо или косвенно просвещенных светом Христовым. И мы призваны продолжить эту традицию с помощью творческих идей, благородных инициатив и разнообразных видов деятельности.

Белый, на первый взгляд, цвет света, как известно, складывается из семи различных цветов. Также и свет Христов, причастником которого можно стать, в личной и общественной жизни распадается на многочисленные оттенки. Под призмой этого света, как «чада света», мы, христиане, призваны являть как можно больше оттенков:

свет мира – самими собой, своим окружением и всем миром;

свет истины – для более глубокого понимания причины порчи и многообразных проявлений кризиса;

свет правды – в социальной борьбе на местах и международном уровне;

свет творческого дыхания, вдохновляющего творческую мысль, науки, искусства, культуру;

свет надежды, укрепляющий солидарность всех народов для спасения планеты;

свет деятельной любви, проявляющейся бескорыстно и истинно по отношению ко всем людям;

невечерний свет веры, которая ведет к окончательному преодолению греха, порчи и смерти силой креста и воскресения Христова.

«Был Свет истинный, просвещающий всякого человека, грядущего в мир».

В эти праздничные дни отверзем широко свои сердца, чтобы в нас глубоко вошел воплощенный Сын и Слово Божие, «Свет истинный», и осветил наши мысли, решения и действия, оживил наше бытие. Пожелаем, чтобы Он укрепил и поддержал в жизни тех, кого мы любим, и всех людей вообще. И помолимся, чтобы свет Христов направил путь мира.

Благословенного Рождества! Всесветлого нового 2010 года!

Архиепископ Тиранский и всей Албании Анастасий

Тирана 2009/2010 г.

Перевод с греческого Анатолия Чурякова

05 / 01 / 2010

http://www.pravoslavie.ru

[Guest Оливера]

У ВРАКИ КОД СКАДРА НАЛОЖЕНИ БАДЊАЦИ

Објављено од стране svetigora на 06/01/2010

СКАДАР, 6. јануара – Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. АМФИЛОХИЈА, Егзарха Светог трона пећког и Мјестобљуститеља Трона српских патријараха и Његовог Блаженства Архиепископа Тиранског и цијеле Албаније Г. АНАСТАСИЈА и ове године су благословени и освештани бадњаци испред храма Св.Тројице у Враки код Скадра.

Освештавање и налагање бадњака обавили су свештеници Митрополије Црногорско-приморске протопрезвитер-ставрофор Радомир Никчевић, Шеф Кабинета АЕМ Амфилохија и презвитер Љубомир Јовановић уз присуство многобројног народа Враке, Скадра и околине.

Благосиљању су између осталих  присуствовали г. Симо Ајковић, предсједник удружења Свети Јован Владимир из Скадра, г. Павле Брајовић, предсједник удружења Морача Розафа и полазници курса српског језика у Скадру предвођени професором Светозаром Ђираковићем као и  г. Бурхан Чулић, председник удружења Алба Монтенегро. Амбасаду Републике Србије у Тирани су предтављали господа Југослав Ђорђевић и Небојша Никић са сарадницима.

Окупљеном народу пригодном бесједом после налагања бадњака обратио се протопрезвитер-ставрофор Радомир Никчевић говорећи о смислу налагања бадњака који символише Христа Господа као дрво мира, љубави, слоге и заједништва познајући да је Божић празник у коме сваког човјека препознајемо као својег вјечног брата и сабрата. О.Радомир је подсјетио да су овом земљом ходили свети апостоли, у њој живио и почива Свети Јован Владимир, краљ Зетски који у своме светом лику сједињује све народе ових простора.

Извор: Светигора -Пресс

[Guest Alefshin]

[Guest Alefshin]

[Guest Оливера]

Изложба византијских и пост-византијских рукописа у Албанији

5. мај 2010.

Под покровитељством премијера Албаније, проф. др Сали Берише, 4. маја 2010, у згради Централног државног архива у Тирани отворена је изложба „Византијски и пост-византијски рукописи у Албанији". Изложбу организују Генерална управа архива Албаније, Хеленска фондација за културу - Тирански огранак, Народна банка Грчке и Православна Црква Албаније.

Основни циљ ове изложбе је да се академски свет и општа јавност упознају са писаним наслеђем и богатом хришћанском културном традицијом у Албанији, прецизније са историјом и традицијом византијских и пост-византијских рукописа, које су православни хришћани вековима стварали, чували и преносили, и који се данас чувају у Централном државном архиву. Међу 46 кодекса, који покривају историјски период од VI до XVIII века, биће изложена и два веома позната кодекса, Beratinus Purpureus 1 и Beratinus Purpureus 2, који су део УНЕСКО-вог програма „Памћење света".

Изложба ће бити отворена до 4. јуна 2010.

Извор: Светигора прес

[Guest Оливера]

У АЛБАНИЈИ ОПЉАЧКАН ДРЕВНИ ВИЗАНТИЈСКИ МАНАСТИР

ТИРАНА, 10. јуна – Непознати починиоци су провалили у цркву манастира Дувиани у области Ђирокастра на југу Албаније и однијели дрвено распеће, више икона и друге вриједности од културног и историјског значаја.

Такође, и дио иконостаса је оштећен.

Ово је четврти пут да се манастир нашао на мети крадљиваца и вандала.

У истом крају проваљено је и у једну сеоску цркву из које ништа није украдено.

Манастир Дувиани је древни византијски манастир, саграђен 1089. године.

[Guest]

има више од 20% православаца у Албанији , њихови старистичари кажу да око 1/3 од укуног становништва су Православне вере , то је негде око 600 000 верника.

[Guest Оливера]

Нисмо много писали о овој теми, изузетно занимљивој. Поставите нам још неке податке, ако имате.

[Guest]

има више од 20% православаца у Албанији , њихови старистичари кажу да око 1/3 од укуног становништва су Православне вере , то је негде око 600 000 верника.

и oko 10 % Римокатолика. Од православних у Албанији , највише чине : Грци , Албанци, Срби и нешто мало Влаха , Македонаца и Руса.

Интересантан податак да има доста православних Албанаца - баш Албанаца у САД , негде око 30 парохија. Увек су имали свог епископа - без прекида , за разлику од Албаније (после другог светског рата) где није имала Устоличене своје епископе , већ је директно подпадала под  Вас.патријаршији.

[Guest Оливера]

Вече византијске музике у Тирани

Након затварања изложбе „Византијски и пост-византијски рукописи у Албанији“, која је отворена 7. јуна у згради Централног државног архива у Тирани, уприличен је културни догађај под називом „Византијско вече“ у новој хали надомак цркве Благовијести.

Као и изложба, овај догађај је организован заједничким трудом Генералне управе архива Албаније, Хеленске фондације за културу – Тирански огранак, Народне банке Грчке и Православне Црква Албаније.

Присутно је било православно свештенство и вјерни народ, као и истакнути академици и интелектуалци из Албаније и Грчке и мноштво заинтересованог народа из главног града Албаније. Својим присуством овај догађај је почаствовао и Његово Блаженство Архиепископ Тиране и све Албаније Атанасије, у пратњи два епископа, преосвећених Николаја и Антонија.

Након свечаног отварања, уводно слово на тему тему „Историја византијске музике кроз вјекове“ одржао је г. Харалампије Терзиу, професор Византијске музике на Богословској академији Христовог васкрсења, а затим је, са стихирама из древних кодекса са изложбе „Византијски и пост-византијски рукописи у Албанији“, наступио византијски хор „Јован Кукузељ“, предвођен архимандритом Јустином.

Након њих говорио је ђакон Спиро Костоли, професор Историје византијске музике на Богословској Академији, а потом је настављен концерт византијског хора.

[Guest Оливера]

[Guest]

crvenilo