Перфекционизам

[Џуманџи]

i ne brini da li ce neko da se sabalazni zbog toga sto ti imas mana i nedostataka. Nemozes ti nikoga drugog obrukati do sebe samog. 

Ne zelim da Crkva Hristova bude "na losem glasu" zbog mene, toga se plasim. Mozda pridajem sebi previse znacaja... Ne znam, ali znam da: "I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi" (1Kor. 12,26)

[JESSY]

Normalni perfekcionisti obično postižu mnogo u svom životu. Perfekcionizam je generalno pozitivna osobina, bilo da ste bankar, sportista, umetnik, glumac ili građevinac – zato što čini da ono što radimo, radimo najbolje što umemo. Na primer, mnogi profesionalni sportisti imaju visoke skorove na skalama perfekcionizma.

 

Ali, neurotski perfekcionisti koji sebe često kritikuju, dovode se pod rizik da obole od psihičkih i fizičkih bolesti kao što su:

 

- Depresija

– Alkoholizam
– Socijalna fobija
– Koronarna srčana oboljenja
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti
– Povećan rizik ka samoubistvu
– Anorexia nervosa
– Kreativna blokada

 

Dr Rendi Frost sa Smit koledža u Masačusetsu razvio je upitnik od 35 stavki koji meri perfekcionizam. Ova skala prepoznaje šest različitih dimenzija perfekcionizma:

 

1. Briga zbog grešaka

Perfekcionisti se više uznemire zbog svojih grešaka nego drugi ljudi, zbog toga što se plaše da bi drugi mogli o njima da misle loše. Kao rezultat toga, perfekcionisti manje traže pomoć u otklanjanju grešaka i imaju snažniju potrebu da ih prikrivaju. Prekomerna briga oko grešaka može povećati rizik od razvijanja anksioznih i poremećaja raspoloženja.

 

2. Lični standardi

Postavljanje visokih standarda koji se moraju dostići je česta crta kada je reč i o normalnom i o neurotskom perfekcionizmu. Postavljanje visokih ličnih standarda može biti put ka poremećajima u ishrani kao što je anoreksija.

 

3. Roditeljska očekivanja

Ustrajavanje da se živi po zacrtanim roditeljskim standardima česte je odlika perfekcionista. Takva vrsta ambicije nastaje usled odrastanja tokom kog roditelji svojoj deci pružaju ljubav, ali pod uslovom da oni ispune njihova očekivanja. Ova deca daju sve od sebe da sve što rade bude ni manje ni više nego savršeno, kako ne bi bili uskraćeni za ljubav svojih roditelja.

 

4. Roditeljski kriticizam

Misija dobijanja odobrenja od roditelja često je propraćena brigom da će majka i otac kritikovati postignuća svog deteta. Kao deca, perfekcionisti su često bili kažnjavani zbog grešaka koje su pravili. Posledično, mogu da razviju osećaj da nikada neće ispuniti previsoka očekivanja svojih roditelja, ma šta radili i koliko se trudili.

 

5. Nesigunost u sopstvene akcije

Osećaj nesigurnosti kada je posao završen još je jedna česta odlika perfekcionizma. Kao rezultat, ovi ljudi su često nespremni da odustanu od nekog zadatka ili ih treba ubeđivati da odustanu. Sumnja takođe može perfekcioniste učiniti prilično neodlučnim.

 

6. Organizacija

Perfekcionisti umeju da budu sitničavi i strogi u vezi bilo čega čime se bave. Takođe su često preokupirani time da sve mora biti uredno i sortirano. Ovo nije direktan uzrok njihovog perfekcionizma, ali utiče na to na koji način pokušavaju da dosegnu svoje standarde.

Izvor: BBCPrevod i adaptacija: Ina Poljak

http://www.psihoverzum.com/potraga-za-savrsenstvom/

[Deja Vu]

Ja sam isto perfekcionista i to sam skoro saznao, ima mozda godinu dana. I upravo kao sto je napisano imam strah od gresaka, da nesto ne zeznem, pa se nekad zbog toga povucem iz takvog posla zbog cega me drugi okarakterisu kao lencugu. Iako nisam neko voli da radi, obicno mi drugi kazu: Ajd izlazi mora nesto da se radi,  ipak rad mi prija, znam da u tom radu teram do maksimuma, da cepidlacim i sitncarim sto usporava druge. Inace sam u radu, bilo kakvom spor ko puz. 

 

I to me naravno jede, svestan sam toga, ali ga je bas tesko otkloniti, za to treba vreme kao i za sve u zivotu, ne moze se preko noci.

[JESSY]

[JESSY]

Ova zelja za vrhuncima , za savrsenstvom u svemu, dijabolicna je sestra gordosti koja upropascuje.

Ona slabi a ne jaca coveka, zaludjuje a ne vodi.

 

I.Andric

[timjančica]

On 24.3.2013. at 3:15, napoleon bonaparta рече

Ogroman sam perfekcionista. Ta osobina mi je do sada mnoga zanivamanja i hobije unistala.

Na koji nacin je moguce prevazici perfekcionizam?

„Што више вере, то више моћи; што мање вере, мање моћи.“

Свети вл. Николај

Нешто се и мени слично десило док сам цртала - на доста добром цртежу наравих скоро рупу гумицом.. 

Е сад како то превазићи?

Перфекциониста је као тип личности смјештен обично у категорију човјека са аналном структром личности у науци. То се везује опет у психологији и психијатрији за рани сексуални одгој и однос према раним навикама човјека у односу на аналне физиолошке потребе као и понашање особе која је била тада задужена за одгој дјетета.

Посматрање душе у односу на човјека али без везе са Богом је већ у старту сужена перспектива; душа остаје неприродно изолована као предмет посматрања и бива неким одвојеним ентитетом који се посматра у односу на самога човјека и заједницу. И ту је отприлке крај оквира психологије и псхијатрије. Постоје додуше неки феномени које научници старијег датума остављају отвореним, као што је посједнутост, која је призната чак и са њихове стране, као феномен који није објашњив оквирима псхијатрије.

Исто тако и социолошка истраживања која постоје на овом пољу, од којих нека могу бити и занимљива, храмљу и болују од мањка перспективе. То су својеврсна недоношчад у односу на православни приступ који човјека посматра као потпуну цјелину.

Кинеска медицина је рецимо позната по томе, да у односу на друге медицине, најобухватније посматра човјека, тј. повезаност његових органа. Међутим, православље посматра још обухватније човјека и душу и то у контексту његовог Творца.

Тако је у Јеванђељу, (Мт. 44 -48), речено да љубимо непријатеље своје, благосиљамо оне који нас куну, чинимо добро онима који нас мрзе, и да се молимо за оне који нас вријеђају и гоне. Да будемо синови Оца својега јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре, даје дажд праведнима и неправеднима.

Да будемо дакле, савршени као што је Отац наш небески.

Савршенство наше се огледа у томе да будемо слободни од гријеха, другим ријечима, да смо већ толико духовно напредовали да држимо Његове заповијести тежимо томе.

Перфекционизам се може у односу на ово посматрати као тежња да све радимо савршено, тј. перфектно, и ако то није тако у датом тренутку, ми покушаво да у кратком временском периоду уложимо огроман труд да би то постигли. Ако у томе не успијемо, може да се јави велика разочараност и да одустанемо од наше дјелатности потпуно. Пефекционизам је својеврсно НЕВЈЕРЈЕ, и ту нам помаже молитва „Вјерујем Господе, помози невјерују моме“ (Мк. 9, 24). Перфекционизам је и врста дјелатне НЕСТРПЉИВОСТИ што се опет добро лијечи супротношћу тј. великим стрпљењем којег улажемо и којег вјежбамо.

Један од успјешнијих њемачких психо-терапеута, Хофман Н., лијечио је своје пацијенте са перфекционистичким проблемима на следећи начин. Ону су сумњали, нпр. да ли је чесма добро затворена и затварали би је до те мјере да су физички оштећивали чесму. Ти људи нису вјеровали својим чулима.

Пошто нам ђаво често убацује ПОМИСЛИ СУМЊЕ, и ако човјек повјерује тако нечему, а није утврђен у вјери, може да настане прави хаос у његовом животу и да ми више нити сами себи не вјерујемо. Овај терапут се довијавао на следићи начин, покушавајући да помогне својим пацијентима. Он би им појачавао чуло додира у односу на чуло вида и мисао. Тако су они затварали чесму полако и затворених очију. .

Ми у врлинама напредујемо постепено, и за то је потребно доста труда, стрпљења, упорности. Али и то није све.

Некада нас Господ оставља да увидимо да без Њега не можемо сами остварити своју замисао и дјело, како би човјек увидио своју немоћ. Јер је речено: „Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете ништа чинит.“ (Јн. 15, 5).

А ту је почетак сваке мудрости.