Jump to content

О васпитању деце

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 862
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  Цитат

ју, ја некоме да помогнем да подиже децу crvenilo  crvenilo 319.gif :policeman:

што мислиш да сам ја паметнији од тебе, кад је у теби расло 9 месеци?  0442_feel

тешко ја да умем то да пренесем људима, а ја сам то научио од мојих родитеља који су ме потпуно супротно васпитали (рукама и виком) - знао сам шта нећу за друге и себе и одатле сам кренуо.

само природност, радост и љубав, мени су они као да су ми из ока испали а воле ме што их поштујем као људе, а не као децу. додир, пољупци узајамни и љубав су најважнији, а све остало може да се поправи или купи. рука не служи да удара по глави, већ да је мази, а дете већ доживи већу трауму кад неко викне на њега који никад иначе не виче, него кад га удари. ударцем се објављује тотална беспомоћ родитеља и после тога је заувек дете постало надмоћно и креће игра ко је јачи. дете ртеба да се препадне, а не да живи у страху, ако већ до тога дође.

грешка је што људи гледају децу као беспомоћну или глупу којима се сипа нешто у главу, то је катастрофа и зло. кад одрасту све се врати родитељима и то многоструко.

приметио сам да деца воле соколове и алегоричне или метафоричне приче које објашњавају будуће догађаје - соколове да бдију над њима ван видокруга интимног простора и неприметно, али и да их исто тако крвнички бране. ја никад подигао реч нисам на децу или им претио руком, нити тако нешто имам у виду за себе. лепо је Бог написао цело правило љубави и васпитања - воли родитеља и воли другог као себе и тако и пренеси другоме.

највећи проблем родитеља је што потисну да су и они деца, а треба и родитељ да буде начисто што (и за кога) је родио децу - да буду људи већи и бољи од њих или уплашени и привржени робови.

Није због тога да ли мислим да је неко паметнији. Него мi се просто допао резон.  crvenilo

uCttp1.png

Th1rp1.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

то је резон моје баке, ја сам га само усвојио.  .hvala.

  Цитат
  Цитат

а квалификован је свако ко има љубави и воље да стави главу на пањ за зеницу ока свога.

89898989898989
мислио сам на ово ...
  Цитат

само природност, радост и љубав, мени су они као да су ми из ока испали а воле ме што их поштујем као људе, а не као децу.

мени су драгоценији од мог живота та деца ... моја рођена ће ми сигурно бити и више, али никад не бих могао да бирам ако до тога дође јер бих подједнако умро ако би им се нешто десило ...

то је једна од драгоцених поука коју ме је научила бака - деца су богатство, унуци су радост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pa, vodim je na Liturgiju i pricescujem, kritikujem lose, pohvaljujem dobro; e sad, sto se tice bracnika, popusta joj za stvari koje se meni ne svidjaju (tv-crtaci, komp.-igrice, slatkisi-sve u povecoj meri) i znam da je to totalni uzas za dete-neusaglaseni stav roditelja o 1 stvari, al' sta cu kad me muz ne slusa  :).gif' class='bbc_emoticon' alt='dada' />,  :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Открићу Вам моју тајну ...

Ја сам сваки пут када су деца била немирна или непослушна глумила да плачем.

Сваки пут су ми се извињавали и говорили ми да ће бити добри ! heaven

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Волела бих да ми неко каже шта је то правилно васпитавање деце.

Следећи истраживања савремене психологије која су и емпиријски потврђена, а која нас све више уверавају у значај раног детињства при образовању будућег карактера неког човека, и примењујући ова истраживања на развој религијске представе о Богу код детета, на ово питање могла бих овако да Ти одговорим.

Прве представе о Богу код малог детета строго су антропоморфне и изграђују се на основу ликова присутних родитеља или одгајивача. Муж и жена који живе у релативно складном браку и воле своју децу, при том су и религиозни људи, могу са доста вероватноће да очекују да ће њихова деца постати такође религиозна, и што је важније, у представи Бога сагледаће доброту, милосрђе, правду и љубав. Када деца из оваквих бракова одрасту, неће имати тешкоће око веровања, и биће на добром путу даљег усавршавања своје вере. У психологији и педагогији се сматра да је овакав позитиван исход психолошког и религијског развоја у породици резултат осећања прихваћености детета од родитеља, које води онда осећању поверења и у Бога.

У већини других породица, нажалост, не протиче овако развој детета у првим, за развој будућег карактера одлучујућим годинама. Неслагање родитеља, растава брака, њихов амбивалентан или превасходно негативан однос према деци, праћен некад и злостављањем деце, довољно су негативни чиниоци који ће изазвати не само страх од родитеља, већ и осећање одбачености, али онда и осећање одбачености од Бога.

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Уколико родитељи нису били верници, скоро је сигурно да ће и деца, када одрасту, бити неверници, или атеистички богоборци, који борећи се против Бога (идејама које заступају, рђаво вођеним личним животом или неким другим начином) исказују, увек изнова, свој бунт, пркос, чак и мржњу према сопственим родитељима.

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Ја сам сваки пут када су деца била немирна или непослушна глумила да плачем.

heaven

Pa pazi to je ok dok su mali, sasvim lepo funkcionise to. Ali kad su tamo oko 9-10 godina da ne govorim

pubertet pa kad provale sistem. Roditeljski autoritet je mrtav.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала, Сефора, што си ми одговорила.

Верујем и у значај пренаталног доба и у значај раног детињства, али ту се не завршава посао...

Општа места о васпитању мислим да су нам свима јасна, волимо децу, пожртвовани смо, усмеравамо их да живе литургијски, да разликују добро и зло...

Моја су деца мала ( 7,4 и 1,5 година), па сам опет на великим искушењима као родитељ, а знам из праксе да проблеми тек долазе.

  Цитат

Уколико родитељи нису били верници, скоро је сигурно да ће и деца, када одрасту, бити неверници, или атеистички богоборци, који борећи се против Бога (идејама које заступају, рђаво вођеним личним животом или неким другим начином) исказују, увек изнова, свој бунт, пркос, чак и мржњу према сопственим родитељима.

Са овим се не слажем, јер да је тако, у Србији би цркве биле празне. Ни моји родитељи нису били верници...

Осим тога, наш храм је пун деце, пуна и порта за време литургије, али, како године пролазе, и та деца се мењају...Долазе нека нова мала деца, а она од 9,10,11...остају да спавају код куће...а родитељи долазе сами...или ни они више не долазе.

Књига ИЗНЕЂУ ЉУБАВИ И СЕБИЧНОСТИ је најпаметнија и најпотпунија књига коју сам читала на ову тему, а поштујем и мишљење Зорана Миливојевића изнета у књизи МАЛА КЊИГА ЗА ВЕЛИКЕ РОДИТЕЉЕ.

Што се тиче савремене психологије и педагогије, имам неку задршку, не слажем се са толиким правима која се деци дају, а ниједном обавезом...

У пракси, кад деца дорасту до виших разреда основне школе, 50 посто родитеља каже да нема више никакав ауторитет и да не зна шта ће.И тако је у малој средини, а мислим да је у већим градовима још горе...

Знамо сви да нема рецепта, па ме је зато збунио наслов ове теме...Шта значи правилно васпитавати дете, волела бих кад би неко могао да испише по тезама да ли радите ово, ово и ово, е ако је тако , онда је правилно 4chsmu1 heaven . И баш би нам било лако...

А овако, прочитала сам негде да је боље често Богу  говорити о деци него деци о Богу.

Деца ионако уче по моделу.

Усвајају наше норме, наша мерила...

Па како буде.

Не знам, стварно не знам шта да кажем на ову тему...Стално о томе размишљам, требало је да сам досад нешто и схватила, али ми сваки нови дан постави нови изазов...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат
  Цитат

Ја сам сваки пут када су деца била немирна или непослушна глумила да плачем.

heaven

Pa pazi to je ok dok su mali, sasvim lepo funkcionise to. Ali kad su tamo oko 9-10 godina da ne govorim

pubertet pa kad provale sistem. Roditeljski autoritet je mrtav.

Мнооооого раније они могу да схвате да ту нешто не штима...

И док не схвате, само се тренутно постиже ефекат (да се деца смире или сл.) али њима није јасно због чега њихов поступак није у реду - послушају само због тога да мама престане да плаче.

Не треба ништа градити на лажи (у овом случају - глума).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Уколико родитељи нису били верници, скоро је сигурно да ће и деца, када одрасту, бити неверници, или атеистички богоборци, који борећи се против Бога (идејама које заступају, рђаво вођеним личним животом или неким другим начином) исказују, увек изнова, свој бунт, пркос, чак и мржњу према сопственим родитељима.

moji nisu bili vernici... sad se pričešćuju... navukli smo ih ja i pokojni deda

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...