Jump to content

О васпитању деце

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ја Вас разумем. Тешко Вам је ! Много !

Наиме, Ви сте изгубили љубав према Вашем зету. Потребно је да повратите изгубљену љубав. Да проводите Више времена са њим. Да разговарате о било чему. Да идете на излете. Да заједно правите роштиљ и још много тога. Сваки пут када га видите Ви га позовите на кафу.

Када га видите узнемиреног са децом Ви га загрлите и реците му

'' Не секирај се мили, све ће бити добро. Препусти их сада мајци, а Ти и ја идемо да попијемо кафицу.''

Па, када Вас он заволи, све ће се променути. И тако... Волите га и ваша љубав ће све променути !

Молите Пресвету Богородицу, да вам помогне да заволите Вашег зета

и да Вас избави од унутрашњег немира који је настао у Вашој души приликом посматрања и осуђивања.

Уколико је немилосрдан !? Снимите га и пријавите !

Мислим ... Уколико грешим, нека ме неко исправи !

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 862
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

u ovom vremenu nije lako mladima posebno sa djecom ,neki pritisak ima o tom vaspitanju  stalno se prica  trubi  savjeti kako da se vaspitavaju bezbroj knjiga se pise o tome ,mislim da previse zaposlenje je to o vaspitanju tako da poremecen  neki put mirni i bez problema  da se djeca prate na tom putu dok ne porastu ,nije i nemoze rjesenje biti u samarama i tuci po guzi  jel to je izivljavanje na nejacem samo a slabici to rade jel nemogu na jacim nekom tako da samarcinu lupe,to su gosti kojima je  samo pratnja potrebna na zemlji  i pomoc koja sa radoscu ispunjava rotitelje a oni sa ili bez  strogosti ce jednog dana  biti to sto ce biti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

skoro sam čitao neku brošuru pedagoškog društva srbije iz 1926.godine...verovali ili ne,kao da je danas pisana...probaću ovih dana da je skeniram ...svodi se na to da autor tvdi kako je sve veći problem vaspitavati decu u srbiji zato što je sve manje dece.on kaže da je,koliko god čudno zvučalo,lakše vaspitati osmoro dece nego jedno ili dva jer je svako dete pedagog onom sledećem...kaže još da se u porodicama sa puno dece-od 4 pa naviše deca takoreći sama vaspitavaju i da je tu roditeljima lakše u segmentu vaspitanja

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

skoro sam čitao neku brošuru pedagoškog društva srbije iz 1926.godine...verovali ili ne,kao da je danas pisana...probaću ovih dana da je skeniram ...svodi se na to da autor tvdi kako je sve veći problem vaspitavati decu u srbiji zato što je sve manje dece.on kaže da je,koliko god čudno zvučalo,lakše vaspitati osmoro dece nego jedno ili dva jer je svako dete pedagog onom sledećem...kaže još da se u porodicama sa puno dece-od 4 pa naviše deca takoreći sama vaspitavaju i da je tu roditeljima lakše u segmentu vaspitanja

shuntavilo2

супер !

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Ја Вас разумем. Тешко Вам је ! Много !

Наиме, Ви сте изгубили љубав према Вашем зету. Потребно је да повратите изгубљену љубав. Да проводите Више времена са њим. Да разговарате о било чему. Да идете на излете. Да заједно правите роштиљ и још много тога. Сваки пут када га видите Ви га позовите на кафу.

Када га видите узнемиреног са децом Ви га загрлите и реците му

'' Не секирај се мили, све ће бити добро. Препусти их сада мајци, а Ти и ја идемо да попијемо кафицу.''

Па, када Вас он заволи, све ће се променути. И тако... Волите га и ваша љубав ће све променути !

Молите Пресвету Богородицу, да вам помогне да заволите Вашег зета

и да Вас избави од унутрашњег немира који је настао у Вашој души приликом посматрања и осуђивања.

Уколико је немилосрдан !? Снимите га и пријавите !

Мислим ... Уколико грешим, нека ме неко исправи !

Ma није изгубљена љубав према зету ми се одлично слажемо напротив били смо заједно и на одмору ,јуче сам стигао, у Македонији .Он има тамо викендицу на Мавровском језеру

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

skoro sam čitao neku brošuru pedagoškog društva srbije iz 1926.godine...verovali ili ne,kao da je danas pisana...probaću ovih dana da je skeniram ...svodi se na to da autor tvdi kako je sve veći problem vaspitavati decu u srbiji zato što je sve manje dece.on kaže da je,koliko god čudno zvučalo,lakše vaspitati osmoro dece nego jedno ili dva jer je svako dete pedagog onom sledećem...kaže još da se u porodicama sa puno dece-od 4 pa naviše deca takoreći sama vaspitavaju i da je tu roditeljima lakše u segmentu vaspitanja

:cheesy2: :cheesy2: :cheesy2: bangin smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

моја бака је избила уши својој деци тиме, а имала је своје четворо, а њеној деци су испале неке друге ствари важниеј него количина деце ...

ја то исто кад некоме поновим, обично ме људи гледају врло бледо ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Па како те не би бело гледали кад не причаш из личног искуства.  dada

тај коментар ме подсећа на следећу причу ...

кад људима причаш да ракете лете, а они те питају:

а јеси се ти возио, па знаш??

у преводу - није памет што је памет, него што глуп не учи ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Ал ти је примееер  dada

Нема везе са причом.

поента је да се нико са децом није родио, и кренуо из места да бива савршен родитељ - већ је учио од неког, па и од оних који немају децу а имају туђа искуства да пренесу.

а квалификован је свако ко има љубави и воље да стави главу на пањ за зеницу ока свога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима





Митрополит сурошки и лондонски Антоније (Блум)
Васпитавање деце у вери православној

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/947/tekst/vaspitavanje-dece-u-veri-pravoslavnoj/






Још једном ћу поновити: важно је да деца певају црквене песме како би, и онда кад још ништа не разумеју, слушала свете молитвене речи. Поред тога, оно што је речено из душе у душу није исто што и ствари које су утврђене (црквеним) уставом.



Осим тога, сматрам да би дете требало васпитавати и примером и сопственим надахнућем. Ако му родитељи само говоре о томе како би требало да се понаша зато што је православац или што је Рус, како би требало да поступа или не поступа зато што је хришћанин, за њега ће и припадност руском народу и припадност Православљу једноставно постати својеврсна тамница: то је нешто што га спречава да живи!
Детету би требало говорити како може да узнапредује уколико постане слично оним људима који и нама самима могу да послуже као пример. У житијима светих постоји довољно деце коју можемо да поменемо и за коју можемо да им испричамо каква су била.



Најзад, требало би да дете буде у могућности да, погледавши своје родитеље, уочи да у њима живи управо оно о чему говоре.


Link to comment
Подели на овим сајтовима

не знам, мени је то промашено - угледавање на родитеље јер онда деца никад не би прерасла своје родитеље и остала би тамничари туђих, ма колико блиских, (не)успеха.

моју ћу да васпитавам да сам ја грешан човек и да су ми равна, али да се угледају на Бога и Њему теже и тако се никад неће разочарати у људе.

тако аутоматски губим ауторитет старијег али добијам ауторитет љубави и искуства и због тога ће ме слушати, као што ме и моја сестрица или братанци беспоговорно слушају ... нема до сад речи да сам им изговорио а да није била попраћена пољупцем.

одрасла деца ионако никог не слушају, само се праве - као и ми. слуша се тек онда кад неко утврди ауторитет љубави, а о сили и страху или таквим негативностима нећу ни да помињем у домену ''васпитања'' јер то нису.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

не знам, мени је то промашено - угледавање на родитеље јер онда деца никад не би прерасла своје родитеље и остала би тамничари туђих, ма колико блиских, (не)успеха.

моју ћу да васпитавам да сам ја грешан човек и да су ми равна, али да се угледају на Бога и Њему теже и тако се никад неће разочарати у људе.

тако аутоматски губим ауторитет старијег али добијам ауторитет љубави и искуства и због тога ће ме слушати, као што ме и моја сестрица или братанци беспоговорно слушају ... нема до сад речи да сам им изговорио а да није била попраћена пољупцем.

одрасла деца ионако никог не слушају, само се праве - као и ми. слуша се тек онда кад неко утврди ауторитет љубави, а о сили и страху или таквим негативностима нећу ни да помињем у домену ''васпитања'' јер то нису.

Медо, а хоћеш да ми помонеш кад се , ако Бог да, породим за који месец? И ја бих волела да од свог детета, после неких речи, добијем пољубац и да ме схвати.

nesiguran

uCttp1.png

Th1rp1.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ју, ја некоме да помогнем да подиже децу crvenilo  crvenilo crvenilo :policeman:

што мислиш да сам ја паметнији од тебе, кад је у теби расло 9 месеци?  0442_feel

тешко ја да умем то да пренесем људима, а ја сам то научио од мојих родитеља који су ме потпуно супротно васпитали (рукама и виком) - знао сам шта нећу за друге и себе и одатле сам кренуо.

само природност, радост и љубав, мени су они као да су ми из ока испали а воле ме што их поштујем као људе, а не као децу. додир, пољупци узајамни и љубав су најважнији, а све остало може да се поправи или купи. рука не служи да удара по глави, већ да је мази, а дете већ доживи већу трауму кад неко викне на њега који никад иначе не виче, него кад га удари. ударцем се објављује тотална беспомоћ родитеља и после тога је заувек дете постало надмоћно и креће игра ко је јачи. дете ртеба да се препадне, а не да живи у страху, ако већ до тога дође.

грешка је што људи гледају децу као беспомоћну или глупу којима се сипа нешто у главу, то је катастрофа и зло. кад одрасту све се врати родитељима и то многоструко.

приметио сам да деца воле соколове и алегоричне или метафоричне приче које објашњавају будуће догађаје - соколове да бдију над њима ван видокруга интимног простора и неприметно, али и да их исто тако крвнички бране. ја никад подигао реч нисам на децу или им претио руком, нити тако нешто имам у виду за себе. лепо је Бог написао цело правило љубави и васпитања - воли родитеља и воли другог као себе и тако и пренеси другоме.

највећи проблем родитеља је што потисну да су и они деца, а треба и родитељ да буде начисто што (и за кога) је родио децу - да буду људи већи и бољи од њих или уплашени и привржени робови.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...