Jump to content

О васпитању деце

Оцени ову тему


Препоручена порука

Свака част Блицу, али чисто сумњам да ће један од предлога бити да одведете дете у Цркву...

ако је широка "народна маса" лишена ЖРУ-а МИ нисмо па смо овде научили да треба недјељом у Цркву. Тако да ћемо ми родитељи са ЖРУ-а управо ЖРУ-ом поклопити тај могући Блицов пропуст....  :bla:

Одлично!  ;)

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 862
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

да не буде да сам у првом посту обећао куле и градове а накнадно ништа предузео да поченемо...

по мени дјеца православних хришћана прво треба да спознају основне ствари своје вјере односно да им ми као родитељи  још од колијевке почнемо у главу и срце усађивати Господа и Цркву његову, ево пронашао сам један текст  па да продискутујемо мало...

Од родитеља се много очекује, јер хришћанско васпитање и подизање детета равно подвигу.

Свима је позната јеванђељска прича о Христу и деци: И доношаху му дјеца да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. (Мк 10,13-15). Ученици Христови, дакле, забрањивали су родитељима са децом да се приближе Христу, да деца не би ометала Господа. Сматрали су, као што многи од нас данас сматрају, да мала деца и одојчад нису у стању да разумеју ствари духовне. Христос је на то одговорио срџбом: расрди се и рече... Из Светог Јеванђеља знамо да се иначе кротки и смирени Господ срдио само када је истина била прикривана преваром: када се супростављао лицемерју фарисеја, када је из Јерусалимског храма изгонио трговце и мењаче новца, итд. А истина је, свакако, оно што нас Господ учи: таквих је Царство Божије. И загрливши их стави руке на њих те их благослови. Нека нам не промакне чињеница да су, у овом кратком сегменту из Јеванђеља, деца била доношена Спаситељу да их се дотакне, што значи да су била исувише мала да Му сама приђу.

Порука хришћанима је јасна и недвослисмена: доводите децу Христу, доведите их у храм Божји, крштавајте их, причешћујте их Светим Тајнама, доносите их на рукама док су још бебе, да би простим чулима упијали лепоту Очевог Дома: светост икона, побожност црквеног појања, мирис тамјана, сладак укус просфоре, молитвену тишину и драга и позната им лица сабрана у заједничкој молитви. И најмања деца нагонски теже Богу и много су пријемчивија Божјој благодати и доброти од нас одраслих. И за њих је црква ''Очев дом'', стога, навикнимо их да се у њему тако и осећају. Али она то неће моћи сама, ако их ми на то не упутимо, ако их не доводимо у цркву.

Наравно, од родитеља се много очекује, јер је хришћанско васпитање и подизање детета равно подвигу. Природно је, зато, да децу морамо учити и понашању у светом храму. Ако се дете тихо креће по храму, или ако беба ''пева'', то свакако не омета богослужење, већ је део атмосфере коју поседује црква као велика породица. Наравно, ако дође до гласног плача или некаквог другог узнемиривајућег инцидента, сваки ће родитељ осетитит да треба на кратко да изведе дете. Деца ће најлакше и на најприроднији начин научити да се у храму ваљано владају ако их доводимо на сва богослужења, од почетка до краја и ако се сами владамо хришћански и како то наша Црква прописује не само у храму на службама већ и у сваком тренутку и на сваком месту. Нико не може служити два господара, а наша ће деца бити збуњена и на њихово понашање ће се кад-тад одразити родитељска недоследност, ако се у храму и повремено будемо понашали као ''верници'', а другде као људи ''овога света''.

И зато, доводите децу у Храм. Наме верника коме срце не заигра од радости кад види мноштво деце како чека у реду за Свето причешће: неки се гуркају да стану у ред први, неки су тихи, а неки баш нису, неке родитеље доносе у наручју јер су исувише мали да би сами приступили Светој Чаћи, неки су тек проходали и незграпно научили да сами чине знак Крста и да тепајући изговарају слатко име Господње, а код оних већих се већ наслућује одрасли Хришћанин или Хришћанка. Али на сваком од тих анђеоских лица, без разлике, види се радост и безгранично поверење у Божју благодат коју преко Светога причешћа примају. Касније, ако им у животу пуном свакојаких искушења и неморала у данашњем свету вера ослаби, ако угасе ревност ка спасењу душе и ако их као одрасле живот одведе далеко од Цркве, Бог их неће напустити, као што не напушта никога коме је дубоко у срцу усађено добро семе. Приликом тешких животних падова, кад осети своју немоћ, и кад почну да размишљају о смислу и сврси живота, вратиће им се давна сећања на Очев Дом у коме су, на свој дечји начин, осећали излив Божје благодати. То ће им помоћи да се врате на прави пут, једини пут који води ка Богу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја питах на једној теми кад и како почети с аувођењем детета у живот цркве, и добих одговор да то иде спонтано...како сам ја разумела, код родитеља-хришћана то је начин живота, који дете од малих ногу спонтано усваја.

ја нисам баш хришћанин за пример, мени треба помоћ око тога, искрено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Razmaženo dete je nesigurno dete

deca_1.jpg

Mali je broj dece za koje možemo baš reći da su razmažena. Čak 79 odsto dece ponašanjem suprotnom od očekivanog želi da skrene pažnju na sebe i svoje postupke. Drzak i neprihvatljiv oblik ponašanja često se javlja kod dece u nesređenim porodicama i kod dece koja imaju prezaposlene roditelje, a roditelji opet često razmaženost poistovećuju s ponašanjem koja ne ispunjavaju njihova očekivanja. Pa, ipak ako je vaš mališan, besan bez razloga, hirovit, neposlušan - razmažen je, a evo i zašto to ne valja.

Naučna istraživanja su dokazala da su sva razmažena deca, tj. deca koja upravljaju roditeljima, vrlo nesigurna deca. Oni su vrlo sigurni i samouvereni dok su mama ili tata u blizini i dok su u poznatom okruženju. Čim se maknu iz poznate sredine i dođu u konflikt sa sebi ravnima, razmažena deca se povlače i popuštaju u zahtevima suparnika. Sav njihov prkos koji pokazuju u poznatom okruženju nestaje i na videlo uzlazi vrlo malo, nevino i nesigurno stvorenje koje se „boji svoje senke“.

Porodična kuća je sredina u kojoj je dete naviklo na povlastice i popuštanje. Međutim, vršnjaci mu ne popuštaju, izruguju se njegovim nedostacima i spremni su da ga oteraju od sebe ako im se ne prilagodi. U takvim situacijama nesigurnost prkosnog deteta najviše dolazi do izražaja. Pa, zato ako želite da od deteta stvorite slabića i kukavicu, udovoljite svim njegovim zahtevima, hirovima, divljanju i prkosu.

Kako se rešiti razmaženosti razgovorom

Razgovorom se sve rešava. Ako ste danas odlučili da popijete kafu, a vaše dete je dovoljno veliko da možete da mu objasnite da to želite, onda mu to i recite:

„Slušaj dušo, sad je podne i ja idem da popijem kafu. Kad popijem kafu, ići ćemo tamo gde bi ti želeo. Reci mi gde želiš, da odmah to isplaniramo“.

Takvu vrstu razgovora možete da vodite s 2,5 i više godina starim detetom.

Održite datu reč

Nikad ne lažite dete. Bilo da ima godinu, dve, tri ili pet, nikad nemojte da ga lažete. Ako ste se dogovorili da ćete ići posle kafe da se vozite autićima, onda to ispunite. Naravno da postoje izuzeci, ali i kod takvih situacija opet se sve dogovorom rešava.

Postavite pravila ponašanja

Od prvog dana učite dete pravilnom ponašanju. Pravilno ponašanje je ono ponašanje koje vi smatrate adekvatnim za pojedinu situaciju. Ako je kod kuće zabranjeno paliti i gasiti svetlo, to je zabranjeno i kod bake, strine, tete. Ako je zabranjeno dirati mamin mobilni telefon, on se ne dira dok mama pije kafu, niti kad mamu boli glava, niti kad je tata nervozan, niti kad tata gleda važnu utakmicu. Ako se keks ne jede kod kuće, onda se ne jede kad mami i tati treba mira, niti se jede kad su došli važni gosti, pa da bi deca bila mirna. Ako se crtani gleda sat vremena dnevno, onda se crtani gleda sat vremena dnevno i kad je dete bolesno i kad su detetu mali prijatelji tu i kad mama i tata imaju važne goste i puno posla. Poštujte vreme odlaska na spavanje, vanredne situacije postoje, ali uvek mališanu stavite do znanja da je to vanredna situacija.

Detetove potrebe

Kad je dete sito, suvo, zaigrano, srećno i zadovoljno, onda možemo s njim kako hoćemo i gde hoćemo. Ako naučite da zadovoljite detetove potrebe pre svojih, time olakšavate život i sebi i detetu.

Nikada ne tucite dete

Telesno kažnjavanje je u prvom redu štetno jer njime vređate i ponižavate dete. Po prirodi osetljivu decu batine dovode do duševnih kriza koje još više pojačavaju njihovu osetljivost.

Ovakva deca postaju i neurotična, pa se problem proteže dalje. Kod neke dece kazne izazivaju neosetljivost i ravnodušnost, postaje im sveedno, ne raduju se i ne žaloste. Kod obe grupe dece javljaju se velike teškoće i u emocionalnom razvoju i u socijalnom prilagođavanju.

Ne popuštajte

Jedan odgajatelj, jedna pravila, striktno ih se pridržavajte. Baka ga nije videla godinu dana, nek uživa s njim, nema veze, nek radi šta hoće. Deka je bio dugo na putu, nek se nauživaju jedno drugog. Sve je to lepo, divno i savršeno. Ali, svi će oni otići i vaše dete će ostati u uverenju da nova pravila važe u njegovom domu.

Postavite granice

STOP, ne radi to! Nek vam bude uvek negde u mislima. Ako smatrate da dete nešto ne treba da radi, recite mu to odmah, jasno, glasno i sigurno. Ne dopuštajte mu da se uvlači ispod sudopere s godinu dana jer vam je to simpatično jer će to uraditi i s dve godine, ali tad će dobiti po guzi, pa mu ništa neće biti jasno. Jasno i glasno uvek dajte detetu do znanja do koje granice sme i može da ide. Neka vas ne zavara molećivi pogled koji obara s nogu jer vas upravo time kontrolišu. Kontrolišite vi dete, a ne dete vas.

Izvor

A šta vi mislite o ovoj problematici?  zru

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Батина је из раја изашла. :drugarstvo: 1414_feel prstgore Just_Cuz_19 zru

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sad o tome bi se dalo raspravljati, ajd reci argumente u korist batine  zru

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Погледајмо око себе колико има дивних људи а идаље су добили по гузи као мали.Грешим ли? zru :drugarstvo:

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sad o tome bi se dalo raspravljati, ajd reci argumente u korist batine  kriminalac

pa to je humanije, tamo vamo kakve batine nego djecu morit glađu ili prodat na internetovoj aukciji.

prstgore zru

  :drugarstvo: 1414_feel Just_Cuz_19 0110_hahaha

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brate mogu ti reći da sam se ja nadobijala batina kao mala, kod nas kažu istukla me majka kao vola u kupusu  greengrin. Sad kao odrasla, nisam protiv batina, ali svakako jesam protiv onih batina koje nisu bile potrebne i onih koje su mijenjale razgovor, jer roditelji nisu bili raspoloženi da mi objasne zašto nešto nije bilo u redu. U POVJERENJU najviše batina sam dobila zato što nisam htjela da priznam krivicu ako nisam kriva i zato što sam se drala dok me tuku, jer sam znala da ih to nervira  greengrin odmah revanširanje. Smatram da se djeca mogu ponekad kad ništa drugo ne pali malo nalupati po zadnjici, i da im od toga ništa neće biti, ali da pretjerivanje u tome može biti jednako kontraproduktivno koliko i potpuno popuštanje na volju djetetu.Uvijek sam za to da batina bude poslednje sredstvo, ali kad ništa drugo ne pomaže  :291291291:. Uostalom ko sam ja da pričam o tome, pa ja nemam svoju djecu, temu sam postavila da bi ovi koji imaju porodice rekli malo više o tome. crvenilo

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brate mogu ti reći da sam se ja nadobijala batina kao mala, kod nas kažu istukla me majka kao vola u kupusu  0409_feel. Sad kao odrasla, nisam protiv batina, ali svakako jesam protiv onih batina koje nisu bile potrebne i onih koje su mijenjale razgovor, jer roditelji nisu bili raspoloženi da mi objasne zašto nešto nije bilo u redu. U POVJERENJU najviše batina sam dobila zato što nisam htjela da priznam krivicu ako nisam kriva i zato što sam se drala dok me tuku, jer sam znala da ih to nervira  fmqmtx odmah revanširanje. Smatram da se djeca mogu ponekad kad ništa drugo ne pali malo nalupati po zadnjici, i da im od toga ništa neće biti, ali da pretjerivanje u tome može biti jednako kontraproduktivno koliko i potpuno popuštanje na volju djetetu.Uvijek sam za to da batina bude poslednje sredstvo, ali kad ništa drugo ne pomaže  greengrin. Uostalom ko sam ja da pričam o tome, pa ja nemam svoju djecu, temu sam postavila da bi ovi koji imaju porodice rekli malo više o tome. fmqmtx

Од мене захвалницу и  greengrin  :291291291:  crvenilo.Апсолутно се слажем али данас деца су веома дрска за разлику од некад.Наравно да сам против непотребних батина.

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nikada ne tucite dete

Svasta, kakva glupost... greengrin-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':291291291:' />

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uostalom ko sam ja da pričam o tome, pa ja nemam svoju djecu, temu sam postavila da bi ovi koji imaju porodice rekli malo više o tome.

Hmm, ti si baš to dobro smislila, takvo preventivno sondiranje, průzkum terena, hahahaha!

Pametan se nauči iz grešaka drugih a budala ni iz svojih sopstvenih, hahahaha!

Česi imaju dobru narodnu izreku koje se još drže,

vidim to i po ulicama kad zdušno maštrafe svoje potomke:

Škoda každé rány která padla vedle! Šteta svakog udarca koji pao mimo!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...