Спасење је само у Христу

[drvce]

Добро, ти очигледно не можеш да схватиш о чему се ту ради.

Pa je l to moja krivica? Kako da shvatim vise nego sto mogu? Moji kapacitetcici su ograniceni, avaj!

 

Дајеш сегметалне, аконтекстуалне одговоре који нису везани за тему, тако што исецаш само део приче и надовезујеш нови коментар у другом контексту.

Ja samo vracam tok na moja pitanja na koja ne dobijam odgovor.

 

 

Овде се ради о томе да ако ја желим нешто да појасним ти мораш имати жељу то да разумеш али ти не желиш да схватиш, тј. то је твој избор и твоја слободна воља.

Pa me meces u krem drustvo i spandjavas sa sponzorusama praveci analogije koje se udaljavaju od mojih pitanja?

[Megidon]

Ja samo vracam tok na moja pitanja na koja ne dobijam odgovor.

Онда би требало да прецизно формулишеш питање, јер оно се у овој теми налази само у виду коментара као полупитање које је реакција на претходни пост,  мада не видим у ком смислу ниси добио одговор.

Да се расправа не би расчланила на много непотребних делова и прешла у конфликт који нема ни циља ни сврхе мислим да би требао да напишеш конкретно питање шта те тачно занима у вези горе поменутог текста, умајући у виду то да светитељ говори о освајању духовног света и задобијању благодати у контексту спасења душе узимајући у обзир то да се ради о палом и огреховљеном човеку, чије су силе раслабљене а природа поробљњена смрћу.

[Дијана.]

@drvce

-Ja sam predsednik svih muskaraca, a ne ateista.

Izvini ako sam te etiketirala. Čini mi se da rekoh da se ne možemo baš tačno ni razgraničiti a niti uokviriti. Ima vjernika koji misle da vjeruju, često iz straha ili konformizma, jer se tako bolje osjećaju i ateista koji misle da ne vjeruju, jer iskrenije tragaju za odgovorima.

 

-Pa, sad... treba biti da bi se poslo od toga da ga je Bog dao i da je Adam upropastio vasionu...

Pa dobro, zato sam rekla prirodni svijet, kao što jeste - i nisam mislila na Adama, nego da smo upravo mi svi ljudi svih vremena zajedno uprljali i ološali svijet. (Adam jedino u smislu čovjek-čovječanstvo)

 

- Vidjao sam neke macke za koje ne bih mogao da tvrdim tako nesto.

 One su opasne i možda krvoločne,takva je njihova priroda, ali nisu zle - za zlo je potrebna svijest i um.

 

 I ako smatramo da je stihija na delu, odogovor je smislen u okviru hriscanskog pogleda na svet.

 Hrišćanski pogled na svijet ne podrazumijeva stihiju i slučajnost. Determinizam da, stihiju ne.

[Zero]

U kontekstu rusenja ljubavi, ako srusis ljubav prema daru, onda obesmisljavas i darodavca (cega-davac?), zar ne?

Da li su darovi suvisak? Da li je ovaj svet suvisan? @@nana, zasto vec sada nismo u tom stanju koje ce da usledi nakon restartovanja, ako je sve ovo nevazno i igrarija? Ako je, ipak, vazno, zasto da rusim ljubav prema tom daru/svetu?

Rušiš "ljubav" prema daru, ne ljubav prema daru. Ne znam, možda sam naopak, ali meni je bliže da kad pogledam npr. knjižicu mudrih misli koju mi je poklonila drugarica i setim se prvo nje, pa posle i nečega što sam pročitao i zašto mi je JOŠ drago što mi je poklonila to. Naglašavam ovo "još", jer ni ja ne verujem da je ljubav prema svetu (materijalnom) i nematerijalnom međusobno isključiva. Barem nije bila oduvek. Sada je taj odnos (kako se meni čini) u slabijoj ravnoteži nego nekad, pre pada (pominjem jer si pomenuo u prethodnim postovima pad Lucifera).

Tako da nije ovaj svet suvišan, ali prosto nije potpun bez svoje "infrastrukture", više liči na neko velelepno zdanje koje spolja zrači lepotom, a unutra nema ništa da tu lepotu podrži. Onda se sve ruši... Tako barem ja gledam na stvari.

[drvce]

Онда би требало да прецизно формулишеш питање, јер оно се у овој теми налази само у виду коментара као полупитање које је реакција на претходни пост,  мада не видим у ком смислу ниси добио одговор.

Да се расправа не би расчланила на много непотребних делова и прешла у конфликт који нема ни циља ни сврхе мислим да би требао да напишеш конкретно питање шта те тачно занима у вези горе поменутог текста, умајући у виду то да светитељ говори о освајању духовног света и задобијању благодати у контексту спасења душе узимајући у обзир то да се ради о палом и огреховљеном човеку, чије су силе раслабљене а природа поробљњена смрћу.

A, pa sta je forum bez konflikta? Udar nadje iskru u kamenu, bez njega bi u kam ocajala!

U svakom slucaju, dosta je odgovora napisano, ako nekom treba jos, neka pita.

[drvce]

Izvini ako sam te etiketirala.

Nema potrebe za izvinjenjima. Moje pisanje je upuceno nepoznatom pociniocu koji je to izveo bez ikakve poruke, hocu da mu je neprijatno zbog nacina (licemerja radi), a ne zbog grupe u koju me je gurnuo. Da je do mene, tu bi stajalo zlorigajuci.

Hrišćanski pogled na svijet ne podrazumijeva stihiju i slučajnost. Determinizam da, stihiju ne.

Konstatovao sam samo da je tvoj odgovor smislen i onome ko ne zastupa sasvim hriscancse svetonazore. (Totalni offtopic: moze se napraviti potpuno deterministicki model haosa u matematici.)

[drvce]

Rušiš "ljubav" prema daru, ne ljubav prema daru...

Tema se nalazi u "Православље за почетнике" i vec sadrzi termine za koja je potrebno znatno predznanje. Odgovor od postavljaca teme je da ne mozemo da objasnjimo smisao svetiteljevih reci... Mozda bi sad valjalo razjasniti sve to pocetnicima, ili premestiti ili obrisati temu.

Ja sad odlazim da posmatram iz senke...

 

Hvala drvce sto si nam ukazao!

Nema na cemu!

[Zero]

 

Tema se nalazi u "Православље за почетнике" i vec sadrzi termine za koja je potrebno znatno predznanje. Odgovor od postavljaca teme je da ne mozemo da objasnjimo smisao svetiteljevih reci... Mozda bi sad valjalo razjasniti sve to pocetnicima, ili premestiti ili obrisati temu.

Ja sad odlazim da posmatram iz senke...

 

Hvala drvce sto si nam ukazao!

Nema na cemu!

Mislio sam na "nazovi ljubav", površinsku, pogrešno usmerenu.
I ja sam početnik, nisam hteo da zvučim nerazumljivo... Izgleda da sam otišao u neki debeli minus... Ja odoh na spavanjac, valjda će neko da popravi ovo što sam napravio 

[JESSY]

По речима Петра Дамаскина, док Хришћанин живи на земљи, његово спасење је увек између страха и наде. Али људи и даље трагају за потпуним испуњењем на Земљи, и очекују их од места и људи, док Сам Христос говори у Писму: „Имаћете невоље у свету“. Ове речи јано показују да без обзира, где се Хришћанин налази, не може бити без неке врсте патње. Постоји само једна утеха – у испуњавању заповести Писма, као што Псалм говори: „Велики мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања“. (Пс. 119:165). Ако нас неко или нешто куша или збуњује, то јасно показује да се не односимо правилно према законима Божијим, међу којима је највећи, онај о суђењу и осуђивању било кога. На Страшном Суду, свако ће бити прослављен или посрамљен по својим делима. Стари Завет заповеда да се побринемо за наше спасење и напредак душе. О овоме ми највише треба да бринемо.

Нас Бог не присиљава против наше воље, већ нам пре нуди избор за наше опредељење, и управо кроз слободну вољу, појединци се окрећу ка добру или ка злу. Према томе, бескорисно је да се криве они који живе око нас, као да нам они сметају или спречавају наше спасење или духовни напредак

Свети Амвросије Оптински

[JESSY]

Spasti se – znaci naci Boga i samoga sebe. Svaki covjek je neponovljiva pojava, i u tome je izrazena premudrost i ljepota Spasitelja. Neki smatraju spasenjem odricanje od sebe kao licnosti i svoje posebnosti, kao rastakanje u nekakvoj zajednickoj apstraktnoj ideji. To je zabluda.

 

Covjek je duzan da se oslobodi – ne od sebe, vec od tudjega u sebi, sacuvavsi svoju licnost i individualnost kao dar Boziji. Da je cilj stvaranja bio unifikacija i uopstenosti, onda je Gospod mogao da nas stvori u obliku istih geometrijskih figura. Svaki covjek ima neponovljivu tjelesnu strukturu. To je znak da svako ima i jedinstvenu dusu. U ovome nam se otkriva ljepota Bozija, predstavljena ne u jednoobraznosti, vec u mnogoobraznosti svoje tvorevine.

 

Spasenje – to je sticanje blagodati, one nevidljive sile Bozije, cijim dejstvom se preobrazava covjecja dusa.

 

http://slavoslovije.wordpress.com

[Данче*]

Прекиди стварности

 

И када си на дну и када верујеш да те је Бог ту довео и када желиш да Га се одрекнеш, не одричи Га се, јер и ако те је Он ту довео, само те Он може и избавити одатле.

[JESSY]

Упути ме, Господе, путем Твојим и поћи ћу у истини Твојој

(Пс. 85,11)

 

У православном хришћанском вероучењу посебно место припада учењу о спасењу.

Шта је спасење? Од кога долази? Зашто је неопходно?

На сва та питања православни хришћани треба да знају тачне и јасне одговоре.

Спасење је пре свега избављење од греха, очишћење од сваке нечистоте, избављење од власти обичаја овога света, противних заповестима Христа, од насиља ђавола, од робовања трулежности, од долазећег гнева Божијег и осуде, и коначно, од вечне смрти и муке са ђаволом.

Спасење човека припремио је Бог од вечности. Њему је извор љубав Божија, милосрђе и дуготрпљење Божије према човечијем роду.

Бог је благоизволео да спаси човека Јединородним Својим Сином, Кога ми називамо својим Спаситељем. Он је Бог нашег спасења, Који је дошао у свет да спасе изгубљеног човека. Дакле, спасење је дело Божије. Оно нам је засијало низашта, то јест на дар.

А каква је улога додељена човеку у делу спасења? Узима ли човек учешћа у своме спасењу или не?

Без обзира на то што је спасење чист дар Божије љубави и што оно не зависи од дела човекових, ипак Господ спасава човека у случају ако човек има веру у Христа Спаситеља Који је дошао у свет, ако радосно прима благовест, то јест Јеванђеље, иште помирење с Богом у својој савести и није у непријатељству са Богом, и моли се Богу за своје спасење.

Ево неопходних услова нашега спасења: вера, нада, љубав, молитва, чистота савести, наравствен (моралан) живот, покајање.

Хоћу да вам, вазљубљени, укажем на нека правила која ће вам помоћи да стекнете молитвени дух и да имате непорочност пред Богом.

Господ не тражи много од нас, не захтева подвиге који превазилазе наше телесне снаге. Сву своју пажњу дужни смо да обраћамо на унутрашње стање срца, да би смо уз Божију помоћ изгнали из њега све страсти и постали живи храм Духа Светога.

Далек је од духовне мудрости ко упражњава телесне подвиге, а не брине о заповестима Господњим. Као и у свему, тако је, нарочито у духовном животу човека, важна суштина дела а не форма. Господ је рекао: "Сине дај ми срце своје".

Да би смо учинили своје срце благопријатном жртвом Богу и припремили душу своју за вечно блаженство, треба да живимо по заповестима Божијим, држећи основна правила:

1. Ујутру и пред ноћ свој крстић целивај са молитвом Распетом Христу.

2. Моли се: дан не започињи без молитве и пред ноћ не лежи без молитве. Ако нема времена за испуњавање молитвеног правила, онда прочитај кратко правило преподобног Серафима Саровског: Царе Небесни - једанпут. Оче наш - трипут. Богородице Дево - трипут. Верујем - једанпут.

3. Не гради своје благостање на несрећи другог.

4. Имај три основне врлине:

- никога не осуђуј,

- не гаји ни према коме мржњу,

- свима од срца све опраштај.

Оци Свете Православне Цркве у својим побожним размишљањима овако расуђују о темељу спасења:

1. Треба да целиваш свој крстић ујутру кад се пробудиш, и пред ноћ када лежеш у постељу са молитвом Распетом Христу.

На Крсту је Господ Исус Христос оставио Светлост и Љубав и од њега невидиво зраче благодатни зраци Светлости и Љубави. И када га ми целивамо, онда ти благодатни зраци продиру у нашу душу, срце, карактер, савест. И човек постаје освећен, благочестив, а зла сила не може да му нашкоди.

Крстић треба носити на грудима, јер у чему нас Господ затекне, у томе ће нам и судити.

Целивајући пред ноћ свој крстић, не заборави да се сасвим искрено и скрушена срца покајеш за оне грехе у које си запао протеклог дана.

Неколико тренутака топлог покајања и бићеш очишћен Духом Светим од сваке нечистоте, бељи од снега и са Њим сједињен, као са Оцем и Сином.

2. Имај тврду веру у Бога и Промисао Божији. Што год да се догоди с нама у животу, све прихватајмо као од руке Божије нама на корист: добре воље подноси жалости, болести, лажне оптужбе (клевете), оговарање, прекоре, уза све то не буди озлојеђен, већ се радуј и благодари Богу за спасоносни Промисао Његов, што нас Господ љуби и шаље нам искупљујући крст за грехе наше: "Кога љубим онога и корим" - говори Господ.

3. Отворено исповедати Христа јесте велика врлина. Колико јетаквих хришћана који говоре: "верујем у Бога", али на делу не верују. Колика уста постају нема када треба у неком друштву бранити славу Божију и Његових светих! Враг се само о томе и стара да угаси веру у срцу и да све истинске хришћане доведе до богозаборава. Зато видимо л,уде који су тек само по пуком имену хришћани, а по делима чисти незнабошци.

Не стиди се да правилно стављаш на себе крсни знак, јер истинитим крстом побеђујеш злу силу: "Крстом ограђени, врагу се супротстављамо, не бојећи се његовог лукавства и замки..." Клањај се не само икони (лику) Христа Бога, но и обличју (изображењу) Крста Његовог, зато што је он знамење победе Христове над ђаволом и над свом војском противничких сила, због чега они дрхте и беже кад га виде изображеног.

Многе незналице, које машу руком испред свога лица, правећи се као да се крсте, узалуд се труде, јер не изображавају на себи правилан, истински крст. Таквом се махању радују злодуси, а када Анђели виде како озбиљно изображавају крст они који се крсте достојанствено (правилно), одмерено састављајући три прста своје десне руке и стављајући своју руку на чело, и на стомак (груди), и на десно раме, а затим и на лево, тада се они веселе. А тада се и Анђео чувар радује и помаже нам.

Дакле, одбацимо лажни стид, лажни страх и отворено и мудро, са расуђивањем исповедајмо Христа и идимо за Христом. Хришћани се и разликују од незнабожаца, секташа, маловерних тиме што отворено, али мудро исповедају Христа. Јер "ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима" (Мк. 8,38).

4. Држите постове телесне и духовне по црквеном уставу: Велики, Петровски, Успенски, Божићни, а такође држите пост и у дане: среду и петак. Болеснима и остарелима телесни пост се олакшава (ублажава).

5. Чините са љубављу добра дела ближњима и клоните се злих дела.

Сматрајте пропалим онај дан у коме нисте учинили ни једно дело ближњем или сте причинили зло ближњем. Нипошто не градите своју добробит на несрећи другог. Добрим платити за зло. За све се молити и свима желети спасење.

6. Молити се. А молити се треба нерасејано да би се са молитвеном речју и молитвеном мишљу спојило и молитвено осећање. Понекад у дуготрајној молитви тек само један тренутак буде заиста угодан Богу и представља праву молитву и истинско служење Богу. Главно у молитви је присност срца Богу, осведочена сладошћу Божијег присуства у души.

Дан не почињи без молитве и не иди на спавање без молитве, моли се и пре дневног одмора. У току дана прпнуди себе на непрестану молитву: држи у срцу и имај на уму молитву Исусову или "Богородице Дево радуј се...", а постојано и свуда размишљај о Богу, то такође спада у молитву. Ако не изгубимо молитву и размишљање о Богу, онда нам неће бити страшни никакви непријатељи, ни врачи, ни чаробњаци јер су с нама Господ и Божија Мајка: "Ако и у ад сиђем, неће се уплашити срце моје, јер си Ти, Господе, са мном".

Старајте се да свакодневно, ако можете, читате Псалтир, Апостол, Јеванђеље.

Ко има времена за молитву, похвално је да испуњава потпуно правило са канонима, поклонима, акатистима. Веома је корисно свакодневно читати Богородично правило - дневно 150 молитава "Богородице Дево, радуј се..." ово правило се може читати и без поклона, чак и за време кретања (успут), а у болести седећи и лежећи. Многи су опитно познали велику корист од испуњавања Богородичног правила.

Ми се молимо Свеблагој и Пренепорочној Мајци Божијој, а Она се моли за нас. Ми прослављамо Њу - Узвишенију од сваке славе, а Она нама самима припрема вечну славу. Ми Њој често говоримо: "Радуј се!", а Она Сина Свога и Бога моли: "Сине Мој љубљени! Дај им вечну радост јер су Ме поздравили радошћу!" (протојереј Јован Кронштатски).

Ако нас је савладала велика сусталост, онда пре спавања прочитајмо макар и кратку молитву, али не повлађујмо лењости.

Ако нема времена за испуњење целог јутарњег или вечерњег правила, онда прочитајте макар четири основне молитве (правило преподобног Серафима Саровског).

7. Имајте три основне врлине:

 

- Никога не осуђивати.

- Никога не мрзети.

- Свима од срца опраштати.

А то значи усвојити заповест Христову о љубави: "Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе" (Мт. 22,37-39).

8. Често исповедајте грехе своје и достојно се причешћујте Светим н Животворним Христовим Тајнама.

Због испуњења тог невеликог правила Господ нас неће лишити Царства Небесног.

 

 СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Veru u živoga Boga treba čuvati van svakog mogućeg objašnjenja. Nek se spasava svako, onako kako mu je Bog izmerio i nek ne vodi brigu,kako će se spasavati drugi ljudi bili oni u Crkvi ili ne.

 

Crkva nije institucija jer glava Crkve ljude u sebe uvodi.

 

Oko svetih darova,ne bi trebalo zaboraviti Ko daje te darove i na kakav način...

 

Hristos je poslao Apostole (sveštenstvo kasnije), da podele blagu reč ali im nije dozvolio dok ne sidje na njih Sveti Duh Upravitelj,čija je Crkva vascelo čovečanstvo.

[JESSY]

Бог је наше прибежиште и сила, помоћник у жалостима, које су дошле на нас... Господ – просвећење моје и Спаситељ мој; кога да се бојим? Господ – заштитник живота мога; кога да се бојим?

Гледај Хришћанине, да само ти будеш Божији, а Бог Својег не оставља. Веруј у Њега од свега срца како у Бога, угађај Му вером и правдом; сву наду полажи на Њега и призивај Га свим срцем. 

И где год да си, у каквом год искушењу и невољи да се налазиш, Он је увек са тобом, гледа на твој подвиг и невидљивом руком те укрепљује и помаже ти. 

Чак и да се против тебе окрену сви зли људи заједно са демонским пуковима – они ништа неће добити! „Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ“.

„Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене. Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!“ (Пс. 38:21-22).

„Господе сила, са нама буди, јер осим Тебе, другог Помоћника у невољама немамо! Господе сила, помилуј нас!“

 

Свети Тихон Задонски

[JESSY]

Спасење у хришћанском смислу значи превазилажење смрти и задобијање вечног живота. Пошто су људи од почетка били одвојени од Бога природом, а после пада грехом и смрћу, Бог је, да би спасао свет, превазишао одвојеност по природи Оваплоћењем, грех је победио својом смрћу на Крсту, а последњу препреку – тиранију смрти, изагнао је из природе Својим Васкрсењем. Будући да је Прворођени из мртвих (Кол. 1, 18), по речима Апостола Павла, Богочовек Христос је први Благовесник нашег спасења, први Јеванђелист новог, вечног живота. Због тога је тумачење целокупне историје света и спасења човека немогуће мимо Христове Личности.
Став да је спасење превазилажење смрти изискује одговор на питање откуда смрт у свету? Библијско учење изложено на почетку Старог Завета, по коме је свет створен ни из чега, подразумева да он има почетак (Пост. 1, 1), те да сам по себи није вечан. То значи да је свет у свом постојању окружен небићем из кога је призван у биће. Саздана благодаћу и вољом Творца створења су осуђена на смрт, ако остану изван заједнице са Богом.

 

http://www.manastir.se/index.php?option=com_content&view=article&id=120%3A2010-03-05-12-54-31&catid=18%3A2010-02-23-16-00-44&Itemid=17