Црквене Библиотеке

[Putnik Namernik]

Да ли ваша парохија има библиотеку?  Да ли је користите илi за православну граћу користите градску библиотеку и-ли првенствено купујете?  Који  је значај црквених библиотекa у мисионарењу? Да ли би СПЦ (као и остале помесне Православне Цркве) требала да покрене пројекат о отварању малих библиотека у свакој парохији са рецимо стотињак књига са првенствено православном тематиком? Колико би овакве библиотеке биле корисније у мањим парохијама и-ли у иностранству у рецимо већим градовима ради ради очувања Православља и српског језика као мисионарења?

[Putnik Namernik]

Библиотеке Српске Православне Цркве

    
    

Црквене библиотеке као чувар културног наслеђа

Аутор: мр Ана Стјеља,
Број 1074, Рубрика Историја
        
        
Српска Православна Црква је имала ту част да у српској културној историји буде прва која ће у свој храм ради богослужења унети штампану књигу. Црква је прва прихватила да прикупља, преписује и чува књиге и од њих формира библиотеке које данас представљају опште културно наслеђе нашег народа.
 

Кроз историју свих православних народа забележена је нераскидива веза између Цркве и државе. Свако национално, државно и културно уздизање српског народа доводило је и до духовног уздизања. Држава и Црква су се међусобно допуњавале и тако формирале јединствено национално биће. Када је држава посустајала, дух Цркве је увек био довољно снажан да препозна и прихвати народне потребе и да их упути у реализовање националних тежњи и идеала. Заслуге Српске Православне Цркве као иницијатора прве српске књиге су велике и никада нису биле оспораване. Српска Православна Црква је имала ту част да у српској културној историји буде прва која ће у свој храм ради богослужења унети штампану књигу.

Оснивање првих библиотека код Срба везано је за подизање храмова и манастира одмах по примању хришћанства. Библиотеке су доживеле велики успон у доба Светог Саве и средњовековне српске државе. Стагнацију у развоју, библиотеке су доживеле за време Турака. Када су се српске цркве, које су до тада биле расцепкане на неколико обласних цркава, ујединиле, библиотеке су већ биле добро организоване а њени књижни фондови богати. Без обзира на ратове и уништавање цркава и манастира, скоро да није било ниједног храма нити црквене општине у којима није постојала мања или већа библиотека. Иако у почетку скромних капацитета, библиотеке су одиграле велику улогу у ширењу књиге међу народом.

Црква је прва прихватила да прикупља, преписује и чува књиге и од њих формира библиотеке које данас представљају опште културно наслеђе нашег народа, не само по садржини књига него и по месту где су осниване. Из биографије Светог Саве сазнајемо да је он из Свете Горе, Солуна и других крајева донео много књига у манастире Студеницу и Жичу. Он је приликом одласка у сваку епархију, епископима даривао потребне књиге како би формирали своје стручне библиотеке. Потпуно је разумљиво што су први и најбројнији преписивачи или „писци“ наших старих књига били дијаци или презвитери, односно парохијски свештеници. Калуђери су посао преписивања књига почели да обављају у својим келијама или заједничким просторијама које су се називале скрипторијуми.

Наша најстарија библиотека је библиотека Манастира Хиландар на Светој Гори и она је настала управо захваљујући прегалаштву калуђера. Црквене библиотеке су попуњаване књигама које су куповали владари, властела, црквени представници, занатлије, али и сиромашни сељаци. Како се о књигама водило рачуна у време њиховог настајања, може да се оцени и на основу места њиховог чувања. Манастирски и црквени пиргови изабрани су као најсигурнија места за чување књига од пожара и крађа. Књиге нису биле поштеђене уништавања ни од стране Турака, те је добар део тог културног блага, упркос залагању да се сакрије и сачува, био уништен. Када су се појавиле прве штампарије, наш народ је био под турском влашћу, тако да се начин умножавања књига није много изменио. Књиге су се и даље појављивале у рукописном издању све до појаве савремених библиотека.

Може се закључити да су црквене библиотеке својеврсни чувар српског културног наслеђа. Важно је нагласити да су се библиотеке развијале и у време када је српски народ преживљавао најтеже тренутке у својој историји. Захваљујући преданости и сналажљивости, а пре свега огромној љубави према књизи, оних личности које су биле непосредно везане за цркву, као што су знаменити епископи и друга свештена лица, књига се очувала међу народом а самим тим и његов духовни и културни интегритет. Након Другог светског рата велики књижни фонд је уништен или му се услед крађа губи сваки траг, а процес његовог допуњавања и обнављања још увек траје. Поред библиотеке Манастира Хиландар, свакако да најзначајније место заузима Патријаршијска библиотека. Осим ње, међу најзначајније библиотеке Српске Православне Цркве спадају библиотека Музеја Српске Православне Цркве и школске библиотеке СПЦ.

Преко фондова ових, али и других библиотека у саставу СПЦ може се пратити и развој књижевно-научне мисли код Срба, што је нека врста историјске потврде о великој вредности књиге и њеног пута од Светог Саве до данас.

 

Извор: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1074/tekst/crkvene-biblioteke-kao-cuvar-kulturnog-nasledja/

[Putnik Namernik]

Значи нико нема ништа да каже.  Очигледно тема није довољно контраверзна ни интересантна...

[obi-wan]

Moja parohija ima skromnu biblioteku od mozda 50-tak knjiga, ali nema neku posebnu prostoriju, nego su knjige za pevnicom u crkvi.

 

A problem u vecini parohija je uglavnom sto su sami svestenici u velikoj vecini slucajeva krajnje nezainteresovani za ovakve nacine pastirskog rada, iako bi ovo trebalo da bude jedna od prvih stvari svake parohije, jer je versko opismenjavanje ljudi prakticno nemoguce bez knjiga. Takodje, sa druge strane, problem je i nedostatak/odsustvo citalacke kulture kod danasnjeg coveka, jer je ekran (posebno televizijski) postao zamena za sve i svasta.

 

Ovi i ostali problemi su resivi u potpunosti, ali jasno je odakle u tome treba da se pocne - od centra. Svestenik, kao pastir i primer svima, treba da vodi sve u svojoj parohiji, pa i citalacko obrazovanje ljudi koji su mu povereni na staranje. Odatle mora da pocne svaka parohijska biblioteka. A ima primera koji bas pokazuju da uz nesto malo truda, biblioteke i citalacka kultura jos kako mogu da procvetaju u nasim parohijama.

 

Pre vise godina sam kod mene u gradu predlagao i formiranje jedne gradske crkvene bibilioteke, ali na zalost takva ideja nije nasla odjeka
tamo gde treba. Svakako da momenat za tako nesto ipak jos nije sazreo...

[Putnik Namernik]

На жалост си потпуно у праву.  Многи нису свесни значаја парохијских библиотека, које не морају само да се састоје од књига него и образовних двд-ева и цд-ева. Био би прави потез када би врх СПЦ-а покренуо ту иницијативу да рецимо свака парохија мора да има малу библиотеку која би користила онима који похађају веронауку као и знатижељнима, јер ипак није баш свугде лако нађи православне књиге изузев рецимо већих градова.  Сами тим би требало успоставити уску сарадњу ПБФ библиотеке са ти парохијским библиотекама. Мени је просто необично да ни дан данас поред силног броја парохијских библиотека (а на нету се то може потврдити) не постоји Савез Православних Библиотека из целог света...Но, као што и сам видиш никога то не интересује...још време није сазрело, а да ли ће кад - питање је.

 

Хвала на одговору.

[Боривоје Марковић]

Електронска црквена библиотека НАША БИБЛИОТЕКА (текст и аудио књиге) http://duhovnik.org/

[JESSY]

mislim da bi svaka véca crkva trebalo da ima svoje biblioteke....nisu svi u mogucnosti da kupuju knjige koje su inace veoma skupe.....cini mi se da je crkva sv.Dimitrija imala neke namere u vezi toga....ali ne znam da li je projekat ostvaren....

[JESSY]

да ли неко зна да постоји библиотека при некој цркви у Београду....?

[JESSY]

[JESSY]

Дошавши за Старешину Храма Светог Апостола и Јеванђелисте Луке, Божијом милошћу,  Протојереј –  Ставрофор  Отац  Лука  Новаковић је истог момента кренуо са значајним и Богоугодним делима у нашем Храму.

Преузевши на себе једну пријатну дужност, да на само њему знане путеве и начине учини све што је у његовој моћи да још више свој верни народ утврди у вери и љубави према Христу,  да би наш Црквени живот био богатији, садржајнији и лепши, покренуо је многобројне акције, са којима се можете подробније упознати на сајту нашег Храма.

У том смислу, покренута је и  акција прикупљања духовне и световне литературе, “ЈЕДАН  ПРАВОСЛАВНИ  ДОМ  –  ЈЕДНА КЊИГА” , за оснивање библиотеке Храма Светог Луке.

Бивајући и сам, у својој богатој биографији, управник  Патријаршијске библиотеке, знао је како све то да уреди на најбољи могући начин и преузима на себе све што је потребно. Из своје велике љубави према књизи, коју је желео да пренесе и на своју паству, а не желећи да оптерећује црквену касу, из својих личних средстава издваја  за опремање библиотеке. Такође, из своје приватне библиотеке прилаже, само њему знано,  одређени број књига и кад год је у могућности дарује још по коју књигу. Из своје скромности  никада нећете чути да он то негде помиње и истиче,  као ниједно друго Богоугодно дело које чини, али истине ради ми  то морамо поменути као светли пример љубави према свом верном народу.

Библиотека Храма Светог Луке није обична библиотека. Она је и место духовних разговора са нашим драгим Старешином, одакле увек излазите оплемењени и преображени,  добивши од њега прави духовни савет. Онима који по први пут долазе, са поносом ће показати нашу библиотеку, поразговараће са њима и помоћи ће да изаберу адекватну књигу, по мери духовне зрелости.

Библиотека са собом носи још неке специфичности, које ћете ипак ређе срести. На полицама наше библиотеке увек ћете наћи и  дечије књиге, молитвенике за децу, сликовнице и бојанке, разноразне играчке, које Отац Лука несебично дарује и оном најмлађем члану наше заједнице. Наравно, увек однекуд извади још неке слаткише и чоколаде и тако разгали свако дечије срце. Тако да у својој великој мудрости и љубави, он успева да и оног најмлађег члана Цркве приведе да му библиотека постане место радости.

Библиотека располаже са више од 1300 наслова духовне и световне литературе, али акција прикупљања и даље траје. Свако од нас има сигурно бар једну књигу, коју може даривати нашој библиотеци, на здравље и спасење своје душе и својих ближњих, а на радост оних који читају. Можда ће се неко обрадовати баш вашој књизи. Размишљајте у том духу и кад год помислите да би било лепо да књигу коју сте прочитали, прочита још неко и да би неку душу могла спасти, донесите је код нас.

У том смислу, са великом љубављу,  позивамо све вас,  наше драге парохијане, а и оне који то нису,  да посетите  библиотеку Храма Светог Луке, одаберете неки наслов који ће вам бити на духовну корист и да уколико је то у вашој  могућности, приложите и ви  једну своју књигу, да би наша библиотека била још богатија.

[JESSY]

БИБЛИОТЕКА ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У СРЕМЧИЦИ ОСНОВАНА ЈЕ 2007. ГОДИНЕ БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ПАВЛА И АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИКА ВИСОКОПРЕЧАСНОГ ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА РАДИЧА РАДИЧЕВИЋА. ПОСЕДУЈЕ ПРЕКО 10.000 КЊИГА КОЈЕ САКУПИСМО УЗ ПОМОЋ ДОНАТОРА.

 

[JESSY]

да оживимо ову корисну тему....

да ли и ваше цркве имају библиотеке...? зна ли неко за библиотеку при некој цркви у Београду...?

да ли се слажете да би јако добро било да овакве библиотеке постоје....? познато је да многи немају новца за куповину књига, а читали би....

ја бих подржала сваку иницијативу овакве врсте....