Две трећине радника с „рупом” у стажу

[Marjanovic]

Од око 330.000 фирми и радњи у децембру је зараде и
доприносе исплатило 95.000 послодаваца. Више од 97.000 послодаваца „заборавило”
је да својим запосленима исплати зараде, док је плату без пореза и доприноса
током децембра измирило око 6.000 послодаваца.

 

(Фото Танјуг)

 

Две трећине радника у Србији има „рупу” у стажу, јер су остали без уплаћених
доприноса за пензијско и инвалидско осигурање које је послодавац по закону морао
да плати. Подаци пензијског фонда закључно с 31. децембром 2012. године,
показују да је око 60 одсто послодаваца или 147.265 испунило обавезу и у року
поднело пријаву за уплату пензијских доприноса за 2011. годину.

Послодавци, подсећа Јелица Тимотијевић, директор Сектора за односе с јавношћу
у ПИО фонду, обавезни су по закону да до краја априла текуће године доставе
пензијском фонду доказе о исплаћеним зарадама и плаћеним доприносима у
претходној години. Она апелује на послодавце да не пропусте тај рок.

У поређењу са 2011. годином очигледно је, каже она, да се ажурност
послодаваца у 2012. повећала, јер је већи број послодаваца доставио доказе о
уплаћеним доприносима.

Према подацима фонда у 2011. години пријаву је поднело 93.668 послодаваца.
Лане је тај број био за око 53.000 већи.

ПИО фонд је због неажурности и неодговорности послодаваца прошле године
упутио 8.604 опомена, а њих око 5.074 је по добијању опомене поднело образац
како би намирило доприносе за своје запослене. Пензијски фонд је због
неподношења обрасца за уплату доприноса током 2012. годинеупутио 359 прекршајних
пријава.

Од укупно 224.838 послодаваца који су поднели пријаву највише их је на
подручју Београда – 93.816, Ниша – 20.200, Новог Сада – 15.416 и Сремске
Митровице – 8.101.

Трајна и законска обавеза послодаваца је, истиче Тимотијевић, да плаћају
доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за све запослене. Уколико
послодавац не буде поштовао рокове, што се сматра прекршајем, предвиђене су
новчане казне од 10.000 до 800.000 динара за послодавца, а од 2.500 до 50.000 за
одговорно лице. Неажурност послодавца основни је разлог због кога касне решења о
пензионисању, напомиње Тимотијевић.

Фонд је омогућио послодавцима да обаве и електронску прелиминарну контролу М4
образаца, а до сада је више од 15.000 послодаваца користило услугу електронске
контроле пријава, каже она.

Од око 330.000 фирми и радњи у децембру је зараде и доприносе исплатило
95.000 послодаваца. Више од 97.000 послодаваца „заборавило” је да својим
запосленима исплати зараде, док је плату без пореза и доприноса током децембра
измирило око 6.000 послодаваца.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да не треба очекивати
драстичнији раст броја уредних послодаваца док се не изврши темељна реформа
пореског система и то у делу опорезивања зарада.

– Ако се ништа не предузме, него се текстилна индустрија и даље буде
опорезивала по истој стопи као дуванска или туристичке услуге, које имају
неупоредиво већи промет, онда ће ускоро сваки други, а не сваки трећи радник
остати без уплаћених доприноса, каже Рајић.

 

 

Ј. Петровић

 

објављено: 14.02.2013.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Dve-trecine-radnika-s-rupom-u-stazu.sr.html

[Juan Valdez]

Када би послодавци плаћали све по пропису, многи мали и средњи би могли само да ставе кључ у браву. Често се и сами радници сложе да на руке добију више, а да се прикаже минималац. То је све јавна тајна и једино право решење је тотална реформа пореског система и драстично побољшање климе за пословање у сваком стадијуму.

[Marjanovic]

Када би послодавци плаћали све по пропису, многи мали и средњи би могли само да ставе кључ у браву.

Наравно, кога брига за прописе и закон...Отуд и онај назив "дивљи капитализам". "Дивљи" не у смислу лесефер а и "пусти ме да радим" принципа,  већ у смислу корупције, непоштовања прописа  и закона.

 

 Често се и сами радници сложе да на руке добију више, а да се прикаже минималац.

Сложе се јер немају другог избора. Узми или остави. А врло често буду и једноставно преварени.  И наравно никог није брига јер се закон и не поштује...

 

 То је све јавна тајна и једино право решење је тотална реформа пореског система и драстично побољшање климе за пословање у сваком стадијуму.

 

То је тачно. Смањење пореза, поштовање закона, јачање приватне иницијативе и социјално партнерство.

[Juan Valdez]

Сложе се јер немају другог избора. Узми или остави.

 

Постоје ове реалне могућности (пример):

 

- 20 000 радницима, 20 000 држави;

- 20 000 радницима приказано, 10 000 радницима на руке, 10 000 држави;

- 40 000 радницима на руке, 0 држави.

 

Послодавцу је сасвим свеједно коју ће од тих могућности радник да изабере. Прва је једина легална, али је најгора по радника. Трећа је најмање легална, али је најповољнија за радника. Многи радници ће логично да изаберу трећу или другу, јер деца сутра треба да једу и иду у школу, а не за тридесет година. Неће сигурно добити отказ ако изаберу прву, али је често не бирају.

 

Ти би волео 40 000 радницима и 40 000 држави, али то тешко иде многим малим и средњим фирмама. То врло лако може да значи затварање фирме и у крајњој линији 0 радницима и 0 држави. Пробај да отвориш фирму. Можда и схватиш онда реалност. Најлакше је састављати спискове жеља.

[Crveni Baron]

Постоје ове реалне могућности (пример):

- 20 000 радницима, 20 000 држави;

- 20 000 радницима приказано, 10 000 радницима на руке, 10 000 држави;

- 40 000 радницима на руке, 0 држави.

Послодавцу је сасвим свеједно коју ће од тих могућности радник да изабере. Прва је једина легална, али је најгора по радника. Трећа је најмање легална, али је најповољнија за радника. Многи радници ће логично да изаберу трећу или другу, јер деца сутра треба да једу и иду у школу, а не за тридесет година. Неће сигурно добити отказ ако изаберу прву, али је често не бирају.

Ти би волео 40 000 радницима и 40 000 држави, али то тешко иде многим малим и средњим фирмама. То врло лако може да значи затварање фирме и у крајњој линији 0 радницима и 0 држави. Пробај да отвориш фирму. Можда и схватиш онда реалност. Најлакше је састављати спискове жеља.

Poslodavac kada formira cenu svog proizvoda u cenu treba da uracuna sve. Repromaterijal, kamate, amortizaciju, plate i doprinose itd. I onda kada proda svoj proizvod ima dovoljno da sve "plati". Plati pod navodnicima jer ne placa to on vec krajnji potrosaci kroz cenu.

A ako nije u stanju tako da posluje treba da zatvori firmu i ne smeta onima koji mogu. Jer ovako, ne placajuci ljudima sta treba, em steti njima em steti trzistu jer opstaje i on i smeta onima koji mogu da rade.

[Juan Valdez]

Poslodavac kada formira cenu svog proizvoda u cenu treba da uracuna sve. Repromaterijal, kamate, amortizaciju, plate i doprinose itd. I onda kada proda svoj proizvod ima dovoljno da sve "plati". Plati pod navodnicima jer ne placa to on vec krajnji potrosaci kroz cenu.

 

Да, наравно, ту могућност сам скроз заборавио, silly me. Ево, додајем је (узмимо да је наш предузетник пекар):

 

- 40 000 раднику, 40 000 држави и хлеб од 600 динара по векни. А кад спроведемо то решење, обавезно неко (ево, може и Марјановић, он се зато школовао) да напише текст о томе како (нео)либерални капитализам доводи до прескупог хлеба и како незасити пекар израбљује потрошаче.

[Crveni Baron]

Да, наравно, ту могућност сам скроз заборавио, silly me. Ево, додајем је (узмимо да је наш предузетник пекар):

 

- 40 000 раднику, 40 000 држави и хлеб од 600 динара по векни. А кад спроведемо то решење, обавезно неко (ево, може и Марјановић, он се зато школовао) да напише текст о томе како (нео)либерални капитализам доводи до прескупог хлеба и како незасити пекар израбљује потрошаче.

Znaci one koji nisu u stanju da to placaju lepo treba skloniti sa trzista i automatski oni koji ostanu ce imati vece trziste i manju cenu kostanja po jedinici proizvoda. I naravno moci ce da placaju plate i doprinose .... A mozda takvu situaciju vec imamo kada su pekari u pitanju? Secam se jedne pekare iz Novog Sada, Violeta, na Temerinskom putu. Radili su pre 25-30 godina a vidim i danas ....

[Ignjatije]

Pohlepni neoliberalni kapitalisti !

Sve im je malo. Najbolje bi bilo da im radnici rade samo za parče hleba i to 22h dnevno.

Ma kakvi. Vremenom i to im ne bi bilo dovoljno, pa bi napravili nekog super GMO radnika sa četiri ruke i četiri noge i sa IQ 50 da samo rmba i klima glavom.

Dok na kraju ne shvate da su ipak roboti najekonomičniji.

ljut

[Justin Waters]

Pohlepni neoliberalni kapitalisti !

Sve im je malo. Najbolje bi bilo da im radnici rade samo za parče hleba i to 22h dnevno.

Ma kakvi. Vremenom i to im ne bi bilo dovoljno, pa bi napravili nekog super GMO radnika sa četiri ruke i četiri noge i sa IQ 50 da samo rmba i klima glavom.

Dok na kraju ne shvate da su ipak roboti najekonomičniji.

ljut

 

Нису похлепни капиталисти већ држава.

 

Држава чини две ствари, одржава бесмислено високе намете, поспјешује судство да буде корпумпирано инсталирајући своје кадрове, и због чега приватници често не могу ничим утјерати своја потраживања, одржава велики ниво корупције па мањи или средњи предузетници не могу нормално ни да послују ако нису и сами укључени у врзино коло. 

 

Дакле држава гуши свако нормално пословање, у чијем окружењу пролазе само они који су са државом у корупционашком договору, а то су обично највећи, делта, мк и остали. 

[Marjanovic]

Постоје ове реалне могућности (пример):

 

- 20 000 радницима, 20 000 држави;

- 20 000 радницима приказано, 10 000 радницима на руке, 10 000 држави;

- 40 000 радницима на руке, 0 држави.

 

Послодавцу је сасвим свеједно коју ће од тих могућности радник да изабере. Прва је једина легална, али је најгора по радника. Трећа је најмање легална, али је најповољнија за радника. Многи радници ће логично да изаберу трећу или другу, јер деца сутра треба да једу и иду у школу, а не за тридесет година. Неће сигурно добити отказ ако изаберу прву, али је често не бирају.

 

Ти би волео 40 000 радницима и 40 000 држави, али то тешко иде многим малим и средњим фирмама. То врло лако може да значи затварање фирме и у крајњој линији 0 радницима и 0 држави. Пробај да отвориш фирму. Можда и схватиш онда реалност. Најлакше је састављати спискове жеља.

Постоји нажалост и ова опција http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/356026/Radila-bez-plate-pretili-joj-smrcu

[Marjanovic]

Rade besplatno čekajući bolje sutra

 

Izvor:  Tanjug     

           

Beograd -- Zaštitnik građana Saša Janković smatra da ostvarivanje prava radnika u Srbiji trenutno nije na zadovoljavajućem nivou.

 

 

U Srbiji se toleriše neplaćanje doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada, a ljudi pristaju da rade besplatno i u lošim uslovima u nadi da će se takva situacija promeniti, smatra Janković.

Tolerisanje neplaćanja doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada Janković ocenjuje kao "ulaganje u socijalnu propast", što je ogromna društvena opasnost, kršenje zakona i obespravljivanje zaposlenih.

"Sadašnje stanje je jako loše i neprihvatljivo. Država izbegava da autoritativno primeni zakon, zato što to često nije popularno, a ljudi pristaju da rade besplatno, hvatajući se za neku nadu kao za slamku što pojedini poslodavci zloupotrebljavaju", naglasio je Janković u izjavi Tanjugu.

Iako ističe da je zaštita radnika slaba, Janković dodaje da istovremeno i poslodavci opravdano ukazuju na izuzetno visoke stope doprinosa.

"Dakle, to je domen politike koju bi izvršna vlast trebalo da vodi, a sadašnje stanje je jednostavno neprihvatljivo. U našem društvu postoji mnogo mehanizama, pre svega državnih, koji ne funkcionišu, a za njihovo nefunkcionisanje štetu snose radnici", smatra Janković.

Položaj radnika se, kako smatra, ne može promeniti pojedinačnim merama, već država mora ozbiljnije pristupiti primeni propisa koji regulišu radne odnose.

"Država uporno, rekao bih populistički, izbegava da gasi firme koje zloupotrebljavaju i iskorišćavaju besplatan rad. U takvim uslovima mnogi su, praktično na tudjem besplatnom radu, stekli privatna bogatstva i proglašavaju se velikim menadžerima. Sa tim se mora prestati, to će biti bolno i značiti gašenje firmi koje decenijama postoje samo na papiru, ali moramo pogledati istinu u oči", smatra Janković.

Janković ističe da mu se gradjani veoma često obraćaju zbog problema u radnom odnosu ali, kako navodi, njegov posao je da kontroliše rad državnih organa, a ne poslodavaca.

Gradjanin kome je prekršeno neko pravo iz radnog odnosa, naglasio je Janković, mora da se obrati inspekciji rada i ako je u pitanju otkaz ili neka druga kapitalna odluka poslodavca, treba da traži zaštitu na sudu.

"Kao Zaštitnik gradjana imam pravo da reagujem na inspekciju rada, ako ona zanemari i ogluši se o prijavu radnika na kršenje nekog od propisa koji reguliše radni odnos. Ja to činim i moram da kažem da je u poslednjih godinu dana inspekcija rada intenzivnije počela da koristi svoja ovlašćenja", naveo je Janković.

Medjutim, kako smatra, ovlašćenja inspekcije rada su nedovoljna, a sudovi suviše često formalistički primenjuju zakone i prihvataju izjave poslodavaca kao istinite iako one to očigledno nisu.

Janković je pozvao sve radnike kojima poslodavci ne uplaćuju radni staž i koji rade besplatno, da se obrate inspekciji rada.

"Ako iz opravdanog razloga strahuju da inspekcija rada neće objektivno raditi, što se često dešava u malim mestima, neka se obrate Zaštitniku gradjana, a ja ću u saradnji sa inspekcijom proveriti da li je zaista u pitanju kršenje zakona i poslodavac će morati da odgovora zbog toga", naglasio je Janković.

Zaštitnik gradjana podseća da je u završnoj fazi njegova inicijativa iza koje će stati poslodavci i zaposleni, a kojom se predvidja da se radniku koji radi i koji je prijavljen, automatski garantuje, što piše i u Ustavu, pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Fondovi za zdravstvenu zaštitu i za penzijskog osiguranja, kao i poreska uprava, naglasio je Janković, moraju obavljati svoju zakonski propisanu dužnost i tužiti poslodavce koji u te institucije ne uplaćuju novac.

"Dok se to ne postigne imaćemo situaciju kao što je danas", zaključio je Janković.

 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687566&fs=1