Формални, млаки, традиционални верник (Православни атеиста )

[JESSY]

да додамо овоме и Жељкову тему....

 

https://www.pouke.org/forum/topic/888-%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B5/

[Srdasce]

Ja moram sve da promenim. I kao čovek više nemam zašta da se držim. U protivnom, satreće me sve. Niti mogu niti želim da pišem o svemu, ali prosto, ne živim životom, kakvim ga zamišljah, da će biti. Sve je ispalo naopako, nedorečeno, nedovršeno, i ništa od želja, a mislim da nisma želela puno od života. I onda se desilo, šta se desilo. Ok, pregurah i to, jedva. Ali, najedvite jada. Ali, ok, očvrnulo me i regenerisalo na neki blesav način, gde ja postajem možda još neumornija u istrajavanju onoga šta želim. Samo sam drvila na rečima: "Odustajem, prestajem..." Ma, kakvi, sada kada se osvrnem, ja vidim da nisam odustala i da sam itsrajaval u tome, nezadrživo.

 

Grozota je i grozomorno, kada mi je sve to, došlo, kao zadnja opcija. Trebalo je oduvek da mi bude prva. I zbog toga me sada ogromno i veliko stid. Ali, računam, još ima(m) vremena, još nije kasno, i mogu da se popravim i budem još bolja. Možda je to sve tako trebalo, da opet dospem, odakle se malo izgubih ili pogubih. A činjenica jeste, da se posle toga sve neprocenjivo za mene poremetilo i da neke stvari nikada više biti iste neće. I to je ok. I to je sada, super, znam.

 

Prosto, imam želju, volju. To će mi verujem, dati i potrebnu snagu.

 

Htela sam dom, porodicu, decu. Ništa od toga. Ok. Računam, jednog dana, mozda imacu, mozda se sce skocka i zaista zelim da razumem, naucim, i u tom duhi da zivim, u tom duhu da vaspitavam jednog dana neko malo bice, s takvim covekom da zivim ili takav da mi se desi. zaista nemam vise snage za sve drugo.

 

Prosto, želim da budem bolja, najpre sama sebi. Onda cu biti bolja i svojoj okolini. Bolja svojim buducim okolnostima. Ljudima koji em voleće. Koje ja mozda volecu, sretati.

 

Ja baš zato idem i ići ću. Što ne živim i en vodim život kakav želim a verujem, nepokolebljivo, da jednom ipak, možda, hoću.

 

[Данче*]

 

НЕ ВЕРОВАТИ, значи рационализовати, а не емоционализовати.

 

Поднаслов у својој суштини је јако дискутабилан. Уколико се узме здраво за готово могао би се разумети да само емоционализовати, значи веровати. Оно што је сигурно, да, само рационализовати јесте, одвајати се од љубави, јер вера се не да сагледати очима, опипати рукама, а камоли исказати речима (ставити је у оквире, заграде).

 

Посматрано са философске стране, из рационалистичког и емпиријског угла (ови правци су иначе својствени овој друштвеној науци као главно оруђе у сагледавању неке идеје), а који се у својим основама заснивају на томе да је искуство основни извор сазнања, реченица “Не веровати, значи рационализовати, а не емоционализовати” је сама по себи контрадикторна. Међутим, као и философија, тако и њени приступи, јесу својствени човеку. Тако да ни рационализам, ни емпиризам не доводе до спознаје љубави, ни вере, ни Бога.

 

Сада дигресија, на тему овог чланка. Роман западног писца, Нила Гејмена "Амерички богови" описује борбу између старих, одбачених, заборављених, богова и оних модерних. Заборављени су сви они некадашњи чланови нордијског, грчког, египатског пантеона, као и многих других, док са друге стране савремени су “McDonalds”, интернет, дискотеке, град, медији и тако даље. Њихова борба се одвија знатно даље од Христа, чиме оставља се утисак да писац Господа Исуса не ставља у исту раван са набројанима. Оно сто је сигурно јесте да поред хришћанске вере, све оно што се и даље води као одбачено присутно је међу верујућима и са временом развијају се и нова веровања.

 

Историјски подаци пишу да хришћанство када наступа на територијама коју су заузимали стари Словени наилази на јак отпор тадашњих паганских веровања. Црква је била принуђена да та веровања преобликује и узме под своје окриље. Поред тих народних веровања, постојала су и она која су се провлачила међу Србе-хришћане од оних верујућих народа који су их окруживали.

 

Тако су астрологија (хороскоп) и разне бајалице, данас дан остале дубоко усађене у свест једног верника.

 

Ропство под Турцима оставља нам петак, као дан празновања. Том петку се додавало име празника који је после њега наступао, па смо тако  добили : петка пред Илиндан, петка пред светог Макарија и тд.

 

Појавом социјализма, Срби су добили новог “бога”, Тита.

 

Да празан простор не остане такав, верници који нису чврсти у својој вери у Господа Исуса Христа, себе испуњавају сујеверјем.

 

И изнад свега, националисти, који верују у Светога Саву, зато сто је Србин, а не верују у Христа, зато што је Јеврејин.

 

Савремен начин живота испуњен својим благодатима, не оставља простора за духовност. То се најјасније осликава у великим метрополама у којима човек (не сваки, част изузецима), себе проглашава атеистом, будући да је вера у Бога својствена нижим, интелектуалним, слојевима друштва. Међутим, атеисти сами упадају у замку коју су поставили себи. Да би се нешто негирало, неопходно га је потврдити, тако исто и они, негирају Бога Којег су претходно потврдили, о овоме је јасно писао митрополит пергамски, Јован Зизјулас.

 

Укратко завирити и у свест једног верника. Приступивши Цркви, верујући је спреман да своју вољу потчини Вољи Божијој, кроз апостоле (оне који су послати), јер је то израз његове слободе. Међутим у својој слободи потчињавају се и обичајима које су гајили њихови преци, а који нису хришћански. Свакако да су обичаји ти који су очували веру у народу у тешким тренуцима и Богу хвала на томе! Са друге стране највише бих акценат ставио на обед који се одржава пред сам чин опела (заступљен у тамнавском крају), на којем присутни наздрављају за спокој душе упокојеном!?

 

Када све саберемо из претходног, вера у Бога код знатног броја људи, није чиста вера. Она поседује дозу сујеверја, астрологије, повремене мађије...

 

Подсетимо сами себе на прве две Божије заповести "Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене", и "Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити".

 

 Милош Рафаиловић вероучитељ

 

 

http://www.crkvaub.rs/crkva/put_u_srediste_duse/item/1828-vernici_a_ne_veruju_u_boga

[Odahviing]

Међутим, атеисти сами упадају у замку коју су поставили себи. Да би се нешто негирало, неопходно га је потврдити, тако исто и они, негирају Бога Којег су претходно потврдили, о овоме је јасно писао митрополит пергамски, Јован Зизјулас.

 

https://www.youtube.com/watch?v=vWUBz08-jIE 

[cloudking]

https://www.youtube.com/watch?v=vWUBz08-jIE

Sta se cudis? Pa po tom kljucu i pravoslavci negiraju Alaha :-D