Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Александар Милојков]

Шта ми је још овде интересантно. Када желимо да нешто објаснимо, везано за човека, увек кренемо од био-хемисјких процеса као таквих. Па онда кажемо због тог и тог догађања у мозгу имамо ту и ту последицу (нпр. "илузију да се двоумимо"). А шта покреће те процесе (електричне, био-хемијске) у мозгу? Настају ли они спонтано сами од себе или ипак, како апостол Павле каже, "дух човечији" управља њима?

[Aquilius Cratus]

Ок, али како ту скенер "погоди унапред" шта ће да буде финална одлука?

Ne pogodi skener nego onaj ko gleda u skener vidi koji de mozga je najkaktivniji i onda zakljuci

sta ce izabrati. Svaki deo mozga "odlucuje razlicite stvri".

[uros]

Ne pogodi skener nego onaj ko gleda u skener vidi koji de mozga je najkaktivniji i onda zakljuci

sta ce izabrati. Svaki deo mozga "odlucuje razlicite stvri".

Ок, али шта је учинило ("одлучило") да одређени део мозга буде најактивнији а не неки други део мозга?

[Aquilius Cratus]

Треба обавестити надлежне да пусте све осуђенике из затвора. Нема смисла да људи леже ни криви ни дужни. Свему је крив детерминизам.

A ideja da se u zatvoru drze u svrhu rehabilitacije i naucnih istrazivanja umesto neke besmislene

Platonicke kazne pravde?! Po meni mnogo vise ima smisla.

[Juan Valdez]

- Moze se govoriti o slobodi u kompatibilistickom smislu gde je smisoa slobode smesten, kod pojedinih ljudi ovo je bitno naglasiti, na odgvoronost kakvim uticajima se izlazu jer ce takve zelje uzrokovati mozak. Neki ljudi, psihicki bolesnici, nemaju ni taj takav koncept slobode jer im mozak tehnicki nije sposoban za generisanje dulaistickog seta zelja.

А шта ако ја рекламирам један производ, Урош други (излажемо твој мозак утуцајима), а ти гледаш те рекламе и размишљаш шта ћеш да купиш. Теби субјективно, а и нама и свима осталима, изгледа као да си слободно изабрао. Ако заиста нема слободне воље, шта онда одлучује да ли ћеш да изабереш мој или његов производ? Ако је стварно све детерминисано, како онда иста реклама увек не даје исти резултат? Или је одлука заправо чиста непредвидива случајност (у стохастичком или можда фундаменталном смислу ако у причу угурамо теорију хаоса или чак квантну механику) или нешто друго? Како ради маркетинг. Да ли боље рекламе заиста продају производ, јер ако је Харисова прича тачна, како онда маркетинг експерти предвиђају шта ће купци да изаберу, кад чак ни купци немају контролу над тим?

[Aquilius Cratus]

Ок, али шта је учинило ("одлучило") да одређени део мозга буде најактивнији а не неки други део мозга?

Evolucija kad je favorizovala ovaj nas neokoreks i delove mu za odredjen funkcije.

[Александар Милојков]

Ne pogodi skener nego onaj ko gleda u skener vidi koji de mozga je najkaktivniji i onda zakljuci

sta ce izabrati. Svaki deo mozga "odlucuje razlicite stvri".

Кад изабере мој мозак, могу ла да кажем изабрао сам ја?

[Александар Милојков]

Ок, али шта је учинило ("одлучило") да одређени део мозга буде најактивнији а не неки други део мозга?

Управо је то право питање. Процеси у мозгу су итекако покретани нашим, вољним и невољним, активностима. Ко је радио ЕЕГ то му је веома јасно. Обично затварање/отварање очију изазива промене у можданим таласима.

[uros]

A ideja da se u zatvoru drze u svrhu ... naucnih istrazivanja

То је утилитарна "вредност" затвора што можемо да проучавамо затворенике будући да су већ ионако осуђени (било би глупо не искористити прилику). Али Харис сасвим исправно каже да разлог зашто држимо људе у затвору је да би се одбранили од њих. Дакле не да би их рехабилитовали (баш да видим кога тај пакао може да "рехабилитује") него да би се одбранили. Прича о рехабилитацији служи само да се смири савест оних јадника (или болесних садиста) што раде у затвору.

[Ignjatije]

Кад изабере мој мозак, могу ла да кажем изабрао сам ја?

Mi smo duh+telo. Iako je to povezano mozak je ipak deo tela a ne duse. Ako je sve samo hemijski proces sta je ustvari nasa licnost i odgovornost ?

[Aquilius Cratus]

А шта ако ја рекламирам један производ, Урош други (излажемо твој мозак утуцајима), а ти гледаш те рекламе и размишљаш шта ћеш да купиш. Теби субјективно, а и нама и свима осталима, изгледа као да си слободно изабрао. Ако заиста нема слободне воље, шта онда одлучује да ли ћеш да изабереш мој или његов производ? Ако је стварно све детерминисано, како онда иста реклама увек не даје исти резултат? Или је одлука заправо чиста непредвидива случајност (у стохастичком или можда фундаменталном смислу ако у причу угурамо теорију хаоса или чак квантну механику) или нешто друго? Како ради маркетинг. Да ли боље рекламе заиста продају производ, јер ако је Харисова прича тачна, како онда маркетинг експерти предвиђају шта ће купци да изаберу, кад чак ни купци немају контролу над тим?

Zato sto 1 rekla = jedan model stvarnosti koja se kombinuje i rekombinuje sa jos mnogo modela stvarnosti iste il slicne vrste koje je neokorteks modelirao ranije.

Interesantno je sto bas pitas za marketing posto je Hawkins sa svojom NUMENTOM razvio HTM algoritam koji bas simulira kortes i odlican je u bas predvidjanju sta ce koja populacija kupaca da

izabere. Naprotiv taj HTM nikad ne bi dao tako precizne rezultate da nase odluke nisu

determinisane to jest samo determinizam dolazi u obzir.

[Aquilius Cratus]

То је утилитарна "вредност" затвора што можемо да проучавамо затворенике будући да су већ ионако осуђени (било би глупо не искористити прилику). Али Харис сасвим исправно каже да разлог зашто држимо људе у затвору је да би се одбранили од њих. Дакле не да би их рехабилитовали (баш да видим кога тај пакао може да "рехабилитује") него да би се одбранили. Прича о рехабилитацији служи само да се смири савест оних јадника (или болесних садиста) што раде у затвору.

Stvar je u tome sto bez pokusaja rehabilitacije ti ostajes bez novih sanzanja zasto su oni bolesni

i time zakidas i sabotiras akumulaciju saznanja. Ali znanje tebi kao libertarijancu i nije nesto u top

3 prioriteta

[Aquilius Cratus]

Кад изабере мој мозак, могу ла да кажем изабрао сам ја?

Ne. Zato sto ako te pitam koji ti je omiljeni auto i ti mi kaze Audio neces moci da mi kazes

zasto si bas taj atuo "skinuoi sa police" a ne bilo koji drugi. Tvoj subjektivni dozivljaju samo

primi info od determinisanih mozdanih proces zato nema govora o uticaju tvog subjektivnog

dozivljaja na temehanizme.

[Juan Valdez]

То је утилитарна "вредност" затвора што можемо да проучавамо затворенике будући да су већ ионако осуђени (било би глупо не искористити прилику). Али Харис сасвим исправно каже да разлог зашто држимо људе у затвору је да би се одбранили од њих. Дакле не да би их рехабилитовали (баш да видим кога тај пакао може да "рехабилитује") него да би се одбранили. Прича о рехабилитацији служи само да се смири савест оних јадника (или болесних садиста) што раде у затвору.

Аквилије није рекао да нам они служе као покусни кунићи за нпр. тестирање неког лека за срце. То би била утилитарна вредност затвора и можемо да расправљамо о етичности. Овде се ради о неуробиолошким истраживањима узрока њихових злочина. Аргумент је да они или бар добар део њих нису слободном вољом (чак ни оном условно схваћеном без улажења у харисизам) изабрали шта ће да ураде, већ да је просто њихов мозак оштећен и да теоријски може да се поправи. На тим истраживањима треба радити.

[uros]

Stvar je u tome sto bez pokusaja rehabilitacije ti ostajes bez novih sanzanja zasto su oni bolesni

i time zakidas i sabotiras akumulaciju saznanja. Ali znanje tebi kao libertarijancu i nije nesto u top

3 prioriteta

Покушаја рехабилитације у затворима нема, могу да постоје само ван затвора, ако је на пример човек осуђен као лудак па је завршио у болници. "Знање" које добијамо из затвора већ хиљадама година је да је затвор као такав најгора могућа варијанта ако нам је план да некога рехабилитујемо, али га ипак и даље користимо. То је зато што прави разлог за његово постојање нема никакве везе са рехабилитацијом него искључиво са одбраном од насилника.