Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Сефора]

Молим Те да ми протумачиш појмове '' покајати ''  и  '' есхатон '' !

Pokajati - ponovo zavoleti Boga

Eshaton - novi, besmrtni i vecni, nacin postojanja coveka i kosmosa nakon sto budu usli u

tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

[Aquilius Cratus]

Молим Те да ми протумачиш појмове '' покајати ''  и  '' есхатон '' !

Pokajati - ponovo zavoleti Boga

Eshaton - novi, besmrtni i vecni, nacin postojanja coveka i kosmosa nakon sto budu usli u

tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

Da.

U cemu je poenta?

[Sherlock H.]

Ево шта каже Александар:

Коликогод апокатастаза изгледала логична, Црква је ипак није прихватила као своје учење. Разлог за то може бити двојак:

- стварно неће бити апокатастазе

- иако је буде, није мудро такво учење сада ширити из пастирских разлога

Дакле јасно је рекао.

[Aquilius Cratus]

Када је у питању апокатастаза и објашњења која је оправдавају, слично Григорију Ниском, треба се упитати следеће:

Да ли ће сви видети Бога, па да би онда могли коначно да увиде и своју заблуду? У одговору на то питање мислим да се крије и одговор хоће ли/неће ли бити апокатастазе (спасења свих).

У блаженствима на гори, Господкаже: "Блажени чисти срцем јер ће Бога видети!" Мислим да се овде налази одговор. Сви ће видети Судију, али Га неће сви видети као Бога. Свети Августин као један од разлога зашто је Отацпредао суд Сину (Богочовеку) наводи и тај: да би Га сви видели - једни као Бога, а други као човека.

У том контексту, како је могуће да се "нечисти срцем" покају и окрену Богу ако Га они не виде и не препознају? Појава Христа ће за њих бити појава човека и можда ће их само још више утврдити у дотадашњој заблуди. На крају, ако их и Бог присили силом разума, логике или не знам чега да схвате да нису у праву, поставља се питање - гдеје онда ту слобода? Да је Бог хтео да Га човек нужно прихвати зар би морала сва ова драма историје да се догоди? Бог је хтео човеково "да" онда када човек није имао нужног разлога за то "да", баш као што ни Бог није имао нужног разлога даствори свет. То је познање које  искључује сваку нужност, познање које се поклапа са љубављу. Зари Христос не рече: "Благо онима који не видеше а повероваше." Вера... То је сила која доводи Богу и без које нема приступа Богу. Апокатастаза искључује веру, своди се на прихаватање Бога силом нужности. Бог то не жели.  

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

[Aquilius Cratus]

Ево шта каже Александар:

Коликогод апокатастаза изгледала логична, Црква је ипак није прихватила као своје учење. Разлог за то може бити двојак:

- стварно неће бити апокатастазе

- иако је буде, није мудро такво учење сада ширити из пастирских разлога

Дакле јасно је рекао.

Da, tako je.

Obi Wan nema potrebe da ovde nesto izmisljamo ko je sta rekao

  kad stoji napisano samo koju stranicu iza.

[Аурор]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

[Aquilius Cratus]

This doctrine was explicitly taught by St. Gregory of Nyssa, and in more than one passage. It first occurs in his "De animâ et resurrectione" (P.G., XLVI, cols. 100, 101) where, in speaking of the punishment by fire assigned to souls after death, he compares it to the process whereby gold is refined in a furnace, through being separated from the dross with which it is alloyed. The punishment by fire is not, therefore, an end in itself, but is ameliorative; the very reason of its infliction is to separate the good from the evil in the soul. The process, moreover, is a painful one; the sharpness and duration of the pain are in proportion to the evil of which each soul is guilty; the flame lasts so long as there is any evil left to destroy. A time, then, will come, when all evil shall cease to be since it has no existence of its own apart from the free will, in which it inheres; when every free will shall be turned to God, shall be in God, and evil shall have no more wherein to exist. Thus, St. Gregory of Nyssa continues, shall the word of St. Paul be fulfilled: Deus erit omnia in omnibus (1 Corinthians 15:28), which means that evil shall, ultimately, have an end, since, if God be all in all, there is no longer any place for evil (cols. 104, 105; cf. col. 152). St. Gregory recurs to the same thought of the final annihilation of evil, in his "Oratio catechetica", ch. xxvi; the same comparison of fire which purges gold of its impurities is to be found there; so also shall the power of God purge nature of that which is preternatural, namely, of evil. Such purification will be painful, as is a surgical operation, but the restoration will ultimately be complete. And, when this restoration shall have been accomplished (he eis to archaion apokatastasis ton nyn en kakia keimenon), all creation shall give thanks to God, both the souls which have had no need of purification, and those that shall have needed it.

http://www.newadvent.org/cathen/01599a.htm

Преведи братац, не знамо сви енглески довољно добро. Или дај нешто са православног интернет простора па можда онда и проговоримо енглески.

И да ли је потребно нагласити да је цели пост пренет са јеретичког (антицрквеног,неправославног како год) сајта као што се то ради кад су у питању неки домаћи сајтови (Борба за веру и сл.)

U citiranom odlomku sa jeretickog sajta je jasno naznaceno delo sv Grigorija Niskog i tacno poglavlje tako

da mozes da proveris na nejeretickom sajtu da li je tako.

U prevodu kaze da paklene muke nisu zarada sebe i zato da zadovolje pravdu nego zato a razdvoje dobro od

zla u dusi. Da su vatra i muke zato da bi se dusa ocistila od greha kao sto se u topionici zlato cisti od praljavstine i stetnih primesa.

[Aquilius Cratus]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Resio ti problem epikurovski. Dok sam ja smrti nema kad smrti ima mene nema. Zasto brinuti.

[Сефора]

Молим Те да ми протумачиш појмове '' покајати ''  и  '' есхатон '' !

Pokajati - ponovo zavoleti Boga

Eshaton - novi, besmrtni i vecni, nacin postojanja coveka i kosmosa nakon sto budu usli u

tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

Da.

U cemu je poenta?

Neka Ti neko drugi odgovori !?

[Grizzly Adams]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Једва чекам да ти видим фацу. Замисли само колико ће времена бити за вежбање гитаре...

[Aquilius Cratus]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Једва чекам да ти видим фацу. Замисли само колико ће времена бити за вежбање гитаре... 8086.gif

To samo Amishi i protestanti jedva cekaju da "vide facu".

[Aquilius Cratus]

Neka Ti neko drugo odgovori !?

Pa neka mi neko drugi odgovori.

[Александар Милојков]

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Односи се на препознати Га као Бога. Личносно познање Бога подразумева једно: Усиновљење. Јер, "нико не зна Оца до Син и они којима Он хоће да каже." Што ће рећи, да бисмо познали Бога као Оца, потребно је да се изједначимо са Сином - да постанемо удови Тела Његовог и дакроз Њега (Сина) будемо  узнесени у тај вечни Очинско-Синовски однос. То се дешава Духом Светим, у Цркви. То је живот ввечни, као што и апостол Јова каже: "А ово је живот вечни: дапознају Тебе једнофа Бога (Оца) и Кога си пслао Исуса Христа." То познање Бога Оца није неко интелектално, схоластичко познање Његових атрибута. Не, већ је то улазак и личносни однос Отац-Син. Једино се тако познаје Бог - и то је оно што окушамо у Цркви, на Литургији. Литургија је заправо општење Сина Божијег са Својим Оцем. Будући да ми као удови конституишемо Тело Сина, коме Телу је Он Глава, нас све Отац види и општи са нама као са Својим Сином. Ван тога нема познања Бога - јер познање (виђење) је однос, личносни, агапијски однос Оца и Сина. Само у том односу налази се живот. Да бисмо ушли у тај однос потребна је наша одлука дасе родимо - Духом Светим (крштење). Без тог новог рођења нема нам живота. То и Христос веома јасно каже: "Заиста, заиста вам кажем, ако се ко поново не роди, неће ући у Царство небеско."

[obi-wan]

Znaci, `ladno ne mogu da stignem da postavim poruku koliko brzo postujete...

.............................................................

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Upravo to znaci...

Pred njima je ontoloski jaz koji ih sprecava, opisan u jevandjelskoj prici o Lazaru i bogatasu...

[Grizzly Adams]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Једва чекам да ти видим фацу. Замисли само колико ће времена бити за вежбање гитаре... 8086.gif

To samo Amishi i protestanti jedva cekaju da "vide facu".

Ти ће ми кажеш, већ си овде проваљен као ултра-оригениста...