О Промислу Божијем и вољи Божјој...Наше позвање, животни пут

[marija]

klapklap

kada se pomene Božja volja ja se uvek setim priče o Pravednom Jovu

Sve nedaće i nevolje koje je Pravedni Jov proživeo su bile po dopuštenju a ne po volji Božjoj, zar ne ?

[Никола Ђоловић]

klapklap

kada se pomene Božja volja ja se uvek setim priče o Pravednom Jovu

Sve nedaće i nevolje koje je Pravedni Jov proživeo su bile po dopuštenju a ne po volji Božjoj, zar ne ?

Да, једно је допуштење а друго је воља Божија.

Воља Божија није да ме неко убије или повреди али постоји слобода другог на коју опет Бог не утиче.

Парадоксално, бићу жртвован али ако ће то временом довести покајању другог, Бог ће то допустити.

Прича о праведном Јову не знам да ли је реална или поучног карактера.

Свакако, када видиш које све невоље постоје у свету, и Јов би имао шта научити од једног злостављаног детета...

[marija]

najčešće ne znamo, a zašto ?

zato što ne želimo da sagledamo sebe, da izađemo iz sebe i da sagledamo stvari iz drugog ugla, zato što smo gordi, puni predrasuda prema drugima, pa čak i prema onima koje ne poznajemo...

zato što...

Bez Moći  Ljubavi,

Sve je van domašaja.

Uz Moć Ljubavi

Sve je nadohvat ruke

[Никола Ђоловић]

najčešće ne znamo, a zašto ?

zato što ne želimo da sagledamo sebe, da izađemo iz sebe i da sagledamo stvari iz drugog ugla, zato što smo gordi, puni predrasuda prema drugima, pa čak i prema onima koje ne poznajemo...

zato što...

Bez Moći  Ljubavi,

Sve je van domašaja.

Uz Moć Ljubavi

Sve je nadohvat ruke

Све то стоји...

али једном детету не можеш то рећи...

[marija]

postoji mnogo vrsta zlostavljanja, fizičko, emotivno, emocionalno versko...da ne možeš reći, ali...Bog na put većine te dece postavlja ljude koji će ih izvući iz tame u kojoj se nalaze, pitanje je da li će ona prepoznati to svetlo u tami

ja sam pronašla svetlo...duboko u sebi..

uvek s esetim rečenice iz filma Grof Monte Kristo

Nije važno da li ti veruješ u Njega, On veruje u tebe

[Никола Ђоловић]

postoji mnogo vrsta zlostavljanja, fizičko, emotivno, emocionalno versko...da ne možeš reći, ali...Bog na put većine te dece postavlja ljude koji će ih izvući iz tame u kojoj se nalaze, pitanje je da li će ona prepoznati to svetlo u tami

ja sam pronašla svetlo...duboko u sebi..

uvek s esetim rečenice iz filma Grof Monte Kristo

Nije važno da li ti veruješ u Njega, On veruje u tebe

сад се разумемо, ето видиш да је то процес и да је оно што је било јуче зло сутра може бити на добро...

[marija]

narvno da je proces...ponekad vrlo mučan i dugotrajan...

Znam da Gospod nikada neće dati veće iskušenje nego što možemo podneti.Za nauk.Za put.Da ne idemo prazne duše.I sa svakim dobrom koje dobijemo izbacujemo loše iz duše dok ne napravimo mesta.Za još više dobra.Dok jednog dana duša ne zasija.I postane laka, da je sa lakoćom nosimo.Sa radošću.I verom.Nadom.Ispunjenu Ljubavlju.

Tada će i put biti lak.

I tada ćemo sa lakoćom čupati trnje iz zemlje i čistiti svoj put.

I iz sebe.

Jer najteže je iščupati trn iz sopstvene duše.

[marija]

U biti ono što moramo da naučimo i shvatimo je to da je ISTINA samo jedna, ali da svako od nas ima svoju istinu

da moramo da naučimo upravo rečenicu iz naslova, da ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled

:smiley:

jer misli Moje nisu i misli Tvoje...

[Никола Ђоловић]

Нека непотребна сентименталност се надвија над свим што је истинско благодатно. Чак се и проповед или Литургија могу тако третирати од стране човека. А у питању је једноставни егзистенцијализам. Чиста препуштеност Богу без много препирања и расуђивања. Послушност као преданост вољи Божијој. А не као сентиментални опијат без живљења вере. Благодат није песничко надахнуће већ онтолошко. То не значи да нема песничког изражавања тог опита. Опет, постоји искушење да човек све сентименталише или да тотално постане безосећајан за другог наводно у име вере...

[Никола Ђоловић]

[Morgoth]

U pravu si prikane, ljudi to tako vele da zloupotrebe kad si sentimentalan. Uvek ti u tome vide slabost pa te razbucaju. Negde sam pročito da je sentimentalnost kao vojska s zastavama uopšte nije naivno to osećanje. I nikad ne uradiš šta treba kad si sentimentalan već uvek postupiš pogrešno.

Lepo su smislili u Sit kodu: "Mir je laž, postoji samo strast" Stavio sam u potpis na engleskom, baš su carski smislili.

[Сефора]

Нека непотребна сентименталност се надвија над свим што је истинско благодатно. Чак се и проповед или Литургија могу тако третирати од стране човека. А у питању је једноставни егзистенцијализам. Чиста препуштеност Богу без много препирања и расуђивања. Послушност као преданост вољи Божијој. А не као сентиментални опијат без живљења вере. Благодат није песничко надахнуће већ онтолошко. То не значи да нема песничког изражавања тог опита. Опет, постоји искушење да човек све сентименталише или да тотално постане безосећајан за другог наводно у име вере...

4chsmu1

[Aquilius Cratus]

O poslusnosti i predavanju Bozijoj volji

Usle su u glave pojedinih hriscana budisticke pretstave o gorepomenutoj problematici. Pogresno

se izrazava tako da ispada da je Bog nas delatnik i da smo se mi delatno predali Bozijoj volji. Predanost

Bozijoj volji po smirenju je ne roptanje u trenutnu kad nasim energijama nemozemo prevazici nuznosti

ovoga sveta. Tada potvrdjujemo ono "neka bude tvoje volja" da bi na kraju On potvrdio nasu volju da

razvalimo "navaljeni kamen" koji je najgori izraz nuznosti ovoga sveta. U zajednici sa Bogom mi ne gubimo

implus koji izvire iz naseg bica ne gubimo nasu volju ni u euharistijskom sabranju ni u delanju u svetu.

Mi zapravo sticemo nasu pravu, usnuliu Bozansku volju, koja ce moci da pulsira sinhronizovano sa Bozijom.

Bogocovek u sebi sadrzi sinergiju dve ne salivene prirode i pulsiranje dve postojece volje koje se ka spoljasnjosti

iskazuju kao jedna. Ni Bog na racun coveka ni covek na racun Boga.

Predanost Bozijoj volji nije pokornost niti klecanje pred nekim nego ulazak u veciti zagrljaj licem u lice

sa Onim koji u je u nas vec zaljubljen ludom ljubavlju i ceka da se i mi u njega tako zaljubimo.

[Никола Ђоловић]

Predanost Bozijoj volji nije pokornost niti klecanje pred nekim nego ulazak u veciti zagrljaj licem u lice

sa Onim koji u je u nas vec zaljubljen ludom ljubavlju i ceka da se i mi u njega tako zaljubimo.

To je toplina iznad sentimentalnosti...

[Никола Ђоловић]

Не генерално али појединачно сигурно...

постоји хришћанска ушушканост у сентимент и пасивност, нека обамрла духовност мимо Литургијске или чак парадоксално унутар Литургијске динамике...нека лажна нада откривена тихим очајем...немолитвени комформизам и атмосфера меланхолије...каткад и слепи ентузијазам...

...а да све то, и више од тога, нема никакве везе са догматским Богом....