Ekumenska molitva u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku

[Душко Дугоушко]

Непозната теби, али није непозната Цркви. Никада ми неће бити јасно какав проблем људи виде да две стране које су у расколу, а које желе да се раскол реши, траже помоћ од Бога за то решење? Шта је алтернатива, да се кољемо? Да пљујемо једни по другима? Да заувек једни другима окренемо леђа? И, како ћемо онда пред лице Христово? Шта смо учинили да учествујемо у остварењу Његове молитве Оцу да "сви једно буду"?

 

Ау, шта ти је то запело да заступаш екуменизам сада, као да си партијски идеолог (мислим таква ти је реторика)?

[Ђорђе Р]

@@Ђорђе Р, 

 

Очито да ти еклисиологија није јача страна, ако си теолог. Ја заиста не могу да цртам да бих ти објаснио, а по коментарима видим да ти уопште не схваташ оно што сам покушао да објасним. Богослужења Цркве јесу живот саме Цркве. А ЦРКВУ ЧИНЕ ЊЕНЕ ЧЕТИРИ СЛУЖБЕ: епископ са својим свештентсвом, ђаконством и верним народом (и нико више), ОКУПЉЕНЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ. Тим животом не може живети неко ко није рођен (крштен) у тој Цркви или, пак, ко је на неки други начин изван ње. То што неко физички, као гост, присуствује Богослужењу Цркве не значи да у том Богослужењу учествује, да је део те Цркве, да припада једном Телу. На устоличењу Патријарха био је, између осталих гостију, и муфтија Јусуфспахић. Посматрао човек целу Литургију. Али, он није учествовао у њој, није јој припадао.

 

Ја се извињавам што мораш да црташ, ово је ипак форум који није ограничен на теологе. Тако да бих те замолио да причамо једноставним језиком, без подразумевања да они који читају морају да буду теолози, да би нас разумели.

 

Из овог одговора, закључујем да ја могу да идем на мисе, и остала богослужења римокатоличке цркве, као и осталих верских заједница, и не потпадам под каноне који то забрањују, јер нисам рођен (крштен) у тој верској заједници. Тј, ја сам ту само посматрач, а не учесник, што је канонима забрањено бити учесником молитви других верских заједница. Мени је овакво теолошко тумачење поприлично проблематично.

[Ђорђе Р]

Непозната теби, али није непозната Цркви. Никада ми неће бити јасно какав проблем људи виде да две стране које су у расколу, а које желе да се раскол реши, траже помоћ од Бога за то решење? Шта је алтернатива, да се кољемо? Да пљујемо једни по другима? Да заувек једни другима окренемо леђа? И, како ћемо онда пред лице Христово? Шта смо учинили да учествујемо у остварењу Његове молитве Оцу да "сви једно буду"?

 

Ако је теби познато, молим те наведи ми други пример заједничких молитава верног народа на челу са Литургом, а да није та молитва литургијска.

 

Да ли се до молитвених осмина нико није молио за превазилажење раскола? Зашто од двадесетог века то мора да се ради заједнички (једнообразно, јединственим обредом), како се није никада до тада радило?

 

Алтернатива није да се кољемо, нити било шта друго. Него да причамо, а да се молимо свако у својој верској заједници. Нико није, и мислим да не би правио питање и проблем, да се на тим заједничким скуповима прочита молитва. Мислим да је то нешто људски и нормално. А друга ствар је прављење посебног обреда, и типа заједничких молитава.

[Александар Милојков]

Ако је теби познато, молим те наведи ми други пример заједничких молитава верног народа на челу са Литургом, а да није та молитва литургијска.

 

 

Није први пут да "западни" и "источни" хришћани покушавају да превазиђу раскол. Сретали су се много пута. Ти као да сигурно знаш да на тим сусретима нису молили Бога за помоћ? Јесу, сигуран буди.

 

Мислим да сам довољно написао. Ако сам остао нејасан, опрости.

[Zayron]

 

Zayron, on 02 Feb 2013 - 18:05, said:

Ja sa Markom Efeskim nemam ništa zajedničko, ja sam ćirilometodijevac.

E ovo ti je najjace.

Iako ti moze izgledati neshvaljivo, ali sv.Marko Efeski i sv.Cirilo i Metodije, imaju mnogo toga zajednickog. Istog Boga, istu veru, istu Crkvu.... da ti ne nabrajam.

 

@N.Petrovic

 

Tim bilo mišljeno to da se ne ugledam na neuspješne već samo na uspješne ekumeniste kao uzor,  

Sveti Ćiril i Metodije su dokazali da su neuporedivo uspješnijim ekumenistima od sv.Marka Efeskog.

[Ђорђе Р]

Није први пут "западни" и "источни" хришћани покушавају да превазиђу раскол. Сретали су се много пута. Ти као да сигурно знаш да на тим сусретима нису молили Бога за помоћ? Јесу, сигуран буди.

 

Мислим да сам довољно написао. Ако сам остао нејасан, опрости.

 

То је потпуно друга ствар, да се преговарачи, они који су на истом послу, помоле за успешно окончање тог посла. Већ сам рекао да против тога нико разуман није био, нити је.

 

Друга ствар су молитвене осмине. Мислим да је то св Јустин веома добро објаснио у наведеном писму. Молитвене осмине подразумевају промене у литургијском годишњем циклусу. Представљају учешће верног народа, који није укључен у преговарачки процес. Много промена, много новина у православној цркви, нечега што никада није било.

[Александар Милојков]

Никада епископи нису представљали сами себе, већ Цркву коју возглављују. Дакле, епископ у дијалогу са неким је Црква у дијалогу са неким. Што ће рећи, укључени су сви - па и верни народ, јер је и то неизоставна служба у Цркви.

[Ђорђе Р]

Никада епископи нису представљали сами себе, већ Цркву коју возглављују. Дакле, епископ у дијалогу са неким је Црква у дијалогу са неким. Што ће рећи, укључени су сви - па и верни народ, јер је и то неизоставна служба у Цркви.

 

Апсолутно тачно и истинито да епископи нису представљали себе, и у своје име били на послу поверном им од Цркве. Али није верни народ директно учествовао у преговарачком послу. Мислим да не постоји ни један доказ, да је верни народ, заједно са народом осталих верских заједница, се на заједничким скуповима молио за превазилажење раскола. Ако је било молитви за превазилажење раскола у Црквама којим су руководили епископи учесници преговора, то је чинила свака верска заједница посебно, на својим литургијским молитвама.

 

У данашње време, рецимо да се одреди једна јектенија за превазилажење раскола, током трајања дијалога. Мислим да у том случају не би имали ових проблема, каквих имамо.

[Ђорђе Р]

Постојање групе људи различите вероисповести окупљених на заједничку молитву, говори о новој заједници, која се моли Богу. Та заједница на жалост није окупљена око Христа, тј тела и крви Христове, око Евхаристије. Та заједница није Црква, него постоји паралелно са црквом. Тј ти људи су учесници две заједнице, једне која је Црква, евхаристијска заједница, и друге заједнице која је окупљена око постизања поновног јединства (екуменска заједница).

[Дејан]

Ау, шта ти је то запело да заступаш екуменизам сада, као да си партијски идеолог (мислим таква ти је реторика)?

Tvoja retorika je ne primerena,pripazi u buduće

[Александар Милојков]

Ако је било молитви за превазилажење раскола у Црквама којим су руководили епископи учесници преговора, то је чинила свака верска заједница посебно, на својим литургијским молитвама.

 

A ово тврдиш на основу.....? ......своје процене и пројекције, претпостављам. 

 

Постојање групе различитих вероисповести окупљених на заједничку молитву, говори о новој заједници, која се моли Богу. Та заједница на жалост није окупљена око Христа, тј тела и крви Христове, око Евхаристије. Та заједница није Црква, него постоји паралелно са црквом. Тј ти људи су учесници две заједнице, једне која је Црква, евхаристијска заједница, и друге заједнице која је окупљена око постизања поновног јединства (екуменска заједница).

 

Свашта човек може у својој глави да исконструише. Неко ко није теолог и ко се баш нешто и не разуме у еклисиологију расправља о овако теолошки компликованим проблемима. Ја у томе видим извор свих ових проблема у вези са екуменским дијалогом. 

[Kolega2357]

Čoveku može svašta pasti na pamet. 

[Zayron]

Ja sad postavim dvije slike pa ih možemo usporedizi i prokomentarisati ko hoće: 

 

 

Vladika +Grigorije i biskup Uzinić upravoslavnoj crkvi u Fibrovniku, molitvena osmina za jedinstvo hrišćana 2013

 

 

Gréckokatolícky biskup v plnom oblečení - vladyka Cyril Vasiľ 6. januára 2013 v Bazilike sv. Petra v Ríme počas pontifikálnej sv. omše s rímskym pápežom Benediktom XVI. Takto vyzerá slávnostné mimoliturgické biskupské oblečenie byzantských katolíckych biskupov.

 

Grkokatolički biskup u punoj opremi - vladika Cyril Vasiľ 6. januara 2013 u Bazilici sv. Petra i Pavla u Rimu za vrijeme pontifikalne sv. Mise s rimskim papom Benediktom XVI. Ovako izgleda svečana mimoliturgijska odežda bizantinokatoličkih biskupa.

 

I s ovih slika i s videa se da vidjet da su oba vladike i pravoslavni +Grigorije i bizantinokatolički +Cyril obučeni vrlo slično ili isto. 

 

Sad pitanje za liturgičare a i ostale teologe na forumu:

Može li u pravoslavlju episkop ili arhiepiskop držati, služiti valjanu liturgiju u ovakvim mimoliturgijskim odeždama? 

[Ђорђе Р]

A ово тврдиш на основу.....? ......своје процене и пројекције, претпостављам. 

 

 

 

Свашта човек може у својој глави да исконструише. Неко ко није теолог и ко се баш нешто и не разуме у еклисиологију расправља о овако теолошки компликованим проблемима. Ја у томе видим извор свих ових проблема у вези са екуменским дијалогом. 

 

Што се тиче првог тврђења, већ сам рекао, када сам то тврђење изнео. Ја сам рекао да не знам да ли су постојале молитве за јединство хришћана. Хајде да се вратим на то, признајем да сам мало неосновано излетео са неутемељеним претпоставкама. Ти тврдиш да су постојале, и да су се одвијале заједнички. На основу чега то тврдиш?

 

Што се тиче ове друге примедбе, за то форум и служи. Изволи, исправи где грешим, сви смо овде да бисмо научили, а не да због тога што немамо формално образовање, морамо да ћутимо, и да не укључујемо своју главу

[Жика]

Молитва за превазилажење раскола није молитва унутар Цркве, као да нема раскола. Када бисмо то чинили, онда бисмо и дошли под удар апостолског канона. Међутим, ми НЕМАМО литургијско јединство и тога су обе заинтересоване стране свесне. Зато се не може рећи да се молимо заједно (као што говори апостолски канон), јер то заједно значи признати да смо једна Црква. Ми то нисмо и то је свима јасно. Онај ко би тврдио супротно - тај би дошао под удар апостолског канона. Нисмо јео, али ми желимо да то будемо. И зато, као ПОДЕЉЕНИ, стојимо пред Оним који нас једини може ујединити, једини може помоћи да превазиђемо поделе, разлике и несугласице које нас деле. Онај ко има проблем са овим (да се молимо за једнинство) - тај онда има проблем са својом вером. Јер та вера није она иста коју је Христос оставио. Ја такво "православље" не познајем.

Проблем је што се моле за јединство, а свако остаје при своме.Питање је колико се ради да до јединства дође. Не видим да римокатолици желе да се одрекну папског примата.