Ekumenska molitva u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku

[Александар Милојков]

Ја већ питах раније, како могу постојати два бискупа надлежна за Дубровник, један бискуп Узинић а други бискуп Григорије. Један од та два је лажни бискуп?

 

Постоје, зато што су хришћани подељени, постоји раскол. Него, да ја тебе нешто питам. Како је могуће да у граду Вршцу, Темишвару, итд., имаш два епископа: српског и румунског? Је ли један од њих лажан?

[feeble]

Постоје, зато што су хришћани подељени, постоји раскол. Него, да ја тебе нешто питам. Како је могуће да у граду Вршцу, Темишвару, итд., имаш два епископа: српског и румунског? Је ли један од њих лажан?

Па каже се епископ СПЦ темишварске епархије и други епископ РПЦ. Да је Григорије рекао бискуп СПЦ било би мало прецизније и мање недоумица

[Александар Милојков]

А и избегавање одговора је одговор, а то је да су молитвене осмине литургијско богослужење, уз напомену да се разликују од осталих литургијских богослужења, која извиру из Евхаристије, за разлику од овог.

 

Ако погреших, исправи.

 

Нису литургијско богослужење, јер Литургија подразумева јединство Цркве. Литургија и богослужења Цкве су живот саме те Цркве, њено постојање, те у њему не учествује неко ко је на било који начин "споља" у односу на Цркву. Литургијски богослужити значи бити у Цркви, једно са њом. Те молитве са РК имају ЗА ЦИЉ Литургију и, како кажеш, литургијска богослужења, односно јединство Цркве. 

[Zayron]

Kod nas je molitvena osmina jednoznačno i jasno mimoliturgijska molitva i prema tome su obučeni i naši biskupi u ruho koje je donekle, u određenoj mjeri svečano ali nikakva se liturgija, Misa u njemu ne može vršiti. Druga stvar je što ta molitva ima zajednički i javni karakter ali kako sam rekao tim što grupa ljudi moli nekakvu mimoliturgijsku molitvu na istom mjestu pa čak i u pristnosti biskupa i u crkvi, katedrali to od mimoliturgijske molitve samo po sebi nikad ne napravi liturgijsku molitvu. Da bi to bila liturgijska molitva svi učestvujući bi morali biti u liturgijskom zajeedništvu što ovdje nije slučaj a za našeg biskupa vrijedi isto što i za vaše episkope da je glavnim stubom liturgiju ali samo pod uslovom kad se radi o liturgijskoj zajednici što takav jedan mješoviti skup očiglednio nije.

[Zayron]

Ја већ питах раније, како могу постојати два бискупа надлежна за Дубровник, један бискуп Узинић а други бискуп Григорије. Један од та два је лажни бискуп?

 

Jedan je bskup katolički a jedan biskup pravoslavni, kao i u Pragu - i tamo imamo dva arcibiskupa pražska: jednog katoličkog arcibiskupa kardinala Dominika Duku i jednog pravoslavnog arcibiskupa +Kryštofa. Imam dojam da nisi još čuo kako su ova dva pojma biskup i episkop sinonimima iako smo proveli pola ove teme rješavajući samo to pitanje. 

[Ђорђе Р]

Па не бих баш рекао да је он делио ваша мишљења по овом питању. Пре ће бити да је извучен из контекста оног што јесте рекао.

 

Овде је дато целокупно, интегрално писмо Јустина Поповића о учешћу православних на молитвеним осминама, тако да је потпуно погрешно (да не кажем злонамерно тврђење) да је извучено из контекста.

 

Друга ствар, и што треба рећи, је да сваки човек има своје мишљење, и треба да га изрази, па и Јустин Поповић. Али то је његово мишљење, а постоји и мишљење Цркве, које је тренутно другачије од мишљења Јустина Поповића. То је моје мишљење, слагао се ја, или не са мишљењем Цркве.

[Александар Милојков]

Па каже се епископ СПЦ темишварске епархије и други епископ РПЦ. Да је Григорије рекао бискуп СПЦ било би мало прецизније и мање недоумица

 

А има ли смисла да у једном граду буду два епископа (који нису у расколу)? Да ли је то у сагласју са канонима (један град, једна епархија, један простор - један епископ), на које се толико позивамо? Или, пак, Православна Црква жестоко болује од нечега што се зове - етнофилетизам?

[Александар Милојков]

Овде је дато целокупно, интегрално писмо Јустина Поповића о учешћу православних на молитвеним осминама, тако да је потпуно погрешно (да не кажем злонамерно тврђење) да је извучено из контекста.

 

Друга ствар, и што треба рећи, је да сваки човек има своје мишљење, и треба да га изрази, па и Јустин Поповић. Али то је његово мишљење, а постоји и мишљење Цркве, које је тренутно другачије од мишљења Јустина Поповића. То је моје мишљење, слагао се ја, или не са мишљењем Цркве.

 

Мислио сам на остали Јустинов опус. +Атанасије је, чини ми се, показао његове списе који Аву представљају у другачијем светлу по питању екуменских односа. Али, добро. Свакако да свако има право на мишљење. Ја се, некако, увек приклањам мишљењу Цркве (живом мишљењу, које није фикција, споменик већ живи, промишља, одлучује), а избегавам да се везујем индивидуално за било чије мишљење, па таман то био и Свети Отац.

[Дејан]

Овде је дато целокупно, интегрално писмо Јустина Поповића о учешћу православних на молитвеним осминама, тако да је потпуно погрешно (да не кажем злонамерно тврђење) да је извучено из контекста.

 

Друга ствар, и што треба рећи, је да сваки човек има своје мишљење, и треба да га изрази, па и Јустин Поповић. Али то је његово мишљење, а постоји и мишљење Цркве, које је тренутно другачије од мишљења Јустина Поповића. То је моје мишљење, слагао се ја, или не са мишљењем Цркве.

Izdao je vladika Atanasije knjigu o ekumenizmu i ocu Justinu,pročitaj je

[Ђорђе Р]

Нису литургијско богослужење, јер Литургија подразумева јединство Цркве. Литургија и богослужења Цкве су живот саме те Цркве, њено постојање, те у њему не учествује неко ко је на било који начин "споља" у односу на Цркву. Литургијски богослужити значи бити у Цркви, једно са њом. Те молитве са РК имају ЗА ЦИЉ Литургију и, како кажеш, литургијска богослужења, односно јединство Цркве. 

 

Ова тумачења литургијског богослужења су велика новост. Јер ти тврдиш да се одређује да ли богослужење литургијско, или не, појединачно на основу оних који присуствују богослужењу. Дакле пошто богослужењу присуствују неправославни, они који не могу да учествују у Литургији (са великим Л, тј Евхаристији), онда то богослужење није литургијско (тј богослужење Цркве).

 

Онда свако богослужење, којем присуствују неправославни (вечерња, јутарња,..), није литургијско. Мада мислим да се то не може тако рећи, јер је у данашњим условима немогуће од сваког ко присуствује молитвама тражити крштеницу, него да те молитве остају литургијске, јер не би требало да им присуствују припадници других верских заједница.

 

До сада је дефинисање литургијског богослужења било потребно присуство Литурга, и верног народа. А сада, поред тога, потребно је да заједничкој молитви не присуствују припадници других верских заједница. То је трећа врста заједничких молитава, до сада непозната православној цркви.

[Ђорђе Р]

Мислио сам на остали Јустинов опус. +Атанасије је, чини ми се, показао његове списе који Аву представљају у другачијем светлу по питању екуменских односа. Али, добро. Свакако да свако има право на мишљење. Ја се, некако, увек приклањам мишљењу Цркве (живом мишљењу, које није фикција, споменик већ живи, промишља, одлучује), а избегавам да се везујем индивидуално за било чије мишљење, па таман то био и Свети Отац.

 

 

Izdao je vladika Atanasije knjigu o ekumenizmu i ocu Justinu,pročitaj je

 

Мислим да ни владика Атанасије не може доказати да је св Јустин био за молитвене осмине и заједничке молитве. Пре мислим да је том књигом хтео да покаже да свети Јустин није био против богословског дијалога, и сведочења православља кроз дијалог, како је чинио и св Марко Ефески и остали православни пре двадесетог века. А што тврде (да је св Јустин био против сваког односа са римокатолицима и осталим хришћанским деноминацијама) они који су због екуменизма направили своје нове верске заједнице.

 

Ал, у сваком случају ћу књигу прочитати, када ми дође под руку.

[Александар Милојков]

@@Ђорђе Р, 

 

Очито да ти еклисиологија није јача страна, ако си теолог. Ја заиста не могу да цртам да бих ти објаснио, а по коментарима видим да ти уопште не схваташ оно што сам покушао да објасним. Богослужења Цркве јесу живот саме Цркве. А ЦРКВУ ЧИНЕ ЊЕНЕ ЧЕТИРИ СЛУЖБЕ: епископ са својим свештентсвом, ђаконством и верним народом (и нико више), ОКУПЉЕНЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ. Тим животом не може живети неко ко није рођен (крштен) у тој Цркви или, пак, ко је на неки други начин изван ње. То што неко физички, као гост, присуствује Богослужењу Цркве не значи да у том Богослужењу учествује, да је део те Цркве, да припада једном Телу. На устоличењу Патријарха био је, између осталих гостију, и муфтија Јусуфспахић. Посматрао човек целу Литургију. Али, он није учествовао у њој, није јој припадао.

[Zayron]

Хвала за овај одговор. Ово је одговор на неко друго моје питање, постављено раније, тј да ли сада можемо учествовати на осталим богослужењима римокатоличке цркве, или само на осминама. Твој одговор је да можемо да учествујемо само на осминама, и то си лепо образложио зашто је то тако. Тј да ово литургијско богослужење не треба да повезујемо са осталим богослужењима, него да је јако специфично. А и избегавање одговора је одговор, а то је да су молитвене осмине литургијско богослужење, уз напомену да се разликују од осталих литургијских богослужења, која извиру из Евхаристије, за разлику од овог.

 

Ако погреших, исправи.

 

Gospodine Milojskov, molim vas uradite nešto na tome da konačno svi ovdje na Forumu shvate da molitvene osmine nisu nikakvom liturgijoom čak ni nekakvom specifičnom ni u pravoslavnoj ni u katoličkoj Crkvi a ni kod protestanata. Dokle god to svi ne shvate i ne bude im to jasno kao noć i dan nećemo se pomaket iz mjesta. Ovako se samo vrtimo ukrug. I to da su imenice , nazivi episkop i biskup sinonimima naravno, a važi to svuda isto na cijeloj zemaljskoj kugli.

 

Тј да ово литургијско богослужење не треба да повезујемо са осталим богослужењима, него да је јако специфично.

[Александар Милојков]

До сада је дефинисање литургијског богослужења било потребно присуство Литурга, и верног народа. А сада, поред тога, потребно је да заједничкој молитви не присуствују припадници других верских заједница. То је трећа врста заједничких молитава, до сада непозната православној цркви.

 

Непозната теби, али није непозната Цркви. Никада ми неће бити јасно какав проблем људи виде да две стране које су у расколу, а које желе да се раскол реши, траже помоћ од Бога за то решење? Шта је алтернатива, да се кољемо? Да пљујемо једни по другима? Да заувек једни другима окренемо леђа? И, како ћемо онда пред лице Христово? Шта смо учинили да учествујемо у остварењу Његове молитве Оцу да "сви једно буду"?

[Александар Милојков]

Gospodine Milojskov, molim vas uradite nešto na tome da konačno svi ovdje na Forumu shvate da molitvene osmine nisu nikakvom liturgijoom čak ni nekakvom specifičnom ni u pravoslavnoj ni u katoličkoj Crkvi a ni kod protestanata. Dokle god to svi ne shvate i ne bude im to jasno kao noć i dan nećemo se pomaket iz mjesta. Ovako se samo vrtimo ukrug. I da su imenice , nazivi episkop i biskup sinonima naravno, a važi to svuda isto na cijeloj zemaljskoj kugli.

 

Покушавам, али некима је потребан Пикасо, да нацрта.