Угодност и удобност

[Морава]

У унутрашњем животу не постоји права линија. Човек се или успиње или спушта. Нико ко тежи удобности, не може очекивати да задобије унутрашњи мир.

                                                                                                                Старац Михајло

 

Бог нас није послао да угодно живимо, јер у "рату" нема угодности, него се или бориш или не бориш. Ратници су са Богом, а кукавице са ђаволом. 

                                                                                                                Преузето из књиге Мисионари

 

Наравно, схватимо све ово на прави начин. Не трчимо сад на тешке подвиге да живимо што неугодније или да "трчимо у руднике" да радимо што суровије.

[Зосима]

Упс,већ сам скочио из моје удобне фотеље да саспем рафал на поуке,али те ова фус нота на крају извукла,ој мораво,бре... 4chsmu1

[Морава]

Хе хе хе

 

а види ово :

 

Дух световности утиче на духовне људе који се труде да живе хришћански, али тако да живе уз што мање напора,
али тако раније никад није било, јер су Свети "проливали своју крв" не би ли примили Духа Светога. 

Старац Пајсије

 

 

 

Наравно, онај ко хоће да се подвизава нека крене на сурове подвиге ако има снаге и разума за то, а ми "обични људи" у градовима ћемо се задовољити мањим "подвизшчићима"  

[Дејан]

али тако раније никад није било, јер су Свети "проливали своју крв" не би ли примили Духа Светога.

Mnogi su uz ogromne napore dosezali duhovne visine ali ne trba isterivati mrak iz sebe već pustiti svetlo da udje.Starac Porfirije

[JESSY]

Комфорно хришћанство: одлази се у цркву, испуњавају се обреди, али се притом не мења пређашњи начин живота, тачније - избегавају се груби греси као прељуба, превара, крађа и томе слично, али се живи са пређашњим осећањима, човек се налази у том истом информационом пољу. Човек у свом срцу жели да сједини страсни и безблагодатни свет са Црквом, да сједини грубо осећајно и духовно, да створи од религије неки хибрид, где би се хришћанство комбиновало са хедонизмом. Али комфорно хришћанство не постоји, то је - лаж, прикривена Христовим Именом. Постоји једно - аскетско - хришћанство, које позива човека на непрестану борбу са самим собом. Немогуће је у једну легуру сјединити страсну душевност и духовност. Таква "легурна" душа ће личити на Сизифа, који гура камен на врх планине, али на самом врху камен се скотрљава ка подножју; или - на Пенелопу, која дању тка покров, а ноћу га распара; такав човек се труди, али мало добија. При таквом "легирању" могућа су два исхода: или ће душевно прогутати духовно, и човек ће примати религију споља, "овоземаљски", кроз призму сопствене уобразиље, или ће духовно постепено стешњавати душевно, и човеку ће постати чудно и равнодушно то, чиме је раније живело његово срце, и он ће сам одбацити то, што представља преграду између њега и Бога. Господ је упоредио душе оних који су чули јеванђељске речи са зрном, из кога је никло класје; број зрна у израслом класју може да буде различит: тридесет, шездесет и сто (Мк. 4,8,20). То је мера стицања благодати Духа Светога, мера човековог подвига и смирења.
 

 

Архимандрит Рафаил Карелин

из Црква и интелигенција

 

 Glogovac Monastery

[JESSY]

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

Свет се налази у стању дремежа, греховног сна, спава. Бог га буди ратовима, поморима, пожарима, бурама рушилачким, земљотресима, поплавама, неродним годинама… Авај! Не чује он глас Божји!

Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста, па се нема времена за размишљање о својој души и вечности!

Људи у току свог земаљског живота све траже осим Христа Животодавца, отуд су и препуштени разним страстима: неверју, маловерју, себичности, зависти, мржњи, частољубивости, задовољствима у јелу и пићу и другим страстима.

Тек пред крај свог живота траже Христа у Причешћу, и то због вапијуће нужде, и то због обичаја који други прихватају.

Необично је и тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем; због земаљског праха.., због новца, хране и пића, одеће, стана. Онај који жели спасење не сме да има страстан однос не само према храни и пићу, одећи, пространом и лепом стану, богатом уређењу стана, већ ни према свом здрављу, чак ни према свом животу не би смео да има ни најмање страсти, предавши сав свој живот вољи Господњој.

Везаност за пролазни живот, здравље, води многим одступањима од заповести Божјих, повлађивању телу, кршењу постова, унинију, нестрпљивости, раздражљивости.

Несрећан је онај који воли превише удобан живот. Обезбедивши се свим могућим комфором, он неће моћи да поднесе ма и најмању неудобност, размазиће се и неће се научити стрпљењу. А живот хришћанина је сва неудобност, узак пут и нераван, крст који захтева неудобност и велико трпљење.

Његово срце ће заволети удобности овога света, а не Христа Крстоносца. Трпи неудобности, навикавај се на неудобности. Јер ја сам се научио да будем задовољан оним што имам каже апостол.

Несрећан је онај који воли украшавање тела свог и тражи почасти: начиниће од себе срамни кумир.

Завидети почастима, богатству, одећи јесте безумност.

Богатство је најспретнији помоћник у злу, јер се уз помоћ моћи најлакше може починити зло.

Поклон чини да и мудри видећи не виде. Злато је таква замка за људе, као што је мрежа за птице.

Опседнут ум је мољац који наједа кости. Ум заслепљују три страсти: среброљубље, славољубље и сластољубље.

Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа. Јер ће дух да буде заточеник плоти.

Ништа тако брзо не гаси код нас дух вере као неуздржање, похлепа и преједање, расејан, распојасан живот.

Забрањуј себи чулна задовољства са надом да ћеш уместо њих добити задовољства виша, духовна, Божанска.

Свако везивање за земаљско је ђавоља жеља и жеља нашег самољубља.

 

Извор: Господе, Ти си живот мој,