Не судите, да вам се не суди...Осуђивање као савремено фарисејство

[Divad]

Дивад  

Ратко,

Одлична манипулација и замена теза.

Није свака идентификација зла уједно и поистовећивање са њим.

Ако ти мотивисан љубављу кажем где срљаш, не можеш да изврћеш тезе да би рекао да је то фарисејство.

У том случају је онда и Христос лицемер ако критикује надменог фарисеја.

Зови ме Давид.

[Ратко :(]

Ратко,

Одлична манипулација и замена теза.

Није свака идентификација зла уједно и поистовећивање са њим.

Ако ти мотивисан љубављу кажем где срљаш, не можеш да изврћеш тезе да би рекао да је то фарисејство.

У том случају је онда и Христос лицемер ако критикује надменог фарисеја.

Врло скромно поређење, ни мање ни више него са Христом.

Вероватно је и Микориста та ''љубав'' потакла да тражи брисање налога.

[Никола Ђоловић]

Ратко,

Одлична манипулација и замена теза.

Није свака идентификација зла уједно и поистовећивање са њим.

Ако ти мотивисан љубављу кажем где срљаш, не можеш да изврћеш тезе да би рекао да је то фарисејство.

У том случају је онда и Христос лицемер ако критикује надменог фарисеја.

Врло скромно поређење, ни мање ни више него са Христом.

Вероватно је и Микориста та ''љубав'' потакла да тражи брисање налога.

Како си ти чак лош манипулатор.

Микорист је прешао преко тога као и ја, шта ти сад покушаваш то је наградно питање.

Мора да те ова тема толико жуља чим се толико проналазиш у њој, или још горе, у мени видиш свој пакао.

[Ратко :(]

То што је прешао преко тога је друга ствар.

Да је из љубави говорено не би се тако одразило на туђе срце.

Дакле, добро је да се спустимо на земљу и не мислимо о себи више него што јесмо.

[Никола Ђоловић]

То што је прешао преко тога је друга ствар.

Да је из љубави говорено не би се тако одразило на туђе срце.

Дакле, добро је да се спустимо на земљу и не мислимо о себи више него што јесмо.

Niko ne moze da se oseti ponizen dok prethodno nema uzviseno misljenje o sebi.

Ne brkaj domen ljubavi sa domenom sentimenta.

Kako neko interpretira - to nije problem onoga ko nekom dobro zeli nekom sugestijom.

[Malina]

Ја увек себи кажем "Прво погледај себе, па онда помисли да ли имаш право да судиш о другом".

Слажем се са Aphex Twinom да је ту можда дрскост у питању, или неки људи једноставно мисле да су бољи од других, па дају себи за право да коментаришу друге.

[Никола Ђоловић]

Ја увек себи кажем "Прво погледај себе, па онда помисли да ли имаш право да судиш о другом".

Слажем се са Aphex Twinom да је ту можда дрскост у питању, или неки људи једноставно мисле да су бољи од других, па дају себи за право да коментаришу друге.

Сада долазимо до кулминационог питања:

Да ли је зло указати некоме шта је добро?

Да ли је боље подилазити другима (оно што Свети Оци називају човекоугађањем) или у Христовом Духу изобличити оно што не ваља али не укинути љубав према другоме?

Да ли се пак може увек и по сваку цену указати другоме кога волимо шта је добро а шта зло?

Сматрам да није добро претеривати ни на једном пољу и да човек мора калкулисати.

Јер шта вреди некога и трпети какав јесте ако не може да га прихвати какав јесте? То је онда лицемерје и злопамћење.

Рецимо, имао сам пријатеља пре много година који је био прави садиста одмеравајући свакога и сваког трена некога за нешто, па и мене, а изговарајући се да Божије дело чини.

[Oglo]

na čemu bi se zasnivalo to kalkulisanje?

može li proračunatost biti dobra u Duhu koji diše gdje hoće?

Mislim da ne može

[Никола Ђоловић]

na čemu bi se zasnivalo to kalkulisanje?

može li proračunatost biti dobra u Duhu koji diše gdje hoće?

Mislim da ne može

Калкулисање би представљало поштовање слободе другог.

Без тога, долазимо до садизма, гоњења другог што није добар за себе и за нас.

Зато треба некад пустити другог, као што и Бог пушта да ми грешимо.

[Oglo]

ja pod kalkulisanjem ne podrazumijevam poštovanje,već nasuprot ,unaprijed spremljen naum da se dobije što se želi,a to je definitivno nepoštovanje u onom elementarnom smislu,koji ne prihvata otvorenost i svu slobodu postupka

a već ono mudri kao zmije je druga stvar,bez ako pod tim se ne podrazumijeva kalkulisanje

[Никола Ђоловић]

ja pod kalkulisanjem ne podrazumijevam poštovanje,već nasuprot ,unaprijed spremljen naum da se dobije što se želi,a to je definitivno nepoštovanje u onom elementarnom smislu,koji ne prihvata otvorenost i svu slobodu postupka

a već ono mudri kao zmije je druga stvar,bez ako pod tim se ne podrazumijeva kalkulisanje

To je tvoja zamisao kalkulisanja.

Ne mislim na racunicu baziranu na interesu, nego pronalazanju adekvatne mere za obe strane.

Mozda mi je los termin.

[Oglo]

da, i rekao sam šta ja pod tim podrazumijevam,

može biti da je loš termin,jer se kalkulantsko ponašanje većinom vezuje za interes,

a odmjerenost i (s)uzdržanost u odnosu je već nešto sasvim drugo,ukazuje i na brigu o sebi a i drugome

[SANJA]

Ја увек себи кажем "Прво погледај себе, па онда помисли да ли имаш право да судиш о другом".

Слажем се са Aphex Twinom да је ту можда дрскост у питању, или неки људи једноставно мисле да су бољи од других, па дају себи за право да коментаришу друге.

facenew22222222

Сада долазимо до кулминационог питања:

Да ли је зло указати некоме шта је добро?

Да ли је боље подилазити другима (оно што Свети Оци називају човекоугађањем) или у Христовом Духу изобличити оно што не ваља али не укинути љубав према другоме?

Да ли се пак може увек и по сваку цену указати другоме кога волимо шта је добро а шта зло?

Сматрам да није добро претеривати ни на једном пољу и да човек мора калкулисати.

Јер шта вреди некога и трпети какав јесте ако не може да га прихвати какав јесте? То је онда лицемерје и злопамћење.

Рецимо, имао сам пријатеља пре много година који је био прави садиста одмеравајући свакога и сваког трена некога за нешто, па и мене, а изговарајући се да Божије дело чини.

Nije zlo ako nekome ukazujemo na njegove nedostatke. Druga je priča kako će taj drugi prihvatiti našu sugestiju, to zavisi od toga koliko je spreman da menja sebe Hrista radi. E sad, ako se neko radi gordosti naljuti ili je od onih ljudi koji svakoga etiketiraju a da prema sebi nisu kritični, onda treba biti mudar i pustiti ga da i dalje greši. Bog će ga na neki način poučiti a mi ponekad treba mudro da odćutimo jer smo učinili ono što je do nas.

[SANJA]

na čemu bi se zasnivalo to kalkulisanje?

može li proračunatost biti dobra u Duhu koji diše gdje hoće?

Mislim da ne može

Калкулисање би представљало поштовање слободе другог.

Без тога, долазимо до садизма, гоњења другог што није добар за себе и за нас.

Зато треба некад пустити другог, као што и Бог пушта да ми грешимо.

facenew22222222

[SANJA]

Да ли примећивање одређених особина - које је, наравно, и упознавање оног Другог пред којим стојимо и чије искуство саживљавамо - а затим и констатација о истим (= особинама, било + било -), односно уврштавање Другог о којем смо стекли одређени став у дијалошку (= што ће рећи христолошку... диа+Логос - кроз Христа) односност свих нама блиских Другости - нужно "Одмеравање других као негативан аспект савременог фарисејства"???

Где су границе...? А при том не мислим на џангризаво испољавање властите зловоље... И наравно никад не заборављамо:

Е сад, мој проблем излази из овог проблема. Мени драга сестра, а била ми је као млађа сестра (10 година млађа), управо све ово ради. Кад сам покушала, као старија, да је умирим и укажем да не ваља тако мислити о другима, она ме презрела и почела из ината чинити и говорити све што мисли да ја не одобравам. Тако смо се удаљиле тј. јасно ми је рекла да човек у животу нађе нове, боље пријатеље па му стари више нису по вољи. Проблем је што ја не могу да будем индиферентна па да ме није брига, већ ми све то квари душевни мир и наводи мене на лоше мисли.  Шта сад? Можда нисам требала ништа да јој говорим да не схвати као да јој противуречим. Мислим да је и због тога што имам одраслу децу и навикла сам да саветујем па сам и њу тако гледала.

гурни је дубље, ако је решила озбиљно да се кује.  facenew22222222

кад је већ решила да се опече, нек прође што брже да мање негативних последица има и да могу брже да се санирају саме од себе. ал мораш ти да је дочекаш кад посрне, не неко гори.

овако само пролонгираш страх од избора.

Радо ћу је дочекати, али не могу без њеног пристанка. Сад сам проблем сама себи јер не могу да се издигнем већ сам оптерећена тиме. Таман се смирим, а она уради или каже нешто ново. Мислим да ћу морати да се дистанцирам ради личног мира, а да би уопште била способна да јој пружим руку, ако хтедне. По некад ми личи на пргаво дете у фазону "оћу баш-нећу баш". Ту би добро дошле батине, али то наравно не долази у обзир.

Ne treba da se opterećuješ jer si učinila ono što je do tebe. Ovo već više nije tvoj problem nego njen, pusti je da sazri i sama shvati svoje greške. Ti je ne možeš promeniti a ako se grizeš zbog nje, samo ćeš sebi nauditi. Opusti se, nisi ti kriva što je ona takva...