Не судите, да вам се не суди...Осуђивање као савремено фарисејство

[Аурор]

Hahahaha, pravi ste.    greengrin

:huh:   

[Зорица екс Милева]

I ti si  greengrin, ajde da ne spamujemo više - dobićemo kritiku od admina 

[Crveni Baron]

Eto desilo mi se sinoć na dočeku Nove godine. Sedeo sam sa starim društvom u opuštenoj atmosferi. Pričalo se tu o svemu i svačemu kao šte se i jelo i pilo svašta s obzirom da niko od njih ne posti. Ono što primetih kod sebe posle sedenja sa njima je, da sam, iako trudeći se da to ne činim, u momentima postajao vrlo sklon praznoslovlju i osuđivanju. Kao da se upali neka lampica u mojoj glavi i ja saspem sve što ne bi trebalo iz svojih usta o nekome ili nečemu. To mi se inače ne dešava kad nisam u društvu dragih ljudi pa postavljam pitanje, postoji li način da se čovek obuzda u osuđivanju a da pri tom ne počne da izbegava drage ljude? Hvala!

Tebra to ti je lako. Pricas o drugima ono sto bi im rekao i ovako, da kazem "u lice". I nema problema.

[Srdjan Kotur]

Tebra to ti je lako. Pricas o drugima ono sto bi im rekao i ovako, da kazem "u lice". I nema problema.

Zanimljivo, zanimljivo...:-)

[Никола Ђоловић]

Одувек ми је био нејасан страх који сам затицао унутар Цркве код верујућих и код клира. Још више сам се чудио како „виша инстанца“ са лакоћом прихвата клевете на уштрб оних који се нађу као производ интрига. И данас тај страх могу да приметим. На пример, када свештеник одмерава свештеника, или када народ неискрено поштује неког свештеника из страха а не из љубави, или пак, када сам свештеник то сам ради у односу на народ. Чему толика тензија? И сам сам небројено пута био жртва таквих клевета али сад не бих да говорим о себи. Покушавам да испитам тло. Јер тамо где се благодат пројављује уместо да нас све спаја у једно и у Једног, ми смо и даље сви на дистанци и у зазиру од другог – а да не помињем пословну резервисаност клира који својој служби дају неку „бизнис“ позадину као да су адвокати а не свештеници. Не говорим о корупцији – симонија није ништа ново само је добила друго обличије – но о карактерима оних који богослуже. „Познаћете истину и истина ће вас ослободити“. Ово је за благодат речено. Где је онда то наше искуство једних пред другима? „Ако си примио, што се онда хвалиш као да ниси примио?“. Ми се понашамо и даље као да нисмо ништа доживели од благодати. О каквим се све реформацијама говори а нико се не обазире на унутрашњу реформацију самим Духом Светим, Христовим и Очевим!!! А тек непријатан страх унутар манастирских зидова! Чему све то? Какве он има везе са страхом Божијим као почетком мудрости? Јер мислим да се ту ради о нечистој савести или о намерном преувеличавању догађаја који немају никаквог додира са Литургијом Царства. Све је ту напетост „само зато што је владика прошао“, „што смо неког погледали“, „што нешто нисмо боље урадили“, итд. Све су то тричарије откинуте од благодати а којима се посвећује више пажње неголи самој благодати. Зато и има толико болесних односа између чланова Цркве. Нигде безазлености. Нигде „Како си?“ већ само „Зашто си?“. Зато се и не чудим зашто институционали део Цркве све више показује запремине неког комунистичког уређења и шпијунског одмеравања баналних догађаја неких личности. Али, такви су параноици. Почешеш ли се случајно за главу или руку, чак ће и у томе пронаћи атак на своју веру и Цркву. „Лицемери, који цепидлаче...“

[Милан Меденица :)]

чек да поновим виц:

причају ти тако бројач и верометар ... greengrin

[ouk]

Lenjost je uzrok ovoga zla

[Никола Ђоловић]

Lenjost je uzrok ovoga zla

Ranije sam mislio da je lenjost, a kasnije glupost, ali sad sam siguran da je drskost...

[NinaD]

Да ли примећивање одређених особина - које је, наравно, и упознавање оног Другог пред којим стојимо и чије искуство саживљавамо - а затим и констатација о истим (= особинама, било + било -), односно уврштавање Другог о којем смо стекли одређени став у дијалошку (= што ће рећи христолошку... диа+Логос - кроз Христа) односност свих нама блиских Другости - нужно "Одмеравање других као негативан аспект савременог фарисејства"???

Где су границе...? А при том не мислим на џангризаво испољавање властите зловоље... И наравно никад не заборављамо:

Е сад, мој проблем излази из овог проблема. Мени драга сестра, а била ми је као млађа сестра (10 година млађа), управо све ово ради. Кад сам покушала, као старија, да је умирим и укажем да не ваља тако мислити о другима, она ме презрела и почела из ината чинити и говорити све што мисли да ја не одобравам. Тако смо се удаљиле тј. јасно ми је рекла да човек у животу нађе нове, боље пријатеље па му стари више нису по вољи. Проблем је што ја не могу да будем индиферентна па да ме није брига, већ ми све то квари душевни мир и наводи мене на лоше мисли.  Шта сад? Можда нисам требала ништа да јој говорим да не схвати као да јој противуречим. Мислим да је и због тога што имам одраслу децу и навикла сам да саветујем па сам и њу тако гледала.

[Милан Меденица :)]

Да ли примећивање одређених особина - које је, наравно, и упознавање оног Другог пред којим стојимо и чије искуство саживљавамо - а затим и констатација о истим (= особинама, било + било -), односно уврштавање Другог о којем смо стекли одређени став у дијалошку (= што ће рећи христолошку... диа+Логос - кроз Христа) односност свих нама блиских Другости - нужно "Одмеравање других као негативан аспект савременог фарисејства"???

Где су границе...? А при том не мислим на џангризаво испољавање властите зловоље... И наравно никад не заборављамо:

Е сад, мој проблем излази из овог проблема. Мени драга сестра, а била ми је као млађа сестра (10 година млађа), управо све ово ради. Кад сам покушала, као старија, да је умирим и укажем да не ваља тако мислити о другима, она ме презрела и почела из ината чинити и говорити све што мисли да ја не одобравам. Тако смо се удаљиле тј. јасно ми је рекла да човек у животу нађе нове, боље пријатеље па му стари више нису по вољи. Проблем је што ја не могу да будем индиферентна па да ме није брига, већ ми све то квари душевни мир и наводи мене на лоше мисли.  Шта сад? Можда нисам требала ништа да јој говорим да не схвати као да јој противуречим. Мислим да је и због тога што имам одраслу децу и навикла сам да саветујем па сам и њу тако гледала.

гурни је дубље, ако је решила озбиљно да се кује.  clapc

кад је већ решила да се опече, нек прође што брже да мање негативних последица има и да могу брже да се санирају саме од себе. ал мораш ти да је дочекаш кад посрне, не неко гори.

овако само пролонгираш страх од избора.

[Милан Меденица :)]

Lenjost je uzrok ovoga zla

Ranije sam mislio da je lenjost, a kasnije glupost, ali sad sam siguran da je drskost...

може бити свашта ...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11241.0.html

[NinaD]

Да ли примећивање одређених особина - које је, наравно, и упознавање оног Другог пред којим стојимо и чије искуство саживљавамо - а затим и констатација о истим (= особинама, било + било -), односно уврштавање Другог о којем смо стекли одређени став у дијалошку (= што ће рећи христолошку... диа+Логос - кроз Христа) односност свих нама блиских Другости - нужно "Одмеравање других као негативан аспект савременог фарисејства"???

Где су границе...? А при том не мислим на џангризаво испољавање властите зловоље... И наравно никад не заборављамо:

Е сад, мој проблем излази из овог проблема. Мени драга сестра, а била ми је као млађа сестра (10 година млађа), управо све ово ради. Кад сам покушала, као старија, да је умирим и укажем да не ваља тако мислити о другима, она ме презрела и почела из ината чинити и говорити све што мисли да ја не одобравам. Тако смо се удаљиле тј. јасно ми је рекла да човек у животу нађе нове, боље пријатеље па му стари више нису по вољи. Проблем је што ја не могу да будем индиферентна па да ме није брига, већ ми све то квари душевни мир и наводи мене на лоше мисли.  Шта сад? Можда нисам требала ништа да јој говорим да не схвати као да јој противуречим. Мислим да је и због тога што имам одраслу децу и навикла сам да саветујем па сам и њу тако гледала.

гурни је дубље, ако је решила озбиљно да се кује.  :cheesy:

кад је већ решила да се опече, нек прође што брже да мање негативних последица има и да могу брже да се санирају саме од себе. ал мораш ти да је дочекаш кад посрне, не неко гори.

овако само пролонгираш страх од избора.

Радо ћу је дочекати, али не могу без њеног пристанка. Сад сам проблем сама себи јер не могу да се издигнем већ сам оптерећена тиме. Таман се смирим, а она уради или каже нешто ново. Мислим да ћу морати да се дистанцирам ради личног мира, а да би уопште била способна да јој пружим руку, ако хтедне. По некад ми личи на пргаво дете у фазону "оћу баш-нећу баш". Ту би добро дошле батине, али то наравно не долази у обзир.

[Srdjan Kotur]

O čemu čovek da priča u društvu ljudi koji nisu u Crkvi a da se priča ne svede na priču o drugim ljudima/ogovaranje?

Hvala!

[Милица]

Како о чему, па о политици 

Још једна од јако душекорисних тема које занимају и старе и младе ...

Некад ме срамота колико нисам у току  :bla:

Што наравно/нажалост не значи да се бавим само поменутим душекорисним темама ...

Морамо бити бољи... променити или не обраћати пажњу на околину ... ух ...

[Бартендаз]

Одлична тема..па ето да кажем да ја са другарима у друштву причам о фудбалу,кошарци,реп музици,заједничим активностима,проблеми..па скоро све..не знам зашто би био проблем да саслушам неког,па и поред тога да није члан цркве..наравно ја их увек упозоравам да све што раде,знају да их гледа Бог,причамо и о Богу наравно..мада је стварно тешко да причаш са неким ко је млад о Богу и о стварима којих треба да се уздржиш..кад треба да иде на журке,провод,девојке и томе слично.