A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

”Iznenada shvatiš da se sve završilo. Stvarno. Nema povratka nazad.Ne kaj se! Kad pokušavaš da se setiš gde je sve zapravo počelo, otkrivaš da je sve počelo pre nego što si mislio. Mnogo pre. I, tada, u tom trenutku, shvatiš da se sve dešava jednom u životu. Koliko god pokušavao, nikada nećeš imati isti osećaj. Nikada više nećeš imati isti osećaj kao da si tri metra iznad neba!”

[JESSY]

''Da li ste se nekada plašili da volite? Da li ste pomislili kako niste dovoljno dobri, lepi, ili možda, kako to nije za vas? Strah od vezivanja? Svi ga imamo. Negde duboko u nekoj od fioka gde čuvamo one uspomene koje nas bole, ožiljke koje samo vreme može da ukloni, stare, neostvarene želje i slično, leži on. Strah, zbog kog ponekad propuštamo sjajne stvari. Ljubav ne možete silom uzeti. Ne možete je sami stvoriti, ukrasti, ne možete je nacrtati, niti rečima obuhvatiti. Ljubav menja ljude preko noći, oni koji su bili tvrdoglavi popuštaju, oni koji su bili kamen postaju pamuk, odgovorni se pretvaraju u neodgovorne, pažljivi u nepažljive… Ali vi se ne bojite toga… Vi se bojite da vam neko uđe pod kožu, da vam neko obuzme um, proširi maštu, opara kožu, uđe u najdublje delove vašeg blaga u glavi, koje ne pokazujete rado… Bojite se da ćete ustati i da će jutro odisati samo jednim mirisom,da će u danu koji sledi biti samo jedna osoba, da ćete, kad legnete i sklopite oči,videti samo lik osobe koja vam se doselila u srce… I ono što vas najviše plaši: Da jednoga dana, kada voljena osoba poželi da ode, ne ponese svoj dotadašnji dom, vaše srce, sa sobom. Jeste strašno biti povređen… Sekund u kom izgubite ono što je bilo vaše, je onaj koji ostavlja ponekad neizbrisiv trag, bolan i prljav. Minut u kom vam se svet ruši, je onaj u kome shvatate da ste do maločas držali ruku u ruci, a sada je samo vaša ruka tu koja prazno visi u vazduhu. Sati u kojima pokušavate da se suočite sa nadolazećim danima, dani u kojima se pripremate za mesece, meseci za…. Ne. Voleti i biti voljen je nešto najlepše što živo biće može da oseti, i to je osećaj koji ne može niko lažno da vam nadomesti, to je unikatno i idealno. Ljubav nosi i patnju i sreću, ali zar to nije smisao ljudskog postojanja?? Ne možemo svaki dan biti srećni, ali opet, ni tužni, dolaze trenuci na koje nekada nismo spremni, ali nas život uči da budemo… Nemate se čega plašiti, pustite unutra one koji to zaslužuju, i pružajte isto što želite nazad. I nemate od čega strahovati. To je samo, ljubav…''

[JESSY]

...Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš.

Kad bih znao da te danas posljednji put vidim pospanu,

snažno bih te zagrlio i molio se

da mogu biti tvojim anđelom čuvarom.

Kad bih znao da su to posljednje minute što te vidim,

rekao bih ti ‘volim te’ i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš. Uvijek ima nekakvo sutra

i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo,

ali danas je sve što mi ostaje,

htio bih ti reći da te veoma volim.

Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.

Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.

Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,

jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,

žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme

za jedan osmijeh, za jedan poljubac,

da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje. Budi stalno blizu onih koje voliš,

govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš

i budi prema njima dobar;

nađi vremena i reci im ‘žao mi je’,'oprosti’,'molim te’,'hvala’

i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.

Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.

Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.

Pokaži svojim prijateljima i bližnjima

kako su ti veoma potrebni.

 

GABRIEL GARCIA MARQUEZ

[zlata]

sviđaju mi se tvoje emocije Džesi, zaista su duboke ali bolne pre svega...uvek bi trebalo da se setiš da se svi u večnosti sastajemo u nezamislivom obliku ljubavi...i oni mrtvi, tu su, življi nego ikada samo našim čulima neosetljivi...podsetila si me na seriju lost...gledaj je ako nisi...dopašće ti se sigurno.. Džesi dakle deo si moga srca, molim te ne idi.prijaš jako

[Снежана]

Не волим ни ја нормалност... Није моје, али ми је омиљена..." Врати ми моје крпице" Васко Попа. Ово је само делић, али препоручујем да прочитате целу песму...

Избрисао сам ти лице са свог лица

здерао ти сенку са своје сенке

изравнао брегове у теби

равнице ти у брегове претворио

Завадио ти годишња доба

Одбио све стране света од тебе

Савио свој животни пут око тебе

Свој непроходни свој немогући

Па ти сад гледај да ме не сретнеш...

[JESSY]

uvek bi trebalo da se setiš da se svi u večnosti sastajemo u nezamislivom obliku ljubavi

 

...знам ја то Злато веома добро...то и јесте разлог због којег волим и сада и волећу у будућности....док год живим...то је утеха, нада и на крају, суштина овог нашег живљења...

....то је истина....и срећна сам и Захвална Господу што сам је спознала...срећна, и поред велике боли...

[zlata]

De si BABA sto godinaaaaa  eeeeee znaš ti svašta

evo fine emocije za tebe...i kafa naravno

 

 

 

 Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,

iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.

Kao da su ti oči nekud odletele

i poljubac jedan sklopio usne.

 

 

I pošto su sve stvari pune moje duše,

izranjaš iz njih njome ispunjena.

Leptiru sna, na moju dušu ličiš

i ličiš na reč melanholija.

 

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.

I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.

Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.

Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

 

Pusti me da ti govorim tako ćutanjem tvojim,

svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.

Slična si noći, zaćutala i zvezdana.

Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

 

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.

Daleka i bolna kao da si preminula.

Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.

[Срђан Ранђеловић]

Ако бих почео да набрајам колико пута сам волео, забројао бих се негде. То су била разне љубави... И кратке и дуге и узвраћене и не узвраћене... Какве год да су биле, једно им је било заједничко, а то је та бол која се јавља (пре или касније). Та бол не бира. Она је ту и када се воли мало и када се воли пуно и баш због те боли, многи не воле да воле.

Али, они не знају. Љубав без бола је исто као и ходати по снегу, а не остављати трагове. Једноставно, није могуће.

А и многи воле да буду вољени, али неће они да воле. То му дође исто као имати пријатеље, а не бити пријатељ. Тешко да то може да потраје.

 

И зато ја свима кажем: волите!

 

Од када је срамота бити човек? Све је на овом свету занимљивије у двоје, оно што је лепо је лепше када се дели.

 

И ето, моје виђење свега. Ја знам само да волим, другачије не умем. А и да умем, ја не бих хтео.

 

Толико од мене, нисам још ни завршио са испијањем прве кафе, па сам шлогиран, а и не знам да ли сте мислили на наше мишљење о љубави или да се овде каче ствари које говоре о љубави?

[Биљана]

Ја знам само да волим, другачије не умем. А и да умем, ја не бих хтео.

 

Potpisujem!  

[zlata]

Ако бих почео да набрајам колико пута сам волео, забројао бих се негде. То су била разне љубави... И кратке и дуге и узвраћене и не узвраћене... Какве год да су биле, једно им је било заједничко, а то је та бол која се јавља (пре или касније). Та бол не бира. Она је ту и када се воли мало и када се воли пуно и баш због те боли, многи не воле да воле.

Али, они не знају. Љубав без бола је исто као и ходати по снегу, а не остављати трагове. Једноставно, није могуће.

А и многи воле да буду вољени, али неће они да воле. То му дође исто као имати пријатеље, а не бити пријатељ. Тешко да то може да потраје.

 

И зато ја свима кажем: волите!

 

Од када је срамота бити човек? Све је на овом свету занимљивије у двоје, оно што је лепо је лепше када се дели.

 

И ето, моје виђење свега. Ја знам само да волим, другачије не умем. А и да умем, ја не бих хтео.

 

Толико од мене, нисам још ни завршио са испијањем прве кафе, па сам шлогиран, а и не знам да ли сте мислили на наше мишљење о љубави или да се овде каче ствари које говоре о љубави?

Sjajno opisano...mnogo mi se sviđa zato dobijaš posebno lepu kafu... 

[Срђан Ранђеловић]

Sjajno opisano...mnogo mi se sviđa zato dobijaš posebno lepu kafu... 

 

Sjajno opisano...mnogo mi se sviđa zato dobijaš posebno lepu kafu... 

 

 

Хвала пуно! .smesko.  Да нисам шлогиран, могао бих и лепше мало .smesko.

[Снежана]

'ајде, 'ајде драге моје на ножице лагане, само храбро...

ПРЕ ИГРЕ

Зажмури се на једно око

завири се у себе у сваки угао

погледа се да нема ексера да нема лопова

да нема кукавичијих јаја

Зажмури се и на друго око

чучне па се скочи

скочи се високо високо

до наврх самога себе

Одатле се падне свом тежином

данима се пада дубоко дубоко

на дно свог понора

КО СЕ НЕ РАЗБИЈЕ У ПАРАМПАРЧАД

КО ОСТАНЕ ЧИТАВ И ЧИТАВ УСТАНЕ

ТАЈ ИГРА

(наравно Васко Попа)

[JESSY]

...браво Срђане... likefaceeeeeeee ..било би лепо да пишеш о својим осећањима.....

[zlata]

Bravo babaaaa, ja vas sada napuštam..pa se vidimo uskoro...SJAJNI STE..VOLIM VAS!

[Срђан Ранђеловић]

...браво Срђане... likefaceeeeeeee ..било би лепо да пишеш о својим осећањима.....

 Могу да пишем данима, али ми није лако ако се не римује, а ако се римује, ја то постављам на свој блог .smesko.

 

Овако ми је мало теже, без обзира што има пуно тога .smesko.