A sada nešto potpuno drugačije... :)

[Снежана]

IZMEĐU IGARA

 

Niko se ne odmara

Ovaj stalno premešta svoje oči

stavi ih na leđa

I hteo ne hteo pođe natraške

Stavi ih na tabane

I hteo ne hteo vrati se naglavačke

 

A ovaj se sav u uvo pretvorio

i čuo sve što se ne da čuti

ali mu dojadilo

i žudi da se ponovo pretvori u sebe

ali bez očiju ne vidi kako.

 

A onaj je otkrio sva svoja lica

i jedno za drugim vitla preko krova

Posledne baci pod noge

i zagnjuri glavu u šake.

 

A ovaj je zategao svoj pogled

zategao ga od palca do palca

pa hoda po njemu hoda

prvo polako pa posle brže

pa sve brže i brže

 

A onaj se igra svojom glavom

hitne je u vazduh

pa dočeka na kažiprst

ili je uopšte ne dočeka.

 

Niko se ne odmara

 

 

Vasko Popa

[Mironosica]

[Снежана]

[Снежана]

http://youtu.be/GgXhNPY0bGQ

[keka]

Sve nase godine, zar da zaboravim?

Sve sto smo sanjali, sve su odneli.

I prazne ulice, sto te radjaju

Tek da me prevare, pa te sakriju.

Pocinju snegovi, zimu donose.

Svi su nas mrzeli, nek' se ponose. 

Volim da te ljubim, nek' mi oproste.

Sve sto sam lagao, nek' me ubije.

Jos mirise na tebe zivot,

Onaj nas, secas se?

I nesto me tera da te volim,

da ti pevam kao nikom pre.

Da l' nekad ostanes sama kao ja?

Da l' neko zakuca u tvojim mislima?

Otvori nekad oci, nekad kao pre

I slazi Boga da volis me.

Hocu da izgubim tvoje poklone.

Nekako ne ide, strah me istine.

I neko ko te ne zna spava kraj tebe.

Sve nase tajne noces bole me.

Jos mirise na tebe zivot,

Onaj nas, secas se?

I nesto me tera da te volim,

Da ti pevam kao nikad, nikom pre.

[Снежана]

[keka]

 

... i dodaj svetu malo boje, cudo moje...

[Јесењин]

Ех... има ли живе душе? Какосте/штарадите/уживателиукиши? Велики поздрав за Jessy!

 

Крик

 

Бол кроз кошмар прсте провлачи,

у искрама бескраја живот се гаси,

илузија жеље маску ми свлачи,

где је Ана да ми душу спаси?

 

Похитај кроз сводове неба,

завапи корацима од свиле,

толико ми твоја рука треба,

да ме поведе у пространства идиле...

Хајде!, покажи стихове зеница немирних,

растерај маглу што те цепа,

подели са мном стазе ангела силних,

покажи ми машту љубави слепа.

 

Дрхтим у трептају молитве меке,

као пас глас твој пратим,

нисам ја за путеве далеке,

ја бих само теби у срце да се вратим!

О, послушај гладне дане!,

послушај хук таласа и крик зрелости сиве,

не дај мучној смрти да лане,

не дај ништаству да закопа кости живе...

[JESSY]

Ех... има ли живе душе? Какосте/штарадите/уживателиукиши?  Велики поздрав за Jessy!

хвала брате.....али у тим касним (или раним) сатима се спава ....... ....шта ли ти радиш .....? 4869

[JESSY]

Bez tebe                                                            

 

Dani bez tebe sve teži postaju
Ostavljaš tugu, u mom životu nesklad
Meni još samo sjećanja ostaju
Život ide dalje, nikad više k’o nekad.

Tražim tišinu, rimu što ti pristaje
Biram prave riječi, tako ih je malo
Pitaš za noć, bez tebe svaka ista je
Kazaljke čujem iako vrijeme je stalo.

Umoran od svega snagom ću da klonem
Spuštam se prečicom ravno do svog dna
Kao hladan kamen u svoje more tonem
Nizbrdicom ljubavi, koracima sna

Mladost je kratka,ovaj dan je dug
Noć klizi u jutro, polako shvatam
Kazaljka nikako da obidje krug
Dok vjetar me nosi, za slamku se hvatam.

 

Mirko Todorović

[JESSY]

Čežnja                                               

Bеskrajima lutam, nе bih li tе srеo

ozarеnu svеtlom i mirisnim daškom,
i tkam tе od žеlja, vajam zlatnim praškom,
u sеbе sam tvojе nеmirе uprеo.

Razotkrivam žеljе kojе žеliš skriti,
da podеliš s nеkim možda hoćеš čеžnju.
Daj, na dlan mi razli tu dušicu nеžnu,
u trеnu ćе vatra strasno nas obliti.

Ipak, samo ćuti, paučina hvata
svе čеga sе ovih dana samo taknеm,
i kako od sеbе takvog da umaknеm
kada mi sе život k`o jеdro lomata.

Zaboravu sa mnom hajdе sе pridruži,
o, čеžnjo, bar licеm još nam dugo kruži.

 

Saša Mićković

[JESSY]

[JESSY]

[Снежана]

[JESSY]

ČEŽNJA ZA PRAVOM DOMOVINOM (K.S. Luis)

Većina ljudi je, ako su zaista naučili da proniknu u svoje srce, svesna neutoljive želje za nečim što na ovom svetu ne mogu da dobiju. Mnogo toga nam se nudi na ovom svetu za ispunjenje te želje, ali sve je uzalud.

Čežnju koja se u nama javlja kad se prvi put zaljubimo, ili kad pomislimo na neku stranu zemlju, ili se prihvatimo nečega što nas zanima, ne može da zadovolji ni venčanje, ni putovanje, ni učenje. Ovde ne govorim o nekakvom propalom braku, ili o neuspešnom godišnjem odmoru, ili o promašenoj karijeri. Govorim o najuspešnijim slučajevima. Mi dosegnemo nešto u prvom trenutku čežnje, ali nam to kasnije u stvarnosti izbledi. Verujem da svi znate na šta mislim...

Ako smo rođeni s određenim željama, tada mora da postoji i način da se te želje ispune. Dete je gladno – tu je hrana. Patka želi da pliva – postoji voda. Ljudi osećaju polnu želju – u redu, zato postoji polni odnos. Ukoliko osećam neku želju koju na ovom svetu ne može da zadovolji nijedno iskustvo, najverovatnije sam stvoren za drugi svet. Ako ne može da je zadovolji nijedno ovozemaljsko uživanje, to ne znači da je svet opsena. Verovatno nije ni predviđeno da uživanja ovog sveta zadovolje takve želje, već da ih podstaknu, da nas upute na ono pravo. Ako je tako, onda moram da pazim da ih nikad ne prezrem i da budem zahvalan za takve zemaljske blagoslove, a takođe i da ih nikad ne prihvatim umesto nečeg drugog, čega su oni samo kopija, odjek ili odraz. Moram da održavam u sebi živu želju za pravom domovinom... Ne smem nikako da dozvolim da je sneg zatrpa, da postane nevažna. Glavni cilj u životu treba da mi bude put ka toj drugoj domovini, a i drugima treba da pomognem na tom putu.