A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=FPFKMcF4cZ8

 

Snow

Mom, I came back again
To town on the seashore...
Mom, I forgot pride,
But i found, what is tenderness.
Mom I'm so lonely...
And around me people,people...
Mom, my heart is not beating.
Mom, what's going to happen to me?

Snow...on my head.
Snow...first time in my town.
Snow...falling and falling.
Will it cover my heart?..
Will it cover... Or will it come back to life?

Plane will pull the sky,
And the weather will change.
But i want to go where there is sun.
I really want to go to different season,
But what did really happen?
And again there is a pain on the left...
And you still haven't realized,
I havent loved like that before...

Snow...on my head.
Snow...first time in my town.
Snow...falling and falling.
Will it cover my heart?..
Will it cover... Or will it come back to life?

[JESSY]

Мика Антић‎ > ‎

КАДА МИ НЕДОСТАЈЕШ

Мислим туђе мисли
Крадем своје време
Провлачим га
Између облака, снова,
Даљине и снега...

Када пожелим
Да ти недостајем
Одсањам песму
Затворим очи
И на калдрми замислим
Цвет бели.

Када те нема
Јер тако хоћу
Заледим осмех
У себи кажем име
Удахнем дубоко
И помислим –
Тако ми недостајеш.

[JESSY]

[JESSY]

.Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora...
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem....
I zato ne dam, i zato neću...
i zato rastanke ne priznajem...

[Драшко]

Недостају ми успомене........наше успомене.......оне које смо имали и оне које ћемо имати

Свеж ваздух и спокој........ми......сви наши погледи .........ручице.....спокој

[Јесењин]

********************************

 

Пролазио сам брзо,
кошмар ме је сустизао,
дрхтавица цепала мисли,
главобоља пекла образе,
жеља мирисала на кафу,
а осмех заборављена гимнастика...
Пролазио сам као кроз тунел,
светла угашена,
прошлост сирену нагазила,
па урла преко грла,
преко срца од кашмира
све до прстију леве руке...

Месец ноктима обрисе прави,
светли бол што ме нагриза,
светли бескрај нигдине трошне
и трује крв покајника
кроз кости ветра силног...
И задрхте светови,
попут пољубаца наших,
и задрхти небо
када име твоје
у песми Херувима засија...

[JESSY]

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

M.Antic

 

[JESSY]

Ostani zato ovakav. Cudi se svemu bezazleno, kao da si se rodio prvi put.
Ali ostavljaj dokaze iza sebe, oprezno, kao da tu postojis poslednji put.
I voli najzescom neznoscu, kao da zivis jedini put i nikad vise.-Mika Antic

[JESSY]

"Onda
izadji u neko vedro vece, izidji ispod neba, i tamo gde je najnize, gde
dodiruje ljude, ovlazi osmehom kaziprst, zamoci ga u poljubac i njime
ostavi otisak na usni vasione"

 

[JESSY]

Bože moj, pomoli mi se sa ikone. Uslišiću ti moju molbu.


Nosim u sebi prirodno pravo da se osećam slobodan. Pre svega slobodan od grešne religije sebe, sve više opranog na ivicama dostojanstva. Zato i ne mogu da kleknem, bože. Izvini me. Stojimo jedan prema drugom. Ovo trgujemo nas dvojica mojom i tvojom nežnošću. Evo ti. Daj mi. Pa ćemo na kraju sabrati. Ovo je moja poslednja molitva.

Ti imaš vekovima sebe. Pa šta još onda hoćeš? Prestani da me proganjaš bar ovih nedelja, ovde u Lenjingradu, i ostavi me na miru.

Lutam. Tražim hotel "Angleter" gde se ubio Jesenjin. Pričala mi je Julija Sonceva, supruga pokojnog Dovženka, kako je Majakovski doživeo tu smrt. Ne kao u pesmi sa posvetom.Hotela "Angletera" nema. Prekrstili su ga. Moji pratioci izbegavaju da me tamo odvedu, nego me vode kod Puškina. Bože, pa njegova je radna soba bila prolazna. Kao čekaonica na stanici.Gospode, molim ti se, ostavi pesnike na miru i u životu i u smrti. Dosta nas je nas samih. Jedino, ako si bio u nekoj našoj budućnosti, prišapni mi pošteno, priznaj mi kao čovek, ličimo li na sebe?

Nebo polako otežava od oreola jare. Naslikam stazu do Piskarevskog groblja, odlutam tamo bos, a noge mi u povratku ostavljaju pastelne tragove. Odem ponovo. Zalutam. Nestanem. I svi se užasavaju i dugo me oplakuju.

Onda polako počinjem da crtam daleke predele. Naslikam sebi kolevku na onoj istoj stazi i vidim kako se vraćam ozaren i opet živ.

Pomagaj bože, kakva je to čarolija kojom umem da pomirim obadve opne ovog sveta? Možda to nije snaga? Možda je orijaško čuđenje koje se u nama javi kad ipak konačno shvatimo da nismo usplahireni?

Oljušteno od magle, jutro je siromašnije od tišine. Nedostaje mu, sigurno, moja uobrazilja da iz svakoga nestajanja put vodi u nastajanje.Krila ne rastu iz tela, nego iz dubine duha. Zašto se mučim da utvrdim da li postoji ili ne suprotno klupče svesti?

Ja nisam rođen hotimice, niti mi se taj oblik iznenada dogodio. Ja sam nešto od sebe samog i polako se vraćam sebi potpuno prirodno, kao što mi se vraća srce, čvrstina pršljenova ili dar disanja.

Bože moj, pomoli mi se sa ikone. Uslišiću ti moju molbu.



Mika Antic

[Драшко]

Јак беше Мика, сва филозофија му није равна, баш је био даровит и широк

[JESSY]

LUTKICA OD SOLI

Okean je bio ogroman.Na njegovoj obali se u jednom trenutku nađe
više ljudi,neke životinje,nekoliko demona,anđela,a među njima je bila
i jedna figurica od soli.Okean je bio veoma miran.

-Koliki je! - oduševljeno reče figurica od soli - Da li je i dubok
koliko je širok?

To je izazvalo veoma žučnu raspravu oko toga kolika može biti
dubina okeana.Bilo je mišljenja da je okean dubok sto metara,drugi su
tvrdili da je dubok hiljadu metara,a bilo ih je koji su smatrali da je
njegova dubina više hiljada metara,pa i znatno više od toga.Ali slana
figurica nije bila zadovoljna nagađanjem.Htjela je da ustanovi kolika
je stvarna dubina.
Neko joj reče:

-Zašto ne bi sama istražila tu stvar.Idi i izmjeri dubinu.

Figurica se složila da je to veoma dobra ideja.I skočila je u vodu.
Do danas nije izronila.

Samo je voda postala slana.

[Volim_Sina_Bozjeg]

LUTKICA OD SOLI

Okean je bio ogroman.Na njegovoj obali se u jednom trenutku nađe

više ljudi,neke životinje,nekoliko demona,anđela,a među njima je bila

i jedna figurica od soli.Okean je bio veoma miran.

-Koliki je! - oduševljeno reče figurica od soli - Da li je i dubok

koliko je širok?

To je izazvalo veoma žučnu raspravu oko toga kolika može biti

dubina okeana.Bilo je mišljenja da je okean dubok sto metara,drugi su

tvrdili da je dubok hiljadu metara,a bilo ih je koji su smatrali da je

njegova dubina više hiljada metara,pa i znatno više od toga.Ali slana

figurica nije bila zadovoljna nagađanjem.Htjela je da ustanovi kolika

je stvarna dubina.

Neko joj reče:

-Zašto ne bi sama istražila tu stvar.Idi i izmjeri dubinu.

Figurica se složila da je to veoma dobra ideja.I skočila je u vodu.

Do danas nije izronila.

Samo je voda postala slana.

Znam ovu pricu sa drugacijim krajem...

Dok je lutkica istrazivala dubinu okeana pocelo je zrnce po zrnce da se topi...

Pre poslednjeg zrnca figurica je odusevljeno uzviknula Sad znam ko sam!

[JESSY]

Znam ovu pricu sa drugacijim krajem...

Dok je lutkica istrazivala dubinu okeana pocelo je zrnce po zrnce da se topi...

Pre poslednjeg zrnca figurica je odusevljeno uzviknula Sad znam ko sam!

мој крај је овакав.....

[Драшко]

Sad znam ko sam!

ali nije znala šta je voda

 

tako nekako, ima je u knjizi "hrabrost za molitvu"  Mitr.A. Blum