A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

Kažu da se ljubav rodi, raste i umire u očima. Zbog ljubavi se rade lude
stvari, gubi se pamet, ali zar nije bolje lud voleti, nego normalan
samovati. I samo onda kada je ludost, to je ljubav. Ljubav nevina,
ljubav krhka, daleka, obostrana i neuzvraćena… ipak, je ljubav za koju
vredi živeti i boriti se.

 

http://wannabemagazine.com/sve-ono-sto-cini-ljubav/

[zlata]

                                

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta

lako shvati da na svetu uvek postoji

jedna osoba koja ceka onu drugu,

bilo to nasred neke pustinje

ili nasred nekog velikog grada...

I kada se te osobe sretnu

i njihovi pogledi se ukrste,

sva proslost i sva buducnost

gube svaki znacaj...

i samo postoji taj trenutak

 

Paulo Koeljo

                                                                                     

                            

                            

                               

SAVRŠENO

[zlata]

ZMIJA I KONOPAC...

 

 

[JESSY]

[JESSY]

...Tuga je jedna normalna ljudska reakcija na gubitak,emocionalna patnja koju osecamo kad nam nedostaje neko ili nesto sto volimo...Tuge se ne treba stideti.

Ni jedna tuga nije ista. Neki se ljudi brze oporavljaju od tuge dok drugima treba duzi period tugovanja...

 

Svakome je njegova tuga najteža. Zato bez obzira na to ,tugujemo li ili samo zelimo pomoci nekome ko tuguje ,moramo biti strpljivi.

Ponekad, da, Ispliva taj osecaj nemoci kad mislimo da smo mogli uciniti nesto da odredjeni dogadjaj sprecimo ili odlozimo...

 

Nikad se ne prežali, samo se potisne negdje duboko a uvijek je tu i uvijek je prisutna. Ne postoji recept za zaborav. Gubitak drage osobe je maltene fizičkа bol...

 

Ko nije doživeo on ne zna šta je TUGA (mišljeno na smrt najmilijeg )... Posle gubitka nastaje šok koji dugo traje, kada se šok preživi nastupi proces тugovanja. Čovek vidi i nosi sve crno, s crninom zatvori tugu u sebi. Tuga u nama sazreva uz mnogo, mnogo važnih a i banalnih pitanja....

Proces sazrijevanja teče dugo godina, kod nekoga da kraja života. Posle tog procesa prihvati se istina, vrati se smisao, skine se crnina.

 

 I tako proces teče...nastupa stanje kada imamo osećaj da je naš najdraži sa nama ( fizički) ,duhovno jeste. Kažu, vreme napravi svoje - potisne tugu i sećanja iz svesti u podsvest...? Ali to je laž, laž koja služi kao odbrana, naš voljeni ostaje uvek deo nas i uvek sa nama. Proces i dalje traje, pretvara se u žalost . Zalost niti prolazi niti prestaje sve do ponovnog sretanja...

 

Duša mi je na pola....borim se ali nemam dovoljno snage da se izborim.
Znam da sve prolazi, proći će i ovo ali kada? Toliko je prisutna u meni je da doživljam kao fizički bol...

 

Zivot sve pregazi, pa i tuge, utabana ih u nas. Sa tugom se zivi, reci tu mogu malo da pomognu....

 

(исечци са форумекспреснет)

[Драшко]

voleo sam te pored plaćaone 

[zlata]

 

OOOOooooOOOO 

 

Oh, she got her head in the clouds

And she's not backing down

THIS GIRL IS ON FIRE...

 

stvarno se trudim da mi ovo nije ideal nego istina, i istina jeste...sem mojih desetina kilograma viška..

[zlata]

mali moji hobiti dobrodušni, piti voćni jogurt u 4 ujutru, kada se nenadano probudiš, višnja jogood, neprocenjivo je zadovoljstvo bar meni

[zlata]

pričajte ljudi..ispade da sam ja ovu temu otvorila da bi gomilala vlastite rečenice...kao kad pijemo kafu...pričajte

[JESSY]

Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada.
Kako počne – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo...
ako je neko te sreće... A ako nije te sreće - šta će? - neka ga krpi iz
parčića... deo po deo, kako joj dodje.

 

D Radovic

[JESSY]

U cemu je problem

- Bilo je brakova i muskaraca i ranije. I sve je to uglavnom, uspelo
da se sacuva. Kako? Mora da je nekada postojalo nesto cega danas nema.

I jeste postojalo je. Mnogi ce se ironicno nasmejati na ove moje reci,
ali ja cu slobodno reci svoju misao: to je bio bracni krevet! ... da,
drage moje bracni krevet.

Dok je bilo bracnih kreveta bilo je i brakova. Dok su muz i zena
delili postelju, delili su i zlo i dobro. Brak se drzao na bracnoj
postelji.

Medjutim danas smo se modernizovali. To danas nije komforno, nije
higijenski. Muz i zena spavaju u odvojenim krevetima, pa, ako moze i u
zasebnim sobama.

Muz i zena nisu vise zajedno cak ni nocu. A noc i teskoba bracne
postelje vezivale su ih bukvalno, fizicki jedno za drugo. Nije bilo
mrdanja. Sve je na tom malom prostoru moralo da se resava.

A danas? Pretvorili smo kuce u motele, a muzeve u goste. Svako ima
svoju sobu, svoj krevet, svoj zivot. Dozivamo se ali se niko ne odziva.

Prema tome ako nam je brak uopste potreban, i vazan i ako zelimo da
nam muzevi nesto znace u zivotu – vratimo se u one stare, sirotinjske,
nehigijenske bracne postelje!

Molim vas ceo problem je u tome!

 

D.R.

[JESSY]

Ljubav

- Da vam ja nesto kazem o svom slucaju, posto druge slucajeve ne poznajem.

Moj muz ima samo jednu manu – ne voli me. Ne pije, ne karta se, ne
juri druge zenske u svemu je normalan i ispravan, samo me ne voli. Kad
bi me voleo zaista bih mogla da se pohvalim da imam muza bez mane. Dosta
je zgodan, na dobrom je polozaju, vrlo je pazljiv i pedantan. Samo me
ne voli.

On i sam lepo i iskreno kaze :

- Tacno je da te ne volim ali ja drugih mana nemam.

A ja to ne mogu da razumem kada je vec tako ozbiljan i pametan – zasto da me ne voli.

- Znas sta, Lela – kaze on – ja te ne volim ne zato sto ti nisi
dobra ili lepa. Naprotiv. Ja te ne volim, zato sto ja nikoga ne volim.
Ja nemam to osecanje da bih mogao nekoga da volim.

- Pa dobro – kazem mu ja – valjda postoji nesto sto i ti volis ili
si voleo. Da li, recimo, volis domovinu i slobodu, ono sto svi muskarci
vole?

Ne, ne, nista! On prosto nema to osecanje. Ne ume, nema tu mogcnost
da voli. Ja se, naravno, jos nadam da ce me zavoleti i trudim se koliko
mogu. Ali i ako me ne zavoli, u redu, ja se necu ni mnogo ljutiti niti
ubiti. Ima i vecih mana od ove, pa covek i zena zive i lepo se slazu.

 

D.R.

[JESSY]

Pare

- To sa muzevima treba da se resava prakticno. Zena mora muzu da
navali na pare! Da mu uzme sto vise para. Ili sve pare, sto je najbolje.

Kako zna – da kuka, da moli, da laze, da ukrade – ali pare mora da mu oduzme. Pare ne smeju da stoje kod njega.

Pare su opasna stvar. Muz i pare zajedno – to je veliko i opasano
zlo. A kad zena uzme muzu pare, on postaje sakat za sve. Nema kafana,
nema kocke, nema zenska – nema. Jer nema para. Nego ima kucu, zenu i decu.

Moramo ih tako navici i dresirati!

Muz bez para - kad oseti glad, pomisli na kucu. Kad oseti zedj, opet mora da misli na kucu. U kuci su pare, u kuci je sve.

Tako to mora! Cuvas pare – cuvas muza! Ne cuvas pare – izgubis muza!

Pare, pare, to kvari muzeve. Jer, danas se sve prodaje. Sve! A ako se
sve prodaje, moze sve i da se kupi. A muz, ako se tako navikne, muz
misli da mu sve treba. I kupuje sve. I zenske! Jer, i to se prodaje.

Zato ne daj mu pare! Nikako! Otimaj, grabi, cupaj, bori se – samo mu pare ne daj! Ne daj mu pare jer ce kucu da ti zapali!

Cuvaj pare, cuvaj kucu, cuvaj muza!

 

D.R.

[zlata]

malo mi pregrubo ovo za pare i muža a možda i nemam dovoljno iskustva ne znam...

[JESSY]

malo mi pregrubo ovo za pare i muža a možda i nemam dovoljno iskustva ne znam...

Златице.....то је само Душко Радовић..... .smesko. опусти се и уживај....уз кафу...