A sada nešto potpuno drugačije... :)

[zlata]

Ljubav ženu čini bistroumnom, a muškarca zbunjenim...HM... možda je i tako...

a možda ja sada sedim na wc šolji i razmišljam... kako Remark i Hese žustro besede tamo gore negde...

možda je sve to san...a možda i ne...

[JESSY]

- You may only be a person in this world, but for someone, you are the world.
            srcee                    
 Don`t spend time with someone who doesn`t care spending it with you.
                            srcee
Never stop smiling, not even when you`re sad, someone might fall in love with your smile!
                                                 srcee
- Maybe God wants you to meet many wrong people before you meet the right one, so when this happens, you`ll be thankfull.
                                                                           srcee
- There will always be people who`ll hurt you, so you need to continue trusting, just be carefull.
                                                                                                  srcee
(Gabriel Garcia Marquez )                                                                                       srcee

[zlata]

Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvek sve odgađamo, kao u strahu od rešenja. Ovako je mogućnost, cvetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.
A kad pređemo tu granicu, naći ćemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim. Samo ona i ja, u uskom kavezu moguće ali nedovoljne nežnosti, omeđeni sobom i osećanjima koja bi se mogla zaviti, ili koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno. Samo ona i ja, bez svetla, bez neomeđenih širina, koje nas draže kao mogućnost...
I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo verovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: cuvam se i jednog i drugog...

Tišine - Meša Selimović

 

[zlata]

"Mislim da niko ne može da uspe bez ove operacije:
izvaditi iz sebe izgubljena i lažna, ambiciozna mestašca, 
rane pustiti da zarastu i hrabro priznati šta se sve nema. 
Kada se to učini, najteži uspon ostaje iza nas.
Ispred vas je jednostavan i širok put. 
Ostaje nam samo da svoje sposobnosti i lepotu svesno negujemo
a svoje loše osobine pustimo da zakržljaju i sakrijemo ih u ćošak,
gde neće smetati nikome osim nama samima. 
Posle od njih ostaje samo mali zavežljaj koji nosimo sami, 
na svoju odgovornost. 
Možda će nekome uspeti da ga negde zaboravi, 
ili što je još hrabrije, baci uzvikujući: 
Konačno su mi ruke Slobodne!"

F. Kafka

 

[zlata]

ima li neko raspoložen za šačicu razgovora i jedan čaj? kuvam od ranog jutra  

 

[JESSY]

ту сам Злато...управо пијем чај....

[JESSY]

Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvek sve odgađamo, kao u strahu od rešenja. Ovako je mogućnost, cvetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.

A kad pređemo tu granicu, naći ćemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim. Samo ona i ja, u uskom kavezu moguće ali nedovoljne nežnosti, omeđeni sobom i osećanjima koja bi se mogla zaviti, ili koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno. Samo ona i ja, bez svetla, bez neomeđenih širina, koje nas draže kao mogućnost...

I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo verovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: cuvam se i jednog i drugog...

Tišine - Meša Selimović

bighugbighug

[zlata]

Draga Džesi evo mene opet u hodniku...puškaram...treba da izađemo napolje i porodično prošetam...možda vidim neku lepu ptičicu i oduševim se

[zlata]

Inače sada prvi put gledam film o Karamazovima, iskopala sam ovde na forumu..sjajan je..naravno knjiga je posebna priča...ali i film je...zatečena sam...

[Биљана]

Evo za Zlatu, sa mnogo ljubavi, jedan crtež za dobar i uspješan dan!

http://www.dodaj.rs/f/Q/TL/1jDUceG1/1/zena3.jpg

[JESSY]

"Ne nismo mi bili ljubavnici. Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali. I to je sve... Oboje smo na lančiću nosili po polovinu davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo. Ko zna zašto, ta je tajna lebdela nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena, kao ukleta lađa. Negde ovde,  daleko. Negde tamo, blizu. Ni na nebu, ni na zemlji... Nismo mi bili ljubavnici. Nikad. Samo smo se ponekad u dugim noćima punog meseca malo tražili po talasnim dužinama čeznje. I to je sve..."

 

Đorđe Balašević

[JESSY]

Inače sada prvi put gledam film o Karamazovima, iskopala sam ovde na forumu..sjajan je..naravno knjiga je posebna priča...ali i film je...zatečena sam...

ако можеш пошаљи ми линк на пп.....

[JESSY]

"A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih... Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim..."

 

''Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...''

 

"Iz naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti... A more ume nemilosrdno da se primiri... Kadkad me, eto oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog... 
Ali delići Onog Talasa zapali su u skoro svaku božju pukotinu Ove Stare Stene... 
I, ma šta se desi... 
U meni će zauvek ostati ona so... "

 

Đ. Balašević

[JESSY]

"I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovo. Ne znam zašto me je taj pogled toliko očaravao, a da budem iskren, nisam se pretjerano ni otimao kada bi bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš..."

 

"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetićeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem..."

 

"Nemam ni jedan dokaz da sam bila tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam u stvari ni šta smo. Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu. A nemam ni jedan dokaz da sam bila tvoj neko..."

 

"Tako to ide...
Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro... I tu smo gde smo..."

 

"Ne zameram ti. Ovoliku ljubav je nemoguće uzvratiti."

 

Đ. Balašević

[JESSY]

"Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto.. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre..."

 

"I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se... Učeći se kako ću najbolje voleti nju... Kada je konačno nađem..."

 

‎"Tako to biva. Čudni su magneti u nama. Ništa nas ne privlači tako dobro kao odbijanje."

 

"Vidiš?
Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi?
Žalim, stara...
Nadam se da smo se ove noći zauvek mimoišli?"

 

"Vidiš?
Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi?
Žalim, stara...
Nadam se da smo se ove noći zauvek mimoišli?"

 

Đ. Balašević