Зашто је Бог створио свет?

[Justin Waters]

Нема обожења творевине мимо воље човека. То владика хоће да каже.

Добро, мислим да је мало ово груб назив за творевину. Како ћемо говорити о обожењу камена, или дрвета...Не може се творевина обожити. Онда би зашли у неки пантеизам како је мени аквилио једном замерио. Човеку је намењено обожење. Обожење је својство личности, а твар нема личност, она није логосна, она је само предмет који се облагодаћује човеком никако неким или нечим другим. Колико ја разумем владику, он то хоће да каже, да творевина не може бити облагодаћена без човека.

[Александар Милојков]

Разумем ово, него ми још наведи да ли је сва твар изузев човека од почетка трпила пропадљивост и смрт или је она заједно са човеком почел трпити смрт тек човековим падом?

То је веома суптилно и добро питање. Твар се сигурно разликује онаква каква је била на почетку од оне која ће бити на крају (обожена твар). Веома је суптилно питање шта значи смртност за саму творевину? Свети Григорије Ниски, тумачећи кожне хаљине, каже да је Бог човеку обукао смртност бесловесних животиња. Из тога следи да су оне умирале и пре Адамовог пада (не морада значи да је свети Григорије у праву). Даље, ако је Адам заиста јео плодове воћа у Едемском врту, то онда значи да су воћке трпеле неку смртност. Хе хе, на ову моју констатацију мој професор отац Владан Перишић ми је једном река да то не мора да значи смрт за саму биљку (плод није читава биљка). Ја сам га на то упитао: а када је у питању млади лук? Он се насмејао и одговорио: ма није било младог лука у Рају.

Шта би био мој одговор? Обожења творевине нема мимо воље човека. Смртност творевине, рецимо да је схватимо као нужни ланац исхране, биће превазиђена човековим обожењем. Борбу за опстанак у том суровом ланцу исхране, хајде да тако дефинишемо смртност творевине, сигурно је увео Адам својом одлуком. Творевина је његовом вољом одвојена од свог Циља, од обожења, те је трулеж оно што је нужно следовало.

[Александар Милојков]

Нема обожења творевине мимо воље човека. То владика хоће да каже.

Добро, мислим да је мало ово груб назив за творевину. Како ћемо говорити о обожењу камена, или дрвета...Не може се творевина обожити. Онда би зашли у неки пантеизам како је мени аквилио једном замерио. Човеку је намењено обожење. Обожење је својство личности, а твар нема личност, она није логосна, она је само предмет који се облагодаћује човеком никако неким или нечим другим. Колико ја разумем владику, он то хоће да каже, да творевина не може бити облагодаћена без човека.

Твар ће се и обожити кроз човекову одлуку. И она ће, као и човек, бити прожете Божијим енергијама. О томе говори Свети Максим - да ће свудаи у свему бити Бог (енергијама не природом, као код пантеиста).

[Justin Waters]

Нема обожења творевине мимо воље човека. То владика хоће да каже.

Добро, мислим да је мало ово груб назив за творевину. Како ћемо говорити о обожењу камена, или дрвета...Не може се творевина обожити. Онда би зашли у неки пантеизам како је мени аквилио једном замерио. Човеку је намењено обожење. Обожење је својство личности, а твар нема личност, она није логосна, она је само предмет који се облагодаћује човеком никако неким или нечим другим. Колико ја разумем владику, он то хоће да каже, да творевина не може бити облагодаћена без човека.

Твар ће се и обожити кроз човекову одлуку. И она ће, као и човек, бити прожете Божијим енергијама. О томе говори Свети Максим - да ће свудаи у свему бити Бог (енергијама не природом, као код пантеиста).

Мени је то мало груб израз, "обожење творевине". Јер обожење човека је просто да човек постане бог по благодати, дакле бог, е сад рећи да је обожење творевине да ће постати бог по благодати ми не штима. Разумљивије ми је шта год употребити у вези примања божанских енергија и за саму твар, тј да ће се творевина прославити, облагодати, уздићи, ослободити...али само се човек обожује, тј остварује подобије које је налик Богу. Твар нема тај потенцијал, да буде подобна Богу, а нарочито нема образа Божијег.

[Justin Waters]

Разумем ово, него ми још наведи да ли је сва твар изузев човека од почетка трпила пропадљивост и смрт или је она заједно са човеком почел трпити смрт тек човековим падом?

То је веома суптилно и добро питање. Твар се сигурно разликује онаква каква је била на почетку од оне која ће бити на крају (обожена твар). Веома је суптилно питање шта значи смртност за саму творевину? Свети Григорије Ниски, тумачећи кожне хаљине, каже да је Бог човеку обукао смртност бесловесних животиња. Из тога следи да су оне умирале и пре Адамовог пада (не морада значи да је свети Григорије у праву). Даље, ако је Адам заиста јео плодове воћа у Едемском врту, то онда значи да су воћке трпеле неку смртност. Хе хе, на ову моју констатацију мој професор отац Владан Перишић ми је једном река да то не мора да значи смрт за саму биљку (плод није читава биљка). Ја сам га на то упитао: а када је у питању млади лук? Он се насмејао и одговорио: ма није било младог лука у Рају.

Шта би био мој одговор? Обожења творевине нема мимо воље човека. Смртност творевине, рецимо да је схватимо као нужни ланац исхране, биће превазиђена човековим обожењем. Борбу за опстанак у том суровом ланцу исхране, хајде да тако дефинишемо смртност творевине, сигурно је увео Адам својом одлуком. Творевина је његовом вољом одвојена од свог Циља, од обожења, те је трулеж оно што је нужно следовало.

Наравно ово ми је било битно да се у овоме слажемо. Јер управо ако тврдимо да твар не може имати своје постојање у другачијем стању него како и човек, то онда нужно следи да ако човек није испрва умирао, иако је био потенцијално смртан, тако и твар упоредо са човеком није умирала тј пропадала иако је потенцијално била смртна. Човек који је својим падом лишио себе благодетног општења са Богом тиме и извором живота, доспео је у смртно стање и тиме је са собом повукао и твар.

[Александар Милојков]

У реду, треба разликовати шта означва појам обожења човека а шта твари. То прожимање Божијим енергијама које помињеш, то управо значи обожење. Наравно, твар неће постати икона и подобије Божије. То подразумева обоженог човека.

Ево како Свети Максим описује Васкрсење не само човека него и товревине:

"...у време очекиваног општег свршетка, кадаће видљиви свет, као човек, умрети, и опет у тренућу ока истати новиз овешталости своје, при очекованом васкрсењу. Тада ће и човек, као део целога, и мали са великим, саваскрснути са светом, примивши силу која више не допушта могућност пропадљивости. Тада ће, по лепоти и слави,  тело постати слично души, а чулна бића умнима, док ће се у свима, сразмерно свакоме, пројављивати јасно и делатно присуство исте божанске силе, која ће сама собом чувати нераскидиву везу јединства у бесконачне векове."

Из Мистагогије.

[Aquilius Cratus]

@Justinijan

Ako tvorevina moze biti u stanju ne umiranja samo u opstenju sa Bogom onda to znaci da je ili to opstenje

imala pre nego sto je covke uopste postoja ili je tek trebala da ima to opstenje covekovom odlukom.

Ako je imala to opstenje pre postojanja coveka to je jako problematicno iz dva razloga. Prvo to je neka forma

panteizma da je ceo kosmos automatski jedno sa Bogom. Drugo jos vaznije sto onda covek Adama nema slobodu izbora nego je onda njegovo obozenje nuznost. Sta da bira kad je tvorevina vec u opstenju sa Bogom? Moze samo stihijski nuznonso da se prikljuci tome.

[Александар Милојков]

Творевина "општи" са Богом само кроз човека. Човек је управо "велики у малом", "макрокосмос у микрокосмосу". Што ће рећи, творевина је пред Богом стојала у личности човека. Кроз човека је и добила своју даљу судбину. Тако, оно што важи за првог човека, важи и за творевину.

[Aquilius Cratus]

Vladika Ignjatije- O smrtnosti tvorevine

Evo sta kaze vladika. Tvorevina je stvorena tako da one nema zajednicu sa Bogom.

[Благовесник]

Ako tvorevina moze biti u stanju ne umiranja samo u opstenju sa Bogom

onda to znaci da je ili to opstenje imala pre nego sto je covke uopste postoja

ili je tek trebala da ima to opstenje covekovom odlukom.

Ako je imala to opstenje pre postojanja coveka to je jako problematicno iz dva razloga.

Prvo,

to je neka forma panteizma da je ceo kosmos automatski jedno sa Bogom.

Drugo,

jos vaznije sto onda covek Adama nema slobodu izbora nego je onda njegovo obozenje nuznost.

Sta da bira kad je tvorevina vec u opstenju sa Bogom? Moze samo stihijski nuznonso da se prikljuci tome.

Хришћанска вера заиста није у супротности са основама Теорије еволуције.

[Aquilius Cratus]

Preporucujem svakome ko zeli da se subsjkrajbuje na kanal allsaintsmonastery ima jako dobrih pouka i beseda.

[Александар Милојков]

Нем атворевина однос са Богом мимо човека. Човек је тај који је приноси Богу. Преко човека, као принета Богу, твар ће бити обожена, тј. прожета Божијим живототворећим енергијама. Или мислите да неће?

[Aquilius Cratus]

Pa bas to, dok nije postojao covek tvorevina nije mogla imati nikakvo opstenje sa Bogom bez coveka zato je i bila u stanju umiranja.

[Зосима]

Ако је Бог вечан и беспочетан,у ком  тренутку је решио да створи човека и творевину?

Или се ни у овом  случају Његово постајање и одлуке,не могу везивати за простор и време?

[Сефора]

Pa bas to, dok nije postojao covek tvorevina nije mogla imati nikakvo opstenje sa Bogom bez coveka zato je i bila u stanju umiranja.

Мислите на ветрове, сунце, звезде, месец, мора, водене животиње, копнене животиње, птице, и милионе осталих живих бића ?