Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник

[Рилски]

Е тако те волим , брате :) :), само заборавио си и ђаконије, и ипођаконије, а и чтециде ( ако тај чин постоји)

Дао бих ти још један ''амин'' али не може .. :) Чтечице... је тачан назив ... а рецимо ''презвитера у пензији'' или ''прото-презвитера-ставрофорица''...

Мало шале није на одмет..

[obi-wan]

@Rilski

Ekstremno dobro si mi objasnio. Ne znam kako mi do sad to nije bilo jasno, ali sam se konacno prosvetlio.

Ajd i tebi laka noc...

[Рилски]

Није ти довољно да је 90 % наркомана навучено у периоду кад су били деца??

Шта онда има да ти се објашњава... ти си у тежој позицији од њих..

[cloudking]

Super, sad si konacno ukapirao koliko ne valjam. To je vazno. Ajd laku noc.

Cinizam... fuj.

[Анастасија]

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti prim. dr Jasna Daragan-Saveljić naglašava da je lečenje narkomana isključivo dobrovoljan čin. Ako pacijent nastavi da se drogira i u toku programa - bolnica ga otpušta sa lečenja. Nasilje, ni pod kojim osnovom, nema opravdanja.

-Lečenje narkomana je po zakonu dobrovoljno, a to se stalno zaboravlja – navodi prim. dr Daragan-Saveljić. - Svaki od pacijenata dolazi na dobrovoljnoj bazi. Onoga ko ne želi da se izleči ni teorijski ne možete da naterate na to. I naši pacijenti pokušavaju da unesu drogu, ali je to znatno otežano zbog izrazito razrađene kontrole koja vlada u ovoj ustanovi. U slučaju da naši lekari pronađu pacijenta sa drogom dok je u procesu lečenja, najpre biva pokrenuta istraga: kako je došao do droge, ko mu je uneo... Ukoliko se proceni da on želi da se drogira, otpuštamo ga iz bolnice. Ako želi da se leči, a drogu su mu nametnuli ili podmetnuli, onda se traže načini prevencije.

Kako do izlečenja narkomana?

Direktorka Bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj napominje da se lečenje može sprovoditi u ambulantnim uslovima, ukoliko je pacijent voljan da sarađuje i ima jaku motivaciju. Hospitalizacija je bolje rešenje kada je iz nekog razloga ova vrsta lečenja otežana. Lečenje traje najmanje dve godine.

- Ukoliko je u pitanju opijatski zavisnik, onda se počinje medikamentoznom terapijom koja traje od 10 do 15 dana. Za to vreme se pacijent detoksikuje, a uporedo se počinje sa psiho-socio terapijom, pomoću koje se osposobljava da počne da funkcioniše na zdrav način. Ako se i porodica uključi u ovaj proces, onda je daleko uspešnije. U bolnici je pacijent pod stalnom kontrolom i onemogućen mu je kontakt sa spoljnim svetom - objašnjava direktorka proces lečenja.

Bez motivacije nema izlečenja

Šef dnevne bolnice Instituta za mentalno zdravlje psihijatar Vladan Jugović za S

media portal kaže da je kod narkomanskih zavisnika najbitnija motivacija.

-Motivacija se stiče, jača, obogaćuje, zavisi od veština terapeuta, socijalnog i porodičnog okruženja. To je permanentan proces u lečenju. Mnogi mladi, ali i starije osobe dolaze na lečenje pod pritiskom okoline. Mi se onda trudimo da im ukažemo na posledice i na to kuda vodi to ponašanje, a onda se za njih otvara nova perspektiva - objašnjava Jugović.

Psiholog Zoran Musterović za S media ističe da sklonost narkomana ka lažima i manipulaciji navodi na pojačanu kontrolu pacijenta, koja vrlo lako prelazi na fizičko kažnjavanje. Kako ocenjuje, to je poptpuno neprihvatljivo!

-Narkomani su vrlo skloni lažima, manipulaciji i slaboj samokontroli – podseća psiholog Musterović u razgovoru za S medai portal. - Upravo to je važna korekcija koja se sprovodi u tretmanu. Oni jednostavno ’traže’ da budu kontrolisani, što vrlo lako može preći na fizičko kažnjavanje. To sa jedne strane zavisnika stavlja u infantilnu poziciju a egzekutora u nasilnika, pa čak i ubicu. Moram reći da je to neprihvatljivo, ne samo sa etičkog stanovišta, već i terapeutskog stanovišta.

Narkomanija se ne leči nasiljem

Aleksandar Jevremović, predsednik Organizacije za borbu protiv narkomanije „Izlazak“, za S media kaže da su incidenti u Crnoj Reci pre tri godine već bili dovoljno alarmantni, na šta je ova organizacija više puta ukazivala. On ističe da u „normalnim komunama“ ne postoji sila kao metod izlečenja narkomanskih zavisnika.

-Problem je što država nije ništa uradila po ovom pitanju, jer je Branislav Peranović nastavio da drži ovaj centar – komentariše Jevremović. - Nažalost, ja sam ga upoznao još pre deset godina, kada se nije bavio narkomanijom. Stekao sam utisak da se radi o psihopati.I Vladika Irinej bački je rekao da je Peranović neuračunljiv čovek i nasilnik. Njegove metode sile ne koriste se u komunama. U komunama ne postoje nikakave prinude, prisile, čak ne postoje ni kazne. Ovo što se sada desilo sa štićenikom koji je navodno uneo drogu, pa ga je zato Peranović napao, je nešto što se narkomanima dešava. U normalnim situacijama, izvršava se pretres, droga se oduzima, ako je pronađu a to nikada nije razlog za bilo kakvu kaznu, batinanje ili ubistvo.

Bivši narkoman: Prolazio sam kroz pakao, ali me niko nije tukao

Mladić (33), bivši zavisnik, insistira na anonimnosti, ali želi da isrpričamo njegovu priču u kojoj će se mnogi mladi i naivni prepoznati.

Kako kaže, na odvikavanju je prolazio kroz „lični pakao“, ali ga nikada niko nije tukao:

-Nisam ni sanjao kroz kakav će me pakao provesti opijati. Kada sam sa 23 godine na žurci probao malo ’dopa’, mislio sam da će sve ostati u granicama zabave. Tada sam studirao i imao devojku. Međutim, društvo sa kojim sam počeo da prolazim kroz svakodnevne seanse uživanja droga dovelo me je sada do vas...

Batine „ni u snu“

Naš sagovornik otkriva još detalja iz procesa lečenja, tvrdeći da o nasilju nije bilo ni govora. Kako kaže, rehabilitaciona bolnica mu je bila kao „druga kuća“:

-Život mi se jako brzo pretvorio u košmar. Postao sam zavisnik, bez devojke , fakulteta koji sam na pola završio i porodice koja je brinula za mene. Moji su me odveli u jednu bolnicu za odvikavanje, gde su me zaista i izlečili. Nije bilo lako, ali bio sam jako uporan i znao sam da to nisam ja, da moram da se vratim na svoj stari put. Uz svakodnevne razgovore sa stručnjacima, za dve i po godine sam se ’očistio’. Moje iskustvo je pozitivno i zahvalan sam ljudima koji su radili sa mnom. O batinama nije bilo ni govora, zaista, doktori su mi bili kao roditelji.

http://www.smedia.rs/spress/vest/1778/Narkomanija-u-Srbiji-Nebojsa-Zarubac-Nasilje-nad-narkomanima-Lecenje-narkomana-u-Srbiji-Batina-iz-raja-put-za-pakao.html

Malo da vidimo kako bi trebalo da se leči. :

[DYNABLASTER]

resenje je vracanje na sela i u prirodu, jer mislim da je puno narkomana i alkosa po selima upravo zato sto je vecina ljudi otisla iz sela i slabo se sta desava nit ima posla dovoljno, i onda nemaju sta da rade, narusen je balans i njima i onima po gradovima gde se samo fura po betonu- besmisleno... a covek moze da bude i u selu i u gradu kako mu odgovara

[Рилски]

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti prim. dr Jasna Daragan-Saveljić naglašava da je lečenje narkomana isključivo dobrovoljan čin. Ako pacijent nastavi da se drogira i u toku programa - bolnica ga otpušta sa lečenja. Nasilje, ni pod kojim osnovom, nema opravdanja.

.

Kako do izlečenja narkomana?

Narkomanija se ne leči nasiljem

Kako kaže, na odvikavanju je prolazio kroz „lični pakao“, ali ga nikada niko nije tukao:

-Nisam ni sanjao kroz kakav će me pakao provesti opijati. Kada sam sa 23 godine na žurci probao malo ’dopa’, mislio sam da će sve ostati u granicama zabave. Tada sam studirao i imao devojku. Međutim, društvo sa kojim sam počeo da prolazim kroz svakodnevne seanse uživanja droga dovelo me je sada do vas...

Batine „ni u snu“

http://www.smedia.rs...t-za-pakao.html

Malo da vidimo kako bi trebalo da se leči. :

Џаба постављаш сестро..

ови наши надри-псеудо-медикуси једноставно немају поверења у медицину него у друге целбничке методе.. и није им близак начин лечења у Бачкој Епархији који је без туче и присиле..

они су једноставно несагледиво хумани, да се искључиво брину о оним наркоманима који у датом тренутку не желе да се лече.. То је за њих изазов лечења ...

Па још ако га киднапују и доведу у ''центар'' .. то је право лечење.. све ово остало.. то није то..

Наивно.. и веома гордо и осионо..

Али схватиће ...надајмо се..

[obi-wan]

Za sve ucesnike na temi, koji ipak drze oci otvorene dok citaju, jos jednom:

1) niko ovde, za Boga miloga, niti mrzi niti osudjuje narkomane, niti bilo koga drugog, po bilo kojoj osnovi; ponajmanje nastradalog brata Nebojsu; Bog da mu daruje vecno Carstvo Nebesko i odmor od muka kojih se napitao za mnogo godina zivota do sad, a svima njegovima utehu i mir u zivotu.

2) niti bilo ko, Boze pomiluj!, opravdava bilo koje ubistvo ili ubicu, pa ni sad o. Branislava; izuzetno je gadno kad vidis da neko uopste moze i da pomisli o tebi tako nesto, i da te tako olako i bez pardona strpa u takvu kategoriju hladnokrvnog bezumnika; bratski je to, nema sta.

3) u ovom konkretnom slucaju, o. Branislav dobice kaznu koja mu pripada po zakonu, i to mu zelim od srca, jer je to svakako jedini nacin da neko ko je hriscanin ukloni ovakvu sablazan sa sebe i sa Crkve kojoj pripada; na stranu sad s tim kako se on sam oseca, licno verujem da mu je izuzetno tesko i mucno.

4) a u svakom slucaju narkomanije, krivaca je citav niz, i to najpre na celu sa drzavom; pa tako i u ovom konkretnom slucaju; da se to ne zaboravi.

...

...

Iskreno, prvog dana kad je tema otvorena, razmisljao sam da li da kazem ponesto, sto eto smatram i osecam da je potrebno, nesto sto je hriscanski i bratski. Sad vidim da je sasvim pogresno sto sam se uopste i ukljucivao, a verujem da su jos neki ovde isto tako zazalili. Bolje je bilo da gledamo svoja posla. Ovako smo samo bezveze zaradili niz crnih epiteta, pocev od toga da se gnusamo narkomana, pa do toga da opravdavamo ubistvo i ubicu (!).

Svejedno, da ne bude za dzabe, bar sam se u toku teme jos jednom uverio u 2 nepobitne stvari: u bezveznu ogranicenost komuniciranja preko interneta, i u nesposobnost normalnog razgovora bez nipodastavanja i ruganja kod nekih forumasa.

Eto, koliko da kazem da nije vreme bas skroz protraceno.

Laku noc svima zelim...

[Рилски]

Први део поруке ти је ок. ја ти нигде нисам написао да оправдаваш убицу ја сам само говорио да многи..а и ти изгледа међу њима имаш погрешну поставку о наркоманији као болести.. И о предрасудама у вези лечења и третмана ових болесника.

Ваљда се можемо сложити да је ненормално велики пропуст да овакав квази-центар уопште постоји и пре а поготову после обелодањивања метода из ''старе ''Црне Реке''...

О убиству које је извршио свештеник нисам ни полемисао да га неко оправдава.. надам се да то нико није ни желео да ради исто као што се надам да га нико није ни осуђивао... за разлику од самог ''ДЕЛА'' - које је пре свега САМООСУЂУЈУЋЕ... а ми то констатовасмо..

Нажалост Перановић НИЧИМ није показао ни пре (чак напротив) а богме, после тужбе његовог адвоката против Владика Иринеја и Порфирија, ни сада не показује ни најмању назнаку кајања за своје поступке..

и ово опет није осуда него просто сагледавање ствари онако какве оне јесу...

А да еп. Лаврентије већ 10 година тражи пензију коју не добија, и то је факт..

и тек ће се видети какав мутљаг се крије иза тог фактичког стања... и како је могао да ''се не види'' комплекс за лечење наркомана који има и сајт на интернету, и ради с аблагословом који се сада негира...

.. па код нас бре, ни једну трићаву вест несмеју да објаве ''црквени медији'' без ''благослова'' а тамо радио центар без знања владике...

Приче за .. незнам за кога...

[DYNABLASTER]

meni je takodje uvek bio nekako cudan naziv za leciliste Crna Reka, i jednostavno mirisalo je pre na neku patnju nego na lecenje...

treba takodje naculjiti "usi" na kakvocu, jer srpski jezik je izuzetan, dubokoznacan i smislen

[Млађони]

Znas kako sinak, preci cu preko onog klevetanja da pravdam ubistvo, Crnu Reku i ostalo.

Tebi da sluzi na cast. Jer sam na vise mesta lepo napisao srpski sta mislim o tome.

Прво лажеш. Нигде нисам рекао да правдаш убиство већ насилне методе. Дурго правдао си црну реку и методе тамо, то постоји документовано. Мени на част нема шта да служи јер нсам рекао да првдаш убиство - не знам откуд ти то.

A za ovo gore - pa kad imaju zelju, sto se brate ne izlece vec jednom?

Otkud toliko njih koji ni ne pokusavaju da se lece? Otkud toliko slucajeva teskog kriminala od strane narkomana?

Lako je da se pametuje ovako po forumima, stvarnost je nesto sasvim drugo...

Ја нема шта да паметујем, ја сам се лично ослободио једне зависност од које се јако мали број људи ослободио - цигарете.

Случајева тешког криминала од наркама имаш али не видим какве то везе има са лечењем.

Имају жељу? Зашто се не излече? Па прво треба наћи терапију која им одговара, друго треба кренути са когитнивном терапију коју код нас избегавају у већини случајеава код нас наркомане лече психијатри - модитеном.

Модитен ти је замена за хероин који не ствара зависност али те вози да тако кажем.

Али когитнивна терапија треба да би променила сам поглед наркомана на наркотик.

Опет ти кажем код нас заостала медицина то углавном искулира. Многе проблеме који се код нас могу решити когитнитивном, код нас људима уваљују лекове.

Дакле проблем је у наркомановој психи и то је оно што треба третирати, његова уверења. То например у палмотићевој успешно раде. Међутим не раде све болнице то.

[исидорица]

Да је отац Бранислав којим случајем хомосексуалац, 80 % форума би се позивало на случај свете Марије Магдалине и чувеног "ко је без греха, нека први баци камен"!

Питам се о проблематичним двоструким критеријума номиналних хришћана - а они су вазда резултат личне неодговорности и неспремности да се у свакој несрећи (народне или црквене или какве год) заједнице прихвати сопствени део одговорности.

За абортусе, за наркоманију, за нарастајућу агресију, за пошаст хомосексуализма, за пораст криминала и самоубистава - сви смо за све криви! Живео неприкосновени Достојевски, који је ипак имао мало више соли у глави од нас форумаша!

[antics]

Другари, мало ми се чини да ова тема полако прави отклон од Перановића и да се претвара у поље личних надмудривања. Тема није о томе како се наркоманија лечи, него о случају Перановић. До сада су јасне две ствари:

а) Перановићеве методе не изражавају став и учење Цркве

б) крај Перановићеве каријере - уз све вентуалне успехе које је раније имао - показао је да је нестручан.

Ако могу образованим лекарима да узму лиценцу кад пацијента лише живота (што се до сада код нас мислим да није десило, али стоји као могућност), не видим смисао расправе која оправдава Перановића. Колико год да су његове методе биле успешне ранијих година, јасно је да их је користио у сврху личне промоције, а не у изградњу Цркве. С друге стране, нема ни смисла ни сврхе ликовати над Перановићевом судбином, јер је по среди један трагичан догађај, који је Цркви донео доста негативног публицитета - што је секундарно. Примарно је да је човек изгубио живот и тај губитак је повезан са мантијом. То је велика несрећа и то треба поштовати.

Сматрам да је веома непримерено да се Перановић и његов рад повезују са Црквом - како са СПЦ у целини, тако и са еп. Лаврентијем, као његовим надлежним архијерејем. Перановић је, како изгледа, још раније доказао да је фри ленсер. Ја се не сећам да се до овог случаја епархија Шабачка икако изјашњавала о његовом кампу, што значи да ни епархија ни еп. Лаврентије нису користили Перановићев... рад у сврхе своје личне промоције. Сетимо се да је еп. Лаврентије први клирик који је завештао своје органе - то не треба заборавити. Ако неко и треба да преузме одговорност, нек се пита архијерејски намесник, који је требало да контролише рад Перановића као свештеника - да ли је тај човек уопште служио, како, када...

Нема сумње ни у то да Перановић треба да буде рашчињен. Више - мање је познат случај клирика коме је самоубица скочио пред аутомобил. Према канонском праву, клирик који било кога - макар и нехотично - лиши живота, да се рашчини. Чак и тај клирик, који је возио аутомобил, и ни у ком случају према грађанском закону није био крив, стављен је под доживотну забрану свештенодејства, јер иако није крив - фактички је човека убио он. Код Перановића је случај још јаснији, али и још болнији. Као свештеник он не би ни смео да удари другог човека, а камоли да некога батина, ма из којих разлога. Рашчињење је једини логичан закључак.

На теми су сви изнели своје ставове, од тога да је СПЦ монструозна творевина која иде около и бије људе редом, до тога како је Перановић жртва медија. Мислим да нема сврхе даље препуцавање и иживљавање над овим тужним случајем. Оставимо, да видимо како ће се решити, сви сте рекли шта сте имали, немојмо више да се препуцавамо. Стварно је мучна ова тема за читање.

[Макрина]

Да је отац Бранислав којим случајем хомосексуалац, 80 % форума би се позивало на случај свете Марије Магдалине и чувеног "ко је без греха, нека први баци камен"!

Питам се о проблематичним двоструким критеријума номиналних хришћана - а они су вазда резултат личне неодговорности и неспремности да се у свакој несрећи (народне или црквене или какве год) заједнице прихвати сопствени део одговорности.

За абортусе, за наркоманију, за нарастајућу агресију, за пошаст хомосексуализма, за пораст криминала и самоубистава - сви смо за све криви! Живео неприкосновени Достојевски, који је ипак имао мало више соли у глави од нас форумаша!

О,хвала ти што постојиш!

[Душко Дугоушко]

A jel postoji kod vas u vernickom sistemu ona fora kao u svetovnom pa da sad npr. patrijarh treba da podnese ostavku zbog ogromnih propusta koji su u njegovoj ingerenciji doveli do katastrofalnih rezultata po ugled i misiju crkve?

Зашто би, када патријарх нема апсолутно никакву надележност ван архиепископије Београдско-Карловачке. Да је којим случајем патријарх и дошао у Шабачку епархију, не би смео без благослова надлежног епископа буквално ништа да ради (баш ништа)...