Православац или Србин

[Иван Недић]

Meni lepše zvuči homo sapiens, formiran tokom 2 miliona godina evolucije iz primata, predak budućeg nadčoveka.

 

Religia nova

[Ред Змаја]

Ја сам православни хришћанин, Србин и покушавам бити човек.

[Crveni Baron]

Rodio sam se kao Srbin a kasnije su me roditelji krstili te sam od tada i Pravoslavac. U medjuvremenu sam bio ateista.

[Баба]

Људско биће или мушкарац?

[Number15648]

НАЦИОНАЛНА ЦРКВА АЛИ НЕ НАЦИОНАЛНА ВЕРА

 

Православни народи имају своје националне цркве.

Те националне цркве јесу инструменти једне свеопште вере православне. То је сасвим јасно. Па иако је јасно, ипак нас, православне, оптужују са разних страна, нарочито са стране римокатоличке пропаганде, као да тобож ми хоћемо не само националну цркву него и националну веру “А то хоће и г. Хитлер“ пише у једном римокатоличком листу у Југославији.

Ми не знамо тачно шта хоће г. Хитлер у својој земљи и у свом народу. Ако хоће немачку националну цркву, онда у томе не греши. Ако ли пак хоће немачку националну веру – како се један од његових министара г. Розенберг изражава – онда он несумњиво греши. Јер немачка национална вера не би могла друго значити него једну нарочиту веру различиту од свих других вера у свету, дакле различиту и од саме Христове вере. То би била заблуда и одступништво од божанске истине. Такву посебну или „националну“ веру има данас Јапан. Такве су вере у своје време имали стари незнабожачки народи: Римљани, Грци, Мисирци, Асирци, Вавилонци, Персијанци итд. Али то су биле само локалне идолатрије, посебни пантеони са измишљеним божанствима, која су легендарно везана  била са судбама, борбама и династијама тих народа. Када је синуло сунце Христове вере, ишчезао је сав тај незнабожачки мрак.

Сунце Христове вере сија и данас у пуном јеку у васељенском Православљу. Сви православни народи држе ту православну веру, без разлике ко је Грк, или Рус, или Румун, или Бугарин, или Цинцарин, или Србин. Наша је вера дакле свеопшта, васељенска, а није национална. Шта је онда код нас национално? Национална је црква, т. ј. спроводница једне исте животворне вере у разним народима. У вери дакле нема никакве разлике међу православним народима. Догме истине и догме владања истоветне су код православних у Владивостоку и у Јерусалиму, у Београду и у Атини. У томе нема и не сме бити никакве разлике. Било би и опасно и смешно назвати догме истине и догме владања националним.

Али цркве су код нас националне. Различит језик, различити обичаји као израз вере, дакле различито уређење цркве – то углавном чини православне цркве националним или посебно уређеним и самостално административним. Као што исту песму у хору певају многа лица својим гласом, тако исто у једном васељенском хору јављају и исповедају исту веру све самосталне православне цркве у свету.

Према томе, треба правити разлику између националне цркве и националне вере. Ту разлику неће да праве ватикански интернационалисти зато што им то не иде у рачун.

 

Св. Николај Велимировић

[Midrash]

Какво је стање у нашем народу, прво треба свима нама мисионарити, а тек после кад духовно ојачамо, да узмемо себи тај задатак да мисионаримо међу другим народима.

Никога Црква не тјера из Српства, него онај ко одбаци Православље , престаје бити и Србином.

Пре 30 година, било је Срба који су одбацили вјеру , постали чланови СКЈ и изјашњавали се као Југословени , а да их нико из СПЦ није натјерао на то.

Исто тако и они који оду у секту, да би се показали што бољим у новом друштву одричу се свега српског. Тако су и они који су примали римокатолицизам и ислам, на сваки начин показивали да немају ништа са православним Србима, својим рођацима.

Тако и данас , њихови потомци знају своје поријекло, али га упорно негирају, Меша Селимовић и Иво Андрић су то дивно и потресно објаснили.

 

Vidiš o. Nikola, za razliku od tebe koji nas Srbe koji smo katolici, a vidim i ostale koji nisu u SPC, niti priznaješ, a verujem još manje umeš da voliš, a najmanje da razumeš, ja ceo svoj narod i volim, branim kad god sam u prilici - ceo, uključujući i SPC. Za razliku od tebe, meni je Hrist na prvom mestu, onda to da su svi Božja stvorenja, pa onda da smo braća i sestre u Hristu, pa tek onda pripadništvo ovom ili onom obredu, a onda na kraju Srbin, jer u Kraljevstvu Nebeskom, teško će to, kao i sve druge stvari da se računaju. Isus kaže: Kada Kralj doće, staviće sebi sve narode s leva i zdesna - što će reći, biće samo dve grupe, nevažno iz kog naroda, jezika ili plemena. I te dve grupe će biti JEDINO podeljene po tome koliko su LJUBILI BLIŽNJEG svoga, nigde nema nacije. Time sam i sebe oslobodio bolesti da ljude gledam kroz to gde su se rodili, ili kojem klubu pripadaju, već da li su ljudi ili ne.

[Midrash]

 

И није хришћанство аутоматски добило сву власт, него су толерисане и друге вјере. Многобоштво се почело урушавати изнутра и чак неке реформе и покушаји  опонашања рада Цркве међу народом нису помогли његовом опоравку.

После је дошло до сеобе народа, а њима кад су палили свеједно је било чији храм гори.

Bogme, istorija kaže, nažalost po nas hrišćane nešto sasvim drugačije. Svakako da su pobeđene Hristom, ali su ih hrišćani, čim je hrišćanstvo postalo državna religija, pošteno zatukli i drugim sredstvima.

[Number15648]

Словенац и Православац

[Aristotel]

"Nešto drugo" - ni pravoslavac, ni Srbin.

[Небојша Јовановић]

He razumem temu uopšte u čemu je poenta al aj 

 

glasao sam pod dva

[Number15648]

... и ја још увијек не контам тему...

[Драган orthodox]

[Млађони]

Ja sam pravoslavac pa Turcin. Totalno je mainstream da se bude pravoslavac i Srbin, biti Turcin je totalno underground.

[Дејан]

Мене интересују људи који иду у Цркву. Зашто се Православље огледа у нацији. Зар Православље није веће од нације?

Dok nisam bio kršten i u Crkvu ulazio nisam,spadao sam medju ovaj stereotip,medjutim kada me je Vladika Nikolaj,svojim delima,privoleo za Hrista,postavši Liturgiski Hrišćanin sa eshatološkim pogledom na svet ,prestadoh biti Srbin i postadoh Hrvat...aleluja

[Баба]

"Ako je u tebe došljak (tj. stranac) u zemlji vašoj, ne čini mu krivo. Ko je došljak među vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio među vama, i ljubite ga kao sebe samog; jer ste i vi bili došljaci u zemlji misirskoj. Ja sam Gospod Bog vaš." (3. Moj. 19, 33-34)

 

 

Ово се односи на гостопримство а не на националну идентификацију.