О хришћанској нади

[Bokisha]

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo.

Andrić

A ja se nadam da nas Gospod neće razdvojiti....da neće biti razvoda,pa se brinem da nisam u prelesti.

[JESSY]

• "Koja li je, Bože, pustoš u duši onog što se davno rastao s nadom..."

A. Sidran

 

• "Često nas nada, velika k'o more,
• Potpuno izda, dok nam uspjeh dođe
• Gdje mu se nije nadalo nimalo,
• I gdje se već u očaj bilo palo."
•  
•  Shakespeare

[JESSY]

Nadati se u Boga znaci poveriti Mu svoj zivot, svoju
sudbinu, svu svoju buducnost i sa uverenoscu cekati ispunjenje Njegovih
obecanja. Nada proizilazi iz vere, kao biljka iz semena, kao potok iz
izvora. Mi verujemo da je Gospod dobar i milosrdan, da nas ljubi kao
Otac: prema tome, On nam zeli svako dobro i istinsku srecu. On je
premudar i sveznajuci: zato On bolje od nas samih zna sta je za nas
potrebno i korisno. On je svemoguc: dakle, On uvek moze da nam daruje
ono sto zazeli, da ispuni ono sto je obecao. On je svet i pravedan: i
zato su sve reci Njegove istina, obecanja Njegova su cvrsta. Najveci
dokaz ljubavi Boga prema coveku vidimo u tome sto On radi nas nije
postedeo Sina Svoga jedinorodnog, nego Ga je predao na stradanja i smrt.
Ukrepivsi dusu svoju mislju o bezgranicnoj dobroti, premudrosti,
svemoci i svetosti Tvorca i Promislitelja naseg, mozemo ziveti svoj
zemaljski zivot – bez straha i nemira, kao dete u majcinom narucju, kao
ladja sa pouzdanim sidrom. I zato, blazen je covjek koji se uzda u
Gospoda i kome je Gospod uzdanica (Jer. 17, 7; Up. Ps. 2, 12 i Pric. 16,
20). Gospod je Pomocnik moj i Zastupnik moj. (Ps. 17, 3) Necu se
uplasiti od mnostva naroda (Ps. 3, 7)… Ali i pored nade ne smemo biti
bezbrizni i dokoni. Hriscanska nada je, u svojoj sustini, ziva, delatna i
neprestana teznja ka najvisem Dobru i Izvoru svih dobara – Bogu,
nezasita zelja da Mu se priblizimo i dobijemo od Njega i u Njemu Carstvo
Nebesko, pripremljeno pre postanja sveta. Kao sto cezne jelen za
izvorima voda, tako cezne dusa moja Tebi, Boze. Zedna je dusa moja za
Bogom Zivim; kad cu doci i javiti se licu Bozijem? (Ps. 41, 2–3)
J.Kronštatski                
                   

[JESSY]

 НАДА УВЕК ПОСТОЈИ

Свакоме кога тишти осећање безнадежности и немогућности да достигне светост,поручујемо следеће: ако достигне бестрашће, видеће Христа, не само у будућем веку, већовде и сада са силом и славом великом (Мт. 24, 30). Иако његова душа, као код Саре, већдуго не доноси никаква плода, још увек, насупрот сваком очекивању, он може донетисвети плод, те, попут ње, може рећи: Бог ми учини смијех (Пост. 21, 6). То значи да ми јеБог, после многих година жалости и страдања, подарио велику радост, показао Својублагу љубав, која ће се обновити као у орла младост твоја (Пс. 102, 5). Најпре остарих угресима и срамним страстима, али се сада поново родих у свежој и крепкој младости.Телесне жеље и греси ме огрубеше и отежаше, али сам сада омекшао. Бог, по милостиСвојој, исцели мој ум, те повративши природну једноставност, сада јасно могу посматратиовоземаљске ствари. Моје тело, попут тела Немана сиријског, постаде попут детета, јер сеопрах у Јордану духовног знања (2. Цар 5, 14). Сада сам се, благодаћу Божијом, сабрао иослободио змијиног лукавства и разноврсних злих помисли, које стекох на неприроданначин.

свети Јован Карпатски
 

[JESSY]

383.    Хришћанска нада је успокојење срца у Богу са увереношћу да се

Он непрестано стара о нашем спасењу и да ће нам даровати обећано

блаженство.

384.    Наша нада, или темељ наше наде, јесте Сам Исус Господ Христос (1. Тим. 1,1). Сасвим се надајте благодати која ће вам се донети откривењем Исуса Христа (1. Пет. 1,13).

385.    Средства за задобијање спасоносне наде јесу молитва, истинско учење о блаженству и стварно придржавање тога учења.

 

СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ

[JESSY]

НАДА И КРОТОСТ

 

Истински хришћанин је саздан од вере и љубави према Христу. Греси нас ни најмање не спречавају да будемо хришћани, што и Сам Спаситељ каже. Он је, из великог човекољубља Свога, рекао да Он није дошао да зове праведнике, већ грешнике на покајање, јер је већа радост на небу због једног грешника који се каје, него због осталих деведесет и девет праведника. Расуђујући на овај начин, хришћанин би требало да се нада,да се радује и не прихвата погубно очајање. Овде је потребан штит вере.За онога ко љуби Бога, грех није ништа друго до непријатељска стрела, испаљена удуховној борби. Истински хришћанин је ратник који се, на путу ка својој небеској домовини, бори против невидљивог непријатеља. Према речима Апостола, наша борба није против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12).Пропадљиве световне жеље нас одвајају од наше домовине. Навика и склоност према њима као да облачи душу у ружне хаљине. То апостоли називају спољашњим човеком.Путујући кроз овај живот и тражећи помоћ од Бога, треба да са себе свучемо те ружне хаљине и обучемо се у љубав будућег века и тиме спознамо

колико смо близу или далеко од наше небеске домовине. Међутим, немогуће је то брзо учинити. Тада човек треба даследи пример болесних, који, желећи исцељење, непрекидно трагају за одговарајућим лековима.

 

свети Герман Аљаски (+ 1836)

[JESSY]

НЕ ГУБИ НАДУ

Страшније је изгубити наду него грешити. На пример, апостол Јуда издајник је био дефетиста. Будући неискусан у духовној борби, жестоки напад непријатеља га је довео до очајања и он се обесио. С друге стране, апостол Петар је био права стена. Иако је доживео ужасан пад, и био неискусан у духовној борби, очајање га није сломило, већ је настављајући даље, из жалосног и скрушеног срца, пролио горке сузе. Чим је наш непријатељ то видео, очи као да су му се опалиле ужареним пламеном, те је утекао урлајући и ридајући.

свети Јован Карпатски

 

[JESSY]

Кад силни валови на узбурканом мору узвитлају лађом, морнари упиру поглед
свој ка небу. Поглед их тај кријепи и улијева им снаге одозго, која их
чува од очајања; он им даје надчовјечанску снагу, да вјерују у спас свој
усред силне моћи стихијине. Кад се тијело у болести већ распада,
управља болесник поглед свој на иконицу распетога Искупитеља, а у оку му
одбљесне зрачак снаге нове, снаге божанске, која надомјешта разорене
силе његове. Када човјек схвати да му од људи нема спаса ни помоћи; да
је преварен и напуштен од свих земаљских варљивих надања, остаје му још
посљедња помисао – Бог.
Нада у Бога доноси човјеку снагу у немоћи,
мелем у болести, помоћ у тјескоби ... Божија сила заправо за људе тек
тамо почиње, гдје се њихова свршава, тамо, гдје је њи-хова немоћ
очигледна. Сила се Божија у немоћи нашој сасвим показује. (2. Кор. 12, 9).

 

свештеник Милорад В

[JESSY]

И сав се наш живот, побожни хришћани, темељи на вјери и нади. Без те
двије снаге није човјек ништа. Кад не би вјеровао у дјело које започиње и
не би се надао, да ће му рад успјехом бити награђен, не би дјела ни
започињао. Тамо је прави јад, гдје нема више наде, гдје је очај
завладао; тамо је пропаст присутна гдје помисао на Бога више не
одушевљава. Који каже: за ме више излаза ни помоћи нема ни откуда, тај
је заиста пропао. Али који слабу мишицу своју диже још у нади, да није
од Бога остављен, том ће се мишице укријепити. Моћан је Бог да подигне
онога, који Њему руке пружа (Тим. 14, 4).
Цијели свијет храни нада,
а хришћанина храни и одржава нада – хришћанска. Као што се вјера наша
одликује чистоћом и божанственошћу испред других вјера, тако је и наша
нада, хришћанска, чистија, просвећенија, јача од сваке друге наде, којој
коријен није Христос Спаситељ. Невјерника држи нада донекле, онолико
само, колико је ум његов спреман прихватити, да би неким случајем могао
бити избављен. Он не рачуна на Оца небеског, Који дјеци Својој шаље
љубав Своју и с љубављу помоћ и снагу. Он не може рачунати на помоћ
Христа Спаситеља, јер га не вјерује, јер је од њега и не тражи.
Невјерник вјерује у природне силе, случај ... али то је и крај његовој
нади – оној поузданој. Но, погледајмо како је код нас хришћана! Је ли
узалудна вјера наша, је ли наша нада празна? Ако не вјерујемо, да
Христос устаде из мртвих, узалуд је сва друга вјера наша (I. Кор. 15, 14
и 17). Али ми вјерујемо, да је Христос васкрсао, па подносимо муке и
невоље сваки час (1. Кор. 15, 30) у тврдој нади, да Христос није узалуд
страдао и васкрсао, већ нас ради и ради нашег спасења.

[JESSY]

Само је хришћанска нада силна, јер она води човјека управо Богу. Свака друга
нада је празна, слаба, краткотрајна, без чврсте подлоге. Само
хришћанска нада говори човјеку : имаш Оца на небесима, који те види и у
срећи и у несрећи, Који ће ти срећу утврдити, а несрећу срећом
замијенити. Нехришћанска нада или је непостојана, или погрешна, или
неумјесна: непостојана, јер нема вјере божанске, да залије корјење њено;
погрешна, - јер се нехришћанин не узда у Бога, већ у себе ил' у друге
људе; - неумјесна, - јер се нада оном што пред Богом није право. Чувајмо
се, побожни хришћани, да нам нада не буде нехришћанска!

[Гром]

Треба имати на уму да је Нада светлост а да је Жеља њој супротна тама. Пошто светлост не можемо видети него преко таме расуђујем о њој, То се преко жеље може спознати каква је нада као супротност жељи. 

Жеља је увек ограничена временски и ако се не испуни у догледно време изазива разочарање. док нада никад није ограничена, оно чему се надамо можемо вечно да очекујемо и никад се е разочаравамо.

Жеља тражи да нешто ичиномо да би смо помогли њено остварење, тера нас на акцију. Док нада нема потребу да се залаже за објекат свога надања већ препушта Богу бригу о томе, па кад Бог буде хтео биће а и ако не буде хтео нема везе, њој не смета да се нада. Нема разочарења.

Неиспуњена жеља рађа тугу, бес јад. Нади су страна таква осећања. Ако је неко гледао филм Тајна може видети да се ту врши једна фина манипулација. наиме техника се састоји у томе да се жеље преведу у наду, И такве жеље после имају велику шансу да се испуне. 

Имамо случајеве да се некима све њихове жеље испуњавају. Али ту је нешто сасвим друго у питању. Ти људи нису ни свесни да они заправо не желе већ да се надају и да им се зато све испуњава. Људи не праве разлику између жеље и наде па кад се надају кажу ја сам пожелео. 

Истина је да кад желимо ми производимо лоша осећања и на тај начин ометамо испуњење жеље(лоша осећања као страх од неиспуњења).Док нада никад не производи лоша осећања па врло лако долази до испуњења.

Ето мало у кратким цртама.

[JESSY]

Наша нада треба прије свега да буде плод вјере наше. Тек ако искрено
вјерујемо, можемо се искрено и надати. Хришћанска нада јесте врста
вјере, један облик њезин, јер ако ја вјерујем, да има Бога милостивог,
свемогућег; ако вјерујем, да је хришћанство од Бога, онда ћу вјеровати и
то, да ће тај милостиви и свемогући Бог, Који је и Сина Свога дао, да
ни један, који вјерује у Њега не погине, већ да има живот вјечни (Јов.
3, 16) и мене збринути, да ће и мене примити у царство своје, а
отклонити од мене све, о што бих се могао спотаћи. А ову последњу вјеру
зовемо надом. Тек дакле ако право вјерујемо, можемо се право и надати.
Тек онда може бити наша нада стална, чврста, да је не поколебају ни
тренутне ни трајне невоље.Само се таква, хришћанска нада увијек обраћа
источнику и задњем циљу свом – Богу.

[JESSY]

Наша нада треба да је разумна, да се надамо и очекујемо само оно, што је
мило Богу, а да не тражимо од Њега, као што чине грјешници, да нам
помаже у безакоњу. Бог се гријеха гади, па му није мила ни нада
неразумна. Људи се често моле Богу, а Бог им молитве не услишава и не
испуњава им њихову наду, јер зло траже од Бога, да се у сластима својим
истроше (Јак. 4, 3). Таква нада јесте грјешна, нехрићанска. Прва брига
човјеку треба да је спасење његово по Господњој ријечи: Тражите најприје
царства Божијег и правде његове, па ће вам се и све друго дати! (Мат.
6, 33). Тек кад смо се побринули за душевне потребе, кад смо се помолили
Богу, да очисти срца наша од зле савјести (Јевр. 10, 22), тада Му се
помолимо и за хљеб наш свакидашњи и остале потребе, па ће нам се све то
дати.

[JESSY]

Неразумна је и она нада, која Бога искушава. Кад човјек срља у опасност, а мисли,
да ће га Бог и у лудости његовој штитити, он том својом прекомјерном и
лудом надом још вријеђа Бога. Лудо би било скакати у ватру, да видимо,
хоће ли нас Бог из ње избавити. Господ је рекао сатани у пустињи, кушачу
свом: У писму стоји написано: немој кушати Господа Бога свога! (Мат. 4,
7). Ми треба својим трудом да заслужимо Божију помоћ, а не да говоримо
само: Бог ће мени већ помоћи, - јер Бог помаже само оном, који и сам
себи помаже (нар. послов.). Они који кушају Бога, они се више уздају у
себе или само у себе, а мало или никако у Бога. То је гријех.

Човјек треба да је тако оснажен, да се нешто може и у себе поуздати.
Није добро да се човјек ослони само на друге тј. да све очекује само од
Бога или од ближњих. Може се човјек у неприлици поуздати и у друге људе.
Но, поуздање у себе или у друге људе не смије засјенити нашу наду у
Бога, јер људи могу само нешто мало помоћи, а Бог је свемогућ. Свето
писмо поручује: - Не уздајте се у кнезове, у синове људске, у којих нема
помоћи! (Пс. 145, 3). У Бога треба сву наду положити, па ако је та нада
права, хришћанска, Бог ће у немоћи притећи и помоћи.

[JESSY]

Nada je kao Sunce. Kao vatra. Uništava mrak. Podgreva i ozaruje. Nadajte se, jer kao što virusi ne prežive u ključaloj vodi koja stoji iznad vatre, tako će i ono loše nestati jer je oterano istinskom nadom. -Slaviša Pavlović-