Страх Господњи - Свети Николај Српски

[Искушеник]

                                                     

                 

               

Ако отрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се    ожалостиш,  немаш страха Божјег. Ако те хвале и ти са задовољством примаш похвалу - немаш страха    Божјег. Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других - немаш страха Божјег.

Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима - немаш страха Божјег.

Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога - немаш страха Божијег.

Прибројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.

свети Николај Жички

[sekastarča]

hvala што си ме потсетио да немам страха Божјега...

Страх Божији је почетак мудрости...

Тражим мудрост, а кад је дотакнем бежим од ње...  stadaradim

Ако сам и пред очима људским јака, пред Господом нисам...

Вазда ми показује да нисам у стању да прихватим његову вољу...  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' />

[Искушеник]

hvala што си ме потсетио да немам страха Божјега...

Страх Божији је почетак мудрости...

Тражим мудрост, а кад је дотакнем бежим од ње...  stadaradim

Ако сам и пред очима људским јака, пред Господом нисам...

Вазда ми показује да нисам у стању да прихватим његову вољу...   https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' />

Заиста хвала св. Николају што нас подсећа, и што ће нас подсећати до краја времена. https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/slavabogu.png

[ego]

Гле, тајном крштења раскрштава се са болесном прошлошћу. И душа се уводи у лечионицу која се зове Црква. А када душа кроз крштење, као кроз двери, уђе у лечионицу, онда она унутра налази све остало што је на потребу. Тамо је миропомазање, печат дара Духа Светога. Тамо исповест и покајање за нове ране душевне. Тамо причешће, храна душе самим телом Христовим и крвљу. Тамо јелеосвећење – молитвено призивање Духа Светога на окрепљење и освећење телесног храма човековог и раслабљеног становника тога храма, душе човекове. Тамо велика тајна брака - чудо Божјег премудрог домостројства. Тамо свештеничко рукоположење, ради прејемства апостолске службе и апостолске силе. Тамо и сви остали лекови и сви канали кроз које свемоћни Дух Божји лечи, и теши, и милује, и усправља душе верних.

Ово је вера увиђавних и мудрих. Њу нерадо примају неувиђавни и малоумни. Не увиђајући ништавило своје, они не осећају потребу у помоћи јакога Бога. А увиђавни су до дна испитали немоћ своју и немоћ свих земнородних. Испитивањем себе и других они су дошли до сазнања да се нечистота душе човекове не може опрати самом водом нити икаквим другим елементом природним без силе свесилнога Духа Божјега. Због тога се они у кротости и смерности обраћају Богу за помоћ. И по мудрости својој употребљавају све оне мелеме за душу које налазе у Божанској лечионици, у Цркви светој. Окренути леђима сенкама и варкама овога света, они се предају вољи Свевишњега. И лицем се управљају непрестано ка вечној светлости. Они знају да су путници и да ће се пут скоро свршити. Зато ходе радосно све напред и напред. И милостиво придржавају сапутнике своје, браћу своју, као царску децу која се враћају у царевину Оца свога небеског.

Ово је вера ваша, христоносци, вера увиђавних и мудрих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, све до свршетка путовања. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Расплате, у Страшни Дан Правде, када Христос узасуди по правди, они ће се назвати благословеним.

НАСТАВЉЕНИЈЕ МОЛИТВЕНОЈЕ   

+ Манастир Војловица, Божић 1943. год.

Један човек имаше две кћери. Па се млађа кћи одвоји од свога оца и одели и отиде у даљну земљу и расточи тамо имање своје живећи беспутно.

У Христа Спаситеља беху с почетка две кћери: Азија и Европа. Азија је представљала старију кћер, а Европа млађу. И веома љубљаше Христос млађу кћерку своју и млађа кћи љубљаше Христа и живљаше с Њим без деобе хиљаду година. Али, после хиљаду година Европа омрзе Христа, родитеља свог и она се поче делити од Њега. Мало по мало, док се сасвим не одели и не пође у земљу туђу, тј. у земљу небожју, незнабожну, на ђубриште са кога ју је Христос узео, очистио и у царски двор увео.

И осиромаши Европа без Христа и оголи и опросјачи тако, да јој нико у свету није желео пружити руку да се с њом рукује, бојећи се да она не украде туђу руку. Јер, ко је без Бога, тај је и без поштења. Ко је без Бога, тај је и без истине и без милости. Јер је речено од видилаца: "Милост и истину љуби Господ". Али који изгубе Господа, не могу никако задржати милост и истину. И тако, оделивши се од Господа, Европа се оделила од милости и истине. Потпуна паганска тама покрила је њену душу. И она ништа није видела. Јадна, гладна, сиромашна, гола, слепа. То је Европа постала када се оделила од свог духовног Родитеља, од Христа преко родитеља.

У својој крајњој беди, Европа ипак не беше изгубила гордост племићку. Презрена од свих континената, она је још увек пркосила човечанству хвалом својим чудесима. У суштини њено гесло је гласило: Није Христос чудотворац, но ја, Европа, ја сам чудотворац. Ја сам пронашла бусолу; ја сам избројала звезде; ја сам израдила микроскоп и телескоп; ја сам израчунала дужину и ширину васионе; ја сам пронашла траву за лекове; ја сам измислила ножеве за хирургију; ја сам направила динамит за рушење стена, ја сам изградила справе за летење и справе за гњурање и справе за пливање; ја сам богиња проналазака машина, парних бродова и железница, електричних справа и направа, ја проналазачица телеграфа и телефона и радија и телевизије. Ја па ја, па ја, па ја! Ја сам у овом веку чувени чудотворац. Не постоји више Бог чудотворац; то је бајка глупих времена. Постоји само Европа као чудотворац. Ај, браћо моја, јесте ли чули реч блудне кћери? Јесте ли чули хвалисање осиромашене, оголеле, огладнеле аристократе? Није она ништа, али се хвали као да је све. Нема ништа, а хвалише се као да је цео свет њен. Истиче се пред свима да би је сви поштовали, међутим, сви је презиру. Маже се и бојадише лице своје да се покаже лепа, али сви је се гаде и гнушају као највеће ругобе.

Старија кћи Христова, Азија, не може да гледа Европу. На очи јој је гадна, на уши дисхармонија, горка, под носом смрадна, под прстима рапава и гнила. Не може да је подноси, Азија Европу.

Па овако одговара Христова Азија отпалој антихришћанској Европи:

Шта имаш што ниси примила? Чиме се хвалиш? Чиме се гордиш? Ако си нешто пронашла, на чијој си њиви пронашла, шта се хвалиш бусолом и електриком и парним машинама и другим справама? Зар ниси све то нашла у двору Господњем, у који си уведена као гост? Ако не спомињеш Домаћина, онда си лопов. Па и јеси лопов. Ти и јеси разбојник, отмичар и тиранин. Сва чудеса твоја јесу чудеса Божја, која си и последња дознала. Заиста, ипак ти говорим: сва чудеса твоја јесу чудеса Божја, али сва чудеса Божја још нису чудеса твоја, нити ће бити твоја ни за милионе година. Само је једно твоје, чуј и упамти, има само једно од свих чудеса што није Божје него твоје, Европо, и само твоје. То је злоупотреба свих чудеса Божјих. Божја су чудеса, а твоја злоупотреба чудеса Божјих. На пример: Божја је летећа машина, а твоје је убијање људи из те машине. Божје је пливање, а твоје је дављење. Божје је лечење, а твоје је тровање. Божје је путовање, а твоје је распростирање смрада уз пут. Божје је спајање, а твоје је раздвајање. Божја је истина, а твоја је лаж. Божја је милост, а твоја је себичност. Шта ти имаш, Европо, заједничко са Христом, Богом истине и милости? Ништа. А ти, Србијо? Што си се постидела и заруменила? Јер си пошла за Европом. Удружила си се са отпадницом. Повела си се за блудницом. Ако ћеш променити свој пут, нека си благословена. И нека је благословен Господ Бог, Који те чека да се поправиш. Амин.

Свети Николај Жички

[ego]

“Божанствено дејство је нематеријално: не види се, не чује се, не очекује се, незамисливо је, није објашњиво никаквим поређењем, узетим из овог века, долази и делује тајанствено. Она најпре човеку показује његов грех, непрестано држи страхоту греха пред његовим очима, изазива у његовој души самоосуђивање, показује јој наш пад, ужасну, тамну и дубоку провалију у коју је пао наш род сагрешењем нашег праоца Адама...“ (9, т, 2, стр. 319).

Потом се „света истина у срцу јавља као тишина, спокој, јаснота, мир, покајничко расположење, удубљивање у себе, неуздање у себе, утешна нада на Бога. Лаж се, чак и кад је о6учена у маску добра, препознаје по немиру, мраку неодређености, променљивости, забави, машти, или она само обмањује срце - доноси му лажно задовољство, опијеност собом, неку најасну мутну насладу. И ова наслада заведеног срца личи на привидну тишину којом је покривена површина дубоког тамног вира у којем живе грабљивице.

„Мора се напоменути,“ говори Св. Игњатије, „да пали дух, желећи да завлада Христовим подвижником, не делује заповеднички него тражи начин да човека наведе да пристане на предложену прелест и, после добијања пристанка, завладава оним ко је дао пристанак, а Свети Дух, са неограниченом влашћу, као Бог, долази онда када човек, који се смирио и унизио себе, уопште не очекује Његов долазак. Дух Свети одједном мења ум човеков, мења срце човеково. Својим дејством, Он обузима сву вољу и све способности човека који нe можe чак ни да размишља о дејству које се у њему дешава“ (9, т. 5, стр. 49-50).

Свети Игњатије Брјанчанинов

[ego]

И још лепих и дубоких мисли владике Николаја на ову тему: 

                                                    МАЊЕ БРИГЕ ВИШЕ ВЕРЕ

             

            Што мање вере, то више брига. Једна од главних благодати вере јесте та што вера ослобађа човека од многих брига. Док дете зна, да има оца и да се отац брине о кући и свим пословима куће, дотле се свака његова брига брзо брзо завршава песмом. Чим ово сазнање исчезне, умукне и песма, и сироче се осети усред роја брига, као усред роја стршљенова. Што се човек више дреши од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге. И радост замире, и коса седи, и тело испарава, и гнев се слаже на гнев, док од човека не остане суха кожна торба, испуњена гневом нагнута над гробом.

          - На шта све ваше бриге?

            Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига.

            '' Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један?''

            На шта вам све бриге, ако се сутра ујутру сунце не роди? А Онај, ко се брине о томе, да се сунце сутра ујутру роди у одређен секунд, заиста збринуће, лако ваше ситне бриге.

            Велики Епиктот:

          - Необразован се човек тужи на друге људе што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује тужи се на себе; а образован човек се не тужи; ни на себе ни на друге људе.

            Образован човек је за стоичког философа онај, који се предао потпуно у руке Васионског Разума. Још живље објашњава удес људски Исаија:

          - Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви ( који сте оставили Господа ), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу ( 65,14 )

            - Слуга господњи је за пророка Исаију онај ко ослушкује вољу господњу и њој следи без роптања, без бриге и страха.

              А најлепше господ Исус вели:

            - Марта, Марта бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно.

              А шта је то једно?

              Вера: 1) да је отац жив, 2) да Он носи главну бригу о свему и сваком и 3) да син не може ништа чинити сам од себе ( Јов 5, 19 )

              Како онда, да се свака ваша брига не прелије у песму? Ако истински верујете у Живога и Буднога Оца, онда су све земаљске бриге апсурдне. Својим безбројном бригама ви само доказујете своје неверовање у Бога. Ако пак кажете, да верујете, а ипак клецате мрачно под теретом брига, ваша вера значи једну бесмилицу, као да домаћин дома васионског не може, или, неће или не уме да води бригу о Своме дому, него је све предао најамницима. Како ће најамници спасти дом, ако га домаћин не спасе?

              Ви ме поправљате: синови, а не најамници. Но ако синови, преносе све своје бриге на Оца, и сву своју вољу, и све своје мисли, и све своје срце, и безбрижно врше само вољу очеву, такви су прави синови. А друго су све најамници, необразовани најамници. Јер нико се не може назвати образованим ко не осећа на себи образ Оца небесног. све друго је мрачно стадо, брижно и печално, било оно са великим школама, или без школе.

                Вера је као хладан прст пружен становницима пакла. Све је друго усијан огањ, изузев тога једнога прста. Безумни сипају растопљено гвожђе на растопљено олово. Огњем се огањ не угаси.

                Бриге су као растопљени метал, у коме се куваш. Само вера може погасити огањ.

                Много вере--мало брига.

                Савршена вера--савршена безбрижност.

                Савршена вера--савршена радост.

                Радујте се и веселите се!

                Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни ( Јов 5,19 )           

                Не иде ли Мојсеј за Богом као дете за оцем? Тако и Аврам, Исак и Јаков. Тако и Самуило и давид. смотрите кад је Мојсеју и Давиду било најтеже. Зар не онда, када су губили поверење у Господа и товарили на себе безбројне бриге, уздајући се у своју сопствену снагу? А Исус? Није ли Он најсавршеније дете у апсолутној преданости, послушности и поверењу према Оцу!

                Јеванђеље Христово је радост а не туга; олакшање а не бреме;

                Више дакле, вреди грам вере но товар бриге.

                Хришћанин, који ово није схватио и усвојио крштен је само водом, но не и духом.

                Свештеник, који ово није схватио и усвојио сурвава се сам низ брдо, уз које треба да подиже и друге.

                  Божји благослов, мир и здравље прате онога Христовог службеника, који је у стању да из све душе узвикне:

                  -УИСТИНУ, ВИШЕ СЕ ПОСТИЖЕ ВЕРОМ НЕГО БРИГОМ !

                       

                                                                                  СВ.Вл.Николај Велимировић

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,244.msg324361.html#msg324361

[ego]

КАКО ДА СЕ СПАСЕМ?

Из новог броја часописа ,,Боготражитељ“

Све­ти Вар­са­ну­фи­је:

Од­го­во­ри

Ни­ка­да не уко­ре­вај кле­вет­ни­ка или ко­га дру­гог ко­ји чи­ни бе­за­ко­ње, не­го сваг­да гле­дај сво­је не­до­стат­ке, уко­ре­вај и ни­по­да­шта­вај се­бе сва­ко­днев­но.

Ка­жи ми, оче, ка­ко да се спа­сем?

Си­не мој, ако хо­ћеш да жи­виш ме­ђу љу­ди­ма, он­да тре­ба да ис­пу­њу­јеш сле­де­ће:

Ни­по­што ни­ко­га не ку­ди­ти, не осу­ђи­ва­ти, не гне­ви­ти се, ни­ко­га не ни­по­да­шта­ва­ти, исто та­ко не по­ми­шља­ти о се­би да си учи­нио ика­кво до­бро де­ло, јер све то зна­чи „не су­ди­те“ (Мт.7,1);

На све гле­дај истим очи­ма, са под­јед­на­ким рас­по­ло­же­њем ср­ца, са под­јед­на­ким по­ми­слом, у пр­о­сто­ти ср­ца, и при­мај све као са­мог Хри­ста;

Не при­кла­њај ухо сво­је к чо­ве­ку ко­ји кле­ве­та бли­жњег, и не ужи­вај у ње­го­вим ре­чи­ма, не­го др­жи уста сво­ја у ве­ли­ком ћу­та­њу, бу­ду­ћи спор на раз­го­вор и брз на мо­ли­тву;

Ни­ка­да не уко­ре­вај кле­вет­ни­ка или ко­га дру­гог ко­ји чи­ни бе­за­ко­ње, не­го сваг­да гле­дај сво­је не­до­стат­ке, уко­ре­вај и ни­по­да­шта­вај се­бе сва­ко­днев­но.

Оче мој, то је мо­гу­ће са­мо са­вр­ше­ним под­ви­жни­ци­ма.

Си­не мој! Мла­дост ако има сми­ре­ња, то јој је до­ста, јер Бог ни­шта ви­ше не зах­те­ва од мла­до­га сем чи­сто­те и сми­ре­ња. И ти, си­не мој, бу­ди кр­о­так и сми­рен, жа­ло­стив и ми­ло­стив; сма­трај се­бе го­рим од свих љу­ди, па ћеш у исти­ни жи­ве­ти са Бо­гом.

Тру­ди се и о то­ме да не уобра­жа­ваш о се­би: до­сти­гао сам тог и тог све­ти­те­ља; на­про­тив, сваг­да го­во­ри се­би ова­ко: знаш ли, ду­шо мо­ја, да смо гре­си­ма и ђа­во­ле пре­ва­зи­шли, а до­бро де­ло ни­ка­да ни­смо Бо­га ра­ди учи­ни­ли, и те­шко на­ма, шта ће­мо ра­ди­ти у дан Су­да?

У то­ку це­лог жи­во­та свог, си­не мој, мо­ли се као гре­шник, го­во­ре­ћи у сва­ко вре­ме: Го­спо­де Ису­се Хри­сте, Си­не Бож­ји, по­ми­луј ме! И: Бо­же, очи­сти ме гре­шног! По­на­вљај сваг­да и ове ре­чи: Од тај­них (гре­хо­ва) мо­јих очи­сти ме, и од ту­ђих (гре­хо­ва) по­ште­ди слу­гу Тво­га (Пс.18,13.14).

А знај и то, да не тре­ба би­ти за­до­во­љан до­брим де­ли­ма сво­јим, и не уздај се у њих, јер не зна­мо да ли су Бо­гу по во­љи или ни­су. Сто­га се уздај ви­ше у Бо­га и у си­лу Ње­го­ву, а се­бе сма­трај за не­ко­ри­сну пра­ши­ну. Оту­да ће пр­о­из­и­ћи тво­је ис­пра­вља­ње. (Од­го­вор 1,2)

Жи­ти­ја Све­тих за 6. фе­бру­ар

Архи­ман­дрит Ју­стин По­по­вић

http://www.bogotrazitelj.com/?p=4787

0110_hahaha

[ego]

Пре него те саздах у утроби, знах те...

Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.

На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.

Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог.

Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном.

Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих неће пасти на земљу без Оца вашега. А ваша је и сва коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви вредите више од многих врабаца.

БОЖИЈИ ПРОМИСАО

На који начин треба размишљати о болестима и несрећама

Божији Промисао брине о нама тако да и наше најмање телесне тескобе не остају непримећене с Његове стране. Као последица тога, свако од нас при телесној тескоби треба овако да размишља: ова болест или друга незгода је последица или мог неопреза или људске злобе, или нечег другог, - али у сваком случају се не би десила без Божијег Промисла, које ју је одредило према мојим снагама, тако да њен почетак и њена тежина (слабљење или појачање) зависи од Њега. На исти начин од Божије Промисли зависи и начин исцељења исте. Он уразумљује лекара и указује на средства, или се супртоставља свему, јер су и добро и лоше, живот и смрт, сиромаштво и богатство од Господа (Сирах. XI, 14). На исти начин у свим догађајима који нам се дешавају треба расуђивати да су предвиђени и допуштени од Бога. Непријатељ злослови и проклиње те, - знај да су сва његова хуљења и речи које изговара злобним устима, стављени пре века на вагу Божијег Промисла: колико му је дозвољено толико ће и рећи, и ни једне речи више од тога. Зашто се ти узалуд противиш и гневиш? Тако исто размишљај и о свим другим твојим невољама чије дешавање, број, тежина, трајање и завршетак одређује Бог. Зато се покори Божијем Промислу, говорећи с Псалмопојцем: «Ја сам нем – и не отварам уста моја» (Пс. XXXVII, 14). Нека буде воља Твоја, Боже мој! По Твом Промислу и допуштењу се све дешава. А уколико си Ти то уредио, онда бих ја био несрећан беззаконик уколико бих Ти се успротивио. Дакле, Твојој светој вољи Боже мој се повинујем у свему и са благодарношћу ћу примити од Тебе све што ми шаљеш и трпељиво ћу претрпети.

Св. Јован Тоболски

0205_whistling

[SANJA]

Svi znamo da je Bog ljubav, ali znamo i onu drugu stranu- da Bog kažnjava neposlušne. Nemojte sad da mi se smejete, ali to sam osetila na svojoj koži.

Pitanje za vas: kada zgrešite, da li se plašite Božje kazne? 0311_womens

[Toma]

"Početak mudrosti je strah Gospodnji" (ili tako nekako).

Elem, priznajem da imam tu emociju ... strahopoštovanja prema Njemu.

[Зорица екс Милева]

Ух Бог кажњава? Па Господ не кажњава, сами себе кажњавамо...али то је већ нека друга ствар. Али знам шта си хтјела да кажеш. Кад овако поставиш ствари изгледа као да је наш Бог страшан и као да нас чека на зицер па нам лупа казне потом. Друго је страх Божији кад се плашимо да га својим поступцима не увриједимо и не удаљимо себе од Љубави Његове и Њега самог. А то што се на нас попуштају искушења зарад нашег поправљања не може се називати казном Божијом. Бар ја то некако не могу тако да назовем.

Не плашим се Божије казне, плашим се себе и својих поступака.

Томо: страх није исто што и страхопоштовање или можда гријешим? 0311_womens

[SANJA]

I ja imam strah, što i nije loše jer nas taj strah štiti da ne počinimo greh. Ali, kada taj strah prestaje da bude zdrav strah od Boga a kada prelazi u patologiju?

[Анастасија]

Бог не кажњава,Бог је апсолутна љубав,а Неко ко је апсолутна љубав не може,не жели нема потребу да кажњава,нарочито не човека кога је и створио из неизмерне љубави.Кажњавају нас сопствени поступци,сопствене грешке и сопствени греси.Може постојати страх од удаљавања од Бога,нашим гресима и грешкама,али не и да се Сам Бог удаљава од нас,то радимо сами.Нема потребе да имаш страх одболо каквог кажњавања од  Бога јер Он не кажњава,али морамо имати на уму да нас наши (не) поступци удаљавају од Њега.  0311_womens

[SANJA]

Бог не кажњава,Бог је апсолутна љубав,а Неко ко је апсолутна љубав не може,не жели нема потребу да кажњава,нарочито не човека кога је и створио из неизмерне љубави.Кажњавају нас сопствени поступци,сопствене грешке и сопствени греси.Може постојати страх од удаљавања од Бога,нашим гресима и грешкама,али не и да се Сам Бог удаљава од нас,то радимо сами.Нема потребе да имаш страх одболо каквог кажњавања од  Бога јер Он не кажњава,али морамо имати на уму да нас наши (не) поступци удаљавају од Њега.  womens

0311_womens 1312_womens

[Toma]

Томо: страх није исто што и страхопоштовање или можда гријешим? 0311_womens

Mislim da ne grešiš, samo sam hteo da napravim razliku izmedju straha od nečeg

(nekog) zlog ili ne dobronamernog i straha od Nekoga koga poštujemo, volimo

a Ko Jeste Dobar (Dobrota).

Ali - hajde da ne idemo u ... 'privatnu lingvistiku'.

Emociju gorepomenutu imam a pošto mi ljudi skoro sve što radimo - radimo vodjeni emocijama

a mozak tu samo ... 'džastifikuje' naše postupke, smatram da mi je dobro negovati

ovo malo strahopoštovanja što ga imam prema Bogu.