"Мир који надилази сваки ум"

[Bata Peric]

Наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли. Господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих. Треба опростити све од срца. Када се опрости све од срца, све је опроштено. Ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас. Сви осећају наше мисли мирне, тихе.

Када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју. Зато они који руководе кућом треба да се предају Господу, да Му се моле, и да схвате да је Господ свемогућ, да нас Господ теши.

Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира.

Oтац Тадеј

 

[JESSY]

STARAC SILUAN

O MIRU

 

Svi žele da imaju mir, ali ne znaju kako da ga steknu. Pajsije Veliki se lako gnevio, pa je molio Gospoda da ga izbavi od te mane. I Gospod mu se jednom javi i reče: "Pajsije, ako želiš da se više ne gneviš, ništa nemoj poželeti, nikog ne osuđuj, niti mrzi". Tako će i svaki čovek uvek imati mir u duši ako otseca svoju volju pred Bogom i ljudima. Onaj, pak, ko voli da čini svoju volju, nikada neće biti spokojan.

Duša koja se predala volji Božijoj lako podnosi svaku nevolju i bolest, jer se i u bolesti moli i sagledava Boga: "Gospode, Ti vidiš moju bolest i znaš koliko sam nemoćan i grešan. Pomozi mi da trpim i daj mi snage da Ti zahvaljujem na svemu". I Gospod će olakšati bolest i duša će osetiti Njegovu pomoć i radovaće se zbog toga i blagodariti Mu.

Ako te snađe nevolja, pomisli: "Gospod vidi moje srce, i ako Mu bude ugodno, biće dobro i meni i drugima".Tako će ti u duši uvek vladati mir. A ako neko ropće: "Ne treba tako, nije dobro što je ovako", nikada neće imati mira u duši, pa ma se i mnogo molio i postio.

Apostoli su se potpuno predavali volji Božijoj i tako su sačuvali mir. I svi ostali svetitelji trpeli su sve nevolje, predajući se volji Božijoj.

Gospod nas voli i stoga se ne treba ničega bojati, osim greha, jer se zbog njega gubi blagodat Božija. Tada đavo proganja dušu kao što vetar goni dim ili suv list.

Treba se sećati da je đavo otpao od Boga zbog gordosti i da se neprestano stara da i nas povuče za sobom, i mnoge je već prevario. A Gospod je rekao: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren i naći ćete pokoj dušama svojnm (up.Mt. 11,29).

"O milostivi Gospode, daruj nam mir Svoj kao što si ga dao svetim apostolima, rekavši: Mir svoj dajem vam (Jn. 14,27).

Gospode, daj da se i mi naslađujemo mirom Tvojim. Sveti apostoli su primili taj mir od Tebe, i davali ga celom svetu. Spasavajući ljude, nisu ga izgubili, niti se on umanjio u njima".

Slava Gospodu i Njegovu milosrđu, što nas toliko mnogo voli i daje nam Svoj mir i blagodat Svetoga Duha.

Kako sačuvati duševni mir posred sablazni našeg vremena?

Sudeći po Svetom Pismu i po karkteru današnjeg naroda, živimo u poslednja vremena. Zato svi treba da sačuvamo unutarnji mir bez kojeg nema spasenja, kao što je rekao veliki molitvenik ruske zemlje, prepodobni Serafim Sarovski. Za života prepodobnog oca Serafima Gospod je zarad njegovih molitava čuvao Rusiju. Posle njega došao je drugi duhovni stub, koji je sezao od zemlje do neba, otac Jovan Kronštatski. Na njemu ćemo se zadržati, jer je naš savremenik i jer smo imali prilike da vidimo kako se moli, dok druge svetitelje nismo.

Sećam se kako je jednom, posle svete Liturgije, otac Jovan seo u zaprežna kola i hteo da pođe, ali ga je narod okružio i molio za blagoslov. I u toj velikoj gužvi i metežu njegova duša je bila neprestano sa Bogom i nije se rasejavala, niti gubila mir. Pitamo se: Kako je mogao to da postigne?

Ovo je postigao, jer je voleo ljude i nije prestajao da se ovako moli Bogu za njih:

"Gospode, daruj mir Svoj ljudima Svojim".

"Gospode, pošalji slugama Svojim Duha Svetog da bi zagrejao srca njihova ljubavlju Tvojom i uputio ih na svaku istinu i dobro".

"Gospode, hoću da Tvoj mir počiva u svim ljudima koje si toliko zavoleo da si i Sina Svog Jedinorodnog dao za spasenje sveta".

"Gospode, daruj im blagodat Svoju kako bi Te u miru i ljubavi poznali i zavoleli i rekli kao apostoli na Tavoru: "Gospode, dobro nam je biti sa Tobom"".

Moleći se tako neprestano za ljude, otac Jovan Kronštatski je čuvao duševni mir, a mi ga gubimo, jer nemamo u sebi ljubavi prema bližnjima. Sveti apostoli i svi svetitelji želeli su spasenje ljudima i, živeći među njima, plameno se molili za ceo svet, a Duh Sveti ih je pomagao i jačao u toj ljubavi. Što se nas tiče, nećemo zadobiti mir ako ne budemo voleli brata.

Neka svako razmisli o ovome.

[JESSY]

Grešna duša je obuzeta strastima i ne može da ima mir u sebi, niti da se raduje u Gospodu, čak i da vlada svim bogatstvom ovoga sveta i da caruje nad zemljom. Kada bi takvom caru neko pristupio i, dok sedi na prestolu i veseli se, iznenada rekao: "Care, sada ćeš umreti", njegova duša bi se smutila, i zadrhtala od straha i on bi tada uvideo svoju nemoć.

A sa druge strane, koliko je mnogo siromašaka, bogatih jedino ljubavlju prema Bogu, koji bi nam, kada bismo im to isto rekli, odgovorili: "Neka bude volja Božija. Slava Gospodu što me se setio i što hoće da i mene uvede tamo gde je prvo uveo razbojnika".

Ti se ljudi, eto, ne plaše smrti, već joj idu u susret mirno, kao prepodobni Simeon, koji je zapevao: Sada otpuštaš u miru slugu Svoga, Gospode, po reči Svojoj (Lk.2,29).

Koliki je mir tada vladao u duši pravednog Simeona mogu da pojme samo oni koji u duši nose mir Božiji, ili su ga bar nekad osetili. O tome miru je Gospod govorio Svojim učenicima: Mir Svoj dajem vam (Jn.14,27). Ko ima taj mir spokojno odlazi u večni život govoreći:

"Slava Ti, Gospode, što odlazim ka Tebi i što ću večno u miru i ljubavi gledati lice Tvoje. Tvoj tih i krotak pogled privukao je moju dušu i ona čezne za Tobom".

[Bata Peric]

Nije dovoljno samo govoriti o miru - čovek mora verovati u njega. I nije dovoljno samo verovati u njega - čovek mora raditi za njega.

 

[Перса]

Некако мени боље иде да чувам смирење.

Ако сам у пажњи смирења препознавање провокације немир зарад дешавања и то ми иде бољ од руке.

Рад је намера акције, 

сачувам нешто успешније свој мир када мање упадам у акцију,

одговор на неки догађај који није вредан мога мира.

[JESSY]

Duša neće imati mir ako se i dan i noć ne bude učila zakonu Božijem, jer je ovaj napisan Duhom Svetim koji revnosnim čitanjem prelazi iz Svetog Pisma u dušu i unosi radost u nju. Duša tada više ne želi da voli ono što je zemno. Ljubav prema zemnome pustoši dušu, i ona pada u uninije, podivlja i ne želi da se moli Bogu. Videći da nije u Bogu, đavo koleba dušu, slobodno ubacuje u nju što hoće i goni um sa jedne misli na drugu. Duša ceo dan provodi u tom neredu i više ne može čisto da sagledava Gospoda.

 

* * * * *

 

Onaj ko u sebi ima mir Duha Svetog, i na ga druge izliva, a ko u sebi ima zlog duha, i na druge prenosi zlo.

 

* * * * *

[JESSY]

Nemoguće je da duša ima mir ako svim silama ne moli Gospoda da je nauči ljubavi prema svim ljudima. Gospod je to znao i stoga je i dao zapovest: Ljubite neprijatelje svoje (Mt.5,44). Ako ne budemo voleli neprijatelje, možda ćemo ponekad i biti spokojni u duši, ali ako ih budemo voleli, mir će prebivati u nama i dan i noć.

Čuvaj u duši mir blagodati Svetog Duha. Ne gubi ga radi sitnica. Ako mir budeš preneo na brata, Bog će i tebi darovati neuporedivo više, a ako ožalostiš brata, znaj da će i na tvoju dušu neizbežno doći žalost.

[Bata Peric]

Svi zele da imaju mir, ali ne znaju kako da ga steknu. Pajsije Veliki se lako gnevio, pa je molio Gospoda da ga izbavi od te mane. I Gospod mu se jednom javi i rece: "Pajsije, ako zelis da se vise ne gnevis, nista nemoj pozeleti, nikog ne osudjuj, niti mrzi". Tako ce i svaki covek uvek imati mir u dusi ako otseca svoji volju pred Bogom i ljudima. Onaj,pak,ko voli da cini svoju volju, nikada nece biti spokojan. 

Starac Siluan

[Bata Peric]

Dusa koja se predala volji Bozijoj lako podnosi svaku nevolju i bolest, jer se i u bolesti moli i sagledava Boga: "Gospode, Ti vidis moju bolest i znas koliko sam nemocan i gresan. Pomozi mi da trpim i daj mi snage da ti zahvaljujem na svemu". I Gospod ce olaksati bolest i dusa ce osetiti Njegovu pomoc i radovace se zbog toga i blagodariti Mu. 

Starac Siluan

[Bata Peric]

ЗАШТО ПОНЕКАД ТУГУЈЕМО

Зашто се после дужег разговора са неким осећаш тужним? Зато што се током разговора твоја пажња одваја од Бога. То Господ не може да прихвати и Он те опомиње тако што те чини тужним. Навикавај се да, без обзира шта чинио, непрекидно будеш са Господом. У Његово Име чини све, трудећи се да све ускладиш са Његовим заповестима. Тако никада више нећеш бити тужан, јер ћеш увек имати на уму да Богу чиниш.   свети Теофан Затворник

 

[Дијана.]

"Mir svoj dajem vam", "stekni mir i hiljadu ce se oko tebe spasiti."

To nam je sustinski zadatak. Mir, s kojim su povezani radost i ljubav su darovi koji nam se daju prema nasoj volji i trudu. Ta volja i trud nas ne cine dostojnim tog dara, vec budemo nagradjeni. Mir je u ovom svijetu nemoguce sacuvati bez stalnog obracanja izvoristu mira. I kad se narusi, opet se ravnoteza uspostavlja kad zavapimo... Vjerovatno se i on stice postepeno, kao i ostale vrline/darovi... To mozemo da pratimo na sebi, sta nas je sve prije uznemiravalo, tj. zbog cega sve smo reagovali strahom, ocajem ili gnjevom, a posle vise ne. Samo, moramo stalno da cuvamo smirenje i zahvalnost, da smo svjesni da je dar, jer 'gordost porusi kulu vrline', tako nekako...

[Bata Peric]

O ТРПЉЕЊУ И СМИРЕЊУ 

Свагда треба трпети што год нас снађе, Бога ради са благодарношћу. 
Наш је живот - један минут у поређењу са вечношћу, и зато "страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити" (Римљ. 8, 18). 
Ћутке подноси када те непријатељ жалости, и Господу откривај срце своје. 
Када ти неко вређа част или ти част ускраћује, на све начине настој да му опростиш, по речима Јеванђеља - "и који твоје узме, не ишти." (Лк. 6, 30) 
Када нас људи руже, треба себе да сматрамо недостојнима похвале. Када бисмо похвале били достојни, сви би нам се клањали. 
Ми свагда и пред свима треба да унижавамо себе, следујући поуци Светог Исаака Сирина: "Унизи себе и угледаћеш славу Божију у себи". 
Зато, заволимо смирење и угледаћемо славу Божију. Јер, где се точи смирење, тамо се и слава Божија точи. 
Да нема светлости, све би било мрачно - исто тако и без смирења, у човеку ничега нема осим таме.

[Bata Peric]

O ОЧАЈАЊУ 

Као што се Господ брине о нашем спасењу, тако и ђаво настоји да доведе човека до очајања. 
Душа узвишена и стамена не очајава у несрећама, ма какве да су оне. Наш живот је као неки дом искушења и мука, али ми нећемо одступити од Господа, док Он не нареди нашим мучитељима да нас оставе и не будемо оживљени сопственим трпљењем и стаменим бестрашћем. 
Издајник Јуда био је малодушан и неискусан у борби и због тога је непријатељ, видећи његово очајање, навалио на њега и натерао га да се обеси. Али, апостол Петар, камен-станац, када је пао у грех, будући искусан у борби, није очајавао и није изгубио присебност духа, него је пролио горке сузе из срца пуног жара, и непријатељ, када је Петрове сузе (покајања) угледао, као да му је огањ очи опржио, побегао је далеко од њега са болним криком. 
Дакле, браћо, учи Преподобни Антиох, када нас буде спопало очајање, не покоримо му се, него укрепљујући се и ограђујући светлошћу вере, са великом одважношћу, рецимо лукавом духу: "Шта је нама до тебе, од Бога отуђени бегунче са небеса и слуго лукави?! Ти нам ништа не смеш учинити. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, и пред Њим ћемо се и оправдати. А ти, погубниче, удаљи се од нас! Укрепљивани Часним Његовим Крстом, ми газимо твоју змијску главу!" (Ант., Слово 27).

[JESSY]

О ЧУВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА

На сваки начин треба да се трудимо да сачувамо душевни мир, те да се не смућујемо због увреда које нам други наносе. Ради тога је потребно да се на сваки начин старамо да задржимо гнев, а посредством пажње да ум и срце сачувамо од непристојних покрета.
Такво упражњавање човековом срцу може да пружи тишину и да га начини обитељу самог Бога.
Образац таквог безгневља видимо на Григорију Чудотворцу. Од њега је на јавном месту нека жена блудница тражила плату за наводни грех са њом. Он је, нимало се не разгневивши, кротко рекао свом другу: «Дај јој брзо износ који тражи». Жену је, пак, тек што је примила неправедну плату, спопао ђаво. Али, свети је молитвом од ње одагнао ђавола (Жит.17.Нов.).
Ако није могуће да се не смутимо, онда бар, у крајњој мери, треба да се постарамо да задржимо језик, по речи псалмопојца: смутих се и не проговорих (Пс.76,5).
Овим поводом можемо себи за пример да узмемо светог Спиридона Тримитунског и преподобног Јефрема Сирина. Први је (Жит.12.дец.) на следећи начин поднео увреду. По захтеву грчког цара он је отишао у дворац где се неко од слугу из царске палате, сматрајући га за сиромаха, изругао над њим, не пуштајући га у палату и ударивши га по образу. Свети Спиридон је, будући незлобив, по речи Господњој окренуо и други образ (Мат.5,39). Преподобни Јефрем је (Жит.28.јун), постећи у пустињи, био лишен хране од стране ученика на следећи начин. Носећи му храну, ученик је ненамерно на путу разбио сасуд. Видећи ученика жалосног, преподобни му је рекао: «Не жалости се, брате, кад храна није хтела да дође нама, поћи ћемо ми њој». Он је пошао, сео код разбијеног суда и јео скупљајући храну. Тако је он био негневљив.
Како се побеђује гнев може се видети из житија Пајсија Великог (Жит.13.јун) који је јавившег му се Господа Исуса Христа молио да га ослободи гнева. Христос му је тада рекао: «Ако хоћеш да победиш гнев и јарост, немој ништа желети, немој никога мрзети, нити кога вређати».
Да бисмо сачували душевни мир, треба од себе да одстрањујемо униније и да се постарамо да имамо радосни, а не жалосни дух, по речима Сираха: Туга је многе убила и од ње нема користи (Сир.30,25).
Када човек има велики недостатак у стварима које су потребне телу, тешко савлађује униније. Међутим, то се односи само на слабе душе.
Ради чувања душевног мира такође треба на сваки начин избећи осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем чувамо душевни мир. Човек у таквом стању стиче божанствена откривења.
Ради чувања душевног мира човек треба чешће да улази у себе и пита: «Где сам ја?»
При томе он треба да пази на телесна чула, особито гледање, служи унутарњем човеку и да не расејавају душу чулним предметима. Јер, благодатне дарове добијају само они који имају унутарње делање и бдију над својом душом.

[Grizzly Adams]

Па не можеш да будеш у миру са лудим људима. Као тај комшија који ти баца смеће кроз прозор... Живот је борба, нема ту мира. То је монашка ствар, они се затворе и изолују од света па могу тако да живе. За нас је то немогуће. Ми можемо само да изаберемо начин на који ћемо да реагујемо, али не можемо да не реагујемо на оно што се око нас дешава.