"Мир који надилази сваки ум"

[JESSY]

Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога. То је суштина учења преподобног Серафима Саровског. Био је учитељ духовне радости и исцелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: "Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити".

[JESSY]

Мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави. Он се губи и кад превише једемо или се нехатно молимо.

Али, ако стекнемо навику да се усрдно молимо за непријатеље и да их волимо, у нашим душама ће увек владати мир. Ако, пак, омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост према Богу.

 

Старац Силуан

[JESSY]

189. Писмо

Братству "Св. Јована": О миру Божијем

 

Христос се роди, христијани! Мир вам Божији! Да се мирбожимо, говори незлобни народ. Ову реч народ је смислио -Мирбожити се. Диван израз за дивну јеванђељску истину о миру. Јеванђељска је истина о миру, да је прави мир - божански, и од Бога. Мир је небеска стварност, и само с неба може доћи. Ту небеску стварност излевали су на земљу ангели Божији песмом око пећине, у којој се роди Кнез мира. И на земљи мир, певали су ангели. Певали су ангели ту песму - која је за земљу песма а за небо стварност; али је нису испевали па заћутали. И данас је они певају, мада је она постала нечујна за многе отврдле уши. Ту ангелску песму народ је изрекао једном речју - мирбожити се. Ово значи практичну примену те ангелске песме у животу људи. Ово значи, браћо, да имамо мир Божији у себи и међу собом; да живимо у Божијем миру, и да се поздрављамо Божијим миром. Киши је отаџбина у висинама, миру у још већим. Вештачки мир је неистина као и вештачка киша. Мимо Бога створени мир само је мост из-међу два рата. Мир свој дајем вам, рекао је Син Божији ученицима. Такав је мир Божији, трајни, радосни, животворни: њега даје Бог и њега примају људи. Господ им даде мир од свуда (2 Днев. 15, 15; 20, 30), пише у Библији за побожне цареве Израиљеве. Због доброте старешина народних Бог даје мир народу. Главно је, да мир од Бога долази. Зато се Црква моли Богу за мир онако исто као што се моли и за здравље, и за кишу, и за благослов. Мирбожити се значи и жељу за миром, и знање да је мир од Бога, и молитву Богу за мир. Зато мирбожите се, христијани, следбеници Христа, Кнеза мира. Целе минуле године свађао се свет о миру - као да се мир свађом осваја! Бар у овај свети дан, кад се родио Човек мира, мирбожите се. Искрено и свесрдно пожелите мир, и поиштите мир од Бога Миродавца. И Бог ће дати мир људима Својим. И они који приме мир од Бога, зрачиће миром на осталу узнемирену браћу своју. И сви ће прави људи пожелети мир због красоте мира, и сви ће пасти на колена пред Створитељем својим и помолити се за мир. И људима ће се отворити уши и чуће ангелску песму о миру на земљи и о доброј вољи. И људска песма удружиће се с ангелском, слатком и животворном. Јер ће то бити песма из стварности и о стварности. Мир вам Божији.

 

 

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

[Милан Б]

Из књиге Архимандрита Рафаила Карељина Тајна Спасења:

 

Премудри Соломон је у једној од својих прича рекао: "Кад се много говори не може се избећи грех" (Прич. 10, 19). Овде се не ради само о томе да језик, који се не контролише обавезно чини грешке и лапсусе, већ и о нечем другом - многословље је пород гордости и незнања.

 

Горд човек је умно ограничен. За њега се сва мудрост света налази у његовој сопственој лобањи. Зато он сматра да је његова дужност да дарује и усрећи људе, који се налазе у његовој околини штедрим расипањем, разуме се, не злата, већ речи. Горд човек не може да замисли да се ван граница његовог малог и надменог разума простире необухватна област невидљивог и непознатог, као што се ван граница острвцета налази простор океана. Висока култура мисли долази до граница самоодрицања, не као скепса и агностицизам, већ као реално виђење својих могућности. Јер, што је човек културнији, тим опрезније користи речи, тим јасније види своју непостојаност и условност наших уопштавања и закључака, сву ограниченост и нетачност информација, које добијамо. Зато он прво мисли па тек онда говори. А пошто је теже мислити него говорити, за промишљање и претходну мислену проверу сопствених судова потребно је време. Због тога овакав човек у разговору прави паузу пре него што одговори и уопште више се труди да у разговору сазна нешто ново него да убеди у нешто другог човека.

 

Гордом човеку изгледа да нема шта да сазна, он је сигуран у непогрешивост свог мишљења, негодује у души што се неко усуђује да му се супротстави и обично наставља да развија своју мисао, чак ни не трудећи се да схвати опонента, прекидајући га сваки час.

.......

 

Господ је рекао да ће људи дати одговор за сваку празну реч коју кажу (Мт. 12, 36), односно за сваку сувишну и празну реч, а колико у многословљу има злих и лажљивих речи! Зато ће човека на Страшном Суду разобличавати његове сопствене речи. Свети оци кажу: «Ћути о ономе што не знаш. Не тврди оно у шта ниси сигуран, а о ономе што знаш

говори кратко. Чак је и мед укусан у малој количини, а у великој изазива мучнину.» Кад бисмо знали да нам се речи враћају, сликовито говорећи, као бачени бумеранг, имали бисмо на уму да човеку није дат само језик да говори, већ и усне, да задржавају бујицу речи. Није лако ћутати. Један од светаца је говорио: «Неколико година је потребно

човеку да научи да говори, а ја неколико деценија учим да ћутим и још нисам до краја усвојио ову науку.»

 

[Bata Peric]

Citam temu i shvatam da je fenomenalna! Setih se da imam nesto zapamceno sto ce vam se mozda svideti pa odlucih da podelim sa vama...

 

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,

ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;

trošimo više, a imamo manje;

kupujemo više - uživamo manje;

Imamo veće kuće, a manje porodice;

više udobnosti, a manje vremena;

imamo više diploma, ali manje razuma;

više znanja, a manje rasuđivanja;

više stručnjaka, a još više problema;

više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.

 

Pijemo previše, pušimo previše,

trošimo nepromišljeno, smejemo se premalo,

vozimo prebrzo, olako se ljutimo,

prekasno ležemo, ustajemo umorni,

čitamo nedovoljno, gledamo TV suviše.

Molimo se retko.

Uvećali smo naše posede,

ali smo umanjili naše vrednosti.

Previše pričamo, premalo volimo,

prečesto mrzimo.

Naučili smo kako da preživljavamo,

ali ne i kako da živimo.

Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.

 

Putovali smo na mesec, a problem nam je otići preko ulice i

upoznati novog suseda. Zagospodarili smo vanjskim prostorom,

ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.

 

Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.

Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.

 

Pišemo više, ali učimo manje.

Planiramo više, ali postižemo manje.

Naučili smo žuriti, ali ne i čekati.

Imamo višu zaradu, ali i niži moral.

Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.

Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,

ali mi razgovaramo sve manje i manje.

Težimo više kvantitetu, a zaboravljamo na kvalitet.

 

Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;

velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.

Ovo je vreme mira u svetu, a rata u kući.

Vreme mnogo dokolice, a malo uživanja.

Vreme raznovrsne hrane i loše ishrane.

 

Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;

sve je više luksuznijih kuća, ali i podeljenih domova;

ovo su dani brzih putovanja, oskudne odeće i niskog morala;

sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve – da te oraspolože, otupe ili ubiju.

 

ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti večno pored vas. Recite poneku ljubaznu reč onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Setite se dati topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Setite se reći “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izlečiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca. Setite se držati se za ruke i ceniti trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu.

Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podelite vaše dragocene misli sa drugima.

Smejte se često, dugo i iskreno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.

 

[JESSY]

...најважније је да прво стекнеш мир са самим собом, онда ће бити много лакше да то исто урадиш и са другима....

 

...потребно је повремено се осамити, у тишини поразговарати са самим собом....онда се опустити и ни о чему не размишљати....помаже доста....бар привремено

 

...иначе , пошто сам тренутно болесна, лежим сама у соби, у тишини, мало читам, мало размишљам, мало дремам....много се добро осећам....(да не чује онај ко не треба....

 

...ако ништа друо, скупљам енергију за нова искушења.....

[Bata Peric]

Lepo receno, samo ovo ne razmisljati niocemu je malo tesko Ljigavac je stalno tu i podmece neku misao, tako da je tesko ne razmisljati niocemu kad misli stalno nadolaze. Zato kazu stalno razmisljaj o Bogu i neces imati lose misli posto tada ljigavac bezi od tebe. 

[Милан Б]

  On 10. 1. 2013. at 15:16, JESSY рече

....иначе , пошто сам тренутно болесна, лежим сама у соби, у тишини, мало читам, мало размишљам, мало дремам....много се добро осећам...

Даће Бог да нам што пре оздравиш!

Немам ти ја времена за самовање и тиxовање, него кућа-пос'о, пос'о-кућа! А код куће један немирко, који тренутно дрема - пссссст да га не пробудимо Ал' ће зато ноћас вероватно бити журка!

[JESSY]

  On 10. 1. 2013. at 18:37, Милан Бањац рече

Даће Бог да нам што пре оздравиш!

Немам ти ја времена за самовање и тиxовање, него кућа-пос'о, пос'о-кућа! А код куће један немирко, који тренутно дрема - пссссст да га не пробудимо Ал' ће зато ноћас вероватно бити журка!

наравно, даће Бог...не брини , немам ни ја толико времена за самовање и тиховање....али се тренутно Господ побринуо да ми то  омогући.... slavaboguи то морам да искористим...

а ти уживај у свом немирку... (журке се иначе увек ноћу и праве.... )...нека је жив и здрав и нека га Господ чува....шта је вредније на овом свету....?

[JESSY]

I kako onda mogu doći u taj pokoj i kako mogu imati mir? Treba da dođem Njemu! Isus je rekao: “Hodite k Meni”, ne “Dođite bogosluženju”. Ono će trajati kratko. Ali, ako dođeš samom Isusu...

Isus je rekao: “Dođite k meni”. Najveći zahtev da biste došli Isusu jeste ISKRENOST.  Jeremija 3:13  kaže: “Samo poznaj bezakonje svoje” i dođi! Da li je to teško? Tu ne kaže da predaš svoje bezakonje. Možda još nemaš snage za to. Ali samo poznaj svoje bezakonje! Šta je tu teško? Na primer, ako si gnjevan, možda nećeš imati pobedu nad tim još deset godina. Nema veze, priznaj to! Nemoj se izgovarati! Nemoj bacati krivicu na drugoga, pogotovo ne na svog muža ili ženu. Poznaj to! Kao što je David rekao u 51.Psalmu: “Gospode, ja sam. Zaslužujem sramotu. Ja sam učinio preljubu. Ne bacam krivicu na tu ženu koja me je iskušala. Ne, ne, ne. To sam ja, sto posto ja”. To znači priznanje! Psalam 51 je divan psalam!

http://www.bozijarec.com/propovedi/tekstualne-propovedi/pisane-propovedi/17-nacin-da-pronadjes-mir-svojoj-dusi.html

[JESSY]

 ЗА МИРАН ЖИВОТ

 

Браћо моја, чврсто стојте у православној вери Христовој! Чувајте нерасејаност ума; имајте чистоту душе и тела; клоните се злих жеља; украсите се скрушеном мудрошћу; не заборављајте на гостољубље; никада не избегавајте заједничке оброке за трпезом; бежите од људске славе; не тражите привремену почаст; ни у чему се не супротстављајте своме надређеном; непрекидно се вежбајте у врлинама; бежите од алкохола као од отрова;сваког часа се трезвено молите Богу. Ако будете живели по овим саветима, онда ће вам Господ наш Исус Христос даровати вечне благослове и Царство Небеско.

 

 

 

свети Пајсије Углички (+ 1863)

 

[JESSY]

БОГ ЋЕ ОЛАКШАТИ НАШ НЕМИР

 

Уколико упаднемо у невољу, униније и безнадежност, односно у безизлазне крајности из којих нам је немогуће извући се, треба чинити што и цар Давид

-

излити молитву и срце Богу и невољу пред Њим објавити (Пс. 141, 2). Јер, ми се исповедамо Богу као Ономе,Који премудро све уређује, и ако је то потребно, може олакшати наш немир и ослободити нас од штетних и разорних тешкоћа.

свети Исихије, презвитер Јерусалимски (+ 432)

[JESSY]

 УНУТРАШЊИ НЕМИР

Проблем који боготражитеља понајвише мучи јесте унутрашњи неред његових мисли ижеља, те он чезне да пронађе неки начин да их обузда. Постоји само један начин којим се то постиже

-

духовна осетљивост или топлина

 

срца, праћена сећањем на Бога. Чим се у теби упали овај огањ, мисли ће се умирити, унутрашње расположење ће се поправити, појава добрих и лоших душевних покрета ће постати још очигледнија и моћи ћеш да одагнаш оне лоше. Тако ћеш моћи јасно да разликујеш добро од погрешног, што ћете крепити у чињењу добра, без обзира на све препреке. Једном речју, започни истински,делатни духовни живот, за којим си до сада трагао, а који се до сада само у обрисима јављао.Такође, богочежња о којој сам раније говорио, донеће привремену топлину, која се губи са престанком богочежње. Међутим, топлина која се рађа у срцу, стално борави и одржава пажњу ума на њему. Када ум сиђе у срце, тиме се васпоставља зајединца ума и срца, која поново пресаздава наш духовни организам.

 

свети Теофан Затворник (+ 1894)

[Ljubić Nenad Šone]

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

[Ljubić Nenad Šone]

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)