Jump to content

Odnos prema duhovniku...

Оцени ову тему


da li su duhovnik i ispovednik isto   

17 члановâ је гласало

  1. 1. da li su duhovnik i ispovednik isto

    • da
      1
    • ne
      2
    • mogu biti
      15


Препоручена порука

???????? ??? ???? ??????? ???? ??????????.

????? ?? ?????????? ???? ?????? ??????????? ???? ??? ????????? ??????? ???????? ?? ????????.

???????? ??? ????? ????? ???????? ??? ?? ???????? ?????, ???? ?? ?? ??????? ????? ? ????. ? ??????, ?????? ?? ????? ????? ???? ?? ?? ??? ? ?? ???. ??????????, ??? ???????? ?????? ???? ??????? ????.

?????? ?? ?? ?? ? ???????? ????? ? ???? ?? ?? ??????? ?????? ?? ?????? ?????????, ??? ???? - ???? ???? ?? ??????? ????? ????? ??? ???? ??? ? ?????????

mislim da je ljudima u svetu sasvim dovoljan ispovednik

duhovnik jeste sire delatnosti u odnosu na cado

sto se tice duhovne majke to je diskutabilno barem za svetovnjake a i za monahinje poslusnost igumaniji da ali rukovodjenje ne jer ako to moze monahinja onda moze i obican laik

radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 430
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Променио сам више од 4 парохије .

За једну сам остао емотивно везан и када сам дошао у ову у којој сам сада да живим , наставио сам да идем у стару парохију за коју сам емотивно био везан.То је тако потрјалао око пар година.Сваки пут када бих пролазио поред своје парохијске Цркве и ишао у ону стару , размишљао сам зашто не идем у своју парохијску Цркву, али увек би помислио шта ћу ту кад никога не знам.

Но једног дана тако пролазећи бициклом поред парохијске Цркве буквално ми отпадне педала ту пред Црквом, до старе Цркве за коју сам остао емотивно везан одатле има око 4 километра, а литургија почиње и тамо и амо за 5 минута, пешке ако наставим окаснићу добрано, и шташ , паркирам ту бицикл и уђем ти ја тако у своју парохијску Цркву .Ето од тада до сада сам туј.

А што се тиче духовника , њега не мењам , већ 20 година имам истог духовника , на њега ме је Бог упутио и не желим да га мењам, тим пре што човек заиста вреди тог епитета-духовник.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Мислим да ће одговор бити фифти - фифти.

Он је увек за мене ту, а од мене зависи када ћу га потражити.

Када га нађем, питам и он ме посаветује.

На њему је да ме посаветује у складу са вером, а на мени да тај савет послушам.

Он није и мој парох из простог разлога што сам прво упознала њега, па тек онда чула да сам у некој парохији, која није његова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па ваљда зависи да ли учини оно што је у његовој моћи. Ако чедо неће да га послуша зашто би он одговарао за њега. Али ако му да погрешан савет из немарности онда ваљда треба да одговара.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог браћо и сестре у Христу!

Ова тема јесте, по мом лаичком мишљењу изузетно важна, и то подједнако за нас који тражимо одговоре, као и за оне које нас Благодаћу Духа Светог узводе. Последице, као резултат погрешно схваћеног односа духовник-духовно чадо, могу бити изузетно тешке,где остаје само да Бога молимо да се Умилостиви,и прихвати да је узрок реченом незнање...

Свети Јован Златоусти, у делу "Беседе и поуке", поглавље "О свештеницима", почиње реченицом:

" Заиста, велико је достојанство свештеника."

Достојанство треба разумети не као појам, већ као процес који се одвија кроз неколико повезаних односа.

Ми који учимо од свештеника, достојанственост видимо не у човеку свештенику, већ у Богу самом, који Духом Светим кроз свештеника Говори  нама. Бог кроз свештеника открива тајне нама непознате. Достојанство које одајемо свештенику, постаје наш однос са Богом кроз свештеника, што и сам Св.апостол Павле каже:

"Ми смо послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас" II Кор.5,20

а Св.Јован Златоусти наводи у овој поуци.

Свештеници који нас уче, као рукоположени од Самог Христоса, добили су једну од најважнијих за Спасење  Благодати, разрешење грехова наших, што Св.Јован Златоусти наводи већ у другој реченици ове поуке:

"Речено је: којима опростите гријехе, опростиће им се."

и одмах у наставку упућује нас, позивом на речи Св.апостола Павла:

"Зато и Павле говори:повинујте се наставницима вашим и покоравајте се,(Јевр.13,17) и

                              имајте их у изобиљној љубави.(I Сол.5,13.)

Различитост одговорности према Богу  приказана је врло јасно у следећих неколико реченица:

"У самој ствари ти се бринеш само о својим пословима, па ако их добро уредиш, нећеш одговарати за друге људе. А свештеник ако би и уредио свој сопствени живот, но ако се не буде с дужним усрђем старао о животу твоме, и свих осталих, поверених његовом старању, то ће он заједно с порочним отићи у пакао;и често - невин у својим делима он ће пропасти због ваших недела, ако не изврши како ваља све што до њега стоји.Знајући, дакле, како велика опасност грози свештеницима, указујте им велику љубав."

Осим што је потпуно јасно о различитости одговорности, у реченици

"...А свештеник ако би и уредио свој сопствени живот, но ако се не буде с дужним усрђем старао о животу твоме, и свих осталих, поверених његовом старању,....

дакле нас Он поверава свештенику!Не тражимо ми свештеника, нити он ваби нас, по беломе свету, већ Бог Сам нас поверава свештенику,местом где јесмо, црквом коју нам Је Бог Дао, и свештеником кога Је Својом Вољом Рукоположио баш у тој цркви. Ако не поштујемо речено, можда већ тада чинимо недела:

"...и често - невин у својим делима он ће пропасти због ваших недела..."

По мени, овде се достојанство, са почетка, јавља у свом најјачем облику, јер овде заједно, мирјани и свештеник од Бога им додељен, показују своје достојанство Богу самом.

Људима је, нечастиви, здрав облик сумње претворио у сумњу где је никада не би требало бити, па тако људи сумњају и одлуку Бога Самог, и мисле да ако је свештеник овакав или онакав, одоше они код другог, јер се кроз овога спасти неће. А можда је Бог баш Својом Промишљу све тако поставио, како би једни другима помогли. Али ево опет шта о томе каже Св.Јован Златоусти у истој поуци:

"...Ово говорим не зато да што бих хтео да оправдам оне који недостојно врше свештеничку службу;никако-ја веома тугујем и плачем за њих.Али зато ипак не мање тврдим,да и у том случају подчињени, нарочито људи припрости,немају право да их осуђују. Нека би живот свештеника био и сасвим грешан, буди ти опрезан према самом себи, и нећеш претрпети никакве штете у ономе, што је њему од Бога поверено.Кад је Господ приморао магарицу да говори, и кроз врачара даровао духовни благослов- кад је Он тако и кроз беслосвесна уста магарице и кроз нечист језик Валамов деловао на благодарне Јудеје, то тим пре на вас, ако ви будете благодарни. Он ће учинити све од Своје стране што је нужно, и послаће Духа Светога, макар свештеници били веома грешни. Гле, и чисти (свештеник) не привлачи својом сопственом чистотом Духа Светога, него све свршава благодат...."

Ако смо, а надам се да јесмо, прихватили све што нас у ових пар реченица саветује премудри Св.Јован Златоусти, укратко, да нам Је Бог Доделио свештеника у парохијску цркву, самим тим нисмо ми паметнији од Бога да истражујемо место и у месту човека, кога је Бог засигурно надахнуо Духом Светим, али га по Својој Промисли није НАМА поверио,и ако имамо достојанство прем Богу кроз свештеника нашег, које нам позивајући се на речи Св.апостола Павла, наводи у овој поуци Св.Јован Златоусти, дакле прихвативши све ово, потпуно је јасан одговор на ову тему, а који се такоше налази у овој поуци:

"Знајући, дакле, како велика опасност грози свештеницима, указујте им велику љубав. На то упућује и Павле, када каже:

јер они бдију над душама вашим, и то не просто него као који ће дати одговор(Јевр.13,17)

Опростите на дужини одговора,

Свако добро од Господа

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

иииииииии Стојковић, ГОООООООООООООООООООООООООО!!!!!  crvenilo kucanje kucanje kucanje crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo leteti leteti kolo2

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

моје мишљење је да и јесте и није.

свакако је да је и потебан и довољан услов.

али нити је он увек у праву, нити ћу ја увек да послушам.

генерално да, али не по сваку цену, и по цену коцкања са нечим што уме да буде веће ...

ваша мишљења?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ствар личног избора, мислим да то зависи и од самог односа између вјерног и духовника.Знаш увијек има људи који траже помоћ и савјет, а на крају кажу, ма шта он мени има да соли, као да ја не знам шта ћу и како ћу.А то се обично дешава кад им духовник каже оно што се њима не свиђа.С друге стране зависи и од тога шта духовник савјетује.Мислим да је индивидуалан избор.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To je pitanje za mali broj Srba koji ima duhovnika. A nas 10 miliona...?

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...