Чега је символ Бадњак?

[Млађо]

@@Млађо, вала баш свашта ... тамо где су сви Апостоли вере све живо освећивали Христом, почев од језика, обичаја и културе, и нису брисали ниједну традицију иједног народа на који су наишли да прими веру, нашли се паметњаковићи да изигравају "православце веће од патријарха", прозивају Цркву, свештенство и вернике као пагане и заостале успут предлажући гашење свих богатстава и различитости култура у Христу.

 

eternal facepalm.

           Мислим да нигде нисам написао да било шта треба укидати или изостављати, само му одредити право место. Апсолутно сам сагласан са процесом инкултурације по овом проблему. Одељак сам цитирао не претендујући да га прикажем као апсолутну истину, већ као један од сегмената на задату тему. 

[Милан Меденица :)]

           Мислим да нигде нисам написао да било шта треба укидати или изостављати, само му одредити право место. Апсолутно сам сагласан са процесом инкултурације по овом проблему. Одељак сам цитирао не претендујући да га прикажем као апсолутну истину, већ као један од сегмената на задату тему. 

 

па нормално да бадњак није исто што и свето причешће, ал пошто је освећен и инкорпориран у веру, тиме практично постао део непрестане Литургије Православља онда не видим проблем, зар не?

тиме више није чак више ни део националне културе, већ верске

[И.стојковић]

Милане, мислим да ниси у потпуности разумео Младеново писање, јер закључујем да вам је ако не једнако онда врло блиско поимање значаја Бадњака. Истина је потпуна, да током Бадње вечери, у мојој цркви од 17 часова, паљењу Бадњака присуствује два до три пута више људи него на Светој литургији, било поноћној било јутарњој, на дан Христовог рођења. Узгред, општа пометња је зграбити бар једну гранчицу и понети кући, а затим дилема након сугестије "искуснијих" да се то не ваља....ма чудо једно. Слична ситуација је на Лазареву суботу - по подне, Врбица, затворен саобраћај у околним улицама, а већ сутра на Свету литургију не дође ни 10 % "исконских верника", који се не либе да посаветују све нас, како са звончићима и врбовим гранчицама.

Наравно да сам и сам против било каквог укидања нечега што доноси радост верних људи, што сам закључио и из Младеновог писања, али истовремено препознајем и у наведеном писању свој лични вапај, да би радост била далеко већа, истинитија а тиме и вечнија, када би се ако не у истом, а онда у што приближнијем броју сједињавали са Христом и на Светим литургијама, а не само кроз паљење Бадњака, врбове гранчице, звончиће и сл.

[Grizzly Adams]

 Узгред, општа пометња је зграбити бар једну гранчицу и понети кући, а затим дилема након сугестије "искуснијих" да се то не ваља....ма чудо једно. Слична ситуација је на Лазареву суботу - по подне, Врбица, затворен саобраћај у околним улицама, а већ сутра на Свету литургију не дође ни 10 % "исконских верника", који се не либе да посаветују све нас, како са звончићима и врбовим гранчицама.

 

Није то уопште безазлено, јер смо ми ту главни организатори и дозвољавамо да се тако ради. То је парадокс, јер оно што је некада помагало да се искорени паганизам и утврди хришћанство, данас практично омогућава да се одржава паганизам у народу. И то нигде другде него баш при Цркви... Јер око тих светковина се окупио велики број људи које Хришћанство уопште не интересује, већ желе да чувају некакву "традицију".

 

Те ствари треба полако, без велике буке, потискивати у други план и пустити да време уради своје.

[И.стојковић]

.......

 

Те ствари треба полако, без велике буке, потискивати у други план и пустити да време уради своје.

Управо тако.

Сигуран сам да то није "љута рана" за коју би био потребан "љути лек", а узгред, мора се признати да дуго времена су баш поклоници искључиво традиције "чували" клицу православља. Лично искуство ме храбри, да ће то једног дана доћи на своје место. Наиме, у разговору по овим темама са старијим особама, трудим се да препознам тренутак, кад осим "да", наставим и са "али", а са својим вршњацима и људима млађе доби, разговарам све док њихово "али" не "прерасте" у "да"...

Заиста се мора максимално користити и смирење и стрпљење , јер то су нам дарови којима се све, али баш све може излечити 

[Млађо]

                 Благодарим господине Стојковићу! То је оно на шта сам циљао. И господин Звонко је одлично расветлио у чему је проблем. Блаженопочивши владика Хризостом нам је лично посведочио да пре Другог светског рата није било паљења бадњака у портама, него само у домовима. То могу да потврде или демантују старији... Да би се народ довео у Цркву деведесетих година прошлог века, неко је вешто, а сматрам и непромишљено, искористио култ бадњака и тиме смо дошли у ситуацију о којој пише господин Звонко. Савремени вид паганизма (невезано за изворни или христијанизовани смисао бадњака), на уштрб литургијског доживљаја директног и личног сусрета са Личношћу Господа Христа. Касно је сада да се то мења на радикалан начин (проузроковали бисмо тиме нове потресе; мало ли их је?), али постоји шанса да "ово узмемо, а оно не изостављамо" - и тиме поставимо ствари у своје природно лежиште.

[Middle-earth]

Као што то ZvonkoM написа лепо горе 

 

Те ствари треба полако, без велике буке, потискивати у други план и пустити да време уради своје

 , а као што знамо Црква је времену дала смисао освештавши га кроз Литургију,дневни,недељни и годишњи круг богослужења, како би један верник што присније осетио Царство Божије и лакше ишао кроз овоземаљски живот. Е сад, кад ти ово кажеш једном вернику који држи само до традиције као што је мој таст,он ће ти рећи:

Их кад сам ја био у вашим годинама ишли смо и на причешће и за празнике,а сад се нема времена,мора да се ради него шта ћемо за Божић, прасенце или јагњенце?                     или 

Било баш света у цркви за Бадње вече(мисли на порту испред Цркве) пуцало се и певало се,а вала и ракија им је била добра.

[LogosAgape]

svhatite ljudi ovde su komunisti pedeset godina ubijali istinsku veru i 

ostavljali samo nebitne (citaj paganske) obicaje kako bi ono sto je ostalo 

blize pravoj veri i dalje ismevali. "badnjak" je vrh ledenog brega i treba ga

zaobici u sirokom luku. jer sto je vera u svetom pismu pise, a ostalo je 

koreografija vremena i okolnosti.

[Милан Ракић]

svhatite ljudi ovde su komunisti pedeset godina ubijali istinsku veru i  ostavljali samo nebitne (citaj paganske) obicaje kako bi ono sto je ostalo  blize pravoj veri i dalje ismevali. "badnjak" je vrh ledenog brega i treba ga zaobici u sirokom luku. jer sto je vera u svetom pismu pise, a ostalo je  koreografija vremena i okolnosti

 

 

Дакле, комунари "оставили" бадњак!?

[Дејан]

Рекао +Амфилохије да је то символ огња "донетог Христом са небеса и оне светлости која је засијала из пећине Витлејемске пре 2000 година" вечерас на паљењу бадњака.

 

http://www.svetigora.com/node/12138

:good2:

[Gerhard]

Postojao je jevrejski praznik Sjenica kada su iz sume donosili lisnate grane i pravili kolibice da borave pod njima za vrijeme blagdana. Mozda postoji neka veza sa tim?

[LogosAgape]

Kad kod se uđe dublje u neku ovakvu temu, pitanja simbolike postaju komplikovanija da se objasne običnim ljudima, 

pa sve se svede na to, reko ovaj ili onaj, pa ko je veći autoritet za tebe njega slušaš.

A Bibliju ko čita...

[Number15648]

190. Писмо

Човеку удаљеном од народа: О Обичајима

 

Пишеш, како се не загреваш народним обичајима, па ни оним божићним јер ти не казују ништа. Било би заиста чудо, кад би ти разумео народне обичаје, а не разумеш народну душу и народну веру. Треба се сетити, да се Господ Христос родио у слами, па разумети, зашто се кућа посипа сламом. Па треба знати за божанску Свету Тројицу, која влада светом на четири стране, па разумети зашто се баца по три ораха у четири угла собе. И још, треба знати, да је Христос хлеб живота, па појмити смисао чеснице. И још - да је Господ у младости пострадао, но да Његов огањ и данас топли срца људска и даје им срећу, па разумети млади бадњак и варнице среће што се крешу из бадњака. Макар теби ово изгледало просто и детињасто, али признати мораш, да је лепо и смишљено. Ако не будете као дјеца, рекао је Господ, нећете ући у Царство Небеско. Приближи се и ти оној деци Божијој, што се зове народ, и живот ће твој бити светлији и радоснији. Један руски песник ходио је твојим путем, удаљеним од пута народног, па се опет вратио народу. Овако се он исповеда:

Ја различитост више не осећам од народа.

Маште, охоле маште, преживео сам ја,

И све дубље појимам са годином сваком,

Какво сам ништавило ценио дуго...

Сједињеном жељом сад с народом горим

С њим заједно плачем, светињи се његовој молим

И све што народ воли, ја обожавам.

Круглов: у Успенском сабору

Мир ти и радост од Господа.

 

 

Св. Николај Велимировић, Мисионарска писма

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010190.htm

[Piksi94]

Ja sam video kod jednog coveka,da je ukrasena grana hrasta u kuci.Sa kuglama i svetiljkama.Da li je to dozvoljeno?

[Ромејац]