O seljačkom mentalitetu u pravoslavlju

[w.a.mozart]

Собзиром да ме овде ретко ко капира, још ме проглашавају злонамерним ,цијеним да без сувишне патетике, могу комотно да се повучем на неко време...

 

eeeeee, ne može bez patetike :0104cheesy:

[DYNABLASTER]

i intelektualac i seljak ce razumeti prost, sustinski i izvorni nacin, dok ce intelektualno filosofska umovanja(da ne kazem nesto drugo) razumeti samo intelektualac, pa cemu to onda sluzi?! znam, sluzi za budzenje ega i mnogogovorljivost... to je samo komplikovanje i obigravanje oko sustine koja je prosta... ili eventualno nesposobnost da se jednostavno objasni

[Grizzly Adams]

И интелектуалац може да буде сировина... Често и јесте.

[Zayron]

Naši fratri bosanski recimo su svi skoro sa sela, preko 80% ih je iz kojekakvih bosaanskih i hercegovačkih zabiti (u BiH je samo 5 gradova u pravom smislu riječi: Sarajevo, Mostar, Tuzla, Banja Luka i Zenica) ali tokom formacije prođu takvom "torturom" da uz njih sav taj "seljakluk" temeljito ispraše van a ostane samo to dobro i pozitivno što je sa sela, hahahaha. Slična situacija je i u Italiji i Poljskoj i svigdje drugdje, i naš kler je pretežno sa sela pa čak i ovaj aktualni Papa Benedikt XVI i on je sa nekakvog malog bavarskog sela Marktl am Inn, da nije otišao u bogosloviju, seminar u Traunsteinu najvjerovatnije bi išao u crkvenu srednju školu u istom tom gradu gdje sad i moje sestre kćerka (ona ide u Maria Ward Realschule in Altötting) jer to je njegovo najbliže okružno, sresko mjesto, Landkreis Altötting - Kreisstadt Altötting kojem pripada po nadležnosti pa mi je zato dobro poznata ta situacija sa obrazovanjem tamo. Ja bih rekao da je problem generalno u nečem drugom, napišem to i objasnim u sljedećem postu.

 

http://www.katholische-schulen.de/index.php?id=37&no_cache=1&land=by&stadt=Alt%C3%B6tting

http://www.meinkind.biz/de/Suchergebnis-Schulen?p=2;3;0000000000010000000000000;Katholische%20Schule%20in%20Alt%C3%B6tting,%20Bayern%20finden;0;12;0;0;2;Alt%C3%B6tting;&xaf26a=rqcoaipmha

[Zayron]

Taj problem bude najvjerovatnije u mentalitetu a i u kulturnim tradicijama ili navikama (od čega zavisi i naša ljestvica vrijednosti najviše) koje su dosta različite na jugu i sjeveru Evrope. Jer teško je previdjeti i ne uočiti jedni prostu statističku činjenicu koja bode u oči a to je ta da kako se sa Skandinavije i Baltika bližimo Sredozemlju, Mediteranu rapidno opada broj načitanih ljudi i sl. a raste broj takvih kojima su važnije stvari Pink, Grand, fudbalska Liga, kafana i teferiči, provodi s curama itd. nego knjiga i kulturno uzdizanje. Ne znam sad kako se takve slične TV stanice zovu u BiH ili Hrvatskoj, mislim na sve jednako, ne bih znao ni za ove da nisam za njih čuo od vas. Tim mislim na sve od Portugalaca, preko Italijana i Hrvata, Srba Crnogoraca, Makedonaca, Bugara i Grka sve do Turaka. Dosta sličan je to mentalitet, taj sredozemni, cijeli Balkan isto tako spada pod zonu njegovog utjecaja sve do Slavonije, Vojvodine, Hrvatska, BiH, Srbija, Makedonija, Bugarska, tamo se već značajnije počinju mjenjati navike i tradicije. Razlika je takva što ovdje recimo un Češkoj SVI ČITAJU. Stignu oni i na utakmice i u kafanu i za curama ali zaista svi čitaju. Mnogi češki šofer kamiona ili tramvaja, autobusa ili automehaničar, vodoinstalater i sl. bi po načitanosti mogao dobro posramiti i naše neke visokoškolovane ljude koji su završivši fakiltet prestali bilo šta čitati, pa i neke sveštenike i svećenike. Ne vidim problem s monasima, ti su u pravoslavnim Crkvama vrlo lijepo obrazovani, isto kao i katolički, već valjda bude problem sa sveštenicima s porodicima koji se baš nešto puno dalje ne stižu permanentno obrazovati i usavršavati, mnogi iz dana u dan rješavaju egzistencijalne i porodične probleme, pa nije se ni čudit tomu. Samo takav sveštenik/svećenik, svejedno da li katolički ili pravoslavni, koji se dalje permanentno obrazuje i o to ima interes može potom obrazovno uzdizati i svoju pastvu. Ima još dosta toga o tome što bi se moglo reći, ja sam samo načeo neke te stvari od tih koje bi mogle biti razlogom takve situacije.

[Zayron]

U BiH je recimo obrazovanje islamskih vjerskih službenika, hodža i imama bilo dosta zapostavljano, bilo stihijsko, slabo organizovano i prepušteno slučaju i dobroj volji pojedinaca, nesistematsko i haotično dosta. Većina ih je poslije srednje škole, medrese odmah išla u narod služiti na terenu. No u posljednjih 20 godina se situacija koliko vidim rapidno popravila, sad ih mnogo završava fakultete u BiH; Sarajevu ali i vani. I to ne samo islamske, danas ni među njima nisu rijetki ljidi sa dvije diplome, islamske teologije i s još nekom, recimo književnosti, orijentalistike, istorije, filozofije i sl. 

[Zayron]

U srednjem vijeku je i na zapadu bio problem s tim oženjenem nemonaškim, mirjanskim svećenicima koji se po absolviranju par godina kakve teološke škole i zaređenju baš nikako nisu grnuli do knjiga i permanentnog samoobrazovanja, mnogi su živjeli dosta benevolentnim, ne mnogo svešteničkim pa čak i raskalašenim životom neki od njih, odavali se alkoholu, kockanju, hodali za ženskama sumnjive povijesti itd. Bilo malo molitvenosti, reda, rada i discipline među njima. Potom je sve to najviše i dovelo do odluke o obligatnom celibatu mirjanskog klera tj. njihovom djelomičnom "monastiziranju", pomonašenju na Zapadu, kako bi se to reklo. Bar što se tiče bezbračnosti. Jer to je vrlo sablažnjavalo i ljutilo s pravom monaške svećenike, jeromonahe, kako oni žive i daju loš primjer. I oni su ustvari i najviše radili na tome da se ta obaveza celibata proširi i na mirjanske klerike, benediktini i cisterciti vidjevši ih kako mnogi mirjanski klirici razuzdanim i za svećenika neprikladnim životom žive. A s tim korakom se zaista i naglo popravila disciplina a i obrazovanje mirjanskih svećenika. No danas je u sjevernim evropskim zemljama već drugačija situacija i to samo po sebi više ne može biti jednim od glavnih razloga celibata mirjanskih klirika jer u Češkoj npr. bi se mnogi prije odrekli i žene nego čitanja knjiga a mnogim ne bi smetao ni harem žena ili cijeli vrtić djece, kad bi ga imali, da se dalje permanentno obrazuju. jer bi to tako sami htjeli i o to imali interes bez obzira na ikakve takve okolnosti, žene i ne-žene, brak, djecu itd. Tako je to na sjeveru, ali na tom mediteranskom južnom okrugu to bude već dosta drugačije s tim čitanjem, permanentnim obrazovanjem i ženama tj. životom u braku.

[Zayron]

Zato bih ja preimenovao temu na: "O seljačkom mentalitetu u Sredozemlju", hahahaha. Nikako u Pravoslavlju, šta ima veze Pravoslavlje s tim što je neko seljačina, hahahaha. S tim nema veze nikakvo ni pravoslavlje ni katoličanstvo, ni luteranstvo već valjda takvo zajedničko kulturno podneblje južnjačko i mediteransko. Al sigurno se radi o stvari mentaliteta, kulture, tradicija, navika, između ostalog, to je potrefeno tačno! Pun pogodak s te strane uzevši, to jeste. Normalno da se onda takav duh ili mentalitet isto reflektira i u pravoslavlju i u katoličantsvu na ovom prostoru, samo se možda ponešto razlikuje uspješnost savlađivanja negativnih aspekata takvog mentaliteta tamo i ovamo. Sjeverni mentalit uz sve te svoje dobre strane kao načitanost, tj. želja za usavršavanjem,  disciplinovanost itd.opet ima svoje neke druge negativne stvari ili mu nedostaju te dobre osobine koje imamo mi odozdol s juga, na primjer neposrednost, suosjećanje itd. Ništa nije tako baš ni loše a ni dobro kako nam se to učini na prvi pogled.

[Јаков.]

Odnos prema svešteniku i laičko poimanje sveštenstva je isto još od vremena Levita, ili bolje rečeno još od pravremena vračeva i žrečeva.

 

Sveštenik može znati kako je biti laik, jer se niko nije rodio u mantiji, a laik ne može nikad znati kako je biti sveštenik.

 

Lično imam dosta problema u odnosu prema izvesnim sveštenicima (pravoslavnim) jer ne mogu da odvojim njihove lične i ljudske osobine (mane pre svega) od njihove Bogom dane službe. Ako neko čini i to više nego očigledno i javno, sve ono o čemu u svojim propovedima govori protiv, kako da se odnosim prema takvom čoveku i popu, ako ne da ga izbegavam. Ako to čini i drugi njegov "kolega" pa i treći, četvrti...šta da radim ako ne da onda usvojim jedan obrazac u kojem ću čitavo sveštenstvo stavljati u isti koš.

A to se upravo na žalost dešava uglavnom. Na osnovu jednog ili nekolicine primera stvaramo sliku o čitavoj zajednici. "Srbi su seljaci", "hrvati su genocidni", "popovi su lopovi"...

 

I sama crkva je doprinela svojom amorfnošću ili žmurenjem u pojedinim slučajevima da narod stvara tako uopštenu sliku. Koliko je štete izazvalo odugovlačenje a zatim i prekidanje suđenja vladiki Pahomiju, znamo i sami. Kada zbog toga svaki drugi mrzitelj kaže uopštenu konstataciju da su vladike pedofili i ilustruje to baš ovim ili nekim drugim primerom (Jova). Da li je vladika Pahomije kriv ili ne, otkud možemo znati? Čak i sama presuda ili eventualno suđenje (koje nije bilo ni održano) sumnjam da bi doveli do istine. Zna Bog i eventualne žrtve a i sam vladika kako je bilo i šta je bilo i to u nekom hrišćanskom poimanju stvari može biti dovoljno, ali moramo biti svesni da sve ovo jako loše utiče na stvaranje negativne slike o sveštenstvu.

Gde je tu zatim episkop Vasilije Kačavenda i estradne priče o vladičanskom Versaju i bludnim igricama u njemu (bivši đakon Bojan, striper Nestorović...)

Da li je sve to tačno, opet zna samo Bog i akteri tih zbivanja, ali Crkva prosto nije smela da ostane nema.

 

Naravno da svaki čovek ima mana i da smo navikli da se pre svega osvrćemo na tuđe, a da svoje skrivamo ili ih predstavljamo kao vrline.

 

Kada se radi o gorepomenutom ocu Ugrinu, lično ga baš zbog tog njegovog pada i snage da se bori sa istim i još izađe javno, mnogo više cenim i volim, jer se na taj način spustio i ispod običnog čoveka, pa čak i ako ne više pod epitrahiljem, svojim pokajanjem doprineo da se možda neko ko bi išao putem tog greha, osvesti. Sada kada ga pogledam vidim pre svega u njemu čoveka, a ne sveštenika, a to je pre svega ono što je i suštinski.

 

Mislim da je ispravan odnos prema svešteniku isti onaj koji je i prema bilo kom drugom čoveku. Ljubav. Ako možemo. Ako ne, onda se mučimo. A mučimo se.

[Zayron]

I sama crkva je doprinela svojom amorfnošću ili žmurenjem u pojedinim slučajevima da narod stvara tako uopštenu sliku. 

 

I mene to isto smeta, ili da kažem slobodno, iritira kod obojih, ta amorfnost, bespomoćnost i prestrašenost, isprepadanost, šta će biti, šta će se reći, šta će se pomisliti itd. itd. I kod PC i KC kod nas na Balkanu, protestanti su malo na tom bolji. Ali to je zaista za posebnu temu. Povlači se to od francuske revolucije još, i katoličanstvo i pravoslavlje je preživjelo nekoliko vrlo jakih, tektonskih udara i napada sa raznih strana u toku posljednih 200-300 godina. nazvao bi to pokušajima bacanja hidrogenskih ili atomskih bombi na hrišćanstvo, metaforički rečeno, svejedno da li zapadno ili istočno u cilju njegova uništenja a sad su to posljedice. I Srbija i Hrvatska se ponašaju kao da nisu nikakve hrišćanske države ili zemlje ili nacije, svejedno šta, u objema je preko 80-90% hrišćana a u objema je skoro sasvim Crkva izgurana iz javnog života do neke sekularne privatnosti opravdane razdvajanjem Crkve i države. Vlasti i stranaka su se dokopali i dočepali necrkveni ili čak anticrkveni ljudi koji imaju veze s bilo čim drugim na svijetu osim sa hrišćanstvom samim i izglasavaju nam po parlamentima zakone kakve oni hoće. A sami hrišćani se ponašaju kao da su pod omamljujućim sedativima, letargični, nezainteresovani za bilo šta osim povremena nacionalistička i međunacionalistička boksovanja a tako samo možemo uskoro i mi biti izgurani svi iz javnog života a to ne ni do katakombi kao prvi hrišćani već ćemo valjda hodati kanalima kao pacovi ili štakori uskoro. To je to što nam se sprema, nama hrišćanima - svima!. Crkva treba početi s raščišćavanjem prvo svojih redova i nereda tamo katolička i pravoslavna a onda što prije uraditi nešto na tome da zauzme stvarnu ulogu koja bi joj morala i trebala u takvim 80% hrišćanskim zemljama i pripadat. Jer obje su to još hrišćanske zemlje. Zatim još uvijek! Uvidimo koliko još dugo, baš mnogo dugo ne ako ovako dalje nastavi.

[Милан Б]

mnogi nemaju fakultet... i to je deo problema. i ponovo- ne zbog samog fakulteta već zato što se u bogosloviji zacementiraju tipikom a za njih (citiram) teološki fakultet nije završio samo onaj ko nije otvorio vrata dotičnog

 

tema je prilično paradoksalna i žao mi je što neki (barem mi se čini) vide samo površinski nivo stvari... problem je projava Hristove ljubavi koju ponekad recimo možemo više da osetim u nekom filmu ili muzici nego u crkvenom okruženju

 

inače, ne slažem se da se naslov menja samo zbog nečije pogrešne interpretacije... 

 

p.s. da, mislim na DŽUDŽE kad kažem seljački... 

Жао ми је што нећемо променити наслов, јер мислим да "сељачки менталитет"  може да се схвати и као нешто сасвим позитивно, а опет може да буде нешто врло негативно.

btw. шта су ЏуЏе, јел може нека анимирана креација као појашњење?

[Никола Ђоловић]

Друго писмо свештенику и лаику

 

О темпераментима

 

О духовној параноидности

 

Изван генерализације

[Пајко]

''Дај ми добре парохијане па ћеш да видиш какав свештеник могу да будем''

[gavrosaurus]

Верујем да свако понаособ разуме да, опет, свако ко долази у цркву буде у њу и призван, дакле, Господ је благоизволео да свакога од нас, језиком који разумемо призове у храм, на службу.

То што се мени не свиђа јер неко шмрче, или ме је гурнуо и згазио, или је јео бели лук — тај и није ту само и искључиво због мене, да мени угађа и мене се клони, већ је и он дошао да се помоли Господу, на начин на који уме.

То што такав не зна наизуст Прешернов "Сонетни венац" не значи да ћу и ја моћи да заварим цеви које можда он вари.

Нити га то чини џуџом, нити простаком, нити сељаком, нити грађанином, нити академиком већ обичним човеком који је ту дошао у исте сврхе као и ја, да се помоли из то мало своје беде за своје ближње и себе, да замоли Господа да спасе ову намучену земљу и остави је макар некоме од својих (будућих) унука.

[Guest - . . .-]

''Дај ми добре парохијане па ћеш да видиш какав свештеник могу да будем''

 

 

"mislim da je najbolje rečeno s onim: mašine za svećenje vodice, liturgiju i opela... kada bi sveštenici manje olako shvatali tu svoju ulogu, ukapirali bi da ima mesta za napredak i u njihovim glavama... do tada, deca će pričati: "tako mi rekla baba, da to valja"...." ово је са фејсбука и странице православни мотивациони постери

 

 

Овоо јесте истина али само донекле јер људи (већина) ХОЋЕ И ЖЕЛИ да свештеници буду машине за свећење водица, опела... ништа више од тога. Ако и покушаш да нешто ту измениш одмах будеш окарактерисан као лош, како не знаш "посо", тераш нешто своје...

 

Дакле, проблем је много шири од бацања кривице са народа на свештенике и обринуто. 

 

Заправо, сви смо криви. Оно што верујем, а због тога све ово и радим, јесте да ће се ствари променити у будућности.