Pesme za decu

[misionar.com]

https://youtu.be/HOYcOkW7GHo

 

 

КУКУ КУКУ

Куку, куку, куку, куку

Умислила кукавица
лепше пева од свих птица
ал све друге птице виде
да кукавици то не иде.

Све већ ухватила мука
јер кукавица само кука
и кад треба и не треба
доста им је више свега.

Од кукања сви уморни
а она мисли љубоморни
умислила је у глави
да је канаринац прави.

Па одлете на крај шуме
јер је нико не разуме
ту не смета њима бука
па кукавица срећно кука.

Куку, куку, куку, куку

 

(Сретен Станчевић)

 

www.decjepesme.com 

[misionar.com]

https://youtu.be/UaLntojU9kY?list=PL5d6m6R7PtoitrIxG7SG4hVHacLRlGBOh

 

ФИНИ РУЧАК 

Име му је зека Пека
воли купус, а и мркву
и поподне да прилегне
под велику стару букву.

Ал не иде све по плану
јер вук Вучко је у шуми
па наћули своје уши
и ка кући он пожури.

И вук Вучко јако журно
крено назад према кући
јер је видо меду Брунду
што га јуче хтео тући.

Зека Пека, ни вук Вучко
нису јели што су хтели
страх им ушао у кости
па изаћи нису смели.

А и медо Bрундо тужан
гледа према својој здели
овај дан баш им је ружан
ништа фино нису јели.

Ништа фино нису јели.

(Сретен Станчевић)

 

www.decjepesme.com

[misionar.com]

МАЛИ ИГЊАТИЈЕ

 

Питало се једно дете

што се људи бију, свете

што ратују, зашто прете

што отимају од планете?

 

Чудило се свакој души

која ужива да руши

којој прија све да гази

да на природу не пази.

 

Гледало је бесне људе

како једно другом суде

како убијају, муче

како мржњи децу уче.

 

Питало је мајку, оца

шта ће неком толко новца

зашто сво богатство желе

што убогом не уделе?

 

Зато, мило, мајка рече

што зла крв у њима тече

што не воле доброг Бога

што изабраше пут злога.

 

Што не виде од слепоће

да им ђаво душу хоће

ал неправда једном проће

јер спаситељ Христос доће.

 

Да победи смрт и таму

да заштити децу саму

да све грехе узме на Се

да све људе од зла спасе.

 

Кад му мајка ово рекне

на колена своја клекне

загрли га, сузу пусти

и молитву тиху изусти.

 

Да их Бого добри чува

и кад грми и кад дува

да се и он Богу моли

кад га душица заболи.

 

Молило се Богу дете

да се људи Бога сете

да престану да се свете

да се једном опамете.

 

Плакало је што страдају

што не желе да се кају

што неће нико да пости

што не желе рећ опрости.

 

Заволело је душом Бога

патило због дела злога

молило је Бога Христа

да му душа буде чиста.

 

Мало кад је поодрасо

док је овце своје пасо

јавише му песмом птице

да га гледа Божје лице.

 

Кад је видо Бога Христа

лице дечје му заблиста

с радосним му гласом реко

"Христе,Тебе ја сам чеко"!

 

Подиже Христос то дете

пољубе га усне свете

на крило га смести своје

па се загрле њих двоје.

 

Па се народу обрати

да ко хоће душу спасти

и ко жели видет свете

мора бит ко ово дете.

 

А кад је то дете одрасло

многе грешнике је спасло

сви Хришћани су га знали

Богоносцем су га звали.

 

За Христа је Бога страдо

дао срце своје златно

добри Игњатије свети

нек ти лице вечно светли.

 

(Сретен Станчевић)

 

http://decjepesme.com/mali-igljatije-sreten-stancevic/

 

[Arsenija]

U sred sume,guste puste,igrao se mali mis...igrao se ceo dan...Nije ni primetio da je ostao sam.Drugovi su otisli svi,mali mis i jos misa 3.Mama mu je bila misica Maja,a tata mis Taja.Dodje jedna dobra macka i rece mu...ti mis,kuci is...cekaju te,putujes za nis...zato is,is... I Mis susnu,jer ga macka noktom busnu...:-D

[Arsenija]

Mali Ignjatije,mali nije,nece sa sekom da se bije,sam se ceslja,sam se mije,dedu gleda hoce da se brije...Ignjatije u skolu ce poci,pa ce kuci srecan doci,torbu na ramenu nosice i mali kisobran da sa majom podeli mesto...jedno mesto al dovoljno da ne bude tesno. Itd...

[misionar.com]

https://youtu.be/6kA1sHKDaN8?list=PL5d6m6R7PtoitrIxG7SG4hVHacLRlGBOh

[Макрина]

Нова песмица

 

У мачијем свету

Дошло до скандала

Устала су мачад

Велика и мала.

 

Главни мачак

Боби

Узбуну је диго

Чак је и до Ниша

Са мачкама стиго.

 

Питате се

Драги

Чему таква гужва

Када свако од вас

Најбоље им пружа.

 

Спремите се драги

На истину тешку

Нису мачке

Никакву

Направиле грешку.

 

Мачке су се дигле

Јер им преко главе

Да слушају људе

Како будаларе.

 

Забога им доста

Што се толко маце

Па би свако маче

У реку да баце.

 

Хтели би да мачке

Буду као они

Само провод,журке

О богатству снови.

 

Не могу да схвате

Да мачији снови

Од њихових жеља

У свему су бољи.

 

Маме мачке воле

Да омаце маце

А не као људи

Да ембрион баце.

 

Зато су се мачке

На устанак дигле

И до главне скупштине

Пешице су стигле.

 

Главни мачак

Боби

Гласно је повико:

„У мацење мачака

Не пита се нико!

 

Да сте се ви питали

Ни нас не би било!"

И свог осмог сина

Стави он у крило.

 

Да мачака нема

Слушај вамо море!

Играли би мишеви

Коло све до зоре.

 

Оставите мачкама

Да фебруар славе

Охладите  мало

Усијане главе.

 

Све је ово рекао

Боби

Главни мачак

И поносно  с мачкама

Отишо у Чачак.

 

Да ли сте разумели

Драги моји људи

Поруку што ова

Мачја песма

Нуди?

 

Оставимо мачкама

Да свој живот живе

Рађајмо и волимо

Наше бебе миле.

(В.Т.)

 

 

 

 

 

[ines]

 

 

[NinaD]

Nisam sigurna da li je u redu da postavim svoje pesmice za decu. Ako nije, molim admine da obrišu 

 

Бебина ранг листа

 

Бакин драги дечак, иако још беба,

Ипак зна шта жели, а и шта му треба.

 

На првоме месту њему треба млако.

Не помаже тада да скакуће зеко,

Да му бака пева, ил' тата да носа,

Шта год покушао на превару неко,

Заборавит неће да му треба млеко.

 

На другоме месту, мамино је лице.

Кад то лице види, преплави га срећа.

То је таква срећа и од млека већа.

Па крене да гуче, да се гласно смеје,

Љубав према мами целог га огреје.

 

За татино раме има место треће.

После доброг ручка, боље од тог нема,

На татином рамену да се слатко дрема.

Татино је раме баш та мера права,

Да се пруже рукице и наслони глава.

 

Има место четврто, без кога се не може.

Нарочито место, то зна беба свака,

А то место посебно заузима бака.

Када тате раде, маме кад су уморне,

Баке ће да победе такве дане суморне.

 

Ова места четири сада су најважнија.

Места можда има ко зна још колико,

Можда их и не може набројати нико.

Шта ће после бити, то ћемо тек видети.

Нове ће се окице једном дечку свидети.

 

 

За сада их има петнаест па размишљам о збирчици. Волела бих да чујем како вам се свиђају.

[Чунга Лунга]

Песма братства, детињства и потомства.

По сећању мог брата, јер је моје сећање овде заказало.
Не знамо ко је написао, ако неко зна, нека напише, да прибележимо и то.



Мали пионир

Ево јунака малог
у страшном ратном виру
ти се досећаш, друже
причам о пиониру.

Од пушке већи није
на глави "партизанка"
опасач са две бомбе
и пушка "талијанка".

То је партизан Миша
тринаест лета има
ал' ипак пушку носи
мио је другар свима.

Сутјеска, крвави пробој
митраљез оштро брише
на јуриш батаљон креће
ево нашега Мише.

Напред је херој Сава
узор свакоме борцу
за њим јуриша Миша
помаже Црногорцу.

Швапски митраљез брише
погибе херој Сава
до њега паде Миша
клону детиња глава.

Сломљен је обруч швапски
даље се преноси бој
пионир мртав лежи
на земљи рођеној.

Крв се лагано слива
спржену боји траву
с горе се јавља ветар
милује косицу плаву.

На земљи малишан лежи
смрт га покоси тешка
чују се топови наши
мртав се Миша смешка.

 

[Agaton Vuzman]

НЕКИ ТЕ НЕ ВОЛЕ ЉУДИ, Недељко Попадић

Постоје људи, мој сине,
који те не воле, тако…
Ал немој да те то брине,
не може волети свако…

Свеједно да ли их кориш,
или им дарујеш цвеће.
Предаш се или се бориш…
Неки те волети неће…

Заједно теку вам дани.
За исти сто ћете сести.
Али сте светови страни
који се не могу срести.

И можеш пружити руку,
вадити срце из груди,
признати патње и муку…
Неки те не воле људи.

И можеш брод кад им тоне
џиновском снагом га дићи,
опет ће да те се клоне!
И свом ће острву ићи…

И зато настави даље.
Неодлучни су слаби…
Господ ти ветар шаље!
Не осврћи се и граби!

Разапни једра и маштај.
Побеђуј метар по метар.
И праштај. Праштај им. Праштај.
Није им наклоњен ветар!

А када стигнеш до дуге
и свет кад пронађеш нови,
нек` те не победе туге.
Опет их, опет позови…

[Natasenka]

 

[NinaSavic]

 

[Agaton Vuzman]

ДА СЕ КУЋА НЕ ОБРУКА

Нашло би се све што треба...
Одмах скоче мама, тата,
када као гром из неба
гости бану нам на врата.

Увек бих се зачудио
откуд мајци да то спрема?
Кад сам тога жељан био,
кад тога у кући нема...

Негде се то добро крило...
то зна само њина мука.
Најважније нам је било
да се кућа не обрука!

Хајде! Узми! Дај! Још мало!
Хеј, мајчино срећно лице...
Отац сипа, отац брани
Част и образ породице.

После тога опет нема.
Буде дана — хлеба, масти...
Ал пред гостом на испиту
кућа никад не сме пасти!

Данас, кад у госте одем,
па ми једва несто пруже,
схватим — то су богаташи
и не желим сести дуже...

Важно ми је — однео сам 
ипак поклон, сто му мука ...
Празних руку не иде се
да се кућа не обрука!

 

Недељко Попадић

[Ana B.]