Starac Kleopa

[JESSY]

Како треба да подносимо болест, неправду, укор, сиромаштво и ма коју врсту патње на земљи?

Најпре да имамо веру да нам је патња, ма које врсте била, одређена од Бога, Оца нашег небеског, на спасење, а не на вечну осуду. Затим, треба патњу да примамо са трпљењем и са благодарношћу. А наше трпљење треба да буде удружено са побожношћу и уздржањем (2. Пт. 1, 2-7), да буде удружено с радошћу (Кол. 1, 11) и надом.

Трпљење у патњи поспешује се у нама кроз молитву, кроз исповест и Свето пришешће, кроз читање Светих књига, кроз размишљање о страдањима Господа нашег Исуса Христа и свих Његових светитеља, кроз посећивање оних што су у патњама тежим но што су наше и кроз размишљање о вечном блаженству у рају. Јер другога пута за спасење нема до само кроз крст, кроз патњу, кроз трпљење и жртву, као што каже Спаситељ: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19). Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 24, 13).

Збок којих узрока пате невина деца? Које грехове она испаштају?

У Изласку читамо: Бог је ревнитељ, који походи грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена (Изл. 20, 5). И опет: Бог походи грехе отачке на синовима и на синовима синова до трећега и до четвртога колена (Изл. 34, 7; Пон. зак. 5, 9; Пс. 36, 28; 108, 13; Исаија 14, 21). Велики пророк Јеремија вели: Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих (Јер. 32, 18; Број. 14, 18; Јов. 5, 4; 21, 19; Исаија 13, 16). Пророк Исаија вели: Приправите покољ синовима за безакоње отаца њихових (Исаија 14, 21).

Значи, из ових сведочења Светога писма може се доста јасно појмити збој којих узрока пате невина деца и чије грехе она испаштају.

[JESSY]

Како треба да подносимо болест, неправду, укор, сиромаштво и ма коју врсту патње на земљи?

Најпре да имамо веру да нам је патња, ма које врсте била, одређена од Бога, Оца нашег небеског, на спасење, а не на вечну осуду. Затим, треба патњу да примамо са трпљењем и са благодарношћу. А наше трпљење треба да буде удружено са побожношћу и уздржањем (2. Пт. 1, 2-7), да буде удружено с радошћу (Кол. 1, 11) и надом.

Трпљење у патњи поспешује се у нама кроз молитву, кроз исповест и Свето пришешће, кроз читање Светих књига, кроз размишљање о страдањима Господа нашег Исуса Христа и свих Његових светитеља, кроз посећивање оних што су у патњама тежим но што су наше и кроз размишљање о вечном блаженству у рају. Јер другога пута за спасење нема до само кроз крст, кроз патњу, кроз трпљење и жртву, као што каже Спаситељ: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19). Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 24, 13).

Збок којих узрока пате невина деца? Које грехове она испаштају?

У Изласку читамо: Бог је ревнитељ, који походи грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена (Изл. 20, 5). И опет: Бог походи грехе отачке на синовима и на синовима синова до трећега и до четвртога колена (Изл. 34, 7; Пон. зак. 5, 9; Пс. 36, 28; 108, 13; Исаија 14, 21). Велики пророк Јеремија вели: Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих (Јер. 32, 18; Број. 14, 18; Јов. 5, 4; 21, 19; Исаија 13, 16). Пророк Исаија вели: Приправите покољ синовима за безакоње отаца њихових (Исаија 14, 21).

Значи, из ових сведочења Светога писма може се доста јасно појмити збој којих узрока пате невина деца и чије грехе она испаштају.

[JESSY]

Који су истински извори искушења?

Три су извора искушења: похота телесна, похота очију, надменост живљења, као што каже Свети апостол и јеванђелист Јован (1. Јн. 2, 16); или: “Љубав према уживањима, славољубље и среброљубље, из којих се рађа свако зло”, као што каже Свети Јован Дамаскин (Добротољубље, том IV, стр. 188). Са ове три врсте искушења покушао је сатана да куша и Христа (Мт. 4, 2-11).

Који су непријатељи што ратују с нама и кушају нас до смрти?

Три су непријатеља што ратују са нама и кушају нас до смрти: ђаво, световна уживања и тело. Сва та три непријатеља ратују са нама сваковрсним искушењима и мало је хришћана који успевају, даром Христовим, да изађу као победници у борби са искушењима и уживањима овога века. Јер ако Господ не сачува град, узалуд би се трудили (уп. са Пс. 127, 1), вели Дух Свети кроз уста Псалмопевца. Али, пошто нам помаже Спаситељ, “нико неће покварити наш град” (Антифон 3. гласа).

Која су највећа искушења преко којих ратују с нама та три непријатеља наших душа?

Ђаво, извор свеколиког зла, куша нас особито мислима неверовања, хуле, сумње, безнађа, гордости и таште славе; а посредно ђаво нас куша кроз људе са мислима гордости, таште славе, гнева и разврата; среброљубљем, лакомошћу за имовином, завишћу, свађом, осуђивањем, језичавошћу и другим. Кроз тело ђаво нас куша леношћу, стомакоугађањем, пијанством, развратом, клонулошћу воље, неосећањем срца, унинијем и другима ове врсте.

[JESSY]

Са колико је страна кушан хришћанин?

По сведочењу Светога Мелетија Исповедника, ђаво куша хришћанина са осам страна, и то:

Одозго нас кушају када се принуђавамо на подвиге и врлине преко наших моћи. То јест пост до изнурења, прекомерни труд тела, свеноћно бдење и друга добра дела, која једва достижу савршени.

Одоздо нас ђаволи кушају клонулошћу и леношћу у творењу добрих дела, и тако нам слаби воља, разум, грижа савести, мужевност и постојаност у духовној борби.

Слева нас ђаволи кушају сваковрсним телесним страстима: пијанством, лакомошћу, тврдичлуком, гневом, мржњом, осветом и сваковрсним телесним и душевним злобама. Називају се тако зато што долазе непосредно од ђавола, и свако лако уочава замке лукавога.

Сдесна нас ђаволи кушају тананим, тешко разабирљивим и врло тешким за препознавање и поражавање душевним и разумским страстима, као што су: гордост, надменост, умишљеност, ташта слава, осуђивање других, бунт ума, непослушање, егоизам, јереси, секте, превелико уздање у милост Божију, високоумље, хула, сумња, неверовање, снови, виђења, врачање и друга. Ове страсти, имајући у основи гордост, због које је Луцифер пао у понор, врло су тешко препознатљиве и исцељиве.

Спреда нас кушају и смућују ђаволи привиђањима онога што је будуће, то јест бацају нас у бриге, у сумње о другима и у прекомоћне телесне трудове за “сутрашњи дан”, као да Бог не води бригу о нама целога живота. Искушани овим мислима сабиру имовину за старост, труде се само за овај живот, боје се да неће имати шта да једу и пију, побацују своју децу, свађају се за имовину, велике су тврдице и љубитељи новца, не чине милостињу и егоисти су.

Слеђа нас ђаволи кушају подсећањима на грехе и страсти који су владали нама у младости, подстицуци нас да их поново учинимо. Јер нас ђаволи подсећају на особе са којима смо грешили, на место на којем смо грешили, на узроке грехова који су владали нама. Подсећају нас на оне са којима смо били завађени, на речи којима су нас љутили, да бисмо поново почели да их мрзимо; подсећају нас на телесне грехе које смо учинили, на лица која су нас саблазнила, на пијанства и друга зла из прошлости.

Изнутра, то јест из срца, кушају нас невидљиви непријатељи свим страстима које владају срцем, као: гнев, злоба, похота, освета, окамењеност, завист, гордост и остало, као што каже Спаситељ: А што излази из срца, оно погани човека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, блуд, лазна сведочења, хуле… (Мт. 15, 18-19). Због тога се и пророк Давид мољаше говорећи: Боже, саздај у мени чисто срце, и дух прав обнови у мени (Пс. 50, 10).

Споља нас кушају и поражавају ђаволи кроз пет чула, која су прозори душе. Особито кроз вид, слух и језик. О искушењима што улазе у срца кроз чула чујемо пророка Исаију где казује: Господе, смрт је ушла кроз прозоре наше. О оцима вели Спаситељ: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5, 28). А о језику чујемо апостола Јакова где казује: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело (Јк. 3, 2).

Ето, дакле, да са свих страна ђаво баца стреле искушења на нас, тражећи да нас рани гресима и да нас одвуче у погибељ. Али ми смо дужни да исповедимо сва зла умовања духовнику и да одагнамо од себе ђаволова искушења молитвом, постом, смирењем, чувањем ума и читањем побожних књига. Али ако се ипак стреле искушења не удаљују од нас, знак је да су корени страсти живи у нашем уму. Знак је да још нисмо чисто исповедили мисли, и изђикао је грех у нама. У том случају потребна је врелија молитва, са сузама и постом, док не прогнамо грех који влада над нама (Према “Невидљивој борби”, од Светог Никодима Светогорца, издање 1937., стр. 82).

[JESSY]

Која су искушења најтежа за препознавање и поражавање?

Најтежа су за препознавање и поражавање разумска искушења душе, то јест: мисли хуле, сумње у вери, очајања; затим искушење умишљености, високоумље о себи, уздање у себе и друго. А од телесних искушења најтежа је за поражавање и најопаснија мисао разврата, зато што је везана за природу, за тело. Затим, зато што онога који се горди у себи Бог оставља да падне у разврат. Због тога нам Свети Оци заповедају да бежимо од сваке прилике за разврат, од сваке телесне мисли, пре него што постане грех; да се клонимо сваке особе која нас саблажњава и гура у ужасни грех разврата.

Због чега има сатана толико мржње према човеку и због чега му Бог допушта да искушава и прелешћује грехом Његову творевину?

Сатана нема моћ и раздрешење да влада, да обмањује или да принуђава човекову вољу на грех. Он га само куша сваковрсним мајсторијама, привиђањима, присећањима, маштаријама, чулима, слабостима природе, уживањима, мислима. Сатана се никад не показује човеку отворено, не разоткрива се непосредно као непријатељ човеков. Него ратује с њим скривено, посредно или кроз зле људе, користећи свакојаке ђаволске мајсторије, да не буде разоткривено да он сам жели наш пад и нашу погибељ.

Он се назива кушачем и оцем лажи зато што нас кроз искушења и лажљиве замке навлачи на грех. Сатана само покушава да присили нашу вољу, распирује телесне и душевне страсти и нагоне наше природе, ствара прилике за грех, стално нас подсећа на наше падове, али нема од Бога допуштење и раздрешење да нас примора на грех, јер тада не бисмо имали никакву кривицу, никакву осуду, и нико се не би спасао његових замки. Међутим, ако човек слаби у вољи и молитви, ако се наслађује ђаволовим мамцима и прихвата грех, тада није крив ђаво, него човек.

Због тога је човеку одређен анђео чувар, да би му помагао, дата му је благодат Светога Духа да га крепи, одређена му је Црква, исповест, то јест бања очишћења грехова, и духовник да га раздрешава и да га саветује. Због тога му је одређена награда, ако порази, или осуда, ако је поражен. Бог је допустио ђаволу да куша човека, да би човека ојачао у вери, да би човек положио сву наду спасења само у Бога, а не у своје моћи, и да би човек верник сабрао више плате код Бога. Бог оставља сатану да куша човека, али никада не допушта ђаволу да га куша изнад моћи његове вере (1. Кор. 10, 13). Само гордога и неверника оставља Бог да буде кушан од ђавола преко својих моћи, да би га смирио, и да би тражио помоћ од Бога и од Његових служитеља. Међутим, човеку је дата моћ да се успротиви ђаволу, да га порази и да га одагна од себе (Еф. 6, 11; 6, 16; Јк. 4, 7; 1. Пт. 5, 9).

[JESSY]

Која су најважнија оружја којима поражавамо ђаволова искушења?

Има два најмоћнија оружја којима поражавамо све замке и искушења ђаволова. Прво је Света молитва, и затим - смирење.

Ми се непрестано молимо Оцу небеском, говорећи: И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога (Мт. 6, 13). То јест иштемо од Оца да нас не остави у искушењима изнад наших моћи и да нас избави од свих ђаволових замки пуних лукавстава. Дакле, у било које време искушења треба да се молимо постојано, са сузама, с постом и са скрушеносцу срца. Свети Оци нам препоручују да стално казујемо Исусову молитву, особито у време искушења, јер Име Господа као мач вади из наших срца и исеца непријатељева искушења.

Друго врло снажно оружје против ђаволових искушења јесте смирење. Чуј шта вели Давид: Бих понизан, и спасе ме (Пс. 114, 6). Када смо окружени искушењима и страстима, смиримо се из срца, то јест сматрајмо се највећим грешницима, говорећи да смо због наших греха и наше гордости кушани, и тада ће ђаво побећи од нас, јер непријатеља најјаче сажиже смирење, молитва са сузама и пост.

Друга оружја у време искушења јесу: “мужествено трпљење искушења, често исповедање мисли, читање светих књига, избегавање разлога за грех, Свето Прицешће, тиховање, одрицање од земаљског и друго”.

Које су користи од искушења у нашој борби с непријатељем ђаволом?

Прва је корист што се без искушења и без борбе са искушењима не можемо спасти, нити имамо због чега да будемо крунисани победним венцем. Без искушења и духовне борбе није могуће спасење душе. Због тога казиваше један отац у пустињи: “Уклони искушења, и нико се од људи неће спасти” (Отачник, издање 1930.).

Затим, искушења нас привикавају на мајсторство духовне борбе, кале нас у животу, помажу нам да душевно узрастамо. Искушења нам поспешују веру, поучавају нас и приморавају да се више молимо, да будемо будни и трудољубиви у цркви, у посту, у читању побожних књига; искушења нас шаљу чешће на исповест, на тражење савета и на Свето причешће. Искушења нас смирују, показују нам колико смо слаби и немоћни када смо сами. Искушења поспешују наше стрпљење, молитву, сузе, смирење и веру.

Ето смисла, циља и користи од искушења на земљи.

[JESSY]

Оче Клеопа, шта је враџбина и колико је врсти има?

Под речју враџбина поимамо призивање демонске силе, уместо Бога, на помоћ човеку, у циљу испуњавања појединих људских жеља. Враџбину су упражњавали и у јеврејском народу у време Старозаветнога закона, и код хришћана у Закону благодати, нажалост, до нашега времена. У Старом закону тражио је ђаволову помоћ, обраћајући се врачари, цар Саул, због чега је био строго кажњен од Бога. Врачар је био и Валаам.

По уцењу Светога Никодима Светогорца, враџбина се дели на више делова, и то:

Сама враџбина, под којом се подразумева призивање ђавола, да би открили људима скривена блага, изгубљене предмете и друго слично.

Гатање, друга врста враџбине, којим поједини људи претсказују будуће преко црта са длана, што се назива хиромантијом, и посредством других предмета (зрневље, карте, кафа, итд.).

Бајање, спиритизам, то јест призивање помоћи ђавола у тамним собама или на гробовима, да би казнили оне што су у животу. Бајачи тврде да призивају душе умрлих из пакла, као гатари из времена пророка Самуила (1. Сам. 21, 3), да би сазнали будуће или да би се коме осветили. У наше време упражњава се међу неким верницима бајање као: гашење угљевља, изговарање појединих речи помесаних с молитвама за болеснике који тврде да су “зачарани”, итд.

Чини, то јест врачање појединих младих да би ступили у брак једни са другима или да би се раставили, призивањем ђаволске помоћи, популарно звано “суђаје”.

Гатање по животињским изнутрицама, звано “иконоскопијом”. У ову врсту гатања спадају и снови, зодијаци, зли и добри часови, гатање по удовима тела, звано и предсказање (зујање ушију, подрхтавање ока, свраб дланова).

Амајлије и талисмани, под којима се поима ношење на руци или грудима каквих сатанских знакова, конаца, кључева, предмета или обојених комадића штофа ради чувања од болести, од опасности и од штета, пошто се најпре над њима призвала ђаволова сила.

Демонопризивачи су они што гатају будуће призивањем ђавола. Овде се убрајају они што пале ватре пред кућама и скачу кроз ватру, гатари од рођења, као и они што гатају по животињским изнутрицама или узимају плодност говеда, што је враџбина која се упражњава у наше дане.

Астрологија је враџбина која се упражњава од најстаријих времена до данас. Под астрологијом се поима предсказивање предстојећих догађаја кроз кретање звезда, планета, ветрова, облака и осталих васељенских појава. Астролози тврде да сваки човек има сопствену “звездану мапу”.

Ето неколико од најобичнијих врсти враџбина, неке су скоро заборављене, друге се упражњавају и у наше дане, које сузбијамо и од којих треба да бежимо јер су ђаволска обмањивања, која прелашћују и обмањују многе хришћане ради њихове погибељи.

[JESSY]

Оче Клеопа, шта је враџбина и колико је врсти има?

Под речју враџбина поимамо призивање демонске силе, уместо Бога, на помоћ човеку, у циљу испуњавања појединих људских жеља. Враџбину су упражњавали и у јеврејском народу у време Старозаветнога закона, и код хришћана у Закону благодати, нажалост, до нашега времена. У Старом закону тражио је ђаволову помоћ, обраћајући се врачари, цар Саул, због чега је био строго кажњен од Бога. Врачар је био и Валаам.

По уцењу Светога Никодима Светогорца, враџбина се дели на више делова, и то:

Сама враџбина, под којом се подразумева призивање ђавола, да би открили људима скривена блага, изгубљене предмете и друго слично.

Гатање, друга врста враџбине, којим поједини људи претсказују будуће преко црта са длана, што се назива хиромантијом, и посредством других предмета (зрневље, карте, кафа, итд.).

Бајање, спиритизам, то јест призивање помоћи ђавола у тамним собама или на гробовима, да би казнили оне што су у животу. Бајачи тврде да призивају душе умрлих из пакла, као гатари из времена пророка Самуила (1. Сам. 21, 3), да би сазнали будуће или да би се коме осветили. У наше време упражњава се међу неким верницима бајање као: гашење угљевља, изговарање појединих речи помесаних с молитвама за болеснике који тврде да су “зачарани”, итд.

Чини, то јест врачање појединих младих да би ступили у брак једни са другима или да би се раставили, призивањем ђаволске помоћи, популарно звано “суђаје”.

Гатање по животињским изнутрицама, звано “иконоскопијом”. У ову врсту гатања спадају и снови, зодијаци, зли и добри часови, гатање по удовима тела, звано и предсказање (зујање ушију, подрхтавање ока, свраб дланова).

Амајлије и талисмани, под којима се поима ношење на руци или грудима каквих сатанских знакова, конаца, кључева, предмета или обојених комадића штофа ради чувања од болести, од опасности и од штета, пошто се најпре над њима призвала ђаволова сила.

Демонопризивачи су они што гатају будуће призивањем ђавола. Овде се убрајају они што пале ватре пред кућама и скачу кроз ватру, гатари од рођења, као и они што гатају по животињским изнутрицама или узимају плодност говеда, што је враџбина која се упражњава у наше дане.

Астрологија је враџбина која се упражњава од најстаријих времена до данас. Под астрологијом се поима предсказивање предстојећих догађаја кроз кретање звезда, планета, ветрова, облака и осталих васељенских појава. Астролози тврде да сваки човек има сопствену “звездану мапу”.

Ето неколико од најобичнијих врсти враџбина, неке су скоро заборављене, друге се упражњавају и у наше дане, које сузбијамо и од којих треба да бежимо јер су ђаволска обмањивања, која прелашћују и обмањују многе хришћане ради њихове погибељи.

[JESSY]

Оче Клеопа, шта је враџбина и колико је врсти има?

Под речју враџбина поимамо призивање демонске силе, уместо Бога, на помоћ човеку, у циљу испуњавања појединих људских жеља. Враџбину су упражњавали и у јеврејском народу у време Старозаветнога закона, и код хришћана у Закону благодати, нажалост, до нашега времена. У Старом закону тражио је ђаволову помоћ, обраћајући се врачари, цар Саул, због чега је био строго кажњен од Бога. Врачар је био и Валаам.

По уцењу Светога Никодима Светогорца, враџбина се дели на више делова, и то:

Сама враџбина, под којом се подразумева призивање ђавола, да би открили људима скривена блага, изгубљене предмете и друго слично.

Гатање, друга врста враџбине, којим поједини људи претсказују будуће преко црта са длана, што се назива хиромантијом, и посредством других предмета (зрневље, карте, кафа, итд.).

Бајање, спиритизам, то јест призивање помоћи ђавола у тамним собама или на гробовима, да би казнили оне што су у животу. Бајачи тврде да призивају душе умрлих из пакла, као гатари из времена пророка Самуила (1. Сам. 21, 3), да би сазнали будуће или да би се коме осветили. У наше време упражњава се међу неким верницима бајање као: гашење угљевља, изговарање појединих речи помесаних с молитвама за болеснике који тврде да су “зачарани”, итд.

Чини, то јест врачање појединих младих да би ступили у брак једни са другима или да би се раставили, призивањем ђаволске помоћи, популарно звано “суђаје”.

Гатање по животињским изнутрицама, звано “иконоскопијом”. У ову врсту гатања спадају и снови, зодијаци, зли и добри часови, гатање по удовима тела, звано и предсказање (зујање ушију, подрхтавање ока, свраб дланова).

Амајлије и талисмани, под којима се поима ношење на руци или грудима каквих сатанских знакова, конаца, кључева, предмета или обојених комадића штофа ради чувања од болести, од опасности и од штета, пошто се најпре над њима призвала ђаволова сила.

Демонопризивачи су они што гатају будуће призивањем ђавола. Овде се убрајају они што пале ватре пред кућама и скачу кроз ватру, гатари од рођења, као и они што гатају по животињским изнутрицама или узимају плодност говеда, што је враџбина која се упражњава у наше дане.

Астрологија је враџбина која се упражњава од најстаријих времена до данас. Под астрологијом се поима предсказивање предстојећих догађаја кроз кретање звезда, планета, ветрова, облака и осталих васељенских појава. Астролози тврде да сваки човек има сопствену “звездану мапу”.

Ето неколико од најобичнијих врсти враџбина, неке су скоро заборављене, друге се упражњавају и у наше дане, које сузбијамо и од којих треба да бежимо јер су ђаволска обмањивања, која прелашћују и обмањују многе хришћане ради њихове погибељи.

[JESSY]

Како могу хришћани да се избаве враџбина и сваковрсних чини које ђаво изводи?

Ко снажно верује у Бога, ко се непрестано моли Богу и редовно хита у свету цркву, никада неће тражити помоћ од ђавола и врачара, који су непријатељи Божији.

Дакле, који имају јаку веру у Бога, нека од Њега непрестано траже помоћ. А слаби у вери, који су икада тражили помоћ врачара, ако хоће да се спасу, најпре нека исповедају тај грех и нека траже епитимију. Затим нека се више не обраћају сатани за помоћ, ма у каквој невољи били, него само Богу нека хитају. Затим нека се што више моле молитвама и сузама из срца (Пон. зак. 4, 29; Пс. 118, 58; Јер. 29, 13) и тако ће се трпљењем и вером избавити од враџбина и примити дар Духа Светога.

Шта су снови и виђења, која је разлика између њих и колико их је врста?

Одговарам вам речима Светога Јована Лествичника, који вели: “Сан је покрет ума у време некретања тела. А привиђење (лажно виђење) је обмана очију, када ум спава. Привиђење је излазак ума када тело бди. Привиђење је виђење нечега без ипостаси (нереално)” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 75). Ето, дакле, шта су снови и виђења. Они су двојаки: добри и зли снови и виђења. А разлика је међу њима ова:

Добри снови и виђења од Бога су, кроз њих се открива Његова велика воља, само онима који су потпуно савршени и свети и који творе Његове заповести, као што је био праведни Јосиф, коме се у сну показао арханђео Гаврило, заповедивши му да бежи са младенцем Исусом и са Дјевом Маријом у Египат. Добри снови долазе од анђела, и подсећају нас на смрт и осуду, а пошто се пробудимо подстичу нас на молитву и покајање. Напротив, зли снови и привиђења су од ђавола прерушених у светлосне анђеле или у светитеље, који нас у сну обмањују да смо добри и достојни раја; а пошто се пробудимо “тонемо у гордост и у радост” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 76).

[JESSY]

Да ли је грех да хришћани верују у снове и виђења?

Свети Јован Лествицник каже да је “ко верује у снове подобан ономе што трчи за својом сенком и покушава да је ухвати”. Исто тако он каже да су “демони таште славе у сновима пророци. Они, као какви лукавци, смишљају будуће догађаје и објављују нам их унапред. А ако се виђења испуне, дивимо се и гордимо мишљу као да имамо дар предвиђења (пророштва). Који слушају ђавола често су постајали лажни пророци”. И даље вели: “Ђаволи не знају ништа о будућем из каквог предзнања, јер и лекари могу да нам, на основу симптома, унапред најаве смрт”. Затим закључује, казујући: “Када почнемо да верујемо у снове ђавола, они нам се подсмевају, чак и кад смо будни. Ко верује сновима и привиђењима у сну потпуно је неискусан, а ко не верује ниједнима - мудрац је” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 76).

Дакле, грех је да верујемо у снове и виђења, јер овима нас лако обмањују ђаволи и бацају нас у ужасни грех гордости и таште славе, када се човек поузда у себе више него у реч Божију. Овом кушачком мајсторијом ђаво је обмануо многе хришћане и монахе, бацивши их затим у понор погибељи, а ако когод ипак има недоумицу у вези са својим сном или виђењем, нека се исповеди духовнику и нека му затражи савет, јер кроз духовника говори Бог.

Због колико се узрока људи обмањују таштим виђењима и сновима?

Због седам узрока се хришћани обмањују виђењима и сновима као да су од Бога, и то: због гордости; због таште славе, која је прва кћи гордости; због неискуснога и слабога ума хришћана; због нерасудне ревности неких хришћана, који се много моле и посте да би имали виђења, о којима каже Свети Исак Сирин: “Од велике болести болује ко има злу ревност” (Добротољубље, том X, слово 58). Пети узрок обмане кроз виђења и снове јесте непослушање духовницима и дрскост неких верника, особито гордељиваца, због чега их ђаво лови; шести узрок долази због неоткривених и неисповеђених личних греха и због тога што се чисто не исповедају мисли духовнику. А последњи узрок кроз који се обмањују хришћани лажним сновима и виђењима јесте непознавање себе и одсуство читања Светога Писма.

 

http://www.sozeb.org/index.php?option=com_fireboard&Itemid=42&func=view&id=2800&catid=44

[Иван Ивковић]

Oво ми је један од најдражих снимака од свих које сам икада гледао.
 

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]