Moje nedoumice

[Calabria]

То му дође исто што и помирити се са Богом

 

Кажу да у православљу то некако треба да иде кроз сагледавање својих грехова, исповест и искрено покајање, па онда причешћивање.

Али онда опет кажу није довољно то једном обавити и готово, већ стално треба бити спреман на покајање, увек се пазити од искушења и редовно се причешћивати.

Ја сам много далеко од тога, тек скоро ми је пришло памети да не могу бити близак Богу ако нисам опростио свим људима који су ме повредили.

 

Опрости ако си разумела моје писање као да тражим неку кривицу код тебе, верујем ти шта нам причаш и покушавамо да помогнемо, у складу са могућностима

Ma ok, hvala svima koji su dobronamerni . Elem, to prastanje je posebna tema, to mi nikako ne polazi za rukom. Sve i kad mislim da sam uspela osetim duboko u sebi da me jede mrznja prema onima koji su me povredili i zelja za osvetom

[Милан Б]

Тек када смо у стању (уз Божију помоћ) да без икакве жеље за осветом примамо увреде и ниске ударце од наших ближњих, што посебно боли, и да смо увек у стању да им опростимо за то што раде (али не и заборавимо) онда можемо бити спремни да успоставимо мир у себи и мир са Богом. Барем ми се тако тренутно чини

[Grizzly Adams]

Мржња и освеста се једноставно не исплате. Боље је да време и енергију уложиш да урадиш нешто за себе. А могућности увек има, само их ми често не видимо. На пример, увек може да се промени посао или да се ради самостално.

[DankaM]

@@Calabria,

 

Prvo, na koje pitanje ti želiš odgovor? Da li na filozofsko o aktivnosti i pasivnosti hrišćana i smirenju ili konkretno na to šta da radiš u ovoj situaciji?

Za ovo drugo moraš da nam daš više podataka. Ali, ako hoćeš uopšteno, fino su ti ljudi napisali do sada...

[Јелина]

Ali, ako hoćeš uopšteno, fino su ti ljudi napisali do sada...

 

Стварно су добра запажања, ја се изогледах у овом вашем разговору и научих пуно, можете слободно да отворите психолошко саветовалиште

 

@@Calabria, православље ти не даје толико строга упутства за конкретне ситуације, колико те шири, продубљује, омекшава и орадошћује - као целокупну личност. Онда као таква, сасвим другачије реагујеш него раније, на све. Незадовољан човек је, осим конкретним поводом, увек и сам по себи већ некако несрећан. Тако да - хајд полако по свој осмех.