και πόθου θείου έρωτα οΐα πυρ μοι εμβάλλεις - дневник једног мистика

[Johanes de Silencio]

Данас једна дивна молитва, коју вам доносим у преводу:

 

Ти који си невидљив и скривен у мени,

откриј ми

Твоју прикривену тајну;

покажи ми лепоту Твоју

унутар мене самог,

О Ти који ме створи

као храм да у њему станујеш,

тако да у светилишту Твоме вапити могу,

из љубави према Теби,

"свети, свети, свети",

као славословље које гори огњем и Духом,

у магоновењу које се прожима чуђењем

и дивљењем,

покренуто као живо узношење

снагом Твога бића.

 

Свети Јован Саба (Јован из Далијате, 8. век)

 

 

Извор:

The Syriac Fathers on Prayer and the Spiritual Life, Introduced and Translated by Sebastian Brock (Kalamazoo, Cistercian Publications, 1987) 362.

[Калеидоскоп]

Један православни философ је имао предавање на једним универзитетом у САД.
Након предавања, поделио је своје мисли и одговарао на питања у једну неформалну атмосферу. 
Рекао је да он сматра да се спашавају људи који немају дела достојна спасења.

Присутни људи су били мало збуњени, па и запањени... ал је човек, уместо одговора, питао:
"може ли неко да наброји своја дела достојна спасења?"

Ово ме потсети на једним разговором који је (сада већ епископ) Јеротеј Влахос описао у своју књигу "Вече у пустињи Свете Горе", кад је чувени старац објашњавао да созерцавање у дубоку молитву приличи на таму...

Дакле, разумски оксиморони, ал срце разумева о чему се ради...

поздрав.

[dragisa]

Данас једна дивна молитва, коју вам доносим у преводу:

 

Ти који си невидљив и скривен у мени,

откриј ми

Твоју прикривену тајну;

покажи ми лепоту Твоју

унутар мене самог,

О Ти који ме створи

као храм да у њему станујеш,

тако да у светилишту Твоме вапити могу,

из љубави према Теби,

"свети, свети, свети",

као славословље које гори огњем и Духом,

у магоновењу које се прожима чуђењем

и дивљењем,

покренуто као живо узношење

снагом Твога бића.

 

Свети Јован Саба (Јован из Далијате, 8. век)

 

sva teologija u samo nekoliko reci

[ego]

Православни мистик је – онај који љуби Христа више од свега на свету и који стреми ка постојаном богоопштењу, како је речено у Псалтиру: „Тражим Лице Твоје Господе“.

Мистика је – сведочанство будућег живота и славе Светих. Духовни свет нема аналоге са материјалним светом. Зато, када мистик жели да опише своје стање, онда не налази адекватну реч; шта год би он рекао, срце му шапуће: то, није то. Људска реч му се чини као нешто грубо, окамењено, сурово. Он покушава да преда своју мисао кроз символе и асоцијативне слике – то је једино, што је могуће; али далеко од стварности, као сунчана светлост на неба од насликаног бојама на платну.

 

Најбоље изражавање мистичког сусрета са Христом, по нашем мишљењу, садрже химне Светог Симеона Новог Богослова, кога је такође могуће назвати „новим Боговидцем“. Та светлост божанственог Богојављења, којом су били озарени Апостоли на Тавору, која је сијала на лицу Мојсеја, сишавшег са Синаја – одблеском се изразила и у књизи божанствених химни Преподобног Симеона.

 

Али ако је могуће тако рећи, то је била сенка светлости. Други мистици су се бојали да предају своје стање речи, као што се ми бојимо да поверимо тајну лажову.  Ми смо се родили у тамници, чак не подозревајући да је иза њених зидова други свет. Ми смо толико заузети тиме да лепо уредимо нашу тамницу. Мистик је онај, који је увидео светлост, која прониче у подземље – тај зрак, који иде од Бога до човековог срца; и он тугује за том светлошћу, живи надом, да ће је опет видети. 

Архимандрит Рафаил Карелин

 

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/istinska_i_lazna_mistika.htm

[Johanes de Silencio]

Зато, када мистик жели да опише своје стање, онда не налази адекватну реч; шта год би он рекао, срце му шапуће: то, није то. Људска реч му се чини као нешто грубо, окамењено, сурово. Он покушава да преда своју мисао кроз символе и асоцијативне слике – то је једино, што је могуће; али далеко од стварности, као сунчана светлост на неба од насликаног бојама на платну.

 

Ово је суштина свега, тако непоновљиво речено.

Иначе, цео овај део од оца архимандрита је врхунски.

Немам шта да додам.

 

+++

 

Пробао сам форумски живот и не иде ми никако.

Хвала на пажњи и оволико, али се повлачим надаље, није ово за мене, превише сам несабран и расипам се.

Тражим опроштај од свих које сам увредио на било који начин и помените ме некада.

С Богом.

[Sir Oliver]

dobro idi, nije problem, ali znate šta bi rado voleo da čitam, razne nestandardne molitve, a da nisu duge, onako lepe duboke...

Ima li takva tema?

Ako nema mogla bi se napraviti.

[zlata]

Pustinja nad pustinjama počela je govoriiti,

i iz reči nastade svetlost,

i nastade voda živa koju dobronameran putnik uzima da se osveži,

o pustinjo zašto si tako sama,

tebi vreme ne može ništa, ne boli te ni strah,

samo ti kavez može naneti zlo.

I gle zrno peska,kao kamen se presijava u pustinji,

usijani kamen koji liči na zvezdu,

a zrno piramida želi postati,

i ču sizif iz daljine,

oooooo ljudske strasti kako ste malene,

nemoćni su nebo i zemlja,

igraju se s vama.

 

Inspirisana začetnikom teme

[zlata]

može li ova moja prethodna poruka da se obriše? nije našla svoju svrhu,prema tome nije vredna. unapred hvala.

[Дејан]

nek stoji

[Johanes de Silencio]

Pustinja nad pustinjama počela je govoriiti, i iz reči nastade svetlost, i nastade voda živa koju dobronameran putnik uzima da se osveži, o pustinjo zašto si tako sama, tebi vreme ne može ništa, ne boli te ni strah, samo ti kavez može naneti zlo. I gle zrno peska,kao kamen se presijava u pustinji, usijani kamen koji liči na zvezdu, a zrno piramida želi postati, i ču sizif iz daljine, oooooo ljudske strasti kako ste malene, nemoćni su nebo i zemlja, igraju se s vama.

 

Врло лепо.

[Johanes de Silencio]

Молитва није толико чин колико стање, није толико нешто што радиш колико нешто што јеси - Евагрије Понтијски

 

[marko_13]

Ауууу! Много јако!

[Johanes de Silencio]

Ауууу! Много јако!

 

Јесте брате Марко, скоро сам то нашао.

[marko_13]

Евагрије је више него интересантна личност и заслужује подробно проучавање. Оно што је Отачник урадио је одлично.

[Johanes de Silencio]

Ако постоји игде било ко, неко ко је било када горео од искрене љубави Божије;

ако постоји ико ко је задобио слатке ране од онога ко је изабрана стрела, као што пророк каже;

ако постоји ико ко је био прободен љубављу, тако да чезне и жуди за њим дању и ноћу,

не може да говори ни о чему сем о њему, не може да чује ни о чему сем о њему,

не може да мисли ни на шта друго, те нема ни жеље ни чежње нити наде ни за шта осим за њега

- ако такав постоји, та душа уистину може рећи:

Имам ране љубавне (свети Григорије Ниски, Тумачење Песме над песмама, III, 8.)