Пољска Православна Црква

[Dominika]

Осми дан: манастир Супрашл 

Слике

И за крај, мој разговор са патријархом у Супрашлу (на арапском; титлови су на пољском):

 

[Dominika]

Света Гора Грабарка 

Историја 

Најчувеније православно место у Пољској, најчувенији пољски православни манастир. 

Историја је почела негде у 13. веку, кад у шумама око Горе Грабарке - тачно, на њој или на другој гори близу, која се зове Провала - била је чувана чудотворна икона Христа Спаситеља, због атака Татара. Не зна се, шта се после десило  са овом иконом, али некако је то везано са празником Преображења (до сад људи зове празник на Грабарки "Спаса"), и увек на тој гори је био престављен лик Спаситеља, обично на једном од жиова дрвене капеле. 

 

У  1710 у целој околини била је епидемија, чак није било коме да сахрани тела. Па један стари, побожан човек из градића Шемјатиче (10 километара од Грабарке) видео, кад је сањао, заборављену Свету Гору са дрвеном капелом - видео је, да сваки, ко ће тамо доћи у ходочашћу, оставиће тамо дрвени крст, и пиће воду са источника, биће спасен од болести. То је рекао људима, тако су урадили, његове рече су се испуниле.

 

У кроници из 1866 читамо, да сваке године за празник Преображења на Грабарку долазе хиљаде верника. У 1910 људи живећи у околним селима су замолили владе Цркве, да добију своју парохију, и да буде то Грабарка. Тада такође је постала капела изнад источника. У току другог светског рата Немци су хтели, да пуште у ваздух цркву на Грабарки, али пошто њхова војска су била далеко, нису то урадили.

 

Пољска Православна Црква је много пострадала (као цели народ) у току светског рата, па после због промене граница (већина парохија и сви манастири осим 2 су остали у СССР) и догађаја везаних са новом, комунистичком владом. Да се Црква препороди, било је треба више манастира, и неки снажни, духовни центар (раније за Пољску то је био Почајев). И зато је помишљено, да Грабарка, и раније позната, чудотвнорна и света, постане овај центар и да то је натурално место за стварање манастира. Због тога 1947 године организован је овде женски манастир (први женски православни манастир Пољске Цркве после рата). Током 80' сваког маја почели су овде сусрети Пољске Православне Омладине - то је било јако битно у добу комунизма.

 

1990 године један лош човек запалио је главну цркву (Преображења) на Светој Гори Грабарки; сачувало се само Свето Јевањеље у олтару - још једно чудо Божије на Грабарки. Осам година касније освештано нову главну цркву манастира.

 

У 2000 са Свете Горе Атос донета је копија Иверске иконе Пресвете Богородице. Овде може да се погледа видео-репортажу о том догађају: 

 

 

[Dominika]

Празнике 

Наравно, највеће свечаности су за празник Преображења (у овој околини се користи стари календар). Пре 2000 године свечаности су почињале 18 августа увече, свеноћним бденијем (велика вечерња, литија и благослов хлеба, вина и јелеја, јутрење, први час), после ојег на гробљу се чита Акатист за умрле, па после у црквама Свете Горе (значи, су две цркве и олтар напољу) се служи ноћне Литургије остали певају црквене песме, држећи свеће и шетајући на гори. Последња, главна Литургија са литијом и освећењем јабука и грожђа почиње у 10 сати ујутро - пољска државна телевизија увек њу преноси. Обично долази председник Пољске или други чланови владе Пољске, Подлаша (регија, где се налази Грабарка). Од 2000 године свечаности почињу 17 августа увече, због празника Иверске Иконе Богородице. Такође је служено бденије, после сви певају Акатист Иверске Иконе, 18 августа служене су две Литургије - прва са монахињама друга са неким епископом. 

На ове свечаности обично долазе еписко са других помесних Цркава, често поглавар једне од њхих. Већ три пута за ове свечаности су биле донете мошти, да верници могу да се поклоне њима. 

 

У пасхално време (значи, првих 40 дана после Ускрса), у мају, у један викенд (почетак је увек у петак увече) се одржава сусрет Пољске Православне Омладине То су црквене службе, спортске игре, приче са владикама и свештенством, конференције, ватра са певањем (ван манастира) итд. 

Зове се то "Пасхално ходочашће" или "Мајско ходочашће", али омладина стиже овде бусима и аутима, и стављан је само један главни крст целог сусрета.

Овде може да се погледа репортау пре 2 године:

И овде су лике из 80' :

https://www.facebook.com/185247714821389/photos/?tab=album&album_id=791865557492932

 

Слике са 2014:

http://www.typo3.cerkiew.pl/index.php?id=fotoreportaze&tx_ttnews[p_foto]=9&tx_ttnews[tt_news]=20836&tx_ttnews[backPid]=5&cHash=27e430f327aeb0800bd36c657394f66a

 

Слике са 2015:

http://www.typo3.cerkiew.pl/index.php?id=fotoreportaze&tx_ttnews[p_foto]=3&tx_ttnews[tt_news]=22144&tx_ttnews[backPid]=5&cHash=a097d68e156f101b1c6097006faba22c

[Dominika]

Ходочашћа 

Једна од најкарактеристичнијих ствари везаних за Грабарку су пешке ходочашћа у августу за празник Преображења из различитих градова и села Пољске. Оне су организована преко парохија, увек групу води најмање један свештеник. Скоро сваки ходочасник носи крст (обично дрвени), на којем псе своје молбе, захвалност Богу итд. 

За време ходочашћа се пева црквена химна и песме, пре свега тропар Преобраења. Пости се - значи, не је се меса, али људи успут, римокатолици и православци, спремаја за ходочаснике јело: воће, торте, пиће итд. Тако да се не може изгубити килажу :P Спава се у сколима, код људи или у црквама - то зависи од парохије, која организира ходочашће. Групе ходочасника стижу на Свету Гору 17. и 18. августа. На гори, ван манастира, је место за кампирање, и тамо се спава ове 2 или 1 ноћ у време свечаности Иверске иконе и Преображења. Кад се долази на Свету Гору, прво се окржује главну манастирску цркву (Преображења) 3 пута на коленима, певајући тропар Преображења  и држећи крстове (свој као и главни ле групе ходочашћа/парохије). То је симбол покајања, жртве и да су апостоли били уморни,  су стиглиna Табор, да виду Преображеног Спаситеља. Такође се ради пуне поклоне или на почетку или на крају овог окружења, увек испод цркве Преображења (апостоли су пали на земљу, видећи преображеног Христа); пре запалења на овој цркви, код улазка, била је слика Христа Спаситеља ("Спаса"), сад на овој реконструисаној је на другим зиду.

 

После тога крстове освешта свештеник, сваки љуби свој крст и целог ходочашћа, и се оставља ове крсто - исто, како су људи урадили први пут 1710 године, после овог чудног виђења старца.

За крај се купа (значи, вода није дубока) у чудотворном   источнику; обично користи се мараму коју се оставља, као симбол оствалења болести душе и тела, пије се воду са источника, и узима се мало за кућу.

Пре неколико дана сам ставаљала на овој теми филм и слике са оваквих ходочашћа. 

Овде може да се погледа слике са ходочашћа са Варшава из различитих година: 

http://prawoslawie.pl/o-parafia/pielgrzymki-z-warszawy-na-sw-gore-grabarke/

Овде видео са 1994:

 

 

[Dominika]

Филм (28 минута) о Светој Гори Грабарки:

 

[Dominika]

Слике 

Живот манастира

 

Крстови:

Извор

Извор

Извор

Извор

 

[Dominika]

Источник 

 

Извор

Извор

Извор

Друга црква (Иконе Богородице "Всјех Скорбјашчих радост"

Извор

Улазак на Свету Гору 

Извор

Извор

(са леве стране налази се главна црква, са десне олтар на пољу)

[Dominika]

Олтар на пољу 

Извор

Извор

Извор

Извор

[Dominika]

Главна црква (Преображења)

Извор

Извор

Извор

Извор

Иверска икона у главно цркви (налази се са леве стране)

Извор

 

Ако имате нека питања - пишите овде или шаљите поруке

[Danijela]

Divno, Dominika!

Ako mozes napisi nesto i o predivnom manastiru Suprasul (gde smo bile i spavale zajedno  ) i njihovom muzeju.

[Dominika]

Манастир Супрашл (Supraśl)

Његова историја потиче из краја 14. века. Православни монаси близу града Грудек хтели су оснивати нови манастир. Пустили крст у реку, и крст се задржао у једном месту, у Супрашлу  - тамо је прво изграђена црква св. Јована Боголосва.  У 1511 изграђена је друга манастирска црква - Благовести. Није била то само црква, него и тврђава, архитектонско измешање готика и византије. Специјалан благослов за ктиторе дао је патријарх цариградски Јоахим (православна Црква на територије Пољске до 18. века, кад велики део Пољске је Русија, припадала је Цариградској Патријаршији). Манастир је одржавао контакте за православцима на Балканима, и због тога то Срби (!) су осликали цркву Благовести.

Манастир брзо је напредовао у развоју; 1557 године манастриска библиотека већ имала 200 ручних и штампаних манускрипта;.Радила је овде штампарија, прописивано на црквенословенском животе српских и бугарских свеца. Такође је био овде чуван Ирмологион Супраски - 700 страна појања са овог манастира, али и других, врло различитих традиција. Живеле су тамо десетине монаха (само 1510 гје било њих већ 40); зви су почели да зову  манастир Супрашл "лавра" а то је само за велике и битне манастире. 1589 године манастир посетио је патријарх цариградски Јеремија II.

 

Из тог времена био је св. мученик монах Антоније Супрашки; живео је у том манастиру, па после га напустио, да иде за Тесалонике, тамо је пострадао од муслимана, што је била његова велика жеља   (пре тога, што је постао монах, лако се љутио и за то је убио некога  и хтео, да се тако искупи од свог греха убијства); али није то неки познати светац чак и у Пољској.

 

1596 монаси са игуманом Јеронимом (Масалским) су опротестовали унију са католичком Црквом, али пољски краљ Зигмунт III протерао је игумана, и тако манастир постао је члан Грчкокатоличке цркве. На овим просторима само Кијовско-печерска лавра је била важнија.

 

1839 године, више од 40 година кад овај део Пољске узела је Русија, Грчкокатоличка црква је делегализована, и манастир Супрашл враћа се Православљу, али тада није био већ тако познат и битан. Са друге стране, Руси су дозволили делатност Вилхелма Захерта, протестанта, у градићу Сурашл; раније овде су живили само православци (и у једном периоду, гркокатолици), и биле је то село (200 особа). Он је довео овде пуно католика и протестанта, спонсорисао изградњу католичке и протестантске цркве, сад во био град, и православни манастир не у његовом центру, него на његовој граници.

 

Али манастир је функчјонисао нормално, до почетка другог светског рата. 17 септембра 1939 године на источни део Пољске упала је Црвена армија. У манастиру Супрашл су направили фабрику, запалили древни иконостас. 1942, кад ову територију су узели Немци, дозволили монасима повратак, црква је била поново освештана. Али 1944 године, кад су Немци напуштали манастир, пустили су у ваздух цркву Благовести - уникатна црква имајући више од 400 година, са српским фрескама, уникатна у архитектонском смислу (тврђава ), са чудотворном иконом Пресвете Богородице 'Супраском". У време рата такође су уништени и украдени манускрипти; између њих Кодекс Супрашки - један од најстарих (11. век) докумената на црквенословенском језику, али нашли у га у Америци, и још 1986 је враћен у Пољску, сад је уписан у UNESCO. Ова крађа то је један од резона, да сад више се користи супрашко појање у Русији и Немачкој, него у Пољској.

 

Нова комунистичка влада у Пољској после 2. светског рата дозволила је постојање овде православне парохије у цркви св. Јована Богослова, али не постојање манастира; чак није се могло реконструисати цркву Благовести.

 

Али 1984 почела је реконструкција цркве Благовести и других манастирских изградња, основан је овде поново мушки манастир. Велики удео у ревитализацију овог манастира имао је владика Мирон (Ходаковски), који је погинуо у катастрофи председничког авиона у Смоленску 2010 године. 1998 он и још двојица других монаха манастира у Супраслу постали су нови епископи Пољске Православне Цркве. Од 2008 године манастир у Супраслу је такође седиште викарног епископа епархије бијалосточко-гдањске, значи епископа супрашког. Од тада до сад то је владика Григорије (Харкијевич).

 

Сад у манастиру живи (ако се добро сећам) 8 монаха.

 

За сад се види више препоред изградња, него духовног живота. Значи, сад манастир у Супрашлу, можда у наствку његових древних традиција, је више место туристчко (пре свега з Беларусе; то је близу границе , лакше њима да добију визу за ходочашће), црквених и и научних конференција (има овде доста специјалних простора за то. 2006 године отворен је овде највећи у Пољској музеј икона, доста мултимедијалан . Таква делатност и реконструкција манастирских изградња (која још траје ; то је био стварно велики манастир, само сад је жао,кад се види само ових 8 монаха и празне, реконструисане просторе) је могућа захваљујући Европској Унији.

 

Манастир има одлична звона, и за то сваке године у пасхалном перијоду одржава се овде конкурс црквеног звоњења.

 

Манастир слави две свечаности годишње (по старом календару): Благовести и празник Супраске Иконе Богородице (28 јул/10 август). За овај други празник  организира се са Бијалистока (16 км) пешачко ходочашће  и ходочашће кајакама са Грудка (30 км).

 

 

[Dominika]

Филм садашњој реконструкцији фрескова у цркви Благовести (као и 500 година назад, раде то Срби)

 

[Dominika]

Слике 

Извор

Извор

Извор

Копија чудотворне Супраске иконе Богородице 

Извор

Извор

Извор

Извор

Извор

Извор

Извор

[Dominika]

Православно венчање на пољском. Црква Хагиа Софиа у Бијалистоку.

 

[Данче*]

Zatvor u Poljskoj u gradu Bjalistok, pokrenuo je ikonopisačku sekciju kao vid rehabilitacije zatvorenika koji su počinili teška krivična dela, osnivači ove akcije su otac Adam i vladika bjalistočko-gdanjski Jakub. Ostale radove zatvorenika možete naći u linku.

Link: http://bialystok.wyborcza.pl/bialystok/1,87318,20833714,pierwsza-ikone-napisalem-dla-zony.html?disableRedirects=true