Пољска Православна Црква

[Александар_Срнић]

Zmarł Patriarcha Serbski Paweł

15 listopada br. w niedzielę rano w Akademii Wojskowo-Medycznej w Belgradzie, po przyjęciu św. Eucharystii, zmarł Patriarcha Serbski Paweł, Arcybiskup Peći, Metropolita Belgradzko - Karłowacki. W związku ze śmiercią Zwierzchnika Serbskiej Cerkwi w Katedrze Metropolitalnej w Warszawie o godz. 18:00 została odsłużona panichida w intencji zmarłego Patriarchy Pawła. Jego Świątobliwość Patriarcha Paweł odwiedził Cerkiew prawosławną w Polsce w październiku 2001 r. Podczas swojej wizyty spotykał się m.in. z władzami państwowymi, odwiedził prawosławne świątynie stolicy oraz monaster śww. Marty i Marii na św. Górze Grabarce, Hajnówkę, Bielsk Podlaski i Białystok. Jest autorem wielu książek i publikacji, licznych artykułów liturgicznych, które przez ponad 20 lat były publikowane "Wiestniku Prawosławnej Cerkwi w Serbii". Cerkiew prawosławną w Polsce na uroczystościach pogrzebowych reprezentować będą Jego Ekscelencja Najprzewielebniejszy Jakub, Arcybiskup Białostocki i Gdański i ks. Michał Czykwin.

[Guest Оливера]

Званични сајт Пољске Православне Цркве

http://www.orthodox.pl/

[shalom777]

Био сам у једног граду, Катовицама, у Пољској, прошле године: имају заиста предивни православни храм, а примјетио сам и велики број људи који је био у њему... :smiley:

[Guest Оливера]

Биографија архиепископа Мирона (Чодаковског)

Архиепископ Мирон (Чодаковски) православни представник у Војсци Пољске, бригадирни генерал и епископ Гајновски, погинуо је у суботу 10. априла у авионској несрећи. Владика Мирон је био члан предсједничке делегације Пољске која је у суботу 10. априла страдала у трагичној несрећи, када се предсједнички авион срушио надомак Смоленска у Русији.

Владика Мирон је рођен као Мирослав Чодаковски 21. октобра 1957. године у Бјалистоку. Основну школу завршио је у родном граду, православну богословију у Варшави, а више богословско образовање стекао је у Јаблечни.

17. децембра 1978. пострижен је у расу, 9 дана касније рукоположен у ђаконски, а 15. фебруара следеће године у свештенички чин. Митрополит Варшавски и све Пољске Василије је јеромонаха Мирослава у новембру 1979. постригао у малу схиму с именом Мирон.

Јеромонах Мирон је служио као настојатељ манастира у Јаблечни и као ректор богословије. 1984. уздигнут је у достојање игумана и прибројан клиру Бјалистоко-Гдањске епархије, гдје је постављен за старешину парохијске цркве Благовијести Пресвете Богородице у Супраслу.

По одлуци Светог архијејског сабора Аутокефалне Цркве у Пољској, архимандрит Мирон је 11. маја 1998. хиротонисан у епископски чин и постављен на Гајновску епархију.

15. августа 1998. године пољски предсједник Александар Кваснијевски је епископа Мирона наименовао за бригадирног генерала и ординарија Војске Пољске.

Владика Мирон је 2003. докторирао на катедри за црквену историју, а 10. маја 2008. је уздигнут у достојанство архиепископа.

[Guest Оливера]

Помен жртвама авионске несреће

У суботу 10. априла у храму светог Николе у Бјалистоку, архиепископ Бјалистока и Гдањска Јаков служио је помен жртвама авионске несреће у Русији. Служби је присуствовао велики број вјерног народа, као и више државних званичника.

„Шок је већи када познајете људе који су погинули“, казао је на почетку службе владика Јаков, „Међу жртвама је био и архиепископ Мирон. Били смо заједно у сриједу у Супраслу. Служили смо на празник Благовијести.“

Архиепископ Јаков је додао да је земни живот само једна фаза у животу. Сви који вјерују, који следују Христу и труде се да живе по јеванђелским заповијестима, задобиће вјечни живот.

Помену је присуствовала и породица трагично пострадалог архиепископа Мирона.

[Guest Оливера]

Поглавари Руске и Александријске Цркве изразили саучешће поглавару Пољске Цркве

Патријарх Александријски и све Африке Теодор II и патријарх Московски и све Русије Кирил, који се налази у посјети Александријској Патријаршији, изразили су саучешће митрополиту Варшавском и све Пољске Сави, поводом смрти предсједника Пољске Леха Качињског са члановима делегације, међу којима је био и архиепископ при војсци Пољске Мирон.

У поруци двојице провојерараха се каже:

На свијетлу радост пасхалне седмице бацила је сијенку вијест о страшној несрећи која је задесила Пољску и братску Пољску Православну Цркву. Трагична авионска несрећа однијела је живот предсједника Републике, као и многих истакнутих политичких и друштвених радника. Међу пострадалима је и наш драги сабрат, православни свештенослужитељ Војске Пољске, архиепископ Гајновски Мирон. У њему је богољубива паства изгубила једног од најзначајнјих и најактивнијих архијереја, који је посветио многе године ревносног труда у духовном винограду пољског Православља.

[Guest]

                              Виртуална шетња манастиром Супрасаљ

сајт манстира

http://www.monaster.eu/

[Александрида]

                              Виртуална шетња манастиром Супрасаљ

сајт манстира

http://www.monaster.eu/

Marti  facenew22222222 klapklap 1405_love 1000000001010

[Guest]

1000000001010

ево још неких манастира :

Monaster żeński śww. Marty i Marii, Grabarka

Monaster św. Dymitra, Saki

Monaster śww. Cyryla i Metodego, Ujkowice

[Guest]

На овом сајту имате и све остале манастире

[Guest]

ПОЉСКИ ПРЕДСЈЕДНИК ПРВИ ПУТ ПОСЈЕТИО ПЛАНИНУ ГРАБАРКУ

ВАРШАВА, 20. августа - Хиљаде православних вјерника из цијеле Пољске 19. августа, на Преображење Господње сјатило се на планину Грабарку, како би се заједно помолили.

Ове године на Грабарку је први пут дошао предсједник Пољске, Бронислав Коморовски.

„Захвалан сам због молитвеног сусрета на овом мјесту“, истакао је он прије почетка Божанствене литургије. „Православна црква у Пољској је дио нашег духовног наслеђа, веома важан дио наше државе.“

Митрополит варшавски и све Пољске Сава је казао да је долазак предсједника историјски моменат: први пут у историји Пољске предсједник државе узима учешћа у православним свечаностима на планини Грабарки.

Обративши се поклоницима, Блажењејши Сава је истакао да уједињено европско друштво мора да схвати своје хришћанске корјене. „Оно мора да се духовно препороди и да посједује хришћанску наду, јер секуларизација крије у себи много невоља. Савремени човјек се суочава са ратовима, мржњом, тероризмом, патологијама, економским кризама, али више од свега са духовно-моралном кризом.“

Ове године на Грабарки је било 12 хиљада православних вјерника, од којих су 1, 5 хиљада дошли као поклоници пјешке из разних крајева Пољске. На свечаност су стигли и грчки епископи, свештенство из Украјине, Белорусије и чак група православне омладине из Кеније, заједно са својим свештеником.

Извор: Светигора прес

Pravoslavie.RU

[Guest]

У ПОЉСКОЈ ПРОСЛАВЉЕНА 19. ГОДИШЊИЦА ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ГАВРИЛА МЛАДЕНЦА

Објављено од стране Светигора на 26. септембар 2011.

ВАРШАВА, 26. септембра – Пољска Православна Црква је 22. септембра литургијски прославила празник преноса моштију светог мученика младенца Гаврила, из Хродне у Бјалисток.

Свету Литургију у цркви светог Николе у Бјалистоку служио је митрополит Варшавски и све пољске Сава, уз саслужење архиепископа Лублинског и Челмског Авеља, архиепископа Бјалистокског и Гдањског Јакова, епископа Хроданског Артемија и епископа Супралског Григорија. Прослава празника отпочела је претходног дана свечаним бденијем и акатистом светом Гаврилу.

Свети младенац Гаврило рођен је 1684. године у руском селу Звјерки (данашња сјеверноисточна Пољска) од побожних православних родитеља. Пострадао је као шестогодишње дијете од фанатика – Јевреја. 20. априла 1690. старешина села Звјерке, Јеврејин Шчутко, отео је Гаврила и одвео га у Бјалисток. Ту су светог Гаврила распели и пробадали разним справама док му сву крв нису испустили, и док свети младенац није испустио душу. Мртво тијело тајно су пребацили у Звјерке и бацили у оближњу шуму, гдје је убрзо пронађено. Тијело су у шуми окружили пси и чували га од птица.

Сахрањен је на сеоском гробљу. Након тридесет година гробница је случајно отворена и када су се мошти светог Гаврила показале нетљене, пренесене су у сеоску цркву. Епидемија која је у то вријеме харала крајем, чудесно је престала. У пожару који је 1746. захватио цркву мошти су остале нетакнуте, само је једна шака опаљена, али је и она касније чудесно зацијелила. Девет година касније, мошти су пренесене у Слуцки манастир, да их не би узели унијати.

Руска Православна Црква прославила је светог Гаврила 1820. године. Његове мошти више пута су мијењале мјесто, Бјалисток, Супрасл, Минск и Хродна, да би се 1992. вратиле у Бјалисток.

Спомен светог мученика Гаврила младенца прославља се два пута годишње, 20. априла на дан његове мученичке кончине и 22. септембра на дан преноса светих моштију из Хродне у Бјалисток 1992.■

[Guest]

ПРВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ВАРШАВИ ПОСЛЕ 100 ГОДИНА

Објављено од стране Светигора на 30. септембар 2011.

ВАРШАВА, 29. септембра – Пољска престоница ће ускоро имати први нови православни храм у последњих сто година. Митрополит Варшавски и све Пољске Сава, првојерарх Пољске Православне Цркве, нада се да ће изградња отпочети следеће године у области Урисно, на југу Варшаве.

Како је саопштено из Митрополије, пројекат цркве биће урађен по узору на цариградску цркву Свете Софије, која је након пада Византије претворена у џамију, и касније у музеј. Ипак, како истиче секретар Митрополије, протојереј Јерзи Дороскиевиц, варшавска црква ће бити знатно мања.

Последњих година број православних у Пољској је у порасту, због чега је нарасла потреба за новим богослужбеним простором.

Број православних у Варшави се процјењује на око 30 до 40 000, а у цијелој земљи, према званичним статистикама, број православних износи 506 800.

У Варшави тренутно постоје двије православне цркве. Некада је у центру града, на тргу Саски, стајао импозантни храм светог Александра Невског. Након задибајања независности Пољске 1918, храм је 1924. срушен као симбол руског империјализма.

У протекле двије године, у оптицају је било неколико предлога локације новог храма. Међутим, због преклапања са постојећим пројектима, или недостатка одговарајуће инфраструктуре, ти плредлози су били одбачени.

Нова локација се налази на земљишту које је тренутно у власништву државе. „Земља још увијек није наша“, каже је о. Јерзи, али је оптимистичан да ће „одлука о њеном трансферу бити донесена до краја године“.■

[Guest]

Чудо Богородице Брзопомоћнице у Пољској

17 понедељак окт 2011

Posted by radiosvetigora

Парохија светог Јована Богослова у Тересполу, градићу на граници између Пољске и Белорусије, са великом радошћу и побожношћу дочекала је у суботу 8. октобра икону Пресвете Богородице Брзопомоћнице.

Десетине свештеника и стотине верних у литији су донели светињу у храм, где је дочекао Митрополит варшавски и све Пољске Сава. Првојерарх Пољске Цркве је потом испричао о чуду које је надахнуло сликање иконе.

Икона је насликана у светогорском манастиру Дохијару, где се налази и оригинална икона Пресвете Богородице Брзопомоћнице. Дечак из парохије светог Јована Богослова имао је папирну икону Богородице Брзопомоћнице из које је потекло миро. Мироточива папирна икона донета је у цркву ради поклоњења. У част овог чуда, у манастиру у коме се налази оригинална икона насликана је и нова икона која ће се чувати у овој цркви.

У светом манастиру Дохијару чува се следећа писана повест о икони Пресвете Богородице Брзопомоћнице:

Испред манастирске трпезарије била је живописана на зиду једна Богородичина икона велике старости. Старији оци кажу да је насликана за време светог Неофита, ктитора манастира, како се усмено преноси вековима од старијих на млађе оце. Од тада до данас протекло је око 850 година, а лик иконе није оштећен како је за очекивати након толико времена.

Пред овом иконом дакле, био је пролаз којим су оци пролазили у трпезарију. Трпезарац је туда чешће пролазио како ноћу тако и дању, да би извршио своје послушање. Ноћу је себи осветљавао пут упаљеним свећама. 1664. године, пролазећи по обичају испред иконе са упаљеним свећама, трпезарац отац Нил чуо је следеће речи: “Више не пролази овуда са свећама и не чади ми икону.” Не схвативши међутим да глас допире из иконе, него мислећи да се неко од братије шали са њим, он није придао великог значаја овом догађају и наставио је по свом обичају да пролази истим пролазом са упаљеним свећама. Не много дана по првом гласу он поново чује овакав глас: “Калуђеру-некалуђеру, докле ћеш неблагочестиво и нечасно да ми чадиш лик?” И истовремено ослепи. Тек тада се несрећни отац Нил сетио оног првог гласа схвативши да је праведно кажњен, јер није марио за заповест Пресвете Богородице, него је због своје непажње пречуо.

Следећег јутра братија су га затекли како лежи слеп испред иконе у истом пролазу. Чувши шта се десило, сви обузети страхом и трепетом благочестиво пролажаху онуда и поставивши неугасиво кандило пред светом иконом, наложе новом трпезарцу да сваке вечери приноси кад. А ослепели трпезарац отац Нил не хтеде ни у своју келију отићи, него остане у једној стасидији преко пута свете иконе, молећи се и ноћу и дању са сузама и са тугом Пресветој Богородици, тражећи да му, као састрадавша Мајка Бога Логоса и посредница за цео људски род, опрости непажњом учињен грех. И у знак опроштаја да му подари вид, како би гледајући њену свету икону славио и хвалио са благодарношћу њен Богом прослављени лик.

Оригинална икона у манастиру Дохијару

И остварише се његова блага надања и не остаде постиђен због толиких молитава и проливених суза. Извор милосрђа и милости, најбржа узданица и утеха свих тужних, Владичица наша Богородица, приклонивши своје човекољубиво ухо, благо је услишила усрдне молитве скрушеног срца његовог, откривши му једнога дана следеће: “Услишена је твоја молитва и нека ти буде опроштено и нека прогледаш као раније. Објави осталим оцима подвижницима и братији да сам ја Мајка Бога Логоса и од Бога покров овом светом манастиру Архангела и помоћ и моћна заштитница, која о њему промишља као браниоц и управитељ. И нека ме од сада монаси призивају за сваку своју потребу, а ја ћу брзо услишити молитву њихову и свих православних хришћана који ми са побожношћу прибегавају, јер се зовем Брзопомоћница.”

Са овим благодатним гласом и радосним речима поврати се несрећном трпезарцу вид на начин натприродан и чудесан, за шта се прочуло по читавој Светој Гори. Мноштво монаха, у жељи да и сами постану сведоци овог великог чуда које се десило у њихове дане, стицало се из свих манастира у овај свети манастир на поклоњење чудотворној икони Брзопомоћнице. Видевши ослепелог монаха који Богородичином милошћу на чудесан начин бејаше прогледао, они се доиста дивљаху. Пошто би откривено оцима све што Брзопомоћница бејаше заповедила да им каже, сви се окупише пред њеном светом иконом и заблагодарише јој једнодушном молитвом, приносећи тамјан и свеће.

Туда више нико није пролазио према трпезарији, него је место око свете иконе са великим поштовањем и достојанством ограђено и пошто гледа према западу – а простора много није било – са десне стране чудотворне иконе подигнут је свети храм украшен сваким благољепијем, посвећен Пресветој Богородици – чудотворној Брзопомоћници. У њему служи један јеромонах, најпобожнији и најревноснији међу братијом, којег зову Прозмонар (“онај који ишчекује, који је на услузи”), и који највише времена проводи у светом храму Брзопомоћнице. Сваке вечери и сваког јутра Прозмонар пева молбени канон пред овом светом иконом. А неизоставно сваког уторка и четвртка увече, по вечерњем отпусту свештеник одмах говори “Благословен Бог наш … ” у великом Саборном храму и сви оци излазе у реду и са смелошћу одлазе пред свету икону Брзопомоћнице, где изабрани манастирски појци певају мелодично и са умиљењем заједнички молбени канон, док свештенослужитељ помиње све благочестиве и православне хришћане, молећи се такође за мир у читавој васељени. По свршетку заједничке молитве, пошто се оци поклоне чудотворној икони Брзопомоћнице, Прозмонар уређује и улепшава што боље може свети параклис. Он се стара да пред иконом свакодневно горе кандила (њих преко 20), дар хришћана за чуда којих су се удостојили. Од 20 кандила њих 6 непрестано гори, а уље за њих шаље сваке године шесторо благочестивих хришћана, које је Пресвета Богородица Брзопомоћница избавила од смртне опасности. Сва излечења и многа друга чуда која је од тада учинила и чини сваког дана није могуће забележити. Показала се другом Силоамовом крстионицом: слепима дарује вид, лечи хроме, непокретне, а нарочито помаже нероткињама, многе је од утапања у мору избавила, заробљенике ослободила, штеточине много пута отерала и уништила, и друга безбројна чуда чини непрестано свим православним хришћанима који јој побожно прибегавају.

[Guest]

Митрополит Калист Вер у посјети Пољској

11 петак нов 2011

Posted by radiosvetigora

Митрополит Калист (Вер) ће на позив Универзитета у Вроцлаву од 11. до 21. новембра боравити у Пољској, гдје ће 14-15. учествовати као почасни гост на међународној конференцији Академски форум за мир, који организује универзитет.

Током посјете Пољској митрополит Калист ће се сусрести са првојерархом Пољске Православне Цркве, митрополитом Савом, и другим члановима Светог Синода, као и са папским нунциом у Пољској Целестином Миљиорем и амбасадором Републике Грчке у Пољској Гаврилом Копсидисом. Митрополит ће такође одржати предавања у Варшави и Лублину и посјетити православне манастире у Сакију, Грабарки, Супраслу и Звиерки, а поклониће се и жртвама нацистичког концентрационог логора Аушвиц.

Високопреосвећени Калист је митрополит Диоклијски Константинопољке Патријаршије са сједиштем у Великој Британији. Један је од најистакнутијих праволсавних богослова и аутора нашег доба. Међу познатијим његовим дјелима су „Православна Црква“ 1963. и „Православни пут“ 1979, а заслужан је и за енглески превод „Добротуљубља“ и многих литургичких текстова.