Еволуција образовања

[Srdjan]

Mogu li savremene informacione i komunikacione tehnologije da utiču na moderno obrazovanje? Da li povezano društvo utiče na sve nas u tom pogledu? Da li bi i na koji način učenje i edukacija trebali da dožive određene transformacije? Ako je suditi po kompaniji Ericsson - svakako! Kompanija ima svoju jasnu viziju u tom pogledu, i ona se zasniva na otklonu od modela baziranog na memorizovanju i ponavljanju, ka modelu koji ističe individualnost, prilagođavanje i izražavanje vlastite ličnosti. Pogledajmo o čemu se radi...

http://business.benc...cija_edukacije/

[Grizzly Adams]

Да ли савремене технологије "могу да утичу" је погрешно питање... Право питање је - зашто не утичу?

Док су све друге области у претходних 200 година напредовале по неколико светлосних година, образовање је остало на потпуно истом - клупе, креда и табла.

[DankaM]

Ovo je isečak iz jednog mog seminarskog koji se bavi e-učenjem:

Dobre i loše strane e-učenja

S obzirom na široku upotrebu e-učenja, očekujemo da je ono kao fenomen podrobno proučeno i da su izdvojene njegove dobre strane, koje bi trebalo da nas ubede da i sami počnemo da ga koristimo, ali i njegove loše strane . Ovde ću dati prikaz izveden iz nekoliko publikacija koje se bave e-učenjem (Tinio, 2003, Bowles, 2004, Martens, Bastiaens & Kirschner, 2007).

Prednosti e-učenja

1. Učenik kontroliše proces učenja– osim što može da bira vreme i mesto učenja, proces učenja je dodatno personalizovan učenikovom direktnom interakcijom sa gradivom. Takođe, sam sadržaj se može prilagoditi učenikovim potrebama i najčešće se može ažurirati novim saznanjima iz oblasti koja je predmet učenja zbog mogućnosti pristupa Inter/intranetu.

2. Sadržaj motiviše učenika – sadržaj je zanimljiv, izazovan, autentičan i (po mogućnosti) interaktivan, te je učenik u velikoj meri uključen u proces učenja, a nije samo pasivni primalac informacija.

3. Sredina za učenje postaje sredina za primenu naučenog– zbog upotrebe različitih vidova učenja (aktivnog, kolaborativnog, kreativnog, integrativnog i evaluativnog) i zbog mogućnosti programskih platformi i komunikacionih mreža, učenik je u mogućnosti da ono što je naučio primeni u realnom kontekstu, da sarađuje sa osobama iz različitih kulturalnih sredina, da produkuje novo znanje i realne proizvode i da na različit način nadgrađuje svoja postojeća saznanja.

Mane e-učenja

1. Zanemaruje se značaj interakcije i sredine u kojoj se dešava učenje - e-učenje se najčešće promoviše kao “učenje bez učitelja” i samim tim se u drugi plan stavlja veliki doprinos koji učenju donosi interakcija između učitelja i učenika, što je često osnova interaktivnosti u nastavi. Isto tako se ne naglašava dovoljno interakcija između učenika i može se dogoditi da, ukoliko ne postoji pristup mreži, ili je ova veza nekvalitetna, ne dođe do kolaborativnosti i konstrukcije znanja. Zbog toga se ne mogu iskoristiti ni prednosti koje daje kontekstualizovano učenje i socijalna dimenzija učenja.

2. Nedostaje adekvatna evaluacija programa i sadržaja e-učenja – pitanje je da li je sadržaj koji nude postojeći programi za e-učenje uopšte adekvatan za primenu i da li predstavlja ona saznanja koja su potrebna za kasnije snalaženje u poslovnom okruženju ili u životu. Takođe, nedostaje uvid u to da li ti programi pružaju adekvatnu integraciju znanja i omogućavaju kasniju upotrebu mimo virtuelnog konteksta.

[Juan Valdez]

Данка, заборавила си још једну важну предност, а то је цена. Преко интернета бесплатно можеш да слушаш курсеве са најпрестижнијих светских универзитета, који иначе коштају ко Светог Петра кајгана.

[Avocado]

Данка, заборавила си још једну важну предност, а то је цена. Преко интернета бесплатно можеш да слушаш курсеве са најпрестижнијих светских универзитета, који иначе коштају ко Светог Петра кајгана.

Pravnicima, a i onima koje interesuje pojam pravde, toplo preporučujem ova predavanja sa Harvarda:

http://www.youtube.c...0C13C91CFFEFEA6

[DankaM]

@,

Ah, taj seminarski je pisan u mojoj idealističkoj fazi

Sad bih se verovatno prvo setila novčanog momenta.

Nedostaje mi studentski život, svega mi

[СветлостВостока]

Ево једног мог текста који сам написао раније, а који се односи на тему.

Грехопад, памћење и технологија

недеља, 14. децембар 2008.

Читам неке ствари о Ведама и великим временским раздобљима, југама и ту се каже да су људи некада, док је Божија благодат у већој мери била у свету, усмено преносили знање са колена на колено. Како је Божија благодат почела да се повлачи из света и како су се та велика временска раздобља, то јест југе смењивале, људи су почели да губе благодат и да психо-физички опадају. И по Ведама и по хришћанској Библији, некада су људи били дуговечни, живећи и по 800, 900 година. Такође, људи су некада имали много већу моћ памћења и није било потребе да се знање записује, већ се, као што сам рекао, преносило са колена на колено усменим путем. Сетимо се само шта смо учили у школи о начину преношења наших, србских народних песама, а учили смо да су се оне преносиле, такође, са колена на колено усменим путем. Изгледа да је тај обичај остао у нашем, србском народу од прадавних, аријевских времена.

Читам књигу "Веде, основи цивилизације" од познатог немачког учењака и стручњака за Индију и Веде, Макса Милера и ево шта он каже о тим усменим предањима:

"Сама Рг-веда, која садржи збирку од десет књига химни упућених разним божанствима, састоји се од 1017 (1028) песама, 10.580 стихова и око 152.826 речи. Како су ове песме састављене - јер су написане у веома савршеном метру - и како су, након што су сачињене, чуване од 1500 пре Христа до 1500 након Христа, у времену коме већина најбољих санскртских рукописа припадају?

Само памћењем. Ово може звучати чудно, али - оно што ће звучати још чудније, па ипак је чињеница коју било ко ко у њу сумња може лако утврдити - да је сваки рукопис Рг-веде изгубљен, могли бисмо да повратимо њену целокупност - из памћења Сротрија у Индији. Ови домородачки ученици уче Веду напамет и уче је из уста њиховог гуруа, никада из рукописа, а још мање из мог штампаног издања - и након неког времена је преносе својим ученицима.

Био сам у присуству таквих ученика у својој соби у Оксфорду, који не само да су могли да понове ове химне, већ који су их понављали са исправним акцентом (јер ведски санскрт има акценте налик грчким), и не само то, већ и који су при гледању у моје штампано издање Рг-веде без најмањег оклевања могли указати на штампарске грешке.

...

Наравно, ово учење се спроводи под строгом дисциплином; то се, заправо, сматра светом дужношћу. Мој домородачки пријатељ, и сам веома уважени ведски стручњак, ми је испричао да један дечак, кога треба одгајити као ученика Рг-веде, мора да проведе око осам година у кући свога учитеља. Он мора да научи десет књига: најпре, химне Рг-веде; затим прозне договоре о жртвама, назване Брахманама; затим такозвану Шумску књигу или Арањаку; затим правила породичних обреда; и на крају, шест договора о изговору, граматици, етимологији, метру, астрономији, и обредима.

Израчунато је да ових десет књига садрже скоро 30.000 редова, а у сваком реду је избројено тридесет два слога.

Ученик учи сваки дан током осам година свога теолошког шегртовања, изузимајући празнике, који се називају "дани којима се не чита". Како има 360 дана у једној лунарној години, осам година би му дало 2880 дана. Од овога одбијте 384 празника и добићете 2496 радних дана током осам година. Ако поделите број редова 30.000 са бројем радних дана, добићете око дванаест редова које треба учити сваки дан, иако се доста времена одузима, поред тога, за вежбање и пробу онога што је научено раније."

Даље, професор Макс Милер помиње једног Кинеза, будисту, Ји Цинга који говори о памћењу неких ученика:

"Ји Цинг затим говори о високом степену савршености на који се памћење ових ученика уздигло и међу будистима и међу јеретицима. "Такви људи", каже, "би садржаје два тома могли да подреде памћењу кроз само једно учење".".

Зашто сам све ово цитирао? Зато што мислим да мала деца, која немају грехе, имају велику способност памћења. Тако на пример, син мога брата, који има 7 година, пре две године, значи када је имао 5 година, ми је причао садржаје цртаних филмова које је гледао на телевизији и то од речи до речи, а ти цртани филмови су трајали и више од пола сата. Он не само да је причао тачне реченице из тих цртаних филмова, већ је имитирао и гласове појединих ликова из тих цртаних филмова, као и разне друге звуке који су се јаваљали у тим цртаним филмовима. То је, заиста, за све нас, било нешто невероватно. Такође, моја ћерка, научи прилично дугачке песмице већ на часу у школи, тако да не мора да их учи кући.

Дакле, прва ствар о којој сам хтео овде да пишем је повезаност греха и способности памћења. Хоћу да кажем да се огреховљењем смањује способност памћења.

+ + +

Мислим да би овде, такође, могло да се убаци и питање медицине. Од када су људи почели да се баве лечењем, то јест са "поправљањем" здравља? Ако су наши преци и по хришћанској Библији и по Ведама, били дуговечни, то јест живели и по 800, 900 година, то онда значи да им се здравље није дуго нарушавало. Тако, на пример, нису морали да иду код зубара. Колико се само грана медицине развило до данас. Зар није духовно здравље предуслов и физичког здравља? А шта је то духовно здравље? То је ослобађање од греха и људске пале природе и приближавање Богу. Шта се то десило са човеком током свих тих дугих година, да му је здравље постало нарушено и да му се скратио животни век?

+ + +

Ту је још једно занимљиво питање, а то је питање настанка фотографије и филма. О томе сам већ негде прочитао на некој другој дускусионој групи, мислим на "Коментару". Зашто је настао филм? Можда је настанак филма само једна од последица општег опадања човечанства, које се може сагледати у деградацији од преношења знања усменим путем, то јест памћењем, преко преношења знања путем записивања, то јест књига, до фазе када више ни књиге нису довољне, већ људи почињу да користе и слике, то јест фотографије и покретне слике, то јест филм.

То би све могло да се посматра и у светлу неусредсређености на унутрашње, то јест на духовно и ментално велесилије (велесилије = енергија), већ на постепени прелазак на визуелне методе преношења знања, које људима олакшавају памћење. Зашта нам, уосталом, и служе књиге, фотографије и филмови до да нас подсете на неко знање. Посматрано у овом контексту, појава писмености не значи напредак, већ опадање. Сетимо се, такође, наших школских дана, када смо многе ствари учили напамет. Данас је тренд на западу да се што мање учи напамет, већ да се користе књиге као подсетници. Разлог за то постепено одустајање од памћења је да је то доста напорно и да нема потребе да се деца муче, већ да се прелази на подсећање. А зашто се полако губи способност памћења? Зар није све већа огреховљеност људи у свету један од разлога за то?

Па је следећа фаза, можда, не записивање знања на папиру, већ коришћење рачунара, мада се ту ради само о промени медија на који се знање записује, али коришћењем рачунара, када се пише неки текст, слова се више не исписују руком, што је, свакако, вештина која се некада доста ценила, сетимо се само краснописа, већ се укуцавају преко тастатуре визуелним распознавањем које је које слово. Када човек пише руком, онда му слика слова које треба да напише долази из ума. Значи, човек је запамтио облик слова које треба да напише. Када се користи рачунар, човек се "подсећа" облика слова које треба да укуца, тако што га тражи на тастатури. Шта би могао да буде следећи корак у опадању човечанства у домену писмености? Можда, потпуни престанак писања руком и прелазак на писање помоћу рачунара, то јест визуелним "подсећањем" на то како које слово изгледа.

Дакле, од преношења знања усменим путем, то јест памћењем, до хиперпродукције књига, фотографија, филмова и, у новије, време, дигиталног, то јест рачунарског материјала.

Можда у целу ту причу о опадању човечанства, то јест о губљењу свести људи о важности да се буде уредсређен на унутрашње, спада и појава важности "имиџа", то јест приказивања људи и ствари онаквима какви они, у суштини, нису, али какви би волели да буду или како би волели да ствари изгледају. Можда је појава важности "имиџа" само одраз људске чежње ка савршенству, које је одавно изгубљено.

+ + +

Гледајући на овај начин на писменост и технологију, испада да наука и технички прогрес немају чисто позитивно значење, већ да су они само производ духовног опадања човечанства услед огреховљености људи.

Значи, писменост као средство за преношење духовног знања, писањем светих књига, јер су умне способности ослабиле. Међутим, поред писмености као средства за преношење духовног знања, она се изродила и у друге облике писмености који не служе само за преношење духовног знања.

А технологија као средство за овладавањем природним стихијама, јер човек више не влада природом духом, то јест природа му се не покорава по Божијој милости, јер се све више огреховљује. Уместо да се људи понашају по "молимо се за времена мирна", измислили смо противградне ракете и подигли насипе на обалама река. Појава технологије као одбрана од нас самих, то јест од греха у нама.

[Juan Valdez]

[Аурор]

Док су све друге области у претходних 200 година напредовале по неколико светлосних година, образовање је остало на потпуно истом - клупе, креда и табла.

Medicina je jednako mizerno napredovala...

[Juan Valdez]

Medicina je jednako mizerno napredovala...

Па сад...

[drvce]

Evo nekoliko mojih misli koje se mozda odnose na temu, a mozda i na pojedine ranije zapisane misli.

Opismenjavanje (pogotovo zenske) dece, u ma kakvom kontekstu, je nazadovanje bez presedana u istoriji. Takodje, pismo bi valjalo koristiti samo retko, a i tada samo u sakralne svrhe, nikako ne bi valjalo beleziti misli koje ne vode pravo ka nebesima. Nikakva nas tehnologija ne moze ubogopodobiti, to je danguba na stetu nasih vecnih dusa.

+++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++

P.S. po citanju ovog posta, draga braco (prenesite i nepismenim sestrama), sledujte moj ispravni primer i odmah racunar, tu nakaznu i dusegubnu tehnologiju, bacite na otpad.

[Аурор]

Па сад...

Relativno naravno, jasno je za imunologiju, infektivne bolesti, par metoda i mašina, ali ruku na srce slabo je to za oblast toliko bitnu.

[Juan Valdez]

Relativno naravno, jasno je za imunologiju, infektivne bolesti, par metoda i mašina, ali ruku na srce slabo je to za oblast toliko bitnu.

Има неких ствари које спорије напредују због бирократских заврзлавама, али има и ствари за које је просто неопходна одређена акумулација сазнања. На пример, неке ствари су тек постале могуће у последњој деценији двадесетог века захваљујући појави брзих рачунара.

[DankaM]

Opismenjavanje (pogotovo zenske) dece, u ma kakvom kontekstu, je nazadovanje bez presedana u istoriji.

He, imam jedan ekstra primer u vezi sa ovim... Moji baka i deka po majci su iz Dalmacije, iz okoline Splita (pod okolinom Splita podrazumevaj selo na vr' planine ). Sad, pošto se u tim krajevima smatralo sramotnim da žena ume da čita i piše, moj pradeda, otac moje bake po majci, je svu svoju žensku decu morao tajno da uči da čitaju, pišu i računaju, i to na tavanu

Kakav je to progresivan čovek bio, a bio je običan radnik na železničkoj stanici.

I bio je prilično odan pravoslavlju, da napomenem...

[СветлостВостока]

Mogu li savremene informacione i komunikacione tehnologije da utiču na moderno obrazovanje? Da li povezano društvo utiče na sve nas u tom pogledu? Da li bi i na koji način učenje i edukacija trebali da dožive određene transformacije? Ako je suditi po kompaniji Ericsson - svakako! Kompanija ima svoju jasnu viziju u tom pogledu, i ona se zasniva na otklonu od modela baziranog na memorizovanju i ponavljanju, ka modelu koji ističe individualnost, prilagođavanje i izražavanje vlastite ličnosti. Pogledajmo o čemu se radi...

http://business.benc...cija_edukacije/

У тексту за који си дао адресу нема ама баш ничег конкретног. Само фразе - ми радимо на великим стварима, бла, бла... Делује као почетак маркетинга за продају новог производа. Нигде се не каже ни једна реч у чему се конкретно ради.

Ја сам у мом првом коментару на ову тему дао конкретну замерку на коришћење технологије. У теми коју сам покренуо а која се односи на одвојена мушка и женска одељења у Русији има део који представља методологију руског доктора Базарног која помаже у учењу и очувању здравља деце у школи. Ево у чему се она састоји:

1) Девојчице и дечаци уче одвојено

2) За писање се користи налив перо

3) Уместо класичних клупа користе се такозване "канторке", специјални радни столови за којима се може и стојати, а под ногама су масажне простирке на којима деца стоје без обуће

4) Ученици мењају позу у току учења, а то значи и стоје и седе, а не само да седе

5) Наставни материјал је окачен на сва 4 зида чиме се добија да су главе деце подигнуте и деца могу да се окрећу у току наставе а не само да гледају право

6) Информације се дају од стране учитеља у контексту емоција (ово је јако важно код учења у одвојеним одељењима јер дечаци и девојчице на различит начин примају информације који је код дечака заснован на мушком начелу, а код девојчица на женском)

7) Скоро сваки радни дан у школи деца имају фискултуру

8) Рад са рачунаром деца почињу тек са завршетком полног сазревања

Овде се види да се инсистира на коришћењу налив пера и да се пише руком, да дете буде покретно, да мења положај приликом учења на часу, а рачунари да се користе у каснијој фази. Ја се у принципу слажем са овим препорукама јер оне доприносе очувању здравља детета током процеса учења у школи. Јер шта ће ти и знање ако се разболиш од напора приликом учења а данас деца све више страдају од модерне школе.

Зато кажем да бих волео да видим шта "Ериксон" конкретно нуди. Ако нуде тотално дигитализовану наставу са непрестаним седењем и буљењем у екране, ја сам против тога.

Треба да постоји баланс. Наука -да. Али и здравље - да.

Силицијумска будућност човечанства крије у себи многе опасности.