Вредновање рада

[Grizzly Adams]

Дефиниши "нормално"?

[Juan Valdez]

Овде су плате на универзитету на ком сам студирао (на годишњем нивоу, тако Амери обично извештавају).

 

http://www.texastribune.org/library/data/government-employee-salaries/texas-am-university/

 

Прво тренери (углавном ”фудбала”), а тек после неки тамо светски научници.

[Милан Б]

Шта је ту чудно? Првих 50 на АТП листи су људима занимљиви, првих 5 још занимљивији. Фудбалери нису плаћени по "времену на терену", већ по свом квалитету. Тај који седи на клупи може да замени најбољег играча ако се повреди или добије црвени картон. Ја би могао да седим на клупи, али тешко могу да заменим Роналда...

 

Чудно је у смислу уложеног труда и добијеног новца за тај труд, пошто се о томе ради у овој теми. Наравно да је секунда рекламног простора на било којем мечу Премијер лиге много скупља него секунда рекламе на мечу нпр. Налбандијан - Хјуит, али ја више ценим ову двојицу (и њихов труд и таленат) него све играче Сандерленда и Вест Бромвича заједно.

[Милан Б]

Дефиниши "нормално"?

 

Управо ово је поента. Нема нормалног, нема оног нашег 'ни по бабу ни по стричевима'. Овај свет у злу лежи, нема правде и не треба је очекивати.

[obi-wan]

Дефиниши "нормално"?

 

gringrin

[Marjanovic]

 

 

Мислм да се посао не може вредновати по томе колико је ко учио у школи. Школа није практички никаква средина која ће те одгојити да научиш радити посао на коме ћеш зарађивати. Напротив толико је мали проценат људи који имају високо образовање, а да су неки супер богати људи. ДАлеко је више оних који имају неко основно, или средње образовање, не завршен факултет да су се почели бавити послом који им је донио огромне зараде. Због тога постоје противници формалног образовња јер сматрају да оно убија креативност у човјеку. Додуше овдје има зрнце истине, тј да школа не гарантује да ћеш се оспособити да будеш успјешан ЛОВАц, али то не значи да треба укинути формално образовање. Школе и факултети су ту да дају образовање широј маси и да популација буде писмена. А онај ко ће бити креативан никога не тјера да завршава школе и сједи у читаони и буба за испите. 

 

 

 

Образовање је један од начина да човек промени свој положај и напредује на друштвеној лествици.  Добро, квалитетно и високо образовање омогућује и  боље плаћен посао. Најбољи пример за то је тзв. одлив мозгова из Србије. Да не говоримо о (веома, веома ниском) проценту високо образованих у Србији.

Наравно, није школа никакв гарант, али сигурно је да многима омогућује напредовање и промену квалитета живота.

[R.Žiskar]

Чудно је у смислу уложеног труда и добијеног новца за тај труд, пошто се о томе ради у овој теми.

Па, не баш.

Први пример који ми је пао на памет је пример са тенисерима,  вероватно је била најава за неки меч у току. Могао сам и певаљке да наведем као пример, свеједно.

Ради се о томе да они који спасавају животе (доктори, нарочито хирурзи) имају, у просеку, много мања примања него неке, по људско здравље и преживљавање, мање битне професије. Свакако, има хирурга који имају велика примања јер наплаћују своје услуге веома много, има и пољопривредника који имају велике поседе и зарађују много, али ето, колега Оби је лепо приметио, шта  банкар ствара? Шта ствара фудбалер? Фудбал гледаш на телевизији која ради на струју коју производе електране које не би радиле без угља које копају рудари, а плата њихова - мизерија. Дакле, да нема рудара, не би било ни фудбала?

 

Идеја теме је дискусија о систему вредности и о препознавању битних ствари за човека.

 

Можеш ли да живиш без фудбала? Ево, колега Звонко може. А може ли колега Звонко да живи без рудара? Без дрвосече? Без ратара или сточара?

Наравно да је лепо кад имаш надградњу али да ли надградња треба себи да постане сврха и да њена вредност премаши вредност основе?

[Juan Valdez]

Образовање је један од начина да човек промени свој положај и напредује на друштвеној лествици.  Добро, квалитетно и високо образовање омогућује и  боље плаћен посао. Најбољи пример за то је тзв. одлив мозгова из Србије. Да не говоримо о (веома, веома ниском) проценту високо образованих у Србији.

Наравно, није школа никакв гарант, али сигурно је да многима омогућује напредовање и промену квалитета живота.

 

Образовање је важно, али није и не треба да буде обавезно пропрционалнo цени рада. Други најбогатији човек на свету уопште нема завршен факултет, а не само да је други најбогатији, већ спада у групу људи који су заувек из темеља (на боље) променили овај наш свет. Цену рада треба да одређује искључиво тржиште, а образовање је ту да ти помогне да се прилагодиш на тржишту, али без икакве гаранције. Наравно, образовање је једна од оних ствари које имају сврху у себи самима, мимо тржишта и било чега осталог. Образујеш се да би био образован, то је вредност по себи, без обзира на то колико је корисно или бескорисно у економском смислу. Али не треба да сматраш, као што многи које знам сматрају, да су људи скоро дужни да ти плате само зато што си образован, без обзира на то колико твој рад заиста вреди. Себи мораш да дижеш цену другим стварима, не образовањем по себи. То је само алат. Баш је одлив мозгова добар пример за то. Један значајан број људи који су отишли су научници и спадају у формално најобразованије људе. Достигли су формално све нивое образовања који постоје, а и неформално се без престанка усавршавају и не само да се образују, већ стварају сасвим нова знања која до тада нису ни постојала. Њихове плате су, међутим, неколико пута мање од плата њихових мање формално образованих колега који раде у разним индустријама. Не значи да су мале и да нису довољне да се сасвим лепо живи, само су изузетно непропорционалне образовању, па чак и значају рада (мада је објективна дефиниција значаја рада веома проблематична, морамо се сложити да је наука један од неколико стубова без којих не би било наше цивилизације и многих од нас понаособ). Онога тренутка када неко каже да то ”није фер” и покуша на силу да повећава и смањује плате према свом сопственом схватању космичке правде и заслуга, систем креће да се урушава и то ланчано, са непредвидивим последицама. Можда је баш то што је неки фудбалер са два разреда основне зарадио милионе ”ни за шта” омогућило неко круцијално научно истраживање које ће из темеља побољшати свет. И то се све десило кроз низ догађаја у које нико не може да има увид. Једини познати механизам у коме се могу пренети информације неопходне за остваривање тог низа догађаја јесте неометано слободно тржиште са свим својим ”неправдама”, ”ненормалностима” и ”нелогичностима” које би на први поглед требало ”исправљати”.

[Juan Valdez]

Можеш ли да живиш без фудбала?

 

Можеш, наравно. Али фудбалер заради милионе и купи јахту, а продавац јахте уложи паре у најмодернији онколошки институт (зато што је филантроп или има користи, небитно).

[Grizzly Adams]

Чудно је у смислу уложеног труда и добијеног новца за тај труд, пошто се о томе ради у овој теми.

 

Ствар је у томе да цена производа/услуге не зависи од уложеног рада већ од понуде и потражње. Имаш, на пример, услугу која кошта 100,000 долара а потребна је само једној особи, а са друге стране услугу која кошта 10 долара, али је жели милион људи. И у томе је разлика између прихода хирурга и неке музичке звезде. Музичар у ствари своју услугу наплаћује пуно мање од хирурга, само је продаје много већем броју људи. То је оно што Маркс није разумео и направио огромну грешку.

 

Најважнија ствар у свему томе је да људи све те размене обављају добровољно. Одатле следи да ако желимо да (из неког свог уверења да то није "праведно", на пример) то променимо и "праведно" прерасподелимо морамо да употребимо силу. Зато се сваки покушај да се то направи завршава насиљем и великом неправдом.