Епископ бачки др Иринеј: Хашка правда – шта је то?

[Александар Милојков]

Епископ бачки др Иринеј: Хашка правда – шта је то?

19. Новембар 2012 - 12:12

Поводом срамне одлуке Хашког казненог трибунала о ослобађању хрватских генерала одговорних за злочине извршене у једнако срамној акцији званој „Олуја”

Не само у Србији, Републици Српској и свим областима у којима живи српски народ него и широм света страховитим праском је одјекнула вест о срамној одлуци хашких судија да хрватске генерале Готовину и Маркача прогласе невинима и ослободе их сваке одговорности за „Олују”, за изгон већине крајишких Срба са њихових вековних огњишта, за убиство хиљада невиних ненаоружаних цивила, за гранатирање српских насеља и избегличких колона и за све злочине учињене са хрватске стране током трагичног међуетничког сукоба на тлу разбијене Југославије. Ослобађањем Готовине и Маркача, Хрватска је потпуно амнестирана за све: добила је општу евроатлантску индулгенцију, опроштајницу грехова. Закључак је само један: Срби су сами криви за све што им се десило – сами су себе убијали; сами су спалили десетине хиљада својих домова; сами су, на тракторима и приколицама, добровољно, све уз песму, напустили своја прадедовска станишта и отиснули се у неизвесност; сами су изабрали да годинама живе од милостиње, у беди и оскудици, у колективним избегличким центрима и код мало мање бедних и оскудних сродника и пријатеља, пружајући притом ирационални отпор наступајућој демокрацији, хрватској и евроатлантској...

Овакав исход кафкијанског хашког процеса не сведочи толико о делотворности и чудотворности мисâ и молепствијâ „диљем Хрватске” (у то могу да верују поједини простодушни жупници и њихови верници, али не и хрватски бискупи, очигледно унапред добро обавештени) колико сведочи о делотворности неких других „чимбеника”, скривених од очију јавности. Ипак, није немогуће, можда чак ни сувише тешко, погодити какве то тајанствене силе могу да произведу чудо без преседана у историји судства и цивилизације: првостепена одлука осуђује оптужене укупно на преко четрдесет година робије, а другостепена, при друкчијем саставу суда, проглашава их невинима. Коментару премијера Србије о овом јединственом феномену нема шта да се дода осим, можда, једне напомене: и поред ослобађајућега „праворијека”, хашка „правда” остаје заувек под сенком чињенице да су хрватски „хероји домовинског рата” ослобођени гласовима тројице од укупно десет судија који су учествовали у оба суђења.

После пуштања на слободу Насера Орића, а поготову сада, после оправдања „Олује” и њених извршилаца, треба са извесношћу очекивати и ослобођење још једног узорног демократе и борца за људска права – Рамуша Харадинаја. Сваком ко у себи још није затро хришћанску свест и људски понос намеће се мисао да хашке пресуде нису само индулгенције хрватским „бранитељима” него, још више, опроштајнице грехова њиховим помагачима у припремању „Олује” и саучесницима у њеном извршавању. Тачно се зна ко су били ти помагачи и саучесници. Наравно, никакве амнестије и индулгенције нису предвиђене ни за кога од целокупног негдашњег српског војног и политичког руководства, осуђеног на нешто мање од хиљаду година робије укупно, па ни за генерала којем није доказана ниједна кривица, али је осуђен зато што је по свом положају „морао знати” (!) за постојање „удруженог злочиначког подухвата”, као ни за човека коме се суди, и Бог зна до када ће му се судити, за класични вербални деликт, притом блажи од ратних поклича појединих светских моћника. Код Орвела – све животиње на фарми су једнаке, а неке су мало више једнаке. У Хагу – сви оптужени су једнаки, а неки су мало више једнаки.

Хашки суд тешко да после свог најновијег подвига може да задржи часни назив суда, а ни атрибут међународног суда, будући да његову непристрасност не оспоравају само мала и слаба Србија, или Република Српска, или Српска Православна Црква, него и неке од највећих и најутицајнијих земаља света, као и истакнути интелектуалци и угледне личности у земљама Европске уније и НАТО-пакта, укључујући и САД.

Упркос огорчењу и моралној индигнацији, нећу се придружити онима који би хашки трибунал најрадије именовали институцијом за гоњење и кажњавање Срба, у међувремену сатанизованих и проглашених кривцима за све и свашта (тако недавно и светски позната хуманисткиња, Медлин Олбрајт, културно довикује неким људима у родној Чешкој: „Ви сте одвратни Срби!”). Радије предлажем „политички коректну” одредницу хашки казнени трибунал. Јер, његови оснивачи и финансијери и тврде да он кажњава доказане злочине, а пушта на слободу невине и узорне грађане, као, на прилику, ових дана два хрватска генерала, а притом Србима нико не брани да – гласно или, још боље, у себи – придев казнени тумаче као ограничен на њих или намењен њима. Коме је, уосталом, у врлом новом свету и поретку стало до мишљењâ и осећањâ минорних или, по другим изворима, одвратних Срба?

Претходна политичка елита Србије остала је запамћена као носилац безалтернативног евроентузијазма, па и правог правцатог евроидоло-поклонства. Данашња је еволуирала до евроопредељености без ознаке безалтернативности. Немам намеру да је позивам на антиевропску позицију због срамне хашке пресуде, али се надам да ће та пресуда знатно допринети њеном отрежњењу од неких заноса, односно да ће код ње преовладати морално оправданији, духовно здравији и историјски реалистичнији дух – дух евротрезвености и европредострожности. Без њега ће она тешко положити испит пред народом, историјом и будућношћу Србије.

У свему овоме јавља се и знак наде, а уједно утеха свима нама: хашка „правда” није ни једина ни коначна правда на свету. Поред ње постоји и историјска правда на суду моралне свести и савести човечанства, а изнад ње постоји и после ње постојаће, довека, вечна правда Божја, израз Суда Божјег. Суд Божји једини је непристрасан и свеобухватан: не испитује само зло и добро на тлу бивше Југославије него свугде и код свих.

Као православни хришћани, позвани смо да живимо по правди и у љубави, имајући мир са свима колико до нас стоји, и да у молитви иштемо од Господа добар одговор на суду Христовом.

Извор: Информативна служба Епархије бачке

This post has been promoted to an article

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

Теодоре Морону...

[Candy Butcher]

Haška (ne)pravda

[Justin Waters]

Бритко, као и увијек што изађе из пера епископа Иринеја.

[Александар Милојков]

Бескомпромисан када је истина у питању. Моногаја љета, Владико!

[bosanac]

ESAD BAJTAL

Za Srbiju oslobađajuća presuda za genocid u Srebrenici bila pravedna, sada Haag nije pravedan?

B. A. 19/11/2012 13:44:00

Esad Bajtal / RSE

SARAJEVO - Komentarišući oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču publicist Esad Bajtal podsjeća da to nije prva oslobađajuća presuda u Haagu i da su i neki Srbi, raniji haški optuženici, dobijali također oslobađajuće presude.

"Sud, očito radi svoj posao u okvirima realnih mogućnosti i podataka kojim raspolaže. Istina, sve strane se ponašaju uniformno isto: kad se osumnjičeni hapse tada se Haag naziva političkom institucijom. Kad budu oslobođeni to se naziva pravdom i istinom", kaže Bajtal u izjavi za Agenciju FENA.

Navodi da oslobađajuće presude u principu, ne moraju biti pravno sporne baš kao ni oslobođene osobe, ali da i nakon oslobađajućih presuda, ostaje aktuelno pitanje: ko jeste kriv ako oslobođeni nisu krivi?

„Postoje grobnice i žrtve koje je neko pobio. Postoje zločini koje je neko počinio. I taj neko mora biti nađen, suđen i osuđen. Ne može biti da niko nije kriv", kaže Bajtal.

Podsjeća da je i Srbija svojevremeno u tom istom Haagu, oslobođena krivice za genocid u Srebrenici.

"Učinjeno je to na osnovu pogodbe o nedostupnosti ključnih tzv. zaštićenih dokumenta od državne važnosti. Dakle, dokumenta koji bi potvrdili njenu krivicu i donijeli presudu o krivici za genocid u Srebrenici. Ljudski, pa i pravno, legitimno je pitanje: može li država biti važnija i zaštićena od tolikog zločina u koji je umiješana??? Sud treba i mora da štiti i obeštećuje žrtve, a ne krivice, pa i onda kad je krivac država", naglašava Bajtal.

Za razliku od danas, kada se Srbija 'trese' od protesta, tada je, ta ista Srbija šutjela i slavila svoju oslobađajuću presudu, upozorava Bajtal.

"A čak i danas, usprkos postojanja dijela presude za genocid u Srebrenici, odbija taj dio da prizna. Tada je taj isti Haag, u istoj presudi, za Srbiju, jednom pravedan, a drugi put nije. Tako se etno-politikantstvo, za razliku od zdrave politike, pokazuje kao licemjerno i nesposobno da živi logiku jednog, pa uvodi u javni život logiku dva aršina. Jedan aršin za sebe, a sasvim drugi za druge", komentira Bajtal na kraju razgovora za FENA-u reakcije iz Srbije uz zaključak da su "po toj nelogičnoj logici, svi naši zločini stvar junaštva, a svaka odbrana drugih od nas - zločin.

(Vijesti.ba/fena)

[Дејан]

Kad ste tako svi fini i pošteni ,zašto niste forsirali da se osudi Naser Orić koji je krao i klao u vaše ime?

[Justin Waters]

ESAD BAJTAL

Za Srbiju oslobađajuća presuda za genocid u Srebrenici bila pravedna, sada Haag nije pravedan?

B. A. 19/11/2012 13:44:00

Esad Bajtal / RSE

SARAJEVO - Komentarišući oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču publicist Esad Bajtal podsjeća da to nije prva oslobađajuća presuda u Haagu i da su i neki Srbi, raniji haški optuženici, dobijali također oslobađajuće presude.

То је и једино што је Хааг крупније урадио по питању доношења пресуда у корист Србије... све остале пресуде гдје Хаг ослободио некога, било је минорно, неки милицајчићи, док су кључне особе сви до једнога осуђени малте не на доживотне робије. Са друге стране, хрватско - бошњачка страна није доживјела да се и једна кључна особа осуди уопште. Карактер пресуда у Хагу и јесте такав, да пресуде српској страни говоре "Срби су за све криви", пресуде хрватско- бошњачкој страни говоре, Хрвати и Бошњаци су жртве...што је наравно бесмислица.

Осим тога пресуда по питању Сребренице није закључила да у Сребреници није било злочина, а пресуда Готовини и Маркачу је закључила да Олује није било....што преко срaмoтно и према томе ове две ствари се не могу поредити.

Таква једна дјелимично ослобађајућа пресуда, за Сребреницу, која говори о "геноциду" који да будем узгред и није постојао - срамота је злочине над групом војно способних мушкараца, звати геноцид, јер онда нема те ријечи којом би се описали страдања у холокаусту, Јасеновцу или Руанди, који заиста по свом карактеру јесу били геноциди. Та пресуда је уливала наду да ће из Хага колико толико праведног суђења бити, међутим одлуке са Готовином и Маркачем су све бациле у воду.

[Александар Милојков]

Новинар лупа глупости. Ради се, колико је мени познато, о два различита суда. Хашки трибунал није се бавио Сбијом и Сребреницом. То је радио Међународни суд правде.

[Млађони]

То је и једино што је Хааг крупније урадио по питању доношења пресуда у корист Србије... све остале пресуде гдје Хаг ослободио некога, било је минорно, неки милицајчићи, док су кључне особе сви до једнога осуђени малте не на доживотне робије.

Слажем се, међутим главни и одговорни Алија, Туђман и Слоба сви су осуђени. Додуше алија и туђман по смрти, пошто суђење нису доживели. Али генерално нит бошњачки нит хрватски генерали имају међу високим чиновницима осуђених.

Новинар лупа глупости. Ради се, колико је мени познато, о два различита суда. Хашки трибунал није се бавио Сбијом и Сребреницом. То је радио Међународни суд правде.

Хашки суд је међународни суд правде.

Право име му је Internation Criminal Tribunal (ford the former) Yugoslavia, ICTY скраћено.

[Justin Waters]

Слажем се, међутим главни и одговорни Алија, Туђман и Слоба сви су осуђени. Додуше алија и туђман по смрти, пошто суђење нису доживели. Али генерално нит бошњачки нит хрватски генерали имају међу високим чиновницима осуђених.

И то је била фарса. За Караџића и Младића су већ 96 и које године подигли оптужнице, за Туђмана су објавили послије његове смрти да су као спремали отпужницу, за Алију никад нису подигли...