Православни дух и етика капитализма

[Grizzly Adams]

Ali oni tuže duvansku industriju i duvanska industrija mora da plaća. Hm, kakav je ovo kapitalizam u matici kapitalizma..?

Нисам ни рекао да је то капитализам. То је вероватно неко политичко муљање и лобирање...

[Marjanovic]

Ако су били критичари државе, онда не знам како не налазе за сходно да то напомену у оваквим текстовима. Јер овде је то најбитније. "Социјалне идеје" су увек биле основа за државно насиље.

Ово друго мислим да сам већ негде разјаснио. Сврха постојања државе је да обезбеђује правни поредак - полиција, суд, војска итд. Зато порез у ту сврху има некакво оправдање, бар док не пронађемо бољи начин да то урадимо. Немамо алтернативу. Порез у друге сврхе нема никаквог оправдања јер здравствено осигурање, образовање итд. нису посао државе. Ту имамо алтернативу - приватна осигурања, школе итд.

Чекај мало, а шта ако неко не жели такве услуге државе? Таквих људи има много. Неће да га штити држава ни војска ни полиција ни суд и неће да даје новац тј. порез за то? Никог не угрожава једноставно неће да даје новац за то јер мисли да му то не треба.

[Grizzly Adams]

Слажем се, зато што ће то бити контрапродуктивно и на крају ћемо добити неког диктатора социјалног демагога.

Лично сам за социјални капитализам, социјално тржишну привреде како год то завали, јер мислим да је оптимално решење које омогућује и слободу и одговорност. Такав систем укључује сиромашне у капитализам а не препушта их манипулацији разних тоталитарних иделогија. Један од главних разлога за социјалну државу био је и социјални мир јер су се радници окретали екстремистима (било левим или десним). Социјална држава у Западној Европи је спасила капитализам од комунизма и насиља револуције.

Мени је само важно да ствари назовемо правим именом. Нека ми живимо у социјалној држави, али морамо да се јасно одредимо према стварима које представљају насиље - чак и ако их толеришемо.

На пример, ја кажем - сваки порез је насиље. Међутим, тренутно немам боље решење за успостављање правног система од државних органа - судова, полиције итд. који се финансирају преко пореза. И ту правим некакав компромис, толеришем ствар. Али нећу због тога да кажем "порез је добар". Није добар. Представља насиље у сваком случају.

Зашто је то толико битно? Зато што је човек са таквим погледом на ствари стално свестан опасности која прети од државе као монополисте силе. Стално је на опрезу. Ако знаш да је порез насиље онда ћеш се противити сваком државном расипању и трошењу на бесмислене "пројекте", да не говоримо о ратовима итд. Зато је та философија важна. Посебно за наш народ.

[Juan Valdez]

Ово друго мислим да сам већ негде разјаснио. Сврха постојања државе је да обезбеђује правни поредак - полиција, суд, војска итд. Зато порез у ту сврху има некакво оправдање, бар док не пронађемо бољи начин да то урадимо. Немамо алтернативу. Порез у друге сврхе нема никаквог оправдања јер здравствено осигурање, образовање итд. нису посао државе. Ту имамо алтернативу - приватна осигурања, школе итд.

Али не треба суд подједнако мени и теби. Зашто бих ја теби плаћао спорове? Мислим да је ово једна од ретких добрих Марјановићевих примедби на ове теме. Ја сам рецимо јако скептичан према државним програмима зато што су неефикасни и параван за разне лоповлуке, легло најгоре бирократије, извор разних других проблема... а не зато што су неморалнији од финаирања војске (штавише, тврдим да нису). Уосталом, класични либерали и не сматрају да је минимална државна социјала неморална, нико од њих. И на крају, мислим да је то споредан проблем у овом тренутку. Не дају нам да се слободно крећемо, радимо, доведемо у своју кућу кога хоћемо...

[Grizzly Adams]

Па јесте добра примедба, али тренутно немамо боље решење за то. Нисам ни рекао да су "неморалнији од финансирања војске", напротив. Као што рекох - представља насиље у сваком случају. Тј. неморално је.

[Marjanovic]

Мени је само важно да ствари назовемо правим именом. Нека ми живимо у социјалној држави, али морамо да се јасно одредимо према стварима које представљају насиље - чак и ако их толеришемо.

На пример, ја кажем - сваки порез је насиље. Међутим, тренутно немам боље решење за успостављање правног система од државних органа - судова, полиције итд. који се финансирају преко пореза. И ту правим некакав компромис, толеришем ствар. Али нећу због тога да кажем "порез је добар". Није добар. Представља насиље у сваком случају.

Зашто је то толико битно? Зато што је човек са таквим погледом на ствари стално свестан опасности која прети од државе као монополисте силе. Стално је на опрезу. Ако знаш да је порез насиље онда ћеш се противити сваком државном расипању и трошењу на бесмислене "пројекте", да не говоримо о ратовима итд. Зато је та философија важна. Посебно за наш народ.

Ето из истих тих разлога ја се залажем за социјална давања. Најбоље би било да су нпр.ВДС, Човекољубље и Фонд Свети Василије Велики толико финасијски јаки да никава државна давања нису потребна, али шта да радимо кад није тако.

[Grizzly Adams]

Можда би могло да се реши када би владала потпуна слобода кретања, власт била локална и децентрализована, па тако успоставила конкуренција међу градовима/државама. Онда би се људи селили где им највише одговара.

Нека моја идеја идеалне државе је да сва власт буде локална, па ако ти се не свиђа у Чачку, преселиш се у Ниш или Краљево.

[Grizzly Adams]

Ето из истих тих разлога ја се залажем за социјална давања. Најбоље би било да су нпр.ВДС, Човекољубље и Фонд Свети Василије Велики толико финасијски јаки да никава државна давања нису потребна, али шта да радимо кад није тако.

Ух, па ту има пуно проблема. Прво, није еквивалентно зато што са правни систем немамо алтернативу, а за хуманитарне активности имамо (макар и не били идеални).

Други проблем је што нечија потреба за ресурсима није оправдање за употребу силе. Значи, ја имам право да се одбраним од лопова, па онда то право могу да делегирам полицајцу да он то уради уместо мене. Али немам права да одем и одузмем нешто комшији зато што ми "треба", па онда то не могу ни да делегирам некоме да уради уместо мене. Не можеш да делегираш право које сам немаш.

Трећа, и можда главна, ствар - социјална држава је неефикасна и само повећава проблеме. Најбоље решење за сиромаштво је слободно тржиште на коме ће људи моћи да нађу посао и зараде.

[Batman]

[Marjanovic]

Ух, па ту има пуно проблема. Прво, није еквивалентно зато што са правни систем немамо алтернативу, а за хуманитарне активности имамо (макар и не били идеални).

Не или / или, већ и/ и. Таква је стварност.

Трећа, и можда главна, ствар - социјална држава је неефикасна и само повећава проблеме. Најбоље решење за сиромаштво је слободно тржиште на коме ће људи моћи да нађу посао и зараде.

Наравно, али социјална држава није потребна за оне који могу да раде а неће, већ за оне који нису способни за рад, који су стари, болесни, инвалиди. Она је и настала јер приватна помоћ једноставно није била довољна.

[Grizzly Adams]

Наравно, али социјална држава није потребна за оне који могу да раде а неће, већ за оне који нису способни за рад, који су стари, болесни, инвалиди. Она је и настала јер приватна помоћ једноставно није била довољна.

То се тако каже, али у стварности социјална држава настала је из намере да се контролише народ. За све што ти држава "даје" мораш да жртвујеш део своје слободе.

[Grizzly Adams]

Kojim se Čačaninu brani da se preseli u Niš ili Kraljevo?

Не брани, али плаћа исти порез. Када порез не би био на нивоу државе, него града, онда би међу градовима постојала конкуренција.

A primati bezgranično doseljenike - ekonomske izbeglice - iz drugih država dovelo bi samo do toga da bi treći svet preplavio prvi svet i uništio ekonomiju, društvo i državni poredak prvog sveta. Primer Kosovo! Sloboda kretanja ima smisao jedino između jednakih država, jer tu se najmanje preseljava iz ekonomskih nego iz privatnih interesa tako da se ekonomija i društveno-državni poredak ne dovode u opasnost. Za svaku drugu migraciju mora da postoji plan i jedna kontrola doseljivanja. Ili kako bi izgledalo da Čačak primi dva miliona Turaka? Mogao li bi Čačak da podnese dva miliona Turaka, kako bi ovo uticalo na društvo u Čačku, čiji bi grad onda uopšte bio Čačak? I imaju li Čačani slobodu da odluče da li žele dva miliona Turaka, koju gradsku vlast da imaju, koja komunalna politika da se vodi i mnogo toga? Ako nemaju, koju slobodu onda imaju? Kakav je to liberalizam u kojem se nema sloboda, nema prava? A i Ameri su primali doseljenike da napune zemlju. Kad su napunili zemlju, dakle cilj se dostigao, stavili se katanac.

Те ствари регулишу цене. Тамо где би било пуно досељеника цене, на пример, кућа би порасле. Онда би то зауставило даље досељавање. Имиграција је у ствари веома добра за економију јер се добија више радне снаге и завршава већи посао. Амери ту праве велику грешку.

Косово је пример како репресија доводи до насилне реакције. Да смо дали грађанима пуну слободу Тачи не би имао кога да регрутује. Људи би били сувише заузети својим пословима и породицама да се замлаћују са његовим средњевековним идејама. Нажалост, и ми нисмо имали пуно боље идеје...

[Grizzly Adams]

Можда би могло да се реши када би владала потпуна слобода кретања, власт била локална и децентрализована, па тако успоставила конкуренција међу градовима/државама. Онда би се људи селили где им највише одговара.

Нека моја идеја идеалне државе је да сва власт буде локална, па ако ти се не свиђа у Чачку, преселиш се у Ниш или Краљево.

Да наставим мисао - то је можда једна од тајни успеха САД. Код њих је федерална влада у почетку била веома слаба, практично је сва власт на нивоу појединих држава, али је кретање потпуно слободно. Они чак у уставу имају ставку да држава може једноставно да "поништи" закон који донесе федерална власт. И онда је међу државама увек постојала конкуренција. Ниједна није смела да претера са порезима и сл. јер би иначе све привреднике отерала. А данас како све више јача федерална држава они постају све слабији и упадају у кризе. Очигледно да ту постоји веза.

[Juan Valdez]

Kojim se Čačaninu brani da se preseli u Niš ili Kraljevo?

A primati bezgranično doseljenike - ekonomske izbeglice - iz drugih država dovelo bi samo do toga da bi treći svet preplavio prvi svet i uništio ekonomiju, društvo i državni poredak prvog sveta. Primer Kosovo! Sloboda kretanja ima smisao jedino između jednakih država, jer tu se najmanje preseljava iz ekonomskih nego iz privatnih interesa tako da se ekonomija i društveno-državni poredak ne dovode u opasnost. Za svaku drugu migraciju mora da postoji plan i jedna kontrola doseljivanja. Ili kako bi izgledalo da Čačak primi dva miliona Turaka? Mogao li bi Čačak da podnese dva miliona Turaka, kako bi ovo uticalo na društvo u Čačku, čiji bi grad onda uopšte bio Čačak? I imaju li Čačani slobodu da odluče da li žele dva miliona Turaka, koju gradsku vlast da imaju, koja komunalna politika da se vodi i mnogo toga? Ako nemaju, koju slobodu onda imaju? Kakav je to liberalizam u kojem se nema sloboda, nema prava? A i Ameri su primali doseljenike da napune zemlju. Kad su napunili zemlju, dakle cilj se dostigao, stavili se katanac.

Америка није ставила катанац кад су ”напунили земљу”, него углавном после Бушовог велеумног ”Патриотског акта”. А и данас нема никаквог катанца (половина мојих Колега су били свеже придошли Кинези), само што има далеко више најдебилније могуће бирократије. Елем, та имиграција о којој ти говориш и коју можемо да видимо у Европи, није последица капитализма и слободе кретања, него управо разних социјалистичких програма, пара за азиланте и осталих будалаштина. У слободном друштву је то ствар понуде и потражње. Турчин ће доћи у Србију ако му ја понудим посао или ако он сам хоће да покрене бизнис, а не да блеји по улици, дрогира се и за то прима социјалну помоћ. Оно што је дебилно је да мени треба Турчин (рецимо, отворим посластичарницу, продајем баклаве и треба ми неко отуд да будем аутентичан), а онда држава каже ”не може”. Тај Турчин никоме ништа не узима, него зарађује за себе, троши те паре и тиме омогућава да бројни други зараде, мени омогућава већи профит, могућност да запослим још некога, да проширим посао, запослим још више људи и тако ланчано. Само што у Европи не постоји тај предузетнички дух (предузетнички дух, не радна етика!) осим у пар земаља, а и тамо недовољно. Све се своди на некакве национализме, заштите ”националних интереса” и гомилу других демагогија. С тим у вези баш данас видех један чланак у Форбсу поводом јучерашњих протеста.

http://www.forbes.co...cession-unless/

It’s easier to set up a business in Afghanistan than it is in Spain. That little snippet came courtesy of a conversation here in Madrid yesterday – in between watching the riot police fire baton rounds on crowds of young people. The two are not unrelated.

Not only is it difficult to set businesses up in Europe – legalities and regulations abound- it can be hell to close them down. Similarly with buying property. Europe has not yet escaped sub-prime because people hold hefty mortgages that they cannot walk away from. In Ireland a mortgage-related bankruptcy can haunt you for a decade.

The topic of my conversations here in Madrid has been just that. The political class in Spain, and in Brussels, has no idea what drives the economy of the 21st century. Yes they understand China is now a big player, so they direct diplomacy towards China direct investments, and seek Chinese support for the Euro.

But they don’t understand that the next generation of businesses – the ones that should be starting and failing right now, the ones that belongs to kids, including the ones they are firing baton rounds at on the streets of Madrid, nor the fact that we are creating a new type of economy built on micro-businesses and born-digital know-how.

Rebellious kids, the ones who want to change the world around them, have that opportunity in America. They can be crass, overstate their influence, screw up badly because they are inexperienced. But they get that chance.

The skinny on Europe is its politicians have not the slightest idea about business at the grass roots, whereas in America there is a youth culture around the start-up.

Wandering the streets of Madrid last night I watched the police lining up on the Avenue de Alcala – kids across the street. The two groups met in skirmish after skirmish around the city, what was occasionally scary, but I can guarantee there was little anger in the young people provoking the police here.

I walked among them and they were having fun. Well, you can create a culture that motivates and allows young people to seek opportunity or you can create situations where authority itself becomes the playground. OK, so a little too cynical. But I despair of European leaders and their inability to even begin the discussion about how to rebuild opportunity here.

Take a look at the national political class in Europe and you will barely see a black face. Here at SAPHHIRE, the SAP conference, I see only white faces. It’s a small sign of how European society segregates itself casually, and draws opportunity towards people who are connected to old Europe.

If you believe that America faces the threat of a Europe-style recession, then fear not. Americans still have the capacity to bring change through small actions, through start-ups and the energy of young people who believe they can bring change. You can argue there is not enough change, and that change is not fast enough. The kids in Madrid are cut off from that culture.

Једино што аутор изгледа не види да њихов Обама није ништа бољи од европских политичара које он критикује, чак напротив на моменте. Можда Америци заиста не прети рецесија европског стила, што не значи да им не прети рецесија америчког стила, ништа мање гадна. И Америка постаје све непријатељскија за бизнис. То се далеко мање види него у Европи, али људи који су мало старији се добро сећају како је било.

[marko_13]

Врло интересантно. Посебно ми се допао назив. Мало поигравање за гласовитим Веберовим делом.