SAMOSPOZNAJA

[Баба]

У чему је поента ових горњих цитата?

А уосталом не контам у чему је узвишеност овога узвишеног питања.

[Gospodin Jakov]

Uh, ovo je bilo dobro .... Šabanadžović  0104_cheesy .....

[Баба]

Шта шабанаџовић?

[Gospodin Jakov]

Ja sam Željko  :smiley: nisam komentarisao tvoj post .... Svideo mi se onaj nivo  0104_cheesy ...

[Баба]

Ме не , реко питам , шта је то шабанаџовић , мислим које је значење , у чему је поента?

[Маша]

Тко сам ја?

На то питање може да да одг мој духовник који ме исповеда.

Ја заиста не бих знала каасти тко сам.

пс дааа, сетила сам сее, ја сам ћерка те и те

Ето, помогли ми људи.

[after_silence]

I Bozije dete i Miljanina mama i supruga i prijatelj i sestra...

klapklap

PS: nemojte spamovati temu plizzzz klapklap

[ивањушка]

Ja sam depersonalizovana, derealizovana, deharmonizovana i pani?no-fobi?na li?nos'  :smiley:

  To nisi ti.To što misliš da si je plod tvog ka?enja sa iskustvima koja su te uslovljavala da se poistove?uješ sa njima.Misli dolaze i odlaze a ti se poistove?iješ.Ose?anja dolaze ti se poistove?uješ.Taj rezervoar uslovljenosti je iluzorno ja sa kojim se ti neprestano poistove?uješ i mu?iš sebe.Ti si slobodna u svojoj srvorenosti od Boga.Budi posmatra? svojih unutrašnjih procesa misli i ose?anja i ne ka?i se za njih, odbaci krljušt zablude, stavljaju?i se u naru?ije Hristovo  i obasja?e te lepota Božijeg lika koji blista u tebi.

Da zaista treba da budemo ozbiljniji.Mnogo je lepa tema.Pitala bih Admirala(divno ste ovo gore napisali),ali ipak su ose?anja i misli naše,jer ih mi primamo,naravno slobodno, i kako da se ne poistovetimo sa njima.A ako su negativna ose?anja ovladala nama?Kako ih se osloboditi? Snagom volje? Teško. 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

боље је питање шта треба да будемо, чему тежимо, пошто се искључиво дефинишемо путем другог.

ја бих волео да достигнем и да кажем: ја сам човек.

као испуњење јединог задатка.

[Адмирал]

Ja sam depersonalizovana, derealizovana, deharmonizovana i pani?no-fobi?na li?nos'  :smiley:

  To nisi ti.To što misliš da si je plod tvog ka?enja sa iskustvima koja su te uslovljavala da se poistove?uješ sa njima.Misli dolaze i odlaze a ti se poistove?iješ.Ose?anja dolaze ti se poistove?uješ.Taj rezervoar uslovljenosti je iluzorno ja sa kojim se ti neprestano poistove?uješ i mu?iš sebe.Ti si slobodna u svojoj srvorenosti od Boga.Budi posmatra? svojih unutrašnjih procesa misli i ose?anja i ne ka?i se za njih, odbaci krljušt zablude, stavljaju?i se u naru?ije Hristovo  i obasja?e te lepota Božijeg lika koji blista u tebi.

Da zaista treba da budemo ozbiljniji.Mnogo je lepa tema.Pitala bih Admirala(divno ste ovo gore napisali),ali ipak su ose?anja i misli naše,jer ih mi primamo,naravno slobodno, i kako da se ne poistovetimo sa njima.A ako su negativna ose?anja ovladala nama?Kako ih se osloboditi? Snagom volje? Teško. 0205_whistling

      Stavite se u ulogu posmatra?a.Misli dolaze i odlaze ,isto je i sa ose?anjima.Ali kada ste posmatra? vide?e te da onde gde se završava jedna misao a nastupi?e druga postoji pukotina koja otkriva osnovu uma .Ta osnova je ?ista i svetla i predastavlja ogledalo u kome se ogleda Stvoritelj.Ustvariti si ti to ogledalo koje posmatra.Božiji lik se otkriva u tebi.To je ono što smo stvoreni po liku Božijem.Naše bi?e  može da odražava Boga u  prirodi ali Tek u zajednici sa Hristom u Duhu Svetome,sa Ocem poprima svoje nazna?enje.A to je da si stvorena za ve?nost.

[Маша]

I Bozije dete i Miljanina mama i supruga i prijatelj i sestra...

0205_whistling 0110_hahaha

PS: nemojte spamovati temu plizzzz

????, ?? ????? ???? ??. ?? ????? ?? ????????

???, ??? ????? ?? ?? ??, ?? ????? ???? ?? ??? ??, ??? ??, ???, ?? ??.

??????

[marija]

KO SI TI?

Jedna žena je pala u komu i najednom

kao da se našla pred božjim sudom.

«Ko si ti?», upitao je Glas.

«Ja sam gradonačelnikova žena.»

«Ne pitam čija si žena, već ko si ti.»

«Ja sam majka četvoro djece.»

«Ne pitam čija si majka, već ko si ti.»

«Ja sam učiteljica u školi.»

«Ne pitam čime se baviš, već ko si.»

I sve tako. Šta god bi rekla, nikako

da kaže pravi odgovor.

«Ko si?»

«Hrišćanka.»

«Ne pitam koje si vjere već ko si.»

«Ja sam ona što je uvijek išla u crkvu i pomagala ubogima i srirotima.»

«Nisam pitao šta si radila, već ko si.»

Na kraju, pošto nije znala da odgovori, vraćena je nazad. Kada je ozdravila, riješila je da otkrije ko je i sve se promijenilo.

0205_whistling

[ивањушка]

       Stavite se u ulogu posmatra?a.Misli dolaze i odlaze ,isto je i sa ose?anjima.Ali kada ste posmatra? vide?e te da onde gde se završava jedna misao a nastupi?e druga postoji pukotina koja otkriva osnovu uma .Ta osnova je ?ista i svetla i predastavlja ogledalo u kome se ogleda Stvoritelj.Ustvariti si ti to ogledalo koje posmatra.Božiji lik se otkriva u tebi.To je ono što smo stvoreni po liku Božijem.Naše bi?e  može da odražava Boga u  prirodi ali Tek u zajednici sa Hristom u Duhu Svetome,sa Ocem poprima svoje nazna?enje.A to je da si stvorena za ve?nost.

?? ?? ?????? ?? ?? ?? ????,?????? ?? ?????? ??? ????? ? ??????.???? ?? ???? ???? ?????????? ?????? ????? ? ???????,??? ?? ???? ???? ?? ????? ? ??????, ???? ????? ??? ?????? ????? ?? ???????.

[Tanja]

Ja sam Tanja, licnost u domenu ko sam ja  0205_whistling

[after_silence]

Citam vas ja :drugarstvo:

Da li treba da "pustimo" sve kao da prolazi pored nas zaista ili da prozivimo sve i iz svega izvucemo pouku?

Da li mozemo ziveti zivot, a da nas ne dotakne?! Tako i radost tako i tuga?!

Za sve vas  crvenilo

Победа с ближњим!

истинита прича

Пре неколико година, у Сијетлу на Специјалним Олимпијским играма, девет такмичара, сви физички или ментално оболели, постављени су на стартну линију за почетак трке на 100 јарди. На звук пиштоља, све и један потрчаше – истина, не баш са црте – али са уживањем и жељом да истрче трку до краја и победе. Сви, такорећи, изузев једног дечака који се спотакнуо на стази, преврнувши се неколико пута, и који је почео да плаче.

Његов плач дође до ушију осталих осам такмичара. Они успорише и осврнуше се. И сви се окренуше и пођоше ка њему. Све и један! Једна девојчица, која је боловала од Дауновог синдрома, саже се к њему, пољуби га и рече:

- Ово ће помоћи да буде боље.

И њих деветоро, испреплетених руку, прођоше заједно кроз циљ.

Сви на стадиону усташе и навијачка радост потраја неколико дугих минута. Људи који су томе присуствовали још увек препричавају ову причу.

Зашто?

Зато што сви ми, дубоко у себи, знамо једну ствар. Оно најважније у нашем животу није да будемо победници.

Далеко важније је да будемо ти који ће другима помоћи да победе, чак и ако ће то нас саме успорити или изменити наш смер кретања.